Samo želim da vam dam jedan podatak, na osnovu toga što ste vi rekli da mi možemo da budemo ponosni na naše zdravstvene radnike, da je sve više pacijenata iz regiona i iz zemalja EU koji dolaze kod nas da se operišu i koje plaćaju njihovo osiguranje, posebno na neurohirurgiji i na vaskularnoj hirurgiji i ovim putem želim da čestitam tim ljudima koji rade, postali su priznati u zemljama EU koje šalju svoje pacijente da se ovde kod nas leče i operišu.

Samo da vam razjasnim. Te šifre ne mogu da budu u Strategiji, to se radi u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja i tu je već dosta tih stvari urađeno, ali ne u Strategiji, koja je nešto sasvim drugo.

Apsolutno svaka zdravstvena ustanova ima čitač zdravstvene knjižice. To je bio uslov kada smo to sve uveli. Tako da, ne može da dođe do tog problema, a automatski, sve zdravstvene knjižice su povezane, automatski se overavaju. Do sada stvarno nismo imali taj problem, niti mi je ikad prijavljeno, jer je to već sve unapred obezbeđeno.

Svaka zdravstvena ustanova je u obavezi da ima agregat u slučaju nestanka struje. To je jedna stvar.
Druga stvar, nikad se neće desiti da zdravstvena ustanova, i da nema, vrati nekoga a da nije u mogućnosti da overi. To su sve ljudi koji imaju razumevanja i koji će doneti knjižicu u nekom drugom momentu ili ako je zaborave, to stvarno nema razloga.

Konkretno, što se tiče tog primera iz Vršca, dom zdravlja pripada lokalnoj samoupravi, zato je jedan od razloga što sada to prelazi u nadležnost. Mi ćemo već sutra, odnosno u ponedeljak pozvati pokrajinskog sekretara. Mislim da neće biti nikakvih problema da to rešimo, da zaposlimo te ljude gde god ih ima, da pomažu. To je naša obaveza. Nemamo nikakav problem sa tim.
Druga stvar, moramo samo da razjasnimo jednu stvar, bilo koji lekar ne može da prepiše, zna se šta može da prepiše na recept…
(Vjerica Radeta: Preporuči, ne prepiše.)
Samo da znaju. Moramo zbog građana da razjasnimo jednu stvar, jer ste vi u jednom momentu rekli – ne prepišu na recept, i onda kažu – umesto tog leka, idite uzmite ovaj suplement. Stvarno mislim da građani to treba da znaju - suplementi nisu lekovi, niti se tretiraju kao lekovi.
Znači, dragi građani, suplementi i sve to drugo, to su pomoćna lekovita sredstva, pomoćna lekovita sredstva koja uopšte ne idu i nisu na spisku da može lekar da ih prepiše na lekarski recept i da idu o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Prema tome, mora samo da se razjasni, ili ste za neki lek ili niste za lek i to se jasno vidi da li imate prepisan recept ili nemate.
Za suplemente, dragi građani, nema nikakvog razloga, niti iko može da vas natera da vi uzimate neke suplemente, neka pomoćna lekovita sredstva. Tu je zakon, krajnje jasan - šta prepisuje lekar.
Ne sumnjam da postoji, pošto u svakoj profesiji postoji, te farmaceutske kuće ili ti već koji proizvode ta pomoćna lekovita sredstva. Sigurno bombarduju sa tim propagandnim materijalom, sa obećanjima lekarima i za ostalo, ali moraju pacijenti da znaju da to nema veze sa zvaničnim stavom, ili sa bilo čim.
Zna se šta je sistem odredio šta može da se prepiše, šta ne može da se prepiše. Apsolutno je slobodna volja pacijenta da li će da koristi neko pomoćno lekovito sredstvo ili ne, i da ljudi znaju, ta pomoćna lekovita sredstva su u Zakonu o hrani i koriste se kao dodaci ishrane. Znači, između lekova i ovoga je ogromna razlika i nema potrebe da građani budu u dilemi.
Sledeća stvar, juče ili prekjuče sam rekao - apelujem na sve u apotekama i na građane, koji to vide da prijave, da se izdaju antibiotici bez recepta. Znači, inspekcija će bukvalno od danas ići na to.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Druga stvar na kojoj insistiram, a insistiram godinama, najbitniji je odnos, ako hoćemo da imamo bolje zdravstvo, najbitniji je odnos između pacijenta i zdravstvenog radnika. Postoje stvari koje ne može možda medicina da reši ili bilo šta, ali taj odnos je najbitniji i kada postoji razgovor, kada postoji razumevanje, sve su stvari mnogo lakše rešive i mnogo su lakše i za pacijenta i za onoga ko tu radi. Nemojte samo to ni u jednom momentu da zanemarite.

Nemamo problem sa brojem inspektora. Imamo ih apsolutno dovoljno.
Samo da shvate građani, ne može inspektor da sedi kada je pacijent kod lekara. Mi da bi ovo rešili, pacijent mora da prijavi. Mi reagujemo bukvalno istog dana. Da prijavi – lekar mi ne izdaje, neće da mi izda lek na recept koji sam do sada pio, kaže mi da idem da kupim nešto drugo. To je suština. Moramo da znamo to, da nam se prijavi to da bi odreagovali. Drugog problema tu stvarno nema.

Ja ću pokušati sa par činjenica.
Drago mi je i slažemo se da imamo i evropske i svetske stručnjake i da bi oni ostali takvi, da bi bili još bolji, moramo da imamo i te standarde koji važe u Evropi i u svetu, zato ove stvari menjamo i prilagođavamo ih. To je jedini razlog, jer želimo takve standarde koji su dali rezultat i koji nama trebaju da daju rezultat.
Što se tiče zapošljavanja mladih, moram da kažem da smo zaposlili preko 12 hiljada medicinskih radnika, dali smo 7.150 specijalizacija za ove prethodne četiri godine. Svake godine dva puta, na proleće i na jesen ide konkurs za specijalizacije.
Moram da kažem da te prve specijalizacije koje smo dali, ti ljudi još nisu završili specijalizaciju, jer je neophodno pet godina da oni to završe. Te rezultate ćemo tek da vidimo, ali je neophodno da prođe vreme. Niko se nije zaposlio bez konkursa, svi se zapošljavaju na konkursu. Postoje komisije koje određuju to. Zapošljavamo najbolje studente, već 160, na svakih šest meseci. Minimum 50 ili 100 najboljih studenata ostaju ne samo da dobiju posao, nego ono o čemu smo pričali dobiju specijalizaciju koju plaća država i dobiju doktorske studije koje plaća država.
Da razjasnimo, ne postoji ograničenje zapošljavanja u zdravstvu. Znači, samo imamo jedan vid kontrole da nam se ne desi da negde zaposlimo više nekih lekara ili sestara pa da ih ima u višku, a da na drugom mestu imamo manjak. To moramo da iskontrolišemo, da bi nam funkcionisao sistem. Priznajte, to ne može drugačije. Ječe sam vam takođe rekao, fuzija domova zdravlja i bolnica na uštrb tog nemedicinskog osoblja koje nam neće opšte trebati toliko, ćemo zaposliti medicinsko osoblje, lekare i sestre.
Onda garantovano imamo bolju uslugu i u domu zdravlja i u bolnici, i gde kreće saradnja između razmene kadra između bolnice i doma zdravlja, koje do sada nije bilo. Lekar doma zdravlja nije mogao da dežura u bolnici, a recimo bolnica imala manjka tih specijalista, recimo ginekologa, pedijatara. Oni su odradili do dva sata, otišli kući, a ovi su se u bolnici mučili kako da pokriju smene, kako da pokriju dežurstva. Ili su bolnici imali viška nekih specijalista, a nisu ih imali da pokriju ambulantu u domu zdravlja. Kada imate taj jedan sistem, onda samo napravite raspored i rešite problem koji ste do sada morali da rešavate zapošljavanjem, davanjem specijalizacije i da čekate sve to da se desi. Vi sada mnogo bolje možete da se organizujete i da isplanirate i specijalizacije i da ovi idu na ispomoć iz doma zdravlja u bolnicu, iz bolnice u dom zdravlja i plus na račun nemedicinskog. Ponavljam, ne otpuštamo nikog, kako bude isticalo ljudima, kako budu odlazili u penziju ili na neko drugo mesto, na njihovo mesto primamo primamo medicinsko osoblje, lekare i sestre.
Što se tiče plata, morate da se složite da su najveća povećanja plata u zdravstvu, medicinskim sestrama, lekarima i to će se nastaviti tako. Svi smo svesni da su plate male. Ko bi bio sretniji od mene da sutra kažem – kada sam bio ministar u moje vreme, plate su došle u Srbiji na dve tri hiljade evra. Ali moramo da budemo realni. Kada dobijete i višak novca i kažemo da ga ima u kasi i sve to, imate da ga date za platu, imate da ga date za opremu, već ste zaboravili da su naši ljudi na gama nož išli u inostranstvo, pa da su na iks išli u inostranstvo. Sve su to bile neke kombinacije. Pa aksceleratori, ljudi su umirali čekajući da dođu na red.
Po prvi put imamo po jedan akscelerator na 250.000 stanovnika. Sve više imamo bolnica gde nema liste čekanja, posebno po unutrašnjosti. U velikom broju ćemo smanjiti. Nije još završeno. Nema te zemlje u kojoj nema liste čekanja, budimo realni.
Kada taj novac, date za tu opremu, za iks nož, gama nož, za aksceleratore i da sazidate zgrade, za kliničke centre, za plate i da kupite lekove, jel znate koliko košta terapija jedne retke bolesti? Za jedno dete godišnje 500.000 evra. Samo za jedno dete. Onda vidite da iz svog tog novca rasporedite gde ćete da date. Ne možete da izaberete da date samo za jednu stvar. Ako date na plate moraćete negde da oduzmete.
Znači, gledamo krajnje da najkorisnije što može da se uradi, da se da u svim poljima, da bude najbolji efekat. Ako mislite da neko može tu da gleda nešto drugo, sem toga gde će najveća korist da bude, kažem vam sigurno da nema teoretske šanse. Ne postoji neko ko bi bio sretniji i od vas, i od nas, posebno nas koji smo tu da možemo da damo plate da budu par hiljada evra. Doći ćemo do toga sigurno, ali moramo da rasporedimo sve što ima. To je suština priče.
Da se vidi da je dobro, idealno, nije i to apsolutno stoji. Da se poboljšava, ljudi vide da se poboljšava. Setite se samo kako je bilo. Bila je zabrana davanja specijalizacija, pa ste dve godine morali da radite da bi tek kao konkurisali za specijalizaciju koja nije ni bila, koja se neće davati. O zapošljavanju da ne pričam, kakav crni konkurs, nigde konkursa nije bilo. Zapošljavalo se partijski, bile su tarife dvanaest, deset, osam hiljada. Ko nije član dvanaest hiljada, deset hiljada običan član i osam hiljada onaj koji je bio istaknuti član. Pa zar smo već sve to zaboravili? Pitajte tu decu, to su stotine i stotine dece koje smo zaposlili, dali specijalizacije, dali sve. Mora da prođe vreme i da dođe dotle.
Da neko sad baci koliko god hoćete novca i da sve stvari ispravite, ovo je sistem preko 120.000 zaposlenih.
Zamislite kako je 120 hiljada zaposlenih omogućiti da u svakoj ambulanti, da u svakom domu zdravlja, da u svakoj bolnici, da u svakoj sali ima svega onoga što treba da ne nestaje, da funkcioniše sistem i da radi. Nađite se u toj poziciji i recite. Pa koji bi mi razlog imali da nešto ne damo od toga? Što bi sedeli ovde? Pa ko je srećniji od nas kada se nešto da, kada nešto ima? Šta drugo? Šta bi mi s tim radili? Eto, to je suština. Volim da svi razumeju. Kolač kada imate, onda morate da ga podelite, da date da svi budu zadovoljni, a da izvučete maksimalni efekat iz toga.
Što pravimo sve te uštede i što pravimo sad DRG? Vi znate da se sve u Srbiji u zdravstvu plaćalo đuture, da vi niste imali nijednu cenu usluge koliko košta, da je tek sada krenuo da zaživi taj DRG, gde možete da tačno znate koliko šta košta, koliko plaćate, koliko imate lekova, materijala na stanju, gde će vam nestati, šta će vam nestati i koliko se troši za operaciju, za lečenje i za sve te stvari. To nije postojalo uopšte. Setite se stotina miliona koje su otišle, koje se nisu videle u zdravstvu. Evo, recite sada, da kupimo jednu stvar, šta je princip koji smo uveli? Da ne možemo da kupimo nijednu jedinu stvar, a da u tom momentu kada je kupujemo, nek izaberu lekari šta god hoće, da u tom u momentu to bude najjeftinije u Evropi što ćemo mi da platimo. To tražim od svih proizvođača.
Ljudi, eto to je što može. Ne možemo preko tog jorgana, toliki je koliki je, ali ako se bude plaćao više porez, ako bude više para, ako bude više investicija, ako bude svega toga, biće više para i za plate i za lečenje dece od retkih bolesti. Uzimaćemo sve više i sve noviju terapiju. To je naš cilj. Mislim da imamo isti cilj. Ne znam čoveka u Srbiji koji nema ovaj cilj, može da priča nešto, ali siguran sam da ne misli tako.

Uvažena poslanice, samo želim da se vi ne nervirate oko EU. Znači, nemate razloga, samo vam kažem, nema razloga. Nema razloga jer ima svoj put i Srbiji su na prvom mestu građani Srbije.
Ono što Srbija želi to su evropske vrednosti, one vrednosti u kojima ste i vi i ja i svi malopre pričali težimo evropski dobre lekare, stručnjake, priznate, priznate, ali da bi to imali mi moramo da imamo i te standarde da bi došli do toga. To je naš prevashodni cilj.
Druga stvar, što se tiče EU, mi EU želimo sve najbolje. Nisam čovek koji može da se raduje kad oni imaju probleme, ne samo oni nego bilo ko drugi. Mi pažljivo pratimo šta se dešava i u EU, ali ne odustajemo od tih evropskih vrednosti, jer to nije zbog EU, to je zbog nas samih. Da li će sutra biti, neće biti, da li ćemo ući, nećemo ući u EU, to ne može da bude razlog da mi ne radimo svaki dan svi više na tim evropskim vrednostima koje su dobre i koje će napraviti od Srbije nešto bolje i da će biti bolje za život i da će biti bolje sve ovo o čemu vi pričate. Pominjete mi plate iz EU i ostalo, tamo idu naši ljudi. Tamo odlaze za veću platu, tamo odlaze u taj sistem koji je takav kakav je trenutno sada. Šta će biti sa tim sistemom? Naravno da ćemo da gledamo da vidimo.
Mislim da oni imaju svoje probleme. Mi smo suviše mali da mi možemo da utičemo na njihove probleme. U zavisnosti od toga kako oni budu rešili svoje probleme na nama je da iskoristimo to vreme da mi ojačamo, jer ako mi ojačamo, sutra će se drugačije pričati sa nama, onda sigurno nećemo biti u ovoj poziciji da stalno očekujemo od EU da nam kažu – obe strane, obe strane, kažu ovima dole Šiptarima oni kažu – ma, ajde bre, sklonite se, šta vi nama imate da pričate? Znači, o tome se radi.
Prema tome, niti smo mali, niti smo naivni, niti ćemo uraditi jednu jedinu stvar da naškodimo građanima Srbije. Evropska unija mora da vidi šta će sa sobom i nemojte se opterećivati sa tim, a mi vreme moramo da iskoristimo da kod nas napravimo bolje, da sredimo stanje kod nas, da povećamo i ulaganja i zaposlenost i suficit i onda da nam budu veće plate, e onda ponavljam, drugačije će se razgovarati sa nama. I, kada smo jači imaćemo još više prijatelja, ali onih prijatelja koji nas neće zloupotrebljavati. Znate? Znači, u tome je suština jer ćemo moći da imamo princip uzajamnog poštovanja.
Prema tome, građani Srbije, što se tiče toga mogu da budu spokojni. Mi, moramo da vodimo računa o našim građanima na Kosovu, da im omogućimo sigurnost, mir, redovno sve ono očekuju od nas da dobiju i hvala svima koji nam pomažu u tome, ali Srbiji su na prvom mestu građani Srbije i sve ćemo uraditi da njima bude bolje. Hvala vam.

Mi smo sve to što ste rekli, uradili. Znači, mi imamo ugovore sa 17 privatnih klinika za operaciju katarakte, jer tu je najveća lista čekanja. Već par godina, bar tri godine minimum, 6.000 operacija godišnje smo već platili klinikama da urade.
Evo da vam kažem sada šta je problem. Zaključili smo ugovore, obezbedili materijal, baš sve. Sada pozivamo građane da odu sledeće nedelje, za dve nedelje u privatnu ordinaciju da se operišu, a građani kažu – hvala lepo, ne želimo, hoćemo da se operišemo u državnoj klinici.
(Vjerica Radeta: A koliko to treba da plate?)
Nula, ne plaća ništa. Mi smo sve platili.
(Vjerica Radeta: A taj građanin to zna?)
Tako je, apsolutno sve zna.
To što ste vi sve predložili, mi smo sve uradili. To postoji, možete svaki dan da uzmete da proverite, da vam damo tačan broj ljudi koliko pozovemo i oni neće da odu da se sledeće nedelje operišu u privatnoj praksi. Imamo ugovore sa ginekološkim klinikama za vantelesnu oplodnju, hiljade i hiljade, da ne bi čekali u državnim ustanovama idu na privatne klinike, i drugi i treći pokušaj i povećali starosnu granicu, sve su to stvari koje već postoje.
Da vam ne pričam o ugovorima za hiperbaričnu komoru. Sve stvari koje postoje smo već uradili, o tome o čemu ste vi pričali.
Podsetite me šta je bila sledeća stvar?
(Vjerica Radeta: Bilo je reči o dodatnom osiguranju.)
Znate šta znači dodatno osiguranje? Ako država plaća jedna kolica za nekog invalida ili jednu protezu, vi onda imate pravo da doplatite za neku drugu bolju koju vi hoćete.
To podrazumeva samo to, a nikako da uđete preko reda ili bilo šta drugo. Do sada to nije postojalo. Ili ste mogli da prihvatite ono što vam država daje, ili ste mogli sami da platite, nije postojala mogućnost da vam država refundira taj deo koji ona već plaća.
Vi hoćete nešto bolje, hoćete nešto drugo, vi imate sada mogućnost da doplatite od onoga što vam je država obezbedila. Nećete to i to što je država, hoćete nešto, to se odnosi samo na to. Da nema neke greške, da neko ko ima neko dodatno osiguranje koji je uplatio taj paket da hoće nešto bolje, da će moći da ide ranije preko reda ili ostalo, nema nikakve veze, samo se na ovo odnosi. Nemojte molim vas da unosite nikakvu zabludu, jel nema veze sa tim. Bukvalno to je to. A ovo je drugi problem. Imamo ugovore sa privatnim, ali pacijenti hoće da idu u državnu.

Molim vas, samo da neke stvari ne dovodimo, pre nego što smo zaključili ugovore sa privatnim klinikama, konkretno za operaciju katarakte, uverili smo se da oni apsolutno imaju kadar, da imaju opremu, da imaju sve ono što je neophodno, da imaju sve ono isto kao što i u državnoj ustanovi postoji, ne bi sklapali ugovor i slali ljude da se nismo uverili da to postoji. Znači, to nemojte da dovodite.
Mi smo pored ovoga što smo najbolje lekare, koji su završili fakultet zaposlili do sada 160 i na svakih šest meseci zapošljavamo nove, dajemo specijalizacije, doktorske disertacije, mi smo napravili dogovor i sa srednjim medicinskim školama, mi sve one najbolje koje završe srednju medicinsku školu i škola što nam da da su to bili najbolji đaci u generaciji, automatski sve ih preuzimamo i zapošljavamo. To će biti sad i od juna, a zaposlićemo i do juna kad nam daju spisak sad iz prethodne generacije od prošlog juna što su završili i njih ćemo sve da zaposlimo.
To što pričate za specijalizacije, malo pre sam vam rekao, dali smo taj broj, 7.150 specijalizacija, ali još nismo ni te prve koje smo pre četiri i nešto godine dali, oni još nisu postali specijalisti. Da li vam treba vreme? Treba vam pet godina da neko postane specijalista, da ide sve kako treba, da nije neku pauzu pravio, da nije otišao na porodiljsko ili na nešto drugo. To je faktor vreme, koje morate da sačekate i tek onda da dobijete rezultat, jer to je proces koji traje, a nasledili smo ono što smo nasledili, da se nisu davale specijalizacije, da smo imali lekare starije od 55 godina, koji neminovno idu u penziju i slično. To vam je suština priče, mislim da je krajnje jasna.

Nema nikakve dileme, mislim da ne postoji niko ko može da opravda bilo kog lekara koji prlja beli mantil, jednostavno, ubeđen sam da ima minimum 98% procenata onih lekara koji stvarno rade svoj posao, ali ima i onih koji to ne rade.
Želim samo da vas podsetim, vi to možete da proverite, ne sećam se da je u nekom periodu više lekara procesuirano i da su dobili, to što vi kažete da nisu osuđeni, osuđeni su i na zatvorske kazne i na sve ostalo. To možete da proverite, krenite unazad jedno dve, tri godine, videćete. Mislim da to u prethodnom periodu nije bio slučaj da toga ima. Naravno, nisam srećan zbog toga, ali pravosuđe je nezavisno i verovatno se radi na osnovu činjenica i dokaza.
Druga stvar, ovo što ste pomenuli vezano za plaćanje, nema nikakav problem Ministarstvo zdravlja da plati ako se ustanovilo da je napravljena greška pa izgubljen proces, da se plate. Ima druga stvar, kada dođe da se plati što je država već jednom platila, a neodgovorno rukovodstvo ustanove, doma zdravlja, ili neke druge zdravstvene ustanove nije taj novac dalo tamo gde treba, nije platilo lekove, nije platilo nešto drugo, onda su narasli ti troškovi, i došlo je pred sud i sada to treba da se plati.
Po zakonu, po Ustavu, ne znam čemu, ne možete dva puta da plaćate istu stvar, a taj koji je to uradio, njega nema nigde. On je radio, radio, radio to sve, e, sada mi dajemo primer time što će, eto, to država opet da plati. Ne možemo, ne možemo to po zakonu. Za ove druge stvari nemamo nikakav, to piše, Ministarstvo može, ako se radi o ovim stvarima da je izgubio na sudu, bilo gde, vezano za grešku, vezano za bilo šta drugo, ali što već nije plaćeno iz državnog budžeta. To je suština.

Želeo bih svima da zahvalim na raspravi. Mislim da je mnogo toga moglo da se čuje i mnogo toga će se uraditi, imati efekta. U svakom slučaju, imaće koristi svi građani Srbije i svi pacijenti.
Što se tiče stanja, stanje o onome što građani kažu, što je najbitnije, ide na bolje. Zaustavljeno je propadanje srpskog zdravstva u koje se nije ulagalo 30-40 godina. Zaustavilo se i krenulo je da se ide napred. Još mnogo toga mora da se uradi. Jednostavno, takav je sistem, glomazan je sistem, živ sistem koji se sam po sebi menja, bukvalno, iz meseca u mesec, a ne nešto duže.
Da li će on biti dobar? Biće dobar, biće još bolji ako izbacimo politiku iz njega, ako ga ostavimo ljudima koji su stručni da ga rade i ako pokušamo, što je do nas, svako sa svog mesta i sa svojim mogućnostima, da damo svoj doprinos, da damo podršku tim ljudima da rade u što boljim uslovima i da, naravno, što je svima cilj, im povećamo plate.
Ne želim nikoga da lažem. Ne želim da se zanosimo svi. Znamo svi kako realno stoje stvari. Jednostavno, proces odlaska lekara je nešto što se dešava u celom regionu, u celoj Evropi, u celom svetu. Uvek postoji neka zemlja koja može da da bolje uslove. Lekari idu i iz Nemačke. Iz Nemačke idu u Švajcarsku, iz Nemačke idu u Emirate, idu u Kuvajt, Švedsku. Znači, odlaze tamo gde dobiju bolje uslove. Mi taj proces ne možemo da zaustavimo, ali možemo sigurno da uradimo neke stvari da ga usporimo, a ono što je najbitnije da vi znate, za šta se mi borimo, šta je naš cilj, a to je da naš sistem nestane, nestane, da se zaustavi, da se ne zaustavi. Zemlje EU, Hrvatska, koja je morala da obustavlja rad bolnica, jer nisu imali dovoljno medicinskih sestara da bi održali proces rada. Ista ta zemlja ima otvoren konkurs za preko 150 lekara. Već tri godine se niko nije javio. Naš cilj je da nam se to ne desi, da uradimo sve to, da sistem funkcioniše i da radimo, svako iz svoje nadležnosti, da on bude još bolji.
Ono na čemu insistiram, a to možemo svi da uradimo, da bi ovaj sistem funkcionisao, da bi bio bolji, mora odnos zdravstvenih radnika i pacijenata da se poboljša. To je osnov svega, da tu postoji razumevanje. Kada tu postoji razumevanje, ne postoji problem koji ne možemo da rešimo. Molim vas, imajte to samo na umu. Hvala svima na raspravi.

Uvaženi predsedavajući, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, prvo želim da kažem jedini razlog zašto sam ovde i predstavljam ove akte koji treba da se urade, je što su ministar Stefanović i ministar Siniša Mali, trenutno van Beograda i nisu bili u mogućnosti da prisustvuju ovoj sednici.
Tako da ću prvo krenuti o Predlogu zakona o potvrđivanju Akata o osnivanju Azijske infrastrukturne banke. Pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Akta o osnivanju Azijske infrastrukturne banke. Prvo bih želeo da napomenem osnovnu informaciju o Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci. Osnovana je na inicijativu Narodne Republike Kine 2015. godine, kada je 57 članica potpisalo Akt o pristupanju, odnosno prihvatila Akt o osnivanju, od kojih su 37 država regionalni članovi banke, a 20 neregionalni. Banka je počela sa radom u januaru 2016. godine, kao relativno nova multilateralna razvojna banka sa kapitalom od 100 milijardi američkih dolara, prvobitno je osnovana da bude regionalna finansijska institucija, ali je pristupio veliki broj članica izvan Azijsko-pacifičkog regiona, kao što su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Španija i druge, tako da banka ima međunarodni karakter i trenutno broji 93 države članice, a sedište banke se nalazi u Pekingu.
Svrha AIB je da podstiče održivi ekonomski razvoj, stvara bogatstvo i poboljšava povezanost infrastrukture u Aziji, investira u infrastrukturu i druge proizvodne sektore, kao i da podstiče regionalnu saradnju i partnerstvo, blisko sarađujući sa drugim multilateralnim razvojnim institucijama.
Banci je dodeljen najviši kreditni rejting od strane „Rejting agencije Standard end Purs, Fič kids“, AIB kao međunarodna finansijska institucija novijeg datuma predstavlja alternativu Svetskoj banci i MMF-u. U cilju finansiranja infrastrukturnih, kao i projekata iz oblasti energetike, telekomunikacija, zaštite životne sredine i ruralnog razvoja, AIB će zemljama članicama odobravati povoljne zajmove.
Pored Kine najveće učešće u kapitalu ove banke imaju Indija, Ruska Federacija, Nemačka, Australija, Francuska, Velika Britanija.
Svaka članica AIB ostvaruje glasački udeo prema svom učešću u kapitalu banke. Utvrđivanjem pisma o namerama od strane predsednika Vlade Republike Srbije je iskazala svoj interes za prijem u članstvo AIB, na osnovu kojeg je Odbor direktora banke ponudio učlanjenje našoj zemlji. Postupajući po zaključku Vlade od 18. oktobra 2018. godine, kojim je usvojen Nacrt pisma prijave u članstvo Republike Srbije o AIB, ministar finansija je uputio banci zvaničnu prijavu za članstvo, koji je odbor guvernera razmotrio, odobrio, na sednici održanoj u decembru 2018. godine.
Nakon ratifikacije akta o osnivanju deponovanja instrumenata o pristupanju i uplate prve rate učešća kapitala banke, Republika Srbija će i zvanično postati neregionalni član banke.
Odredbama akta o osnivanju, definisana je osnovna svrha i funkcija banke, članstvo, kapital, poslovanje finansija, odnosno fondovi kojima banka raspolaže, upravljanje, suspenzija članstva, prestanak poslovanja, status i imunitet banke i njenog osoblja, arbitraža, način izbora, ovlašćenje odbora guvernera, odbora direktora i predsednika i postupka glasanja.
Banka će u okviru svog poslovanja pružati finansijsku podršku svojim članovima, njihovim agencijama, institucijama i pravnim subjektima, koji posluju na teritoriji država članica kroz odobravanje sufinansiranja ili učestvovanja u direktnim kreditima, kapitalnim ulaganjima, garantovanje različitih kredita, namenjeni ekonomskom razvoju, raspoređivanje sredstava iz posebnih fondova i pružanje tehničke pomoći, kako bi podstakla razvoj infrastrukture i drugih proizvodnih sektora.
Korišćenje raspoloživih resursa, banka će finansirati projekte i programe, koji će najefikasnije doprineti usklađenom ekonomskom rastu i razvoju u celini, posebno u pogledu potreba manje razvijenih članica.
Učlanjenjem u banku, omogućuje Republici Srbiji pristup povoljnim kreditima, kreditnim sredstvima za realizaciju prioritetnih projekata u našoj zemlji i obezbedila veću konkurentnost kreditnih ponuda. Stupanjem na snagu zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke je uslov da Akt o osnivanju postane pravosnažan, a njegove odredbe pravnoobavezujuće i primenjive na teritoriji Republike Srbije.
Takođe, to je preduslov da Republika Srbija u određenom roku i prema utvrđenoj proceduri banke, sprovede sve predviđene aktivnosti u procesu pristupanja, obezbedi potrebnu dokumentaciju i ispuni svoje obaveze plaćanja prve rate na osnovu upisa uplatnih akcija.
Sledeći je, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, potpisan je 16. aprila 2013. godine, u Viljnusu, ali je Litvanska strana naknadno diplomatskim putem najavila ispravku u potpisanom tekstu Sporazuma, što je bio razlog da se zastane sa postupkom potvrđivanja.
U konkretnom slučaju, ispravka se odnosila na to da je u prvoj rečenici stava 1. člana 8. između reči „zaštitu“ i reči „infromacija“, uneta reč „poverljivi“, tako da rečenica glasi „Nadležni organi garantuju jedan drugom zaštitu poverljivih informacija prosleđenih po osnovu ovog Sporazuma“. Imajući u vidu, da je u pitanju bila samo tehnička greška, odnosno izostavljena jedna reč u članu 8. stava 1. Sporazuma, ovo Ministarstvo je prihvatilo Predlog za izmenu u tekstu i o tome obavestilo Litvansku stranu diplomatskim putem.
Nacrt zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, sadržaće prečišćen tekst Sporazuma.
Za Republiku Srbiju bi ovakva saradnja mogla biti korisna u smislu intenziviranja i unapređenja saradnje sa jednom od država EU, a što je bio i osnovni motiv zaključivanja predmetnog Sporazuma.
Tokom predsedavanja EU u drugoj polovini 2013. godine, Litvanija je aktivno podržavala nastavak pristupnog procesa Republike Srbije, izražavajući spremnost za intenziviranje saradnje u oblasti evro-integracija kroz prenošenje i iskustva iz ovog pristupnog procesa na političkom i ekspertskom nivou.
U aprilu 2013. godine, potpisan je Memorandum o saradnji dve vlade u oblasti evropskih integracija.
Donošenjem zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, Republika Srbija pokazuje spremnost da unapredi bilateralnu saradnju sa Republikom Litvanijom u oblasti bezbednosti.
Dalje, donošenjem zakona o potvrđivanju predmetnog Sporazuma, ostvaruju se preduslovi za zajedničko delovanje protiv bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, koji se odnose, ne samo na Republiku Srbiju, već predstavljaju globalne bezbednosne izazove, rizike i pretnje.
Istovremeno, donošenjem Zakona o potvrđivanju ovog Sporazuma, ostvaruju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Republike Litvanije u oblasti borbe protiv kriminala.
Ujedno, donošenjem zakona o potvrđivanju predmetnog Sporazuma, stvara se pravni okvir za intenziviranje i unapređenje saradnje sa jednom od države EU.
Potvrđivanjem Sporazuma omogućuje se njegovo stupanje na snagu, kako je predviđeno članom 13. Sporazuma, 30-og dana od dana kada strane obaveste jednu drugu pismenim putem preko diplomatskih kanala da su ispunjene neophodne pravne procedure za stupanje na snagu ovog Sporazuma u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom strana. Zahvaljujem.

Poštovani, samo par detalja zbog pitanja koja ste postavili, a to je – zašto se kasnilo ovoliko, od 2013. godine, pa do sad da se ne potpiše. Samo ću podsetiti da je bilo tehničkih problema, odnosno da su neke reči izostavljene i da obe strane nisu bile zadovoljne sa tim prvobitnim ugovorom i da se onda pristupilo ispravci koja je potrajala. Jedan od razloga je što je jedna od strana, odnosno iz Litvanije, malo kasnila sa tim i dok se nije ispoštovala procedura nije moglo da se potpiše. Čim su sazreli uslovi, čim se ispunilo sve, potpisalo se.
Mislim da se svi slažemo da je ovaj sporazum u interesu građana Srbije, svih građana Srbije, da nema veze nikakve sa politikom iz razloga što kriminal ne poznaje ni granicu, ne poznaje ni toliko politiku, jer ako nećete sa nekim da sarađujete, da razmenjujete informacije vezane za kriminal i za sve ono što to podrazumeva, onda teško ćete moći da se odbranite i da na vreme i adekvatno reagujete. To je jedini razlog.
Znači, da bi građani Srbije bili bezbedniji, cilj države je da ima sa što više njih dobru saradnju vezanu oko razmene informacija i svega onoga što je neophodno da ne bi mi imali u Srbiji neke probleme, a koje možemo da sprečimo ako se na vreme dobije informacija. To je jedini razlog.
Sledeća stvar, više puta ste potencirali, Srbija sedi na dve stolice. Da ponovim, Srbija ima samo jednu stolicu i to je srpska stolica. Hvala svima na svim drugim stolicama, jedini cilj i jedini interes Srbije je da u Srbiji i građanima Srbije bude bolje. Svakog poštujemo i sa svakim hoćemo da sarađujemo, ko želi dobro Srbiji i ko će uraditi nešto da Srbiji bude bolje.
Što se tiče naših građana na Kosovu, najbolje je da oni sami kažu, a oni to i pokazuju na izborima, kakav je odnos i šta misle o aktuelnom režimu u Srbiji, koliko vodi računa o njima i oni vrlo dobro znaju da ćemo učiniti sve.
Pitali ste zašto se ne dođe sa nekom platformom ili sa nekim predlogom u Skupštinu, ja samo da vas podsetim da ne postoji druga strana, ne postoje pregovori, tako da nemate o čemu ni da pričate, jer za dijalog je uvek potrebno minimum dvoje. A, kada nemate tog drugog, onda nema nikakve svrhe ni da pričamo, jer kome bi to preneli i da bi sprovodili taj stav. Najlepše zahvaljujem.

Kao što sami znate, niko ovde ne želi da kaže, ne u Srbiji, nego u Evropi, da je korupcija i kriminal ozbiljan problem. I dalje mislim, niste me ubedili, da ako mislite da sa nekim, po tom pitanju razmene bitnih informacija, da ćete dobiti nešto dobro. Ako nemate na vreme informaciju, mislim da to nije moguće.
Što se tiče korupcije, samo ću da vas podsetim jednu stvar. Evo, po prvi put će biti u Srbiji, mnogi su o tome pričali, i to uveličavali i šta sve radili, po prvi put će sada biti zakon o poreklu imovine. Mislimo da je to najbolja stvar za sve one za koje smo pominjale, o kojima smo pričali, da se dokaže, da svi dobiju priliku i oni koji su napadali i oni koji se brane, da se dokaže, da se vidi da li su oni to zaradili, da li su oni to stekli i šta je bilo.
Puno je priče bilo da mora da se krene i da se radi. Evo, konačno će se krenuti i to nije jedini način, ima još drugih načina. Apsolutno se zalažem za sve one koji su ogrezli u kriminal, u korupciju da odgovaraju, jer će to biti odličan primer budućim generacijama da to ne rade. Loše je ako oni to rade, prođu nekažnjeno i onda buduće generacije kažu šta ima veze, ovi su radili, prošli su kako su prošli.
Došlo je vreme i to će morati da se promeni. Da je lako, nije lako, prepreka je ogromna, protivljenje i sve, ali rešeno je i to će morati da se uradi. Svi moraju da budu sigurni u to.