Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, nisam razumeo vaše pitanje. Nikad gora situacija u zdravstvu. Voleo bih da me podsetite kada je to bilo bolje. Da li je to bilo neko vreme ranije, nešto bilo bolje, da kažete šta je to bilo bolje, da kažete da se više ulagalo u zdravstvo.
Što se tiče kadra, mogu da vam kažem od 2014. godine do danas da smo dali šest hiljada specijalizacija, zahvaljujući ljudima koji bili pre nas, moram da podsetim da je bila zabrana i zapošljavanja i zabrana davanja specijalizacija i da je postojalo da dve godine morate da radite kao lekar opšte prakse pa da tek tad konkurišete za specijalizacije.
Apsolutno vas razumem da vi treba da skupite neki politički poen i da treba da kažete da ne valja zdravstvo, da ćete vi sve to bolje da popravite, ali to je moglo mnogo ranije da se uradi.
Građani apsolutno vide sve ono što se radi. Da bi građani znali, ulaže se između pet i deset puta više u zdravstvo nego što se ulagalo, zavisi od oblasti do oblasti. Zapošljavaju se i lekari i sestre. Po prvi put i najbolji lekari i dobijaju posao, i dobijaju specijalizaciju i plaća im država doktorske studije.
Prema tome, krajnje je, sem toga što želite da skupite političke poene i što ne kažete nijednu jedinu činjenicu – nema tog i tog lekara, nema toga i toga, problem je taj i taj, to služi vama na čast i vi možete naravno u svoje ime da pričate šta god hoćete. To je demokratija, a na građanima je da procene.
Moram da vam kažem, ne znam zašto nije u prethodnom periodu sagrađen Klinički centar Niš, zašto nije krenulo sa radovima u Kliničkom centru Beograd, zašto nije završena dokumentacija za Kragujevac i Novi Sad, zašto nije obnovljena zapaljena bolnica „Dragiša Mišović“, a danas jeste, eno sija i radi u punom kapacitetu, zašto niste napravili Opštu hirurgiju u Vranju koju ćemo mi otvoriti 12. decembra, a 2012. godine i 2014. godine zatekli smo tu zgradu u korovu, a videćete za par dana kako to danas izgleda u Vranju sa prilaznim saobraćajnicama i sa opremom i sa svim onim što je neophodno. Videćete 15. decembra kako izgleda stara zgrada Kliničkog centra Niš koja je renovirana u rekordnom roku u ambulantni deo, u polikliniku. Konačno napravljena pasarela između ginekologije i neonatologije. Postala je jedna celina, što je standard u svetu. Pričam za Klinički centar Niš. Sređen parking. Napravljen heliodrom i sve ono što nije urađeno u prethodnom periodu. I zapošljeni lekari, i date specijalizacije i usavršene nove metode i dolaze ljudi iz inostranstva kod nas, operišu i naše i novo interesovanje i iz regionalnih zemalja dolaze ovde da se operišu ljudi. To su činjenice koje postoje.
Otvorićemo vrlo brzo porodilište u Lazarevcu, komplet nova zgrada. Pustićemo gore na Čigoti jednu gama kameru koju do sada nije imao, a potrebna je za takvo lečilište. Obnovljeni toaleti koje smo zatekli da nisu imali ni vrata, a ne da nisu funkcionisali. Prozori koji nisu mogli da se zatvore.
To je ono što je nas sačekalo i što smo morali da ispravljamo. Da li imate neku amneziju, da li se ne sećate, da li ste zaboravili ili vam neodgovara, ne znam šta je u pitanju, ali ovo su činjenice.
Ako imate bilo šta da kažete, molim vas, recite u činjenicama jer nije korektno, ali služi vama na čast da pričate neke stvari koje apsolutno ne stoje.

Izuzetno sam zahvalan, jer sam neke stvari naučio od vas, a to je da ste ovde a nemate nikakve veze sa politikom, i ova projekcija, autoprojekcija i to, setio sam se, to je još sa fakulteta, tako da hvala vam što sam naučio neke nove stvari ovde i izuzetno mi je drago.
Ali, pošto sada nemate veze sa politikom, ja ću samo na par činjenica da vam kažem. Pošto ste rekli da ljudi ovde dobiju specijalizaciju pa odu u inostranstvo. Prvo, trebalo bi da znate specijalizacije se nisu davale, pa smo dali specijalizacije, a kada dobijete specijalizaciju ovde, u obavezi ste da ostanete onoliko koliko traje specijalizacija, dva puta toliko u Srbiji. Znači, ako specijalizacija traje pet ili šest godina, ostajete u Srbiji 10 ili 12 godina. To je jedna stvar.
Druga stvar, rekli ste – odlaze u inostranstvo, pa dolaze kod nas. Da, tačno je, naši vrhunski stručnjaci operišu i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj, i u Bosni, i u Makedoniji. To rade ili vikendom ili u svoje slobodno vreme, za vreme godišnjeg odmora. Govorim vam činjenice koje možete da proverite sada odmah. To su činjenice. Da su ozbiljan faktor naši stručnjaci, posebno kardiohirurgija, neurohirurgija, neurologija, kardiologija i još neke oblasti. Naveo sam vam i zemlje u kojima rade, u koje odlaze i operišu i rade i leče. To su činjenice.
Pomenuli ste očne klinike, operacije u oftalmologiji. Moram da vam kažem da se transplantacija rožnjače rutinski radi u našem sistemu, radi se u Kliničkom centru Srbije na Oftalmološkoj klinici, rutinski, transplantacija rožnjače. Nisam siguran ako ste pomenuli operaciju retine, ako sam dobro čuo. Operacija retine u ovom momentu se rutinski radi u sva četiri klinička centra, u sva četiri klinička centra, KBC „Zvezdara“ i mislim na VMA. Znači, danas, na današnji dan se rutinski radi. To su činjenice, bez ikakve politike, bez ičega, samo na ono što ste vi rekli, da bi građani znali.
Ja vas razumem, ne morate to da znate, niste iz te oblasti, neko vam da neku informaciju, ali samo je proverite. Ovo su činjenice iza kojih stojim.

Što se tiče pitanja vezanih za kliničke centre, ono što je sada u fazi rada to je Klinički centar Srbije u Beogradu. Mogu da vas obavestim da dinamika radova, da su radovi u toku i da je dinamika u propisanim rokovima. Ide dobro. Mislim da će to i da se završi u predviđenom roku. Da ne objašnjavam koliko će to da znači za zdravstveni sistem i za Beograd i za celokupnu Srbiju za sve pacijente.
Dokumentacija za Klinički centar Vojvodine je gotova. Sastanak sa Evropskom bankom će biti u narednih sedam do deset dana, gde očekujemo da će se pokrenuti procedura i za izbor izvođača radova za Vojvodinu, za Novi Sad.
Mislim da to sve može da se završi do proleća i da se zaključi ugovor i da krenu radovi na proleće za Novi Sad. Tu želim da naglasim jednu stvar, onaj deo koji je bio do nas koji je vezan za projektnu jedinicu, za ministarstvo i sve da je on odrađen, ovo je sad ostalo da se ispoštuju procedure Evropske banke i zavisi od njihove ažurnosti da to uradimo.
Pri samom kraju je dokumentacija za Kragujevac, ali pošto Evropska banka insistira na tome da se ide jedan po jedan projekat, neće da rade dva projekta u isto vreme i to će biti završeno, dok se završi procedura za Novi Sad. Bićemo spremni da se raspiše taj tender za Kragujevac i u najkraćem roku u njihovoj toj proceduri da se sprovede.
Što se tiče aparata, moram da vas obavestim, odnosno da obavestim sve građane Srbije da smo mi u završnoj fazi dogovora sa Svetskom bankom, a to je ta kreditna linija gde ćemo zameniti sve dotrajale skenere i magnetne rezonance u Srbiji. Moram da vas podsetim da imamo aparate koji su stari preko 10, 15 i 20 godina i da je apsolutno neisplativo da se oni servisiraju i njihovo održavanje mnogo košta.
Tako da smo napravili jedan program da to bude kao deo skrininga za prevenciju karcinoma vezano za dijagnostiku. Sem magnetnih rezonanci i skenera obnovićemo sve aparate, ultrazvučne aparate za celu Srbiju. Ne samo što ćemo obnoviti aparate koji već postoje i stari su, nego ćemo kupiti nove aparate za pojedine bolnice koje ih trenutno nemaju, ali smo uradili analizu i videli da su negde veći troškovi za transport pacijenata do druge ustanove da se uradi dijagnostika skenera ili magnetna rezonanca i da je isplativije da ta ustanova ima skener ili magnetnu rezonancu i da to ima ekonomski efekat. To je jedna stvar, a druga stvar koja je mnogo bitnija, da pacijent ostaje maltene u svom mestu i da mu se odradi kompletna dijagnostika, ne mora nigde da putuje. To je samo deo tih aparata.
Ono što još mislimo, što je već pri kraju procedura sama, a to je za nabavku još jednog akceleratora za Vojvodinu i skenera koji će pratiti taj akcelerator. Ono što mi gledamo da ne zatvorimo tu priču na tome, još jednom na akceleratoru i skeneru nego da nađemo načina i sredstava, možda iz našeg budžeta, da kupimo još jedan dodatni akcelerator da zamenimo onim, imaju tamo tri stara akceleratora. Da zamenimo, jer postoje uslovi, znači imate prostor, to je posebno opremljen prostor da bi se ubacio akcelerator odnosno aparat za zračenje i da to zamenimo da imaju dovoljno vezano za Vojvodinu.
I ono što je plan za sledeću godinu, a to je da su odvojena sredstva, da idemo za još dva „pet skena“, sada imamo dva jedan u Beogradu i jedan u Novom Sadu, da imamo još dva. Da imamo ciklotron, odnosno jedno postrojenje koje će proizvoditi to što je neophodno, te regense koji su neophodni da bi radio „pet sken“.
Da podsetim samo naše građane da mi tu imamo ograničen rad, jer nama ti regensi, izotopi stižu iz Italije i njihovo vreme poluraspada je samo tri dana. Oni stižu utorkom i onda mi samo utorak, sredu i četvrtak možemo da radimo preglede, a ostale dane ne, jer ističe vreme poluraspada. Ovako sada, sa ova još dva „pet skena“ i sami kada budemo proizvodili te izotope, mi ćemo moći da snabdemo naša četiri tada aparata „pet skena“ i oni će moći da rade ne samo tri dana, nego će moći da rade celu nedelju. Ne samo što ćemo moći da proizvodimo od ta četiri aparata, nego ćemo moći da proizvodimo izotope i da ih prodajemo u regionu onima kojima su neophodni, kojima smo mi bliži, kojima se više isplati da ih uzmu od nas, zbog vremena transporta, a i siguran sam da ćemo biti konkurentni sa cenom.
Planirana je nabavka i akceleratora, jednog savremenog akceleratora još za Klinički centar Srbije. Takođe, još jedan akcelerator za bolnicu Bežanijska kosa. To su planovi gde su odvojena sredstva samo u sledećoj godini, da ne idem dalje za neke stvari, neke najsavremenije aparate za koje mislim da možemo u narednom periodu da nabavimo, ali pod uslovom da se ponašamo odgovorno i da postoji ta finansijska disciplina, bez opuštanja i da bude dovoljno sredstava da se uloži. Podsećam, zdravstvo je izuzetno skupo i bez velikog novca nemoguće je to uraditi.
Ne samo ti aparati što ćemo pomoći našim pacijentima, nego će i doprineti da ljudi koji završe ovde, da ostanu ovde, jer će imati priliku da rade na tim najboljim i najnovijim aparatima, neće morati da idu u inostranstvo i omogućavamo već sada, i tada ćemo omogućiti da dođu strani stručnjaci da ih dodatno obučavaju ovde, a sve iz razloga da pomognemo našim pacijentima.
Tako da nas mnogo novina očekuje uz neke izmene i promene nekih pravilnika i ovoga što ćemo pričati u narednom periodu, što će odgovarati našim pacijentima i celokupnom zdravstvenom sistemu. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, mislim da je ovo odlična prilika da i građanima Srbija i svima vama podnesemo izveštaj vezano i za kliničke centre i za ostalo što se radi.
Klinički centar Niš je završen, to znate. Međutim, ono što želim da vas obavestim, sa završetkom Kliničkog centra u Nišu mi nismo stali sa ulaganjem u Niš. Moram da vas obavestim da će u narednih mesec, mesec i po dana biti završene u Nišu sve one zgrade u kojima su bili smešteni pacijenti i sa kojih su premešteni u novu zgradu Kliničkog centra. Radi se kompletna adaptacija tih prostorija i to će biti jedna ozbiljna poliklinika, odnosno mesto gde će se obavljati pregledi i kontrole, koji do sada nisu bili na adekvatnom nivou u Nišu. To je jedan ozbiljan projekat koji će biti u narednih mesec dana gotov.
Pristupne saobraćajnice se završavaju. Radi se parking koji nikada nije bio u krugu Kliničkog centra Niš. Radi se rasveta, najsavremeniji heliodrom. Znači, samo deo onoga gde pokazujemo da mi kada smo završili Klinički centar Niš, da nismo stali sa ulaganjem, da se nastavilo dalje, da se istim tempom, istim intenzitetom ulaže u Niš.
Vezano za Beograd. U Beogradu su izvođači radova ušli na prostor gde se izvode radovi. Krenuli su radovi, radi se po dinamici koja je predviđena. Juče sam imao sastanak sa direktorima Evropske banke. Dogovor sa njima je da uđu ljudi koji će, najiskusniji u Evropi i u svetu, sa licencama koje imaju, da uđu da kontrolišu postupak radova i sve ono što se dešava oko Kliničkog centra u Beogradu, da slučajno ne dođemo u situaciju u kojoj smo bili od 2006. godine kada je ovo sve trebalo da se radi, kada je sve trebalo da bude završeno. To je još jedan dodatna garancija.
Oni već sada, pošto vide jednu ozbiljnost, vide kako se radi, hoće da razgovaraju i o drugim proširenjima vezano za Klinički centar Beograd, jer vide da je Beograd sve veći, da su potrebe sve veće, da možemo da razgovaramo i o dodatnim sredstvima i o dodatnoj gradnji vezano za Klinički centar Srbije.
Što se tiče Kliničkog centra Vojvodine, mi smo završili dokumentaciju. U završnoj fazi je njihova provera te dokumentacije i u najskorije vreme, po njihovim rečima, od juče, izaći će tender za Vojvodinu. Kada izađe tender za Vojvodinu, prelazi se na Kragujevac i izlazi tender za Kragujevac i radi se Kragujevac. To je ta dinamika koja je trenutno i koja se očekuje vezana za kliničke centre.
Ono što još želim da vas obavestim. Pitali ste me za Vranje. Bolnica u Vranju, odnosno hirurški blok u Vranju, kako sada stvari stoje, krajem novembra trebao bi da bude otvoren novi, komplet novo izgrađen hirurški blok sa najsavremenijom opremom u Vranju. To mora da bude do kraja novembra otvoreno.
Sledeće nedelje će se otvoriti sajber, odnosno edž nož, pred gama noža u Kliničkom centru Srbije, gde će za sve naše osiguranike zdravstvenog osiguranja Srbije imati besplatno, odnosno za one koji imaju knjižicu na jednom mestu, i gama noć i edž nož, a to je nešto savremenije od sajber noža i najsavremeniji skener koji mora da prati taj uređaj, nešto čime ne mogu da se pohvale mnogo bogatije i mnogo razvijenije zemlje od nas.
Aranđelovac po prvi put ima skener i napravljen novi prijemni blok koji je spreman za otvaranje. U Kraljevu takođe novi skener, ja mislim da ćemo već sledeće nedelje to obići i dve trećine bolnica koje su obnovljene, koje su urađene. Do kraja godine očekuje se da se u Lazarevcu otvori porodilište, komplet nova zgrada sa novom opremom da bude završena. Pri kraju je rekonstrukcija većeg dela bolnice u Kruševcu, tako da je to samo deo onoga što se radi.
Ovde ne navodim delove koji podrazumevaju krečenje, zamenu stolarije, sanitarnih čvorova, toaleta i svega onoga što je neophodno da se radi i što se radi, a šta se u prethodnom periodu nije radilo. To je samo deo onoga što se u ovom trenutku dešava u zdravstvu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na inicijativu upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od 11. septembra ove godine Ministarstvo zdravlja je preko Ministarstva finansija pokrenulo je proceduru za postupak izmene finansijskog plana RFZO za 2018. godinu iz sledećih razloga.

Po preporuci DRI, a po usvajanju završnog računa RFZO za 2017. godinu, RFZO se obavezao da će pokrenuti inicijativu kod nadležnog ministarstva da se u predlogu rebalansa Finansijskog plana za 2018. godinu planiraju i preneta neutrošena sredstva na dan 31. decembar 2017. godine i da se za taj iznos uvećaju rashodi i izdaci RFZO u iznosu od tri milijarde i 600 miliona dinara.

Na inicijativu RFZO Vlada Republike Srbije donela je zaključak od 31. maja ove godine na načina da se opredeljena sredstva za lečenje retkih bolesti uvećaju sa milijardu i po dinara na dve milijarde dinara.

Dodatna sredstva iz budžetske rezerve u iznosu od 500 miliona dinara već su raspoređena u okviru Razdela 27. Ministarstva zdravlja, a usvajanjem rebalansa, RFZO stiče uslov da izmenom finansijskog plana za 2018. godinu iskoristi i navedena sredstva.

Ukupno dodatna sredstva u novom Finansijskom planu RFZO u iznosu od četiri milijarde i 100 miliona dinara raspoređuju se na sledeći način: lekovi izdati na recept dve milijarde dinara, lekovi za retke bolesti 500 miliona dinara, pomagala i naprave 600 miliona dinara, naknadne zarade usled privremene nesposobnosti za rad milijardu dinara. To je ukupno četiri milijarde i 100 miliona dinara. Za realizaciju izmene Finansijskog plana RFZO nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sve navedeno ste već dobili u materijalu za ovu sednicu. Suština ovih formalnih obrazloženje jeste ono što je među brojnim drugim pozitivnim stvarima obeležilo vaš rad poslednjih godina, a to je činjenica da do 2012. godine oboleli od retkih bolesti nisu imali priliku da se adekvatno leče u Srbiji.

Dozvolite da vam ukratko predstavim šta su retke bolesti. To je heterogena grupa oboljenja, čije je osnovno zajedničko obeležje niska prevalenca. Prema podacima Međunarodne baze, u svetu je poznato oko 7.000 retkih bolesti.

Prema definiciji Evropske komisije, retke bolesti su one koje pogađaju manje od pet osoba na 10.000 osoba. Procenjuje se danas postoji između 6.000 i 8.000 retkih bolesti i da od 6% do 8% populacije, odnosno oko 36 miliona osoba u EU boluje od neke retke bolesti.

Od ove godine se kod nas u Institutu za javno zdravlje „Batut“ vodi Registar retkih bolesti u Republici Srbiji, ali njegovo uvođenje je u toku, tako da taj proces registrovanja još traje i trajaće, jer se retke bolesti otkrivaju skoro na dnevnom nivou.

Napredak za lica obolela od retkih bolesti učinjen je 2012. godine, kada je u budžetu Ministarstva zdravlja opredeljeno 130 miliona dinara. Iako nedovoljna, ova sredstva su, zaključkom Vlade Republike Srbije o načinu korišćenja sredstava, opredeljena za lečenje lica obolelih od urođenih bolesti metabolizma, koja se liče enzimskom supstitucionom terapijom.

Za sprovođenje ovog zaključka Vlade pri RFZO je formirana Komisija za lečenje urođenih bolesti metabolizma, koja je donela odluku da se iz ovih sredstava u 2012. godini leče četiri maloletna pacijenta sa gošeovom bolešću i četiri pacijenta sa MPS1.

Naredne 2013. godine obezbeđen je isti iznos sredstava za obolele od retkih bolesti, a tek od 2014. godine ta sredstva se iz godine u godinu povećavaju. Tako je 2014. godine opredeljeno 260 miliona dinara, naredne godine 335 miliona, 2016. godine 600 miliona, a 2017. godine milijardu i sto miliona dinara.

Ove godine se prvobitno planiranih milijardu i po dinara, što je uvećanje od 36% u odnosu na 2017. godinu, i sa ovih dodatnih 500 miliona dinara, u Srbiji se o trošku države leče oko 200 pacijenata iz grupe retkih bolesti i to deca obolela od urođenih bolesti metabolizma kod kojih je bolest dijagnostikovana do 18. godine života, lica obolela od urođenih bolesti metabolizma kod kojih se koristi enzimska supsticiona terapija, lica obolela od retkih bolesti koja se tek uključuju u lečenje o trošku države, a za koje Komisija za lečenje urođenih bolesti metabolizma proceni da postoji dokazan efikasna terapija, lica obolela od retkih tumora svih lokalizacija i lica obolela od heriditarnog angioedema.

Samo da ponovim, ako je nekome promaklo, 2011. godine nula dinara za obolele od retkih bolesti. Godine 2012. u Srbiji se osam pacijenata obolelih od retkih bolesti leči o trošku države, a 2018. godine država za lečenje oko 200 dece izdvaja dve milijarde dinara. hvala vam na pažnji.

Prvo želim da vam se zahvalim što dajete podršku na ovu izmenu, odnosno na ovaj rebalans budžeta.
Moram da vas podsetim samo na par činjenica, a to su da 2011. godine, nije lečeno nijedno dete od retkih bolesti, u istom tom budžetu imali ste nula slovima i brojevima, nula dinara za obolele od retkih bolesti. Podsetiću vas, ako možete samo da uzmete, kada su dolazili ti roditelji da sretnu tadašnje ministre i sve, da su sklanjani da nisu mogli da dođu do njih, i da to nije moglo da se vidi nigde. To je činjenica koju ne može da promeni niko od nas. znači, 2011. godine nula dinara, nula pacijenata od retkih bolesti.
Danas, na današnji dan, kada razgovaramo o tome više od 200 mališana, odnosno dece leči se iz budžeta, preko ove godine dve milijarde dinara. Ako uporedimo nula dinara i nula dece, dve milijarde dinara danas i 200 dece, stvarno ne znam kako drugačije da pokažemo i da dokažemo koliko vodimo računa i koliko je urađeno.
Nije moglo u prvoj godini da bude dve milijarde dinara, jer smo nasledili ono što smo nasledili, stanje u državnoj kasi kakvo jeste, pred bankrotom i slično. Uvedene mere koje su bile, oporavio se budžet, dale su rezultate, izdvojen novac. Znači, prvi novac kada je stizao, kada je dolazio izdvajao se u zdravstvo, za 2014. do 2018. godine, 176 miliona evra je uloženo u zdravstvo, a od 2008. do 2012. godine 46 miliona evra. Razlika između 176 miliona i 46 milione, mislim da je svima jasna. Imali ste tada, do 2014. godine, samo Republički fond za zdravstveno osiguranje. Od 2014. godine formiran je budžetski fond koji preuzima decu koja ne mogu, nisu na spisku indikacija koje plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje i odlaze na lečenje.
Opet da kažem brojeve koji postoje. Na godišnjem nivou bilo 506, recimo 2012. godine, 506 dece, 1.975 – 2017. godine. Eto, to su činjenice koje svi znaju, koje su svima dostupne. Stvarno ne znam, ako vi kažete može više. Može sigurno, sve može više, ali mi samo recite jedan razlog zašto pre toga nije bio jedan dinar, zašto nije bilo jedno dete? Evo, smo mi to recite. Meni to ni danas nije jasno. To je jedna stvar.
Druga stvar, u bolnice idem sam, bez igde ikoga. Svaki dan sam u bolnici, tako da, što vi kažete da idem negde s nekim, evo, pitajte ljude po bolnicama i po domovima zdravlja, sam, samcijat idem u sve to i svaki dan provodim u bolnici. Možemo mi ovde da pričamo koliko god hoćemo, mislim da to građanima nije preterano bitno, bitno je šta oni osećaju.
Što se tiče zapošljavanja medicinskog kadra, lekara i sestara, moram da vas podsetim da smo nasledili zabranu specijalizacije, da smo došli u situaciju da se nisu davale specijalizacije, a naši specijalisti su bili sve stariji i stariji. Od dana kada sam postao ministar do danas, 6.160 specijalizacija je dato, 6.160 specijalizacija, promenjen zakon da ne morate da dve godine obavezno da budete na klinici da bi tek tada dobili specijalizaciju. Znači, promenjeno je to plus dozvoljene volonterske specijalizacije, preko deset hiljada zdravstvenih radnika zaposlili. Mi još nismo dobili specijalistu prve specijalizacije koju smo dali je potrebno minimum pet godina da neko završi specijalizaciju. To ste nam ostavili. To smo nasledili, to su činjenice. Samo zapamtite, još prvog specijalistu nismo dobili od prve specijalizacije koju smo dali, jer je potrebno da prođe minimum pet godina da nisu gubili ni dan vremena, da su svi išli u roku i da polože specijalistički ispit. I, kada polože specijalistički ispit, to nije garancija, minimum im treba još dve, tri godine dobrog rada uz dobro nadgledanje da budu pravi specijalisti. To su činjenice koje treba da znaju svi građani.
Mislim da stvarno, odnosno mislim da nam je svima stalo da sutra ostane nešto iza nas. Možemo mi da se prepucavamo, to možda neko misli da skupi neki poen ili nešto, ali jedino što će govoriti, to je ono što je ostalo sutra iza nas.
Pričate o Kliničkom centru Niš, da se on našminka. Kada sam došao 2014. godine to je bila livada u kojoj je bila voda, jezero je bilo tu. Znači, postoje slike tamo. I, sada mi zamerate, kažete da je nešto našminkano a niklo 50.000 kvadrata sa savremenom opremom. Da li mi to zamerate što nisam ostavio tu livadu, sa vodom, sa jezerom ili nešto drugo. Stvarno, ne razumem.
Pričam vam konkretne činjenice. Znači, evo, recite mi, da li jedna od ovih stvari koje sam ja vama rekao, da li nije tačno. Samo jednu jedinu od svih ovih stvari, od svih ovih brojeva koje sam dao, da li nije tačno.
Znači, budžetski fond, pokušali ste sada da mi kažete, a sada sam se prvi put javio za reč, da ja napadam neke fondove, neke glumce, tako ste rekli. Pitam vas samo jednu stvar, evo prvi put sad pričamo o tome, da li postoji negde u svetu, bilo gde u svetu, molim vas navedite mi konkretno jedan jedini primer jednog fonda i jedne zemlje gde vi pošaljete SMS poruku jer vam traže da lečite dete neko, a vaš novac ne ide da se leči to dete i vi o tome niste obavešteni nego ide na kockanje u neki investicioni fond. Znači, vi se kockate sa novcem ljudi koji su uložili. Kako ste vi to, kako ste doneli odluku kad vam je neko, kad ste tražili nekome, tražili da vam da novac jer imate hitno dete za lečenje. Kako ste vi doneli odluku da taj novac koji vam je došao, koji je milionski ne ide za to dete za koje ste rekli da čeka da se leči, nego vi taj novac dajete nekom investicionom fondu da se kocka.
Molim vas, navedite mi jedan jedini primer da to postoji na svetu. Da li to postoji negde u svetu?
Kakav je to trust mozgova doneo odluku da ne ide dete na lečenje, nego se taj novac daje u investicioni fond?
Da li je to vama u redu?
Evo, kad dobijete reč, samo mi recite da li je to po vama u redu, da li je to u redu prema ljudima koji su davali novac da se leče deca, a nisu znali da taj novac ide da se kocka neki investicioni fond, da ulažu u nešto… Ali, da sve to preskočimo, samo mi recite da li takav primer postoji u svetu? To je suština.
Kad god neko pita, taj fond, evo, mi konkretno, i struka i zdravstvo pita, pitali su ljudi stručnjaci – molim vas, recite mi ko je taj u fondu ko donosi odluku, od lekara, da ne ulazim u finansije, da ne ulazim ni u šta drugo, ko je taj od lekara ko je dovoljno za sve te oblasti stručnjak, da donese odluku gde će ko da ide da se leči? Jedini odgovor koji smo dobili – imaju jednog stalnog pedijatra. Ako neko ovde u sali misli da jedan pedijatar može da zna o svim dijagnozama, a podsećam da se radi o retkim bolestima, izneo sam vam brojeve, jedno dete, odnosno petoro dece na 10 hiljada rođene dece, pitali smo to i nismo mogli da dobijemo ni ime lekara, kao povremenih članova, ni bilo šta drugo.
Sve što bi bilo da kažete nešto protiv toga, bilo bi da ga vi napadate iz političkih ili nekih drugih razloga. LJudi, ovde nema nikakve politike. Ovde se skuplja novac iz nekih humanih razloga da se pomogne nekom detetu, a novac završi, kocka se investicioni fond.
Ovo je vest od sinoć, ili od kad, ali ja nikog nisam čuo… (Isključen mikrofon.)
(Predsedavajući: Nešto sa sistemom nije u redu. Pokušajte ponovo.)
Znači, to su samo činjenice gde nisam čuo, od jutros pomno pratim, da je neko rekao – ljudi, bre, stanite, šta je ovo, o čemu se radi? Niko nije postavio pitanje, a kažete meni – zašto ja imam nešto protiv tog fonda? Pa, zašto bih imao? Ja postavljam pitanje samo – po kojim principima radi? I treba da bude sve transparentno, kao što je i neki drugi fond. Ako možete da mi odgovorite.
Moram da vam odgovorim na još jednu stvar. Pominjali ste Nikolu Petrovića. Ja moram samo da vas podsetim na jednu činjenicu. Naime, Nikola Petrović je u biznisu i u dozvolama u elektranama za vreme Borisa Tadića sve to napravio. Molim vas, uzmite i proverite. Zašto napadamo čoveka koji je za vreme Borisa Tadića dobio sve dozvole i sve elektrane? Vi sada sve to prebacujete ovde.

Drago mi je da smo se složili oko većine stvari, da je dramatična razlika između jednog perioda pre i ovog drugog, da se radi nikad neće biti dovoljno da građani budu zadovoljni, ali, jednostavno, naše je da radimo što više, da ostane što više stvari iza nas koje su dobre.
Ima dosta toga, neću se vraćati na to. Apsolutno se slažem sa vama vezano za ovaj fond. Ja nisam pristalica da se neko hapsi, da se pravi od toga scenario. Ja se samo zalažem, evo i sada, pošto imamo i vašu podršku da uđu nadležni da ispitaju i da procesuiraju bez ikakvih hapšenja, bez ičega.
Ja ne volim spektakle, ne volim sve to. Znači, ispita se, uradi. Neka uradi sud svoje. Ono što sud dokaže, što dokažu činjenice… Ja bih najviše voleo da taj postupak bude javni, jer su tu učestvovali ljudi. Svi su davali novac i mislim da je krajnje korektno da svi znaju gde je završio svaki dinar od tog novca.
Hajde da se složimo bar sad svi oko toga da od sutra krene najtransparentnija akcija ispitivanja tog fonda i svi da je gledamo i da vidimo šta se radilo i kako se uradilo. Drago mi je da imamo svu podršku. Zvaću i premijerku i sve nadležne službe danas da se od sutra krene i da sve što se radi bude najtransparentnije, da se vidi šta je i kako urađeno sa svakim dinarom. Mislim da je to red prema svim ljudima koji su odvojili svoj dinar da daju, misleći da će se lečiti dete, a da će ići da se kocka neki u nekom investicionom fondu.
Hvala vam lepo na tome. Mnogo znači ta podrška. Rekao sam šta ću uraditi.

Ja se nadam da sam vas dobro razumeo da se zalažemo u principu za iste stvari, a to je da humanost završi sa najboljim rezultatom. Mislim da se slažemo oko toga da onaj ko bude human ko, da li je to SMS ili na neki drugi način, pokaže tu svoju humanost i hoće da pomogne nekom, mislim da je osnovni i da zna kako je završio taj njegov novac i da je to garancija da li će on sutra to isto uradi ili neće. Nadam se da se slažemo, da se zalažete za to da vidimo tačno gde je završio novac, kako je završio, da se to uradi krajnje, krajnje transparentno da svi imaju uvid u to.
Mislim da stvarno ne bi, posle svega što se izdešavalo ne bi imao niko ništa protiv toga ako ima dobre namere. Mislim da sam vas tako razumeo i da se isto za to zalažete.
Hvala što ste te brojeve telefona nabrojali iz Ministarstva zdravlja. Moram da obavestim vas, da obavestim sve građane Srbije da mi nismo stali na tome, da od ponedeljka funkcioniše kol centar u RFZO. NJegov broj je 0700-333-443, znači 0700-333-443. Svakog dana od 07.30 do 15.30 časova vam se javljaju na telefon i preuzimaju ono što ste vi rekli da vi imate minimum obaveza, odnosno ljudi iz kol centra, vi im date koji problem imate, oni pozivaju lekare koji su uključeni u slučaj da vas u toj situaciji u kojoj se nalazite kad vam se desilo to, kada je sužena svest da vam pomognu maksimalno da odrade sav taj deo. Pozivaju lekare da vide o čemu se radi, pozivaju bolnicu da skupe dokumentaciju, formiraju stručnu komisiju u RFZO da vide da li je to u njihovim indikacijama, da li mogu da urade, ako ne, kontaktiraju budžetski fond i rešavaju dalje. Znači, to je nešto što od ponedeljka, od pre dva dana radi.
Ne mogu da povučem izjavu da sam rekao da decu neće lečiti muzičari, glumci, političari i farmaceutska takođe. Reći ću vam kako to funkcioniše. Kada se pojavi neki novi lek, sve zavisi kako krene da se taj lek prodaje, kako krene upotreba. Kada zaškripi, kada ne ide, a moram da kažem, ogroman novac, desetine, stotine miliona evra se ulaže da bi se napravio neki novi lek, želim da razumeju svi građani Srbije, neki lek da bolji rezultat, neki da gori rezultat. Kada dođe u pitanje da li će oni povratiti taj novac, šta se dešava sledeće? Kreće marketingški promocija tog leka na sve strane da bi se nadoknadio novac, a ne libe se da dođu i do udruženja roditelja, do udruženja pacijenata i svih, da vrše pritisak i na vas i na mene i na sve koji imaju neku mogućnost da kažu neku reč ili da utiču na nešto, ne bi li to nadoknadili. Zašto? Ovde je to najpogodnije, mali smo, malo je tržište, klima je kakva jeste i to se koristi. Molim vas da imate to na umu, pa da se razmisli o tome. Da ne mislite da sve pada sa neba, da se pojavi informacija u novinama da je ovo najbolji lek koji je ikad izmišljen, a da se ne pita šta je problem, kada je najbolji lek svi čuju za njega, što mora toliko da se reklamira?
Razmišljajte i na tu temu. Ima mnogo tema koje se ovde pojavljuju. Nemam problem, svaku ću da vam kažem. Ne interesuje me, ne može da me kupi nijedna farmaceutska mafija, ni kompanija, kako god hoćete. Ne može, kažem vam da ne može. Svake godine ima dve i po milijarde budžet u Ministarstvu zdravlja, nađite jedan dinar da sam uzeo. Svake godine dve i po milijarde evra, nađite. Boriću se do poslednjeg dana dok sam na ovom mestu. Smenite me danas, nemam nikakav problem, meni problem manje da se borim sa njima, razumete? O tome se radi. To je suština, ali nekima je to smešno. Neki imaju neki drugi interes, proći će vreme pa će se sve ovo pokazati.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, konkretne brojeve ću vam reći na pitanje koje ste postavili, a to je 2014. godine iz RFZO i budžetskog fonda koji do tada nije postojao, znači, formiran krajem 2014. godine upućeno je 1975 dece, od 2014. godine do sada 2018. godine, nije još prošla, a za period od četiri godine, od 2008. godine do 2012. godine ukupno je upućeno 509 mališana. Znači, četiri puta više mališana je otišlo na lečenje i velika većina je izlečeno i to platili dva i po puta više nego što je bilo u prethodnom periodu.
Nismo smatrali da trebamo da ovo na sva zvona objavljujemo i da tu decu i njihove roditelje koji su bili, koji su izlečeni, da izlažemo tom medijskom pritisku i da pričaju o tome i da kažu išli smo da ih poštedimo, a jednostavno svako onaj ko je prošao to zna kolike su to muke, o čemu se radi. Jednostavno, išli da građani sami osete.
Nije samo to što smo radili, što su deca otišla tamo, moram da vam kažem, i ovog momenta da se zahvalim, trenutno u Kragujevcu, profesor Ventura iz Španije, operiše naše mališane sa najvećim deformitetima kičme koji se rade samo u jednom ili dva centra u svetu. Znači, on je došao ovde, operiše naše mališane, ne plaćaju ni oni ni njihove porodice, ne plaćaju ništa. Sve je država organizovala i sve država plaća. Em ne plaćaju, em nisu nigde otišli u inostranstvo. U istom momentu, jedan od najboljih hirurga iz Londona operiše naše pacijente sa karcionomom debelog creva, bez otvaranja stomaka laparoskopski. Obučava naše hirurge, naših 40 hirurga i oni to rade u centrima u Srbiji. Profesor iz Rusije operišu u Tiršovoj našu decu i prenose znanje na naše stručnjake da mogu to ovde da rade.
Znači, to se u ovom momentu dešava dok mi sedimo i pričamo. Još jednom želim svima njima da se zahvalim koji rade svoj posao, ne jure, ne zloupotrebljavaju tu decu. Neka je na čast onima koji zloupotrebljavaju bolesnu decu, njihove slike, stavlja ih na naslovne strane za neke promocije svoje i za već njima znane interese za koje se služe.
Mi ćemo nastaviti ovako da radimo, ulagaćemo mnogo više, radićemo mnogo bolje, ali nećemo to da zloupotrebljavamo i da pretvaramo u neku politiku. Struka će da vodi svoj posao i da najbolje što može i da najbolje što zna, imamo izvanredne stručnjake, imamo ljude koji znaju, koji su cenjeni i kod nas i u svetu, oni će raditi svoj posao, određivati terapiju gde će se i šta će se i ko će se lečiti. Ne daj Bože da nam glumci, pevači, političari, farmaceutska mafija i ostali određuju gde će ko i kako će da se leči. Nemojte to da dozvolite ni po koju cenu. Na dno će pasti oni koji to zloupotrebljavaju, to se uvek vrati.
Zato vas molim, posebno obratite pažnju. Iscrpeli su sve, nemaju više šta da rade. Nema ideja, nema rezultata, nema ničega. Oslonili su se na zloupotrebu bolesne dece. Dno dna. Hvala svima.

Ovaj zakon nikakve veze nema ni sa pozicijom, ni sa opozicijom, molim vas samo da to shvatite. Od ovog zakona, i u njihovo ime pričam, mnogo očekuje i zavise više hiljada ljudi, plus njihove porodice i zainteresovani su ljudi koji rade u zdravstvu.
Zakon je dugo donošen, kao što vi kažete ima nejasnoća, ima više onih koji su rekli, a vi se bavite kao istraživanjem, ili šta znam, da je ovo trebalo mnogo ranije da se donese. Ako ćemo pažljivo i da pričamo činjenicama, da zanemarimo opoziciju i poziciju, dugo rađen, uključeni naši najstručniji ljudi, odrađena javna rasprava, gledali modele, iskustva drugih, uvek ćete naći neki model, neko iskustvo koje vama može da posluži za nešto. Kako mi da se poredimo sa Brazilom, a da se ne poredimo sa tu prvim nekim komšijama, Slovencima, Hrvatima i ostalima. Hrvatska prvak sveta u transplantaciji, ima isti, odnosno sličan zakon, Slovenija odlične rezultate.
I sad, odrade naši najstručniji ljudi, odradi struka kojoj verujemo, koja želimo da to radi i kažemo, tu dilemu, ja vam razjasnim još prošli put, da tačno postoji spisak – otac, majka, sin, ćerka, brat, sestra. Znači,sve vam lepo piše, bilo ko od njih da kaže – ne, ne vaga se uopšte. Ja vam objasnim to, dva puta sam vam već to objasnio. Znači, krajnje jasno, ne samo vama, nego svima, ali ljudi da li vi mislite da treba neko na ovom zakonu da vara? Da li treba neko na ovoj stvari da vara? Pa, znate šta kažu ljudi – pa, onda sigurno neko polazi od sebe, sve mu je prevara, sve mu je kriminal, sve mu je ovo. Ako neko na ovome treba da vara, a nečiji život zavisi od ovoga, mi nemamo rešenje za to, onda će neko da nas ubije da bi prevario.

Ja mislim da smo se razumeli, da stvarno više nema te dileme oko toga da kada jedan od navedenih članova kaže – ne, nema saglasnosti. Da razjasnimo još jednu stvar, da građani znaju, pošto sam video da se potencira na tome, vi možete nekoga da odredite da bi njegov organ mogao da odgovara nekom drugom. Da samo ponovimo proceduru, kada neko da saglasnost, i kada tada uđete u proceduru, kada taj organ se priprema za transplantaciju, tek tada, posle saglasnosti, se radi tipizacija, tog organa i potencijalnog primalaca. Tek tada može da se utvrdi da li odgovara taj organ tom primaocu. Pre toga, niko na svetu, dok se ne uradi tipizacija, ne može da zna da li nekom odgovara organ, niti je dovoljna samo krvna grupa, niti bilo šta. Molim vas, da razjasnimo to. Molim vas da se ne plaše ljudi, da kao našli su nekoga ima istu krvnu grupu, daće mu organ.
Procedura počinje tek posle saglasnosti. Pre toga niko ne može da uzme nekom organ, da uradi tipizaciju, ili bilo šta. Radi se u specifičnim uslovima.
I, da kažemo alternativno rešenje, da neko ne želi da uključuje mozak u sve ovo i da mu se ne sviđa, i da ne želi da pomogne, istog sekunda ako ovaj zakon bude izglasan, istog sekunda, na parčetu papira, neko je pominjao notara, neko je pominjao dodatne troškove, nema nikakve veze, istog sekunda na parčetu papira napiše, ja, taj i taj, ne želim da budem donor, stavite me u te bolnice gde se to radi, ili dođe usmeno u Zavod za biomedicinu, da pismenu izjavu izjavu potpše da neće. I, skratimo sve muke, svakog ko želi, istog dana kada ovo zaživi, ode i reši taj problem, ako ga to muči, ako tu ima bilo kakvu dilemu. Iz poštovanja prema tim ljudima, vređajte me koliko god hoćete, ja vam na ovom zakonu neću odgovarati ništa, ovde se radi o ljudskim životima, oni su mi mnogo bitniji od vaših uvreda. Nastavite slobodno.

Mislim da nijednog momenta, niti ja, niti bilo ko ovde, nije rekao da je naš zdravstveni sistem savršen. Naš zdravstveni sistem nije savršen, u našem zdravstvenom sistemu je zaustavljeno njegovo propadanje i krenulo je da se gradi, da bude bolje. Može da bude dobar, ono što pričam, ponavljam, u narednih par godina, za tri godine, može da bude lider u regionu. Porediti naš sistem u tom smislu koji ste rekli, sa zapadnim sistemima, samo ima jedna razlika – u zapadnim sistemima nema ovoga što imate ovde, besplatno zdravstvo. Tamo se sve plaća.
(Zoran Živković dobacuje.)
Samo sekund.
Ovde imamo vid zdravstvenog osiguranja koji plaćate i sa zdravstvenom knjižicom idete i dobijete sve usluge koje postoje. Znači, pričamo o tom vidu. Najbliži neki metod, ne metod, koji imamo to je obavezno zdravstveno osiguranje koje vam podrazumeva da imate dva pregleda godišnje, i to određenih pregleda, EKG, snimak pluća, analiza, laboratorije. Sve ostalo van toga vi morate na licu mesta da platite.
Da ne pričam o drugim osiguranjima o kojima smo pričali, koja su izuzetno skupa, da ljudi tamo do lekara ne mogu da dođu, ne mogu da ih vide ni na televiziji.
Znači, mislim da to ljudi u Srbiji, koji su igde putovali, videli, čuli, bili kod nekoga, apsolutno znaju.
Naše je zdravstvo takvo kakvo jeste. Hoćemo da ga održimo dok ne ojača država, dok ne budu veće plate, dok ne bude svega. Ulažemo u njega da bi ostao na ovom vidu koji jeste, da omogućimo građanima da ne moraju da izdvajaju dodatni novac za to.
Ali, takvo kakvo jeste, naše zdravstvo, bez naših ljudi, ne bi moglo da funkcioniše, odnosno, mnogo teže bi funkcionisalo i zdravstvo u Crnoj Gori i zdravstvo u Republici Srpskoj, zdravstvo u Makedoniji, da ne dajemo naše ekipe, da ne nabrajam oblasti – za neurohirurgiju, kardiohirurgiju i za ostalo. To su činjenice koje su danas, istog sekunda proverljive.
Skrećem pažnju ljudima za SMS poruke. Postoji budžetski fond. Da li je nešto sumnjivo kada se ne javite na budžetski fond koji ima dovoljno novca da vam plati da idete negde u inostranstvo, nego organizujete nešto a da niko ne zna šta, gde se ne pojavljuje ni jedan lekar da objasni i da kaže o čemu se radi? Obratite pažnju i na to, dragi građani.

Samo moram da vas podsetim što se tiče, kada je donošen plan i kada je ređan, to je bilo 2006. godine, da će biti klinički centar u Nišu. Nemojte što nama sada kažete, kada mi tu nismo mogli nijedan zarez da promenimo. Znači, zatekli smo sve već odrađeno, samo što se ništa ne radi, i gde će da bude, i kakva će zgrada da bude i koja će, i Evropska banka vam ne da da menjate. Stvarno nije korektno.

Setite se Klinike za kardiohirurgiju. Kada smo došli 2012. godine zarasla je u korov. Ogromna želja da će porasti…

(Zoran Živković: Ne postoji u Nišu.)

Kardiohirurgija u Nišu, preko 150 operacija uradili.

(Zoran Živković dobacuje.)

Pozovite telefonom, proverite. Rade lekari iz Niša na Klinici za kardiohirurgiju. Nema lista čekanja. Dolazi se sa drugih klinika da se operiše u Nišu. Molim vas, proverite.

Treća stvar. Dobro je da se pomenuli sanitete. Setite se samo Jucita kada su odvojeni milioni da se kupe saniteti, raspisan tender. Dobila firma na tenderu. Uplaćeno firmi na tenderu. Niti firme, niti saniteta, niti para. Proverite, Jucit, milioni, nijedan sanitet nije bio niti vraćen dinar, niti bilo šta. Ne 85, 100 saniteta smo za ovo vreme stavili u zdravstveni sistem i nastavićemo naravno. To je potrošna roba.

Samo oko Kliničkog centra Niš, mislim da svi znaju, ali nema veze. Godine 2006. potpisan je ugovor, Klinički centar trebao je da bude završen već do 2009/2010. godine i kompletno useljen i kompletno da radi.
Godine 2012. nije imao ni jednu ciglu u temelju, a ne nešto drugo. Bila je jedna močvara, mi smo slikali, postoje slike kako je zatečeno 2012. godine, a danas znate kako izgleda.