Prvo, želim da vam kažem da sam u ovoj Vladi jer sam apsolutno siguran da je cilj premijera Vučića da naš narod živi bolje i da sve radi, gde god može, da im olakša da žive bolje i da imaju manje troškove.
Ali, otvoreno kažem u kakvoj se situaciji nalazimo, koje su naše realne mogućnosti, šta smo zatekli i šta treba da uradimo da bi nam bilo bolje. Krajnje otvoreno.
Još jednom vas pitam, uz sve činjenice koje ste izneli, samo mi recite zašto 2010. godine niste stavili tu stavku? I tada se sve isto plaćalo, ali ste stavili da ga plaća osiguranik. Ništa drugo.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću pokušati ukratko da obrazložim odnosno da objasnim o čemu se radi u ovom Predlogu zakona.

Moraću da se vratim na početak, a to je 2. februar 2010. godine, kada je potpisan ugovor da se nabavi odnosno da se uradi sedam miliona kartica za naše osiguranike, po ceni od 5,16 evra bez PDV-a. Znate kada je bila 2010. godina. Sada je 2014. godina i od svega toga nije urađeno ništa. Došli smo u situaciju pre dva meseca, kada smo jedva izbegli da ugovorene strane odnosno strana koja je bila u obavezi da izradi ove kartice i da sprovede sve ono što je zaključeno ugovorom, došla je sa upozorenjem da će podneti tužbu i da će morati da naplati one obaveze koje postoje iz ugovora, odnosno da će morati da naplati oko šest miliona evra na osnovu ugovora koji imaju i na osnovu onoga što su oni do sada uradili. A šta su oni do sada uradili? Oni su, pozivajući se na ugovor iz 2010. godine nabavili repromaterijal, neophodnu tehniku koja je potrebna, osposobili kadar i napravili oko milion i 150 hiljada kartica. Troškovi svega toga su negde oko šest miliona evra, a sve ono što je u pisalo u tom ugovoru nije ispoštovano.

Iz tog razloga, krenuli smo da vidimo šta možemo da uradimo. Jer, mogu da nas tuže, da nam blokiraju račun, da nam skinu šest miliona evra, a to mogu po zakonu i na osnovu ugovora koji je zaključen.

Ja ću vas obavestiti šta smo uspeli iz te situacije da uradimo: da ne podnesu tužbu; da nam ne blokiraju račun; da nam ne skinu šest miliona evra na koje su imali pravo; da umesto ovoga što smo imali, dobijemo milion i 200 hiljada kartica besplatno za najugroženiji socijalni deo našeg stanovništva; sa cene od 5,16 evra, s koliko se počelo u 2010. godini, došli smo do cene od 2,96 evra. Da vas podsetim da su do sada rađena četiri aneksa ugovora da bi se prolongirali ti termini, ali ni za to vreme ništa nije urađeno. Znači, ova cena će biti znatno manja. Sama ušteda od 5,16 na 2,96 minus milion i 200 hiljada kartica koje dajemo socijalno najugroženijima. To je suština koju trebaju svi da znaju.

Dogovor je takav da ova cena od 2,96, kad se bude krenulo, da vidimo da li će biti još niža i da niko ne zarađuje na toj kartici. Građani će samo platiti onoliko koliko košta cena stvarnog pravljenja te kartice, bez ičega.

Da vidimo šta mi sve možemo da dobijemo sa ovom karticom i da izvučemo iz te kartice maksimum koji postoji za naše pacijente, za naš zdravstveni sistem i za celokupnu državu. Ono što garantuje ova kartica je bolji uvid i kontrola uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, smanjenje zloupotrebe svih utrošaka u procesu zdravstvene zaštite, postizanje maksimalne bezbednosti ličnih podataka osiguranih lica, bolji uvid davaoca zdravstvenih usluga u toku lečenja osiguranih lica i veća mogućnost kontrole rada lekara. To je samo deo onoga na čemu ćemo mi da dobijemo.

Šta sledeće? Kakve su naše uštede vezano za ove kartice? Sa ovim karticama uzeli smo analizu da uradimo, da ne bi bilo da ne radimo analizu, šta dobijamo, šta gubimo. Ovde ćemo ono šta možemo da dobijemo. To je da svake godine Republički fonda zameni negde oko 2,2 papirnih knjižica zbog neophodnih promena podataka na knjižici. To je promena obaveznih uplata doprinosa, prestanak zaposlenja ili završetak školovanja, promena adrese, prezimena, dopunjeni deo za overu markica. Svake godine Republički fond potroši oko 6,5 miliona markica za overu. Ukupan iznos troškova Republičkog fonda za zamenu papirnih knjižica i markica iznosi oko 45 miliona dinara, a uvođenjem nove kartice za zdravstvenog osiguranje više neće biti pomenutih troškova.

To će biti ujedno i velika ušteda za poslodavce jer svake godine procedura overe markica košta blizu 400 miliona dinara. Onda smo išli dalje- u broju nosioca osiguranja i članova njihovih porodica, a to je 3 miliona 480 hiljada, minimum, odnosno broj overa koje idu godišnje. To su dve overe, jer tada se menjaju markice.

Išli smo na vreme koliko se potroši da je to 10 minuta vremena minimum koliko se tu utroši, onda broj sati, pa prosečno bruto uplata i sve su to parametri koje smo gledali na kojima mi možemo da uštedimo.

Imamo dogovor da se do kraja 2016. godine sprovedu i da se zamene sve kartice u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, jer želimo da svako može da isplanira svoj budžet koliko god neko mislio, ali tih četiri stotine, četiri stotine i nešto dinara koliko bude ta knjižica, da ljudima damo da imaju dovoljno vremena da mogu da isplaniraju taj trošak da bi se zamenila ta knjižica, ne računajući onih milion i 200 hiljada kartica koje ćemo pokloniti socijalnom…

 

 

… koje ćemo pokloniti socijalno najugroženijima.

Tako da bi to bilo u najkraćem vezano za ovaj predlog zakona. Istorijat kako je to išlo i šta je ono što smo uspeli da uradimo da izdejstvujemo iz onoga što smo zatekli i što smo primorani obavezama, odnosno sprečavanjem te tužbe i blokiranjem računa i skidanjem novca.

Naravno, tu idu svi faktori koje vi već svi znate, tu je uvezan i elektronski recept i sve ono čemu mi težimo, odnosno da priđemo sistemu i zemljama iz okruženja, i zemljama iz EU koje ovo već odavno imaju, Slovenija od 2000. godine, znači, i sve druge zemlje koje postoje u ovakvom ili sličnom sistemu.

Eto, to je ukratko ono što mislim da je suština ovog predloga. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Evo samo par detalja, da ne ostane nerazjašnjeno.
Što se socijalno najugroženijih, to će, naravno, biti socijalno najugroženiji po zvaničnim podacima, ne po nečemu drugom nego kako naša država ima i Ministarstvo rada koji ima. Socijalno najugroženiji po njihovim tabelama, po njihovim karakteristikama će dobiti te knjižice besplatno.
Proces zamena ovih knjižica neće oštetiti nikoga posebno, odnosno pacijente, zdravstvene radnike, niti sistem uopšte, jer ima dovoljno vremena i to će biti određeno tako da kada jednom radimo ovu stvar da je uradimo kako treba, da budu svi podaci u toj zdravstvenoj knjižici, one što sam već rekao, tako da sa tim napravimo ono o čemu pričamo, da ovo povežemo sa informacionim sistemom u zdravstvu i da konačno imamo jednu pravu sliku šta se dešava, kako se dešava i tek tada možemo da vidimo gde smo mi i šta radimo i da li imamo neki rezultat ili ga nemamo i šta se uopšte dešava u tom sistemu.
Što se tiče poljoprivrednika, ja moram da kažem da smo pre dve ili tri nedelje, zbog nelogičnost koje postoje, o kojima ste vi pričali, pokrenuli inicijativu u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom za rad da se iznađe najbolje rešenje, posebno oko poljoprivrednika, da isto da li ima pola hektara, hektar ili 10 hektara, da ima istu cenu.
Nama je cilj da svi ljudi budu zbrinuti, da imaju tu sigurnost, da ako im se slučajno nešto da mogu da zatraže pomoć, a ne da razmišljaju o ovome. Znači, to je već primećeno, nelogičnosti koje postoje i formirali smo grupu koja razmatra koje bi bilo najbolje rešenje za to.
Ja se nadam da ćemo i uz pomoć svih… Ne samo da kažemo – znate, ima problem, ali da se dođe i sa rešenjima i sa dobrim primerima iz okruženja ili iz EU, da se sa iskustvima drugih ljudi što pre reše, tako da se nadam da će to biti. To je jedan od naših prioriteta. Oni su bili u jednoj zoni koja je bila tu, ali to mora da se ispravi.

Prvo, mislim da se svi slažemo ovde oko stanja u kojem se nalazi naš zdravstveni sistem i niko od nas nije zadovoljan sa stanjem u kojem se nalazi. Slažemo se u tome da on mora da se promeni na bolje, jer previše je vremena prošlo i nemamo mnogo vremena da to uradimo.
Ne mogu da razumem ako sa jedne strane kažemo – kasnimo, hajde da radimo, kad krenemo da radimo, onda kažemo zašto idemo brzo, zašto idemo tako, ali dobro, nadam se da ćemo naći neku zadovoljavajuću formu kako da se urade promene i osnovno je da one imaju rezultat.
Mi sad možemo svako sa svoje strane da gleda i da komentariše i sistem i kako je trenutno, kako je bilo i kakva je vizija, kako će to da bude. Ovde postoji opšti problem, molio bih vas to da shvatite. Mi ćemo teško menjati sistem ukoliko nemamo dobar uvid u taj sistem. Ako mi ne znamo koliko šta košta u našem sistemu, ako naš pacijent nema predstavu koliko košta njegovo lečenje, onda ćemo teško promeniti sistem. Ako se mi zalažemo da se nešto promeni, da bude bolje, da uradimo, a ne krećemo od suštine, ako ne krenemo od nas samih, ako ne stvorimo, ako naši građani nemaju predstavu koliko novca se troši na njihovo lečenje, nećemo imati ni snagu ni energiju da krenemo i da uradimo bilo šta, jer ćete imati ljude koji su protiv toga. To je osnov za sve.
Da bi imali to, mi moramo da imamo informacioni sistem i da u svakom momentu možemo da uđemo u njega i da vidimo šta se radi. Ne želim da vas podsećam koliko je do sada novca potrošeno pod ciljem da se uradi informacioni sistem. Evo, vi mi sami recite gde je. Nema ga. Ali, neću da se vraćam unazad.
Radimo na tome i sve je rađeno. Uzmemo kredit, uzmemo projekte, uzmemo sve i to mora da sadrži nekih pet stavki, recimo. Sve je rađeno tako da uradimo tri stavke, da imamo opravdanje za njih, one su urađene, ali sistem ne može da funkcioniše bez još dve stavke koje nisu ni pokrenute. I u tom slučaju su onda svi zadovoljni, i oni koji su dali novac za te tri stavke, one su urađene, a ove dve nisu ni pomenute, one nisu urađene, a sistem ne funkcioniše. Sad treba iz svega toga što je urađeno, jer je ogroman novac potrošen, da sve to uvežete. To vam je kao kad imate grane i sad morate da ih stavite na jedno drvo i da to može da ima nekog smisla. Bez toga, mi o svemu ovome što pričamo teško ćemo imati rezultat. Ja mislim da je to osnov i da moramo da se skoncentrišemo na to i da pomognemo u tome, da shvatimo gde se nalazimo i da moramo mi prvi da se promenimo da bi se promenilo bilo šta. Jer, bez temelja nećemo moći da zidamo kuću, nema teoretske šanse.
Postoje raznorazni predlozi, tu ima odličnih predloga, ali morate da imate temelj odakle ćete da krenete da to sprovedete, a to je ovo što vam kažem. Taj informacioni sistem, iz koga možete da crpite sve i da znamo koliko koja usluga košta. Koliko ona košta u državnoj ustanovi, koliko košta u privatnoj ustanovi i to je ono što ja već neko vreme pričam, da pacijent kada ide kući treba da dobije proforme, ne da plati nešto, treba da dobije samo specifikaciju koliko je koštalo njegovo lečenje. Jer će on promeniti svest, on nema predstavu o tome. Promeniće svest, sešće sa svojim komšijama da pije kafu i začudiće se koliko sve to košta što je on bio dva, tri, pet, deset dana u bolnici i šta mu je sve urađeno. Drugačije će gledati na sve ovo. A i mi uz njih. I sami ćemo tražiti da znamo koliko šta košta. Po meni je to suština, da napravimo bazu iz koje možemo da idemo dalje.
Što se tiče cena zdravstvenih knjižica, ja želim samo da se poštuje jedan princip, a to je koliko one koštaju u izradi da ta bude cena. I ništa drugo. Mi nemamo neku drugu filozofiju, jedna stvar i za to ću se i zalagati.
Druga stvar, od 2010. i ostalo, nigde u ugovoru nije pomenuto da se jedna jedina knjižica da besplatno ili da ide na teret budžeta. Nije pomenuto nigde, ni u jednom ugovoru, ni u jednom aneksu. A znamo kada je, kako je potpisivano i sve ostalo.
Što se tiče ličnih karata i predloga da ide na lične karte, moram da vas podsetim da maloletni nemaju lične karte, da još uvek imamo ljude sa papirnim ličnim kartama i da je to poseban sistem koji postoji u MUP-u i onda imamo onaj sukob ko još može da uđe u privatnost, odnosno u bazu podataka da možete da imate to. Nije realan, nije moguć, nema ga.
Pomenuli ste par zemalja u Evropi, ali koje su osnivači EU, koje su članice od samog početka, je trenutno u sistemu da postoji elektronska kartica, sa jedne strane te elektronske kartice je taj čip koji važi za njihovu zemlju, a sa druge strane da važi za sistem za EU. To u par zemalja postoji, ali kažem, to su zemlje koje su daleko ispred nas, koje su razvijenije, koje imaju sređen sistem.
Ako se mi ne skoncentrišemo na naše mogućnosti, na situaciju u kojoj se nalazimo i sve, ne vidim ko bi više od nas voleo da omogućimo o svemu ovome što pričamo, da to građani dobiju, ali ja vas molim samo jednu stvar, kada imamo takve predloge, ajde da navedemo primere gde je to tako. Samo konkretno gde to već postoji, gde je to zaživelo, i gde je to dobra praksa, ali kažem, pokušajte da uporedimo sa zemljama sa sličnim brojem stanovnika, sa sličnom razvijenošću i sa budžetom koji postoji.
Koji bi razlog bio da sve što može iz budžeta, sve što može iz Fonda da ne ide? Niko ne bi bio sretniji od nas. To je naš cilj. Ali, moramo da budemo realni. To je jedna stvar.
Druga stvar, stalno pominjete Fond, otuđen centar i ostalo. Prošli put sam rekao i sada kažem, Fond ne može da bude otuđen centar i Fond ne može da donosi ni jednu odluku bez Ministarstva zdravlja. Tako je po zakonu, ne zato što neko to želi ili bilo šta. Molim vas da to uvažite.
Prema tome, Fond može da ima dobre ideje, predloge, može da ima sve, ali će morati da sačeka na odluku Ministarstva zdravlja. Sada vam kažem, ne vi, nego bilo ko, ko što sam rekao da svako od novinara ili bilo koga može u Ministarstvo zdravlja, da su otvorena vrata za svakog, za svaki tender koji se dešava, a kamoli za Komisiju u Fondu. Sada kažem pred svima, ko god je zainteresovan može da prisustvuje bilo kojoj komisiji. Šta je tu tajno? Šta je problem?
Prema tome, po meni to je jedini put da ovi građani, nažalost bolesni kojima je potrebna pomoć, da vide da mi stvarno mislimo na njih, a ne da smo tu da bi lepo pričali, a da oni od toga nemaju ništa ili da bi mi skupljali neke poene i slično. Mislim da oni od toga neće imati ništa, a mi ćemo se loše osećati ako ne uradimo na tom polju da njima bude bolje. Hvala.

Vezano za to što ste pitali sve one privatne ordinacije koje imaju ugovor sa Republičkim fondom, važiće ove kartice koje se uvode. Znači, za privatne ordinacije koje su prepoznate od strane Fonda i koji imaju ugovor sa Fondom biće jedinstven sistem, odnosno biće opremljeni sa tim da mogu da prepoznaju to i da budu u tom sistemu.

Da krenem od početka.
Pitali ste u čemu je poenta, zbog čega mi danas pričamo o ovome i šta je neki benefit ili bilo šta? Mi smo pre nešto više od mesec dana imali situaciju, upozorenje pred tužbu na osnovu ugovora koji je bio sproveden 2010. godine, godine 2011. je donet zakon i ostalo, da na osnovu neispunjenih obaveza iz tog ugovora i na osnovu te tužbe bi morali da platimo šest miliona evra. Šest miliona evra. Navedeni je po stavkama šta je to, šta je urađeno na osnovu tog ugovora, šta je uradila Narodna banka koja je već preuzela to, Kovnica novca. Kupila repromaterijal, obuka ljudi, ištampane kartice, milion 150.000 i imali smo situaciju da se to desi, da ne uradimo ovo, da oni podnesu tu tužbu i automatski, pošto nisu ispunjene obaveze ugovora, da blokiraju račun i da skinu šest miliona evra a da mi, odnosno građani Srbije, nemaju od svega toga bukvalno ništa. To je bila jedna mogućnost.
Kada smo već došli dotle, ne vraćam se zašto smo došli dotle, ugovor je potpisan 2010. godine, četiri aneksa, cene, šta smo uradili? Sprečili smo tu tužbu, tih šest miliona sačuvali da ne ode kao prinudna naplata, jer to je po zakonu, uspeli da izborimo milion i 200.000 koji u prvom ugovoru nisu ni postojali da budu kao donacija, kao poklon za najugroženije, uspeli da uradimo da cena bude samo onoliko koliko košta izrada. Videli ste koja je to cena, to je 2,96 sa 5,16, da ne poredimo sa drugim elektronskim karticama i slično. Sami možete da proverite, pa da vidite koliko se plaćaju i koliko košta. Ovde idemo krajnje transparentno.
Pored toga, kada smo bili sabijeni uza zid, mislim da smo uspeli da izvučemo maksimalno što je moglo da se izvuče u toj situaciji i u tom momentu. Uvek može bolje, to nije ništa sporno, tako da je to suština ove priče gde smo bili, šta smo radili i zbog čega ovo ide.
Da me ne bi opominjali da opet idem sa teme, par stvari ću reći. Evo, reći ću jednu za koju svi znaju. Sedam godina nije uspela da se reši ishrana porodilja i trudnica. Sedam godina. Rešena je za jedan mesec. Svaki dan se slika u svim porodilištima, u svim ginekološkim klinikama. Vi to znate, od 1. septembra je to zaživelo. Za mesec dana je oformljena komisija, napravljen pravilnik, usklađen sa svim neophodnim i urađeno je.
Izašli smo transparentno sa listama čekanja koje su uvek bile tabu tema. Znate i gde, šta kako. Najviše bi voleli da mi možemo sve naše ljude u istom danu da lečimo, ali razmislite da li je to realno i gde to još postoji? Lista čekanja, pominjao se Niš. Osposobljena su oba aparata. Ubrzali smo procedure. Ako se nastavi da ne bude neko kvara ili nešto do nove godine na listi čekanja u Nišu na zračenje neće biti.
Ušli smo u problem sa deficitom kadra, starosnom granicom, specijalizacijom i svim. Ali, da ne izlazim iz teme, toliko.

Jedno je činjenica da građani nemaju nijedan jedini razlog za zabrinutost. Mislim da oni to znaju. Sve se radi da bi uslovi bili bolji i da oni dobiju što bolju, što adekvatniju pomoć i oni to osećaju i oni to i vide, tako da tu nema razloga da se nešto dodaje ili da se oduzima.
Ako mislite da je epohalno što su porodilje dobile, ne znam ni šta je bio problem u prethodnih sedam godina da to dobiju. Ako mislite da sistem zdravstva možete preko noći da promenite, kažem vam da je to nemoguće. I da dobijemo neograničena sredstva, da vam neko kaže – evo, koliko god hoćete, to je nemoguće, jer vam kažem da je u takvom stanju. Pošli smo od činjenice da smo na mestu na kome jesmo, ali ne možete da budete ni na prvom ni na poslednjem mestu za neki kratak vremenski period, za godinu ili dve. To je nešto što traje mnogo duži period. Kada smo na tom mestu, ne možete za mesec, dva, tri, četiri, pet, deset da se pomerite sa tog mesta, jer je potrebno da nešto promenite, da implementirate, da to zaživi i da se vidi.
Siguran sam da građani to znaju, da vide i da osećaju da se nešto dešava i da se radi. Meni je drago da ima sve više zahteva za promenu, jer građani kažu da su videli da postoji šansa, da ima neko ko hoće, ko sme, ko može da uđe u koštac sa tim problemima i da ih rešava. Šta ćemo uraditi i kako ćemo uraditi, to ćemo tek videti, to ne može niko od nas unapred da priča. Možda mi imamo i najbolju nameru i sve, ali rezultat će biti jedini merodavan šta smo i kako smo uradili. Ne ni vaša ni moja priča, da pričamo i najgore i najbolje, vi pričate najgore, ja kažem najbolje, to nema nikakve veze. Videćemo kakvi će biti rezultati, kakvo će biti zdravlje naše nacije i na osnovu toga ćemo moći da sudimo o svim našim potezima.

Samo da razjasnim, a mislim da ćemo se složiti. Zato sam i čitao juče zbog činjenica koje su neoborive, koje idu od instituta za javno zdravlje Batut, koji su brojevi, koliko specijalizanata, koliko godina imaju i u kakvom smo mi problemu. Ovo je način da to rešimo ali zbog građana moram da vas obavestim, vi to sigurno znate, prosečno, specijalizacija traje pet godina. Znači, mi danas da krenemo da sve specijalizacije damo koje smo zamislili, tek za pet godina ti ljudi će biti specijalisti.
Znači, nemoguće je to što vi kažete da ćemo na kraju godine dobiti specijaliste. To je, znate i sami. Pet godina je, prosečno četiri, pet i šest godina traju specijalizacije. Upravo iz tog razloga smo krenuli, jer za tih pet, šest godina po onome što smo izneli podatke ljudi odlaze u penziju i imamo tu starosnu granicu i onda ćemo imati još manje specijalista, čisto da, mislim da se oko toga slažemo. Hvala vam.

Nećemo da ulazimo sada, već ću reći da postoji tehnički problem. Noćas smo gledali da li postoji mogućnost da se uradi, a ne može iz jednog razloga. Dve trećine specijalizacije, postoji program specijalizacije i sada kako postoji, jer ne zavisi specijalizacija samo od ustanova, nego i od fakulteta, od svega. Nešto manje od polovine vremena morate da provedete u matičnu ustanovu. Kada dolazite, to mora tako, mora matična ustanova da garantuje za sprovođenje programa, ali kada dolazi čovek, nema predlog matične ustanove, dolazi od kuće.
Ne može taj deo da odradi od kuće, a drugi onaj problem što u ovom momentu nemamo kapaciteta ni za ono što treba da krene sada od oktobra meseca.
To je samo tehnički problem koji ne može da se izvede da manje od polovine vremena vi provedete kod kuće, jer je takva specijalizacija da morate, četrdeset i nešto procenata, zavisi od specijalizacije, da provedete u matičnoj ustanovi, a ono ostalo, ide kruženje jedno, kruženje drugo, potpisi ovi i oni, a vi imate ono što morate u matičnoj, a ona nije prepoznata kada dođete, to svako ko je trenutno u zdravstvu može da kaže.
Moraju da se stvore preduslovi, ali to ne zavisi od Ministarstva zdravlja, nego i od medicinskih fakulteta, jer oni moraju da nađu načina gde će ti ljudi što je predviđeno da obavljaju u matičnoj ustanovi, da te ustanove dobiju kapacitet, da odobre sve. To je tehnički problem, da ne pričamo sada dalje, jer njega moramo da rešimo.
Što se tiče odobravanja specijalizacije i svega, jasno piše, niti je diskreciono pravo ministra, niti bilo šta, ustanova sama po svom planu daje predlog, razmatra se u institutima koji se bave proračunima i sve. Samo dolazi na saglasnost, da ljudi ne misle, diskreciono pravo, sada ministar daje specijalizaciju, i to nema veze sa mozgom.

Dobar dan svima.
Prvo želim da vam ukratko kažem o čemu se radi u ovom zakonu najjednostavnije, a onda ću i pročitati obrazloženje. Mislim da ste svi svedoci da imamo jedan problem u zdravstvu, a to je da se svaki dan javljaju problemi vezani za kadar u zdravstvenim ustanovama i u celokupnom zdravstvenom sistemu Republike Srbije, a odnosi se na to da li trenutno imamo nedovoljno kadra.
Druga stvar koja je zabrinjavajuća, a to je da kadar koji imamo, koji se odnosi na lekare specijaliste i subspecijaliste, je životne dobi oko 50 ili preko 50 godina starosti.
Da bi to rešili sagledali smo u stvari probleme koji još postoje. Odlučili smo se za predlog ovog zakona. Naravno, to je nešto što se vidi golim okom, što se oseća svaki dan. Imamo i drugu stvar, a to su činjenice koje smo dobili od Instituta za javno zdravlje „Batut“ gde je potkrepljeno sve ono, a ja ću vam to i obrazložiti, odnosno pročitaću kakve su naši zvanični brojevi i informacije koje trenutno postoje.
Suština ovog zakona je da bi rešili ovaj problem za najmanje pet do deset godina, a u narednih par godina da idemo isto, došlo do velikog problema. Predlozi su sledeći: da se ukine dve godine obaveznog staža kada završite fakultet, kada imate onaj osnovni staž kada položite državni ispit da morate još dve godine da budete klinički lekar da bi konkurisali za specijalizaciju, da se to ukine, da može da se ide na specijalizaciju odmah posle položenog državnog ispita. Sledeća stvar, uslov je bio da morate da budete u stalnom radnom odnosu da bi konkurisali, pa da bi dobili specijalizaciju. Zbog situacije i podataka koje sam rekao, a i dodatnih koje ću izneti, mišljenja smo da moramo da damo i volonterske specijalizacije i specijalizacije onima koji su zaposleni na određeno vreme, jer i sami znate kakvo nam je stanje i u budžetu i kakvo je stanje sa zapošljavanjem i ovo je jedini način da ovaj problem rešimo.
Posebno volonterske specijalizacije i specijalizacije na određeno vreme bi se odnosile na deficitarna zanimanja, a videćete koja su to. To je ono što nam danas fali, a i ono od čega nam preti opasnost da će biti problem u narednom periodu zbog ove starosne granice, odnosno proseka godina koje imaju naši specijalisti.
To bi bila suština, a sada ću vam dati i obrazloženje za sve ovo po stavkama.
Što se tiče ustavnog osnova, ustavni osnov za donošenje zakona o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti sadržan je u članu 97. stav 10. Ustava RS kojim je propisano da RS uređuje i obezbeđuje sistem oblasti u zdravstvu.
Razlozi za donošenje ovog zakona: rad na pripremi strateških i zakonodavnih okvira za ostvarivanje ciljeva zdravstvene politike, polazeći od sektorskih strategija, programskih aktivnosti na unapređenju sistema zdravstva i reformskih procesa po nivoima zdravstvene zaštite identifikuju prioritetna područja i obezbeđuju usmeravanje zdravstvene službe, a sve u cilju postizanja dostupne zdravstvene zaštite.
Shodno navedenim ciljevima i aktivnostima jedan od najvažnijih resursa koji je osnov razvoja sistema zdravstvene zaštite i koji je potrebno razvijati jesu ljudski resursi u zdravstvenom sistemu, odnosno oni predstavljaju osnovnu odrednicu sistema zdravstvene zaštite i to u svim oblastima – promocije, prevencije i lečenja. Istovremeno, ljudski resursi predstavljaju najveći i najvredniji resurs zdravstvenog sistema koji treba stalno razvijati.
Razvoj ljudskih resursa u zdravstvenom sistemu utvrđuje se i na osnovu kapaciteta utvrđenih planom mreža zdravstvenih ustanova, na osnovu starosne strukture zaposlenih u zdravstvu, migracionih tokova, veličine gravitacionog područja, iskorišćenosti postojećih kapaciteta, prosečne planirane dužine bolničkog lečenja, prosečnog broja lečenih pacijenata u odnosu na jednog lekara, kao i na osnovu potrebe stanovništva za zdravstvenim uslugama na osnovu demografskih, epidemioloških projekcija i novih zdravstvenih tehnologija.
Dugoročno planiranje i ulaganje u ljudske resurse pored generisanja znanja, ulaganja u infrastrukturu i tehnologiju, neophodno je radi dostizanja adekvatnog odgovora na promenljive zdravstvene potrebe i različite modalitete pružanja usluga.
Razlog za donošenje ovog zakona predstavlja i činjenica da je posle sprovedene analize kadrovske strukture u zdravstvenim ustanovama, a na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milana Jovanovića Batuta“, Republičkog Zavoda za statistiku, zdravstvenih ustanova i drugim oblicima zdravstvene zaštite i Pravilnika o specijalizacijama i užim specijalizacijama, uočeno, sve starija starosna struktura zaposlenih.
Takođe, deficitarne grane specijalizacije iz oblasti medicine rangiraju se na osnovu odstupanja od postojećeg broja doktora medicine, specijalista u zdravstvenim ustanovama u Republici, u odnosu na normativ specijalističkog kadra koji je izračunat u skladu sa važećim podzakonskim aktima.
Sve navedeno ukazuje na neophodnost da se zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima omogući upućivanje na specijalizaciju, posle završenog pripravničkog staža i položenog stručnog ispita, kako bi u narednim godinama zdravstveni sistem imao stručan, specijalistički kadar koji bi pružao kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu pacijentima u Republici Srbiji.
Imajući u vidu navedeno, predlaže se izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti u članu koji se odnosi na dužinu obavljanja zdravstvene delatnosti, na položenom stručnom ispitu za zdravstvene radnike, zdravstvene saradnike sa visokim obrazovanjem, a pre upućivanja na stručno usavršavanje i specijalizaciju i užu specijalizaciju, odnosno predlaže se ukidanje uslova dve godine obavljanja zdravstvene delatnosti pre upućivanja na specijalizaciju.
Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja.
U članu 1. propisano je da se zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik sa visokim obrazovanjem može stručno usavršavati, sticati specijalizaciju, pod uslovom da je završio pripravnički staž i položio stručni ispit, kao i da se posle završene specijalizacije može usavršavati u užoj specijalnosti.
Zdravstveni radnik sa visokim obrazovanjem, može se posle završene specijalizacije usavršavati i u užoj specijalnosti pod uslovom da bi obavljao poslove zdravstvene zaštite u skladu sa ovim zakonom kao specijalista određene grane medicine, stomatologije, odnosno farmacije.
Izuzeto od stava 1. ovog člana iz oblasti deficitarnih grana medicine, stomatologije, odnosno farmacije, ministarstvo može za nezaposlenog zdravstvenog radnika sa visokim obrazovanjem, koji je završio pripravnički staž i položio stručni ispit, da odobri specijalizaciju kao i užu specijalizaciju po položenom specijalističkom ispitu.
Ministarstvo za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. decembra tekuće godine, donosi odluku u oblasti medicine, stomatologije, odnosno farmacije, koje su deficitarne u Republici Srbiji na osnovu mišljenja zavoda za javno zdravlje osnovanog na teritoriji Republike u skladu sa zakonom.
Pored navedene izmene data je mogućnost zdravstvenim ustanovama, odnosno privatnoj praksi, da odobri zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku specijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju bez ograničenja, a koja se odnosi na dužinu obavljanja zdravstvene delatnosti pre dana donošenja zahteva za odobravanje specijalizacije, odnosno uže specijalizacije.
U članu 2. utvrđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Sredstva za sprovođenje zakona, za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad i obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže zdravstvenih ustanova.
Analiza efekta. Određene probleme koje zakon treba da reši. Zakonom o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti omogućuje se većem broju zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika da budu upućeni na specijalizaciju i užu specijalizaciju, a samim tim i brže zanavljanje stručnog kadra. Ukazuje se na neophodnost da se zdravstvenim radnicima omogući upućivanje na specijalizaciju posle završenog pripravničkog staža i položenog stručnog ispita, kako bi u narednim godinama zdravstveni sistem imao stručan specijalistički kadar koji bi pružao kvalitetnu i zdravstvenu zaštitu dostojnu, pacijentima u Republici Srbiji.
Stvoreni su uslovi, ali kao izuzetak za deficitarne oblasti medicine, stomatologije i farmacije, ministarstvo može za nezaposlenog zdravstvenog radnika sa visokim obrazovanjem koji je završio pripravnički staž i položio stručni ispit, da odobri specijalizaciju, kao i užu specijalizaciju po položenom specijalističkom ispitu.
Ministar za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. decembra tekuće godine, donosi odluku u oblasti medicine, stomatologije, odnosno farmacije koje su deficitarne u Republici Srbiji, na osnovu mišljenja Zavoda za javno zdravlje, na teritoriji Republike u skladu sa zakonom.
Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu, donošenjem ovog zakona postiže se sledeći cilj – povećanje većeg broja stručnog kadra, specijalista, užih specijalista, mlađih od 55 godina u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže, čime bi se popravila starosna struktura zaposlenih, zanovile deficitarne grane medicine, stomatologije i farmacije, odnosno obezbedilo pružanje kvalitetne i dostupne zdravstvene zaštite.
Druga mogućnost za rešavanje problema, a imajući u vidu činjenicu da je donošenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti, da je proteklo osam godina i da se pojavila potreba za drugačijim sistemskim rešenjem u odnosu na osnovni zakon, nije postojala mogućnost da se problemi koji se rešavaju ovim zakonom urede na drugačiji način od donošenja Zakona o izmeni zakona.
Zašto je donošenje ovog zakona najbolje rešenje? Izmena zakona predstavlja predmet zakonske regulative gde se stoga ova oblast može urediti isključivo na ovaj način. Na koga će kako uticati predložena rešenja?
Rešenja o predloženom zakonu, o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti, odnose se na zdravstvene radnike, zdravstvene saradnike, zdravstvene ustanove i druge oblike obavljanja zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom.
Zajednicu u celini kroz unapređenje i organizaciju zdravstvenih službi, u odnosu na unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite koja se obavlja na teritoriji Republike Srbije, na pacijente, a prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, prikaz postojećeg stanja u ovoj oblasti je sledeće – opšti podaci o ljudskim resursima.
U Republici Srbiji na dan 31. decembar 2013. godine u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije je bilo 113.068 radnika zaposlenih na neodređeno vreme. U radnom odnosu na određeno vreme je bilo 6.934 zaposlena, 6% od ukupnog broja.
Ako se uzme u obzir da je u zdravstvenim ustanovama, opštinama sa pretežno srpskim stanovništvom na teritoriji AP KiM 6.286 zaposlenih, a to govori da je u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže u 2013. godini bilo ukupno 126.288 zaposlenih.
Broj zaposlenih doktora medicine na neodređeno radno vreme je bilo 21.607, a od toga 3.832 bez specijalizacije, a 2.480 na specijalizaciji i 15.295 specijalista, a na određeno radno vreme 987, a od toga 888 bez specijalizacije, a četvoro na specijalizaciji i 95 specijalista.
U 2013. godini zabeležen je broj od 307 lekara na 100.000 stanovnika. U poređenju sa prosečnom vrednošću ovog indikatora za zemlje EU, obezbeđenost lekarima u Republici Srbije, znatno je manja.
U 2013. godini u Republici Srbiji je dostignuta prosečna vrednost zemalja EU iz 2004. godine.
U našoj zemlji se beleži velika razlika u teritorijalnoj obezbeđenosti stanovništva lekarima, tako da samo 209 lekara na 100.000 stanovnika ima Sremski okrug, dok se 424 lekara na 100.000 stanovnika registruju u Nišavskom okrugu. Obezbeđenost stanovništva izabranim lekarima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji, opšta medicina, služba za zdravstvenu zaštitu u odlasku stanovništva je osnovni nosilac primarne zdravstvene zaštite stanovništva starijeg od 19 godina.
Zdravstvena zaštita odraslog stanovništva u Republici Srbiji, ovoj službi pruža ukupno 3.928 lekara, a od ovog broja 50% su lekari opšte medicine, a 6% su lekari na specijalizaciji, 44% su specijalisti opšte medicine. Broj odraslih stanovnika starijih od 19 godina po lekaru, službe opšte medicine iznosi 1.468.
Ukupan broj poseta kod lekara u ordinaciji tokom prethodne godine je 25.294 pacijenta. Prosečan broj poseta po lekaru u opštoj medicini, ordinaciji je 6.439.
Služba za zdravstvenu zaštitu žena, dakle, obezbeđuje specifičnu zdravstvenu zaštitu ženskoj populaciji starijoj od 15 godina.
Zdravstvene usluge u ovoj službi pruža 575 lekara, a od ovog broja 511, odnosno 89% su lekari specijalisti. Na jednog lekara specijalistu, u ginekologiji, u službi za zdravstvenu zaštitu žena, prosečno dolazi 6.246 žena preko 15 godina starosti.
Prosečan broj poseta po lekaru u ordinaciji u službi za zdravstvenu zaštitu iznosi 2.539. Služba za zdravstvenu zaštitu dece, ona obezbeđuje primarnu zaštitu dece od nula do šest godina starosti. Zdravstvenu uslugu u ovoj službi pruža 764 lekara, od čega su 84% lekari specijalisti. Prosečan broj dece predškolskog uzrasta jednog lekara u službi zdravstvene zaštite iznosi 732.
Ukupan broj ostvarenih usluga u ordinacijama lekara je 3.588. Prosečan broj poseta po lekaru u službi za zdravstvenu zaštitu iznosi 4.698. Služba za zdravstvenu zaštitu školske dece, služba za zdravstvenu zaštitu školske dece i omladinu obezbeđuje primarnu zdravstvenu zaštitu deci i omladini od 7 do 19 godina starosti.
Zdravstvene usluge u ovoj ustanovi pruža 732 lekara. Od toga je 63% lekara specijalista. Prosečan broj školske dece i omladine po lekaru iznosu 1.319.
Specijalistički kadrovi u ukupnom broju lekara zaposlenih na neodređeno vreme 70,8% čine specijalisti, dok se 11,4 lekara usavršava iz neke od oblasti specijalizacija.
Doktorke medicine se mogu specijalizovati iz 46 specijalističkih grana iz oblasti zdravstvene zaštite. Broj vrsta užih specijalističkih grana ili oblasti zdravstvene zaštite subspecijalizacija na koju se mogu uputiti specijalisti pojedinih grana za lekare iznosi 43.
U Republici Srbiji prosečna starost doktora medicine zaposlenih na neodređeno radno vreme, sa završenom ili započetom specijalizacijom ili subspecijalizacijom iznosi 48,5 godina, a onih na neodređeno vreme koji su završili specijalizaciju ili subspecijalizaciju je 50,4 godine starosti.
U pojedinim deficitarnim granama medicine, prosečna starost lekara je bila 47,5 godina. U deficitarnim granama medicine, nedostatak kadra je posebno izražen, jer pripada onima gde zdravstvene usluge pružaju zbog povećanog zahteva i potrebe stanovništva poput kardiohirurgije, vaskularne hirurgije ili palijativnog zbrinjavanja gde je prisutan visok zahtev da se što pre obezbedi kadar.
U Republici Srbiji starenje stanovništva je izraženo, tako da stanovništvo starije od 65 godina čini 17,40% celokupne populacije Republike.
Nezarazne bolesti, bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, šećerna bolest, opstruktivne bolesti pluća, povrede i druge, ovo je bitno, molim vas, već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji. Međutim, nezarazne bolesti u našoj sredini vodeći su uzrok oboljenja, invalidnosti i prevremenog umiranja i pre 65 godine života.
Obratite pažnju na ovo: u Republici Srbiji godišnje od svih uzroka smrti umre približno 100 hiljada ljudi. Gotovo svaki drugi stanovnik Republike Srbije umre od bolesti srca i krvnih sudova. Svaki peti od malignih tumora, svaki deseti od posledica povrede, dijabetesa i opstruktivne bolesti pluća. Tokom poslednjih 20 godina, najveći porast umiranja u Republici Srbiji zabeležen je od malignih tumora i komplikacija uzrokovanih dijabetesom.
Posebnu grupu specijalizacija čine one specijalizacije kojima se na nivou Republike, uz prisutne teritorijalne razlike, beleži dobra obezbeđenost prema normativima propisanim pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene zaštite i u kojima je starosna struktura nepovoljna, poput pedijatrije, gde stariji od 55 godina, znači starijih pedijatara od 55 godina je 28%. Učešće specijalista starijih od 55 godina u ukupnom broju specijalista je 18,2%, za anesteziologiju i reanimatologiju 16,8%, za ginekologiju je oko 16,9%, za internu medicinu 15,4% za radiologiju.
Razvoj medicinske nauke i nove tehnologije zdravstveni sistem, čiji su oni deo, moraju da odgovore sve većim potrebama stanovništva i nameću potrebu za pravovremenim usavršavanjem lekara. Samo primer sprovođenja nacionalnog organizovanog skrininga ranog otkrivanja raka na najčešćim lokalizacijama kod žene dojka, grlić materice i oba pola debelo crevo zahteva veći broj kako izvrsnih radiologa bez kojih je nemoguće dobro očitati mamografske snimke, tako i ginekologa i patologa, citoskrinera koji čitaju pločice sa brisom tkiva grlića materice, kao i internista, gastroenterologa i to ne samo dijagnostičara, već interventnih gastroenterologa koji mogu u najranijoj fazi hirurškom intervencijom sprečiti razvoj malignih procesa na debelom crevu.
Organizovani skrining je aktivnost trajnog karaktera, a ima za cilj da u narednih pet godina obuhvati 100% populacije, što u ovim uslovima nije moguće, jer nedostaje odgovarajući kadar.
Sadržaj rada pedijatra, samim tim i obim aktivnosti pedijatra se proširuju, u Nacionalnom planu akcije za decu, usvojenom 2004. godine. Nacionalnim milenijumskim ciljevima razvoja u Republici Srbiji donetim 2007. godine i Nacionalne strategije za mlade u razvoju maja 2008. godine, zaštita dece od nasilja se izdvaja kao jedan od specifičnih i prioritetnih ciljeva, Opštim protokolom o zaštiti dece od zlostavljanih i referentnih okvira u postupku i pristupu problemu zlostavljanja i zanemarivanja dece, obezbeđujući i svakog pojedinca i sve institucije u državi.
Poseban protokol sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja usvojen je u aprilu 2009. godine i u njemu su definisani uloga i zadaci obavezujući za sve zdravstvene institucije i zdravstvene radnike i saradnike.
Pedijatri u okviru primarne zdravstvene zaštite su članovi timova za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, takođe rade u razvojnom savetovalištu male dece, savetovalištu za mlade do 18 godina i zajedno sa psihijatrima i psiholozima i drugim zdravstvenim saradnicima učestvuju u radu centra za mentalno zdravlje u okviru doma zdravlja.
Liste čekanja predstavljaju jedan od najznačajnijih pokazatelja kvaliteta rada zdravstvenih ustanova. Pokazatelji kvaliteta vođenja lista čekanja prate se u opštim bolnicama, kliničko-bolničkim centrima, institutima, klinikama i kliničkim centrima. Jedan od pokazatelja kvaliteta je prosečna dužina čekanja za određenu intervenciju, proceduru pacijenata sa liste čekanja.
U 2012. godini najduže se čekalo na ortopedske operacije, odnosno arto plastike, kuka i kolena za koje se u proseku čekalo 291,4 dana, kao i za operaciju ekstracije katarakte i ugradnju veštačkog sočiva na koje se u proseku čekalo 259,8 dana. Najkraće se čeka na procedure invanzivne kardiologije, 30,8 dana.
Ukoliko se samo na primeru liste čekanja za procedure invanzivne kardiologije u bolnicama koje pružaju tu uslugu koje su krajem decembra meseca prethodne godine imale ukupno 2.906 pacijenata, imaju u vidu da u toku godine broj novih pacijenata stavljenih na listu čekanja iznosi 16.897 i da se na intervenciju čekalo u kliničko-bolničkim centrima 15,8 dana, u kliničkim centrima 96,7 dana, jasno je da obezbeđenje većeg broja stručnjaka u kliničkim centrima može smanjiti čekanje na intervenciju u kliničko-bolničkim centrima, povećati obim rada za zadržavanje postojeće dužine čekanja.
Takođe, prema dostavljenim izveštajima zaštitnika prava pacijenata i zdravstvenih ustanova za 2013. godinu, podneto je 3.327 prigovora, od čega se 912 prigovora odnosi na pravo poštovanja pacijentovog vremena, vreme čekanja na zdravstvenu uslugu, zakazivanje zdravstvenih pregleda liste čekanja.
Navedenim nacrtom zakona upoređuje se kvalitet zdravstvene zaštite kroz stručno usavršavanje i status zdravstvenih radnika, a takođe i doprinosi poštovanju prava pacijenata.
Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća, predložena rešenja u ovom zakonu neće stvoriti dodatne troškove pacijentima, odnosno građanima, kao ni privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima. Naime, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad i obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže zdravstvenih ustanova, imajući u vidu da zdravstvene ustanove shodno svojim potrebama i sredstvima donose za svaku kalendarsku godinu i plan stručnog usavršavanja svojih zaposlenih.
Da li pozitivni efekti opravdavaju ovo? Na predloženi način doći će do efikasnijeg i racionalnijeg korišćenja resursa zdravstvenog sistema, kao i podizanja kvaliteta zdravstvene zaštite i unapređenja zdravstvenog sistema Republike Srbije. Naime, ostvariće se pozitivni efekti, kako za građane, pacijente, tako i za zdravstvene radnike, zdravstvene ustanove, privatnu praksu odnosno druga pravna lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost u odnosu na sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.
Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju? Ovim predlogom zakona stvaraju se mogućnosti za unapređenje rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse kao i drugih pravnih lica koje obavljaju zdravstvenu delatnost, pre svega kroz obezbeđenje visoko specijalizovanog kadra u pružanju zdravstvenih usluga. Zdravstveni sistem kroz razvoj medicinske nauke i novih tehnologija mora da odgovori sve većim potrebama stanovništva, a samim tim i nameće potrebe za pravovremeno usavršavanje lekara.
Imajući u vidu politiku zapošljavanja u javnom sektoru i Zakon budžetskog sistema, koji utiče na bezbednost odgovarajuće zdravstvenog kadra i pružanju zdravstvene zaštite stanovništva na celoj teritoriji Republike, neophodno je omogućiti mladim zdravstvenim radnicima, koji su već zaposleni u zdravstvenim sistemu, ranije upućivanje na specijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju, postojeće planiranje kadrova, jer je u skladu sa propisima segmentirano i usmereno samo na državni sektor, a ne i na projekciju kadra u privatnom sektoru, s obzirom da takvo planiranje shodno važećim propisima nema uporište, ali kroz povećanje specijalizovanog i usko specijalizovanog zdravstvenog kadra omogućava se i veći broj zdravstvenih radnika opredeljenje za osnivanje nekog od oblika privatne prakse u kome se obavljaju određeni poslovi za zdravstvene delatnosti koje zahtevaju odgovarajuću specijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju.
Takođe, imajući u vidu da osnivač privatne prakse može biti zaposlen i zdravstveni radnik, to će u predloženom rešenju u određenoj meri uticati na povećanje broja zaposlenih u privatnom sektoru, što je u skladu sa politikom Vlade.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove? Na osnovu člana Poslovnika Vlade, člana 41. stav 2. tačka 3) Poslovnika Vlade, Odbor za javne službe Vlade doneo je Zaključak 05 broj od 22. jula 2014. godine kojim se prihvata predlog Ministarstva zdravlja da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama Zakona o zdravstvene zaštite.
Kroz kontinuiranu saradnju Ministarstva zdravlja sa institucijama zdravstvenog sistema, Komorom zdravstvenih radnika, fakultetima zdravstvene struke, zdravstvenim ustanovama, privatnom praksom, prepoznata je inicijativa i podrška u odnosu na segment stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika kroz specijalizacije i uže specijalizacije.
Zdravstvene ustanove i privatna praksa kao zainteresovane strane u prethodnom periodu iskazivale su realnu potrebu za specijalističkim kadrom, međutim kandidati nisu dobili saglasnost ovog ministarstva za upućivanje na specijalizaciju i uže specijalizacije jer nisu ispunjavali zakonske uslove da su najmanje dve godine obavljali…

Znam da ste dobili, ali pacijenti, lekari…

Koje će mere biti preuzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona? Po stupanju na snagu ovog zakona, planira se izmena podzakonskog akta u okviru planiranih aktivnosti predviđenih planom rada Vlade, rok decembar 2014. godine, kao i nastavak postupka utvrđenog odredbama člana 184. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kojim je predviđeno da ministar rešenjem daje saglasnost na odluku direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse o odobrenju specijalizacije i uže specijalizacije. Ove poslove će u okviru redovnih poslova obavljati zaposleni u Ministarstvu zdravlja u okviru nadležnog sektora. Za ove poslove nije potrebno angažovanje drugih lica, eksperata, konsultanata, osim zaposlenih u Ministarstvu zdravlja, tako da nisu potrebna dodatna sredstva za finansiranje budžeta Republike Srbije.
Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku. Predlažemo da se zakon o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti donese po hitnom postupku kako bi se izbegle eventualne štetne posledice po nesmetan rad zdravstvenih ustanova, funkcionisanje zdravstvene službe kao i celokupnog zdravstvenog sistema. Donošenje ovog zakona po hitnom postupku omogućilo bi blagovremeno sprovođenje postupka odobravanja specijalizacije i užih specijalizacija od strane zdravstvenih ustanova, odnosno dostavljanje dokumentacije za upućivanje kandidata na specijalizaciju, a što ima uticaj na organizaciju procesa rada u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže, kao i celokupnog zdravstvenog sistema. To je to.

Zahvaljujem na vašem izlaganju.
Moram da vam kažem da smo mi već predvideli za 2015. godinu osnivanje zavoda za javno zdravlje i planirano je da se dogovorimo oko drugih aktivnosti. Naša ideja je da se vi malo aktivnije uključite, imaćete punu podršku države, ali da vidimo oko pronalaženja sredstava koja bi se uložila dole u zdravstvo. Mislim da tu ne bi trebalo da bude problema, da se ne oslonimo previše na budžet, na državu, koji znamo kakav je, a imamo dosta zainteresovanih koji bi baš hteli da ulože u to područje i onda samo da napravimo jedan sistem kako će to da funkcioniše, a ovo je već predviđeno za sledeću godinu da zaživi i da radi.

Pokušaću na što više stvari da vam odgovorim. Hteo sam samo da budem iskren prema toj deci koja upisuju fakultet, da im dam činjenice koje postoje, a koje oni nisu znali, a to je koliko ljudi čeka na posao u ovom momentu, a ja ne mogu da pričam ni za ranije, ni za kasnije koliko će čekati i treba da znaju koliko ljudi se upiše u jednoj godini na studije medicine.
Mislim da je osnovno da im kažemo kakva je trenutna situacija, da oni sami mogu da procene i da vide kakva je tu perspektiva, jer oni sa najvećim entuzijazmom upišu fakultet i muče se, dođu odakle dođu, završe ga, a onda dođu kod ministra i kažu - sve što je bilo do nas mi smo odradili. Žrtvovali smo se smatrali smo ako nas je država prepoznala, upisala na budžet, da smo mi svoj deo odradili, da smo mi potrebni državi i da nas čeka posao.
Iz tog razloga, a ovo što ste rekli da je to razdvojeno, da mi nemamo mnogo uticaja, sam apelovao na sve dekane medicinskih fakulteta, ako se sećate, da sednu, da naprave podatke, pa je bilo da ja hoću da ukinem da se upisuju ljudi na Medicinski fakultet. Jedino što sam ih molio, sedite, dogovorite se, vidite koje su činjenice, koji su to brojevi koji nama idu, da budemo iskreni prema toj deci. Ne želim da nastavnici, profesori ostaju bez posla, ali između toga da neko ima manji fond vežbi, predavanja i onoga da deca završe, pa da dođu da očekuju, a da ne možete ništa da im pružite, više sam da budemo iskreni prema toj deci koje se žrtvuju tih šest godina i prežive ovde šta prežive odvoje se od kuće, dođu roditelji tamo, da li imaju novca da im pošalju ili nemaju i slično, i onda gde će?
Pokušavaju da nostrifikuju, pa ambasador Norveške mi se redovno zahvaljuje. Vrhunski kadrovi, redovno me zove na ručak, ne znaju kako da se zahvale ljudi. Mi sve odradimo i školujemo ljude, spremimo ih oni preuzmu, prezadovoljni su. Pa, da li je to logika? Ako je to logika onda na vreme trebamo njima da kažemo – deco, to je vaša perspektiva. Iskoristite državu iškolujte se, učite Norveški, dobićete posao, dobićete odlične uslove, ne znam gde ćete raditi tamo na nekom pustom ostrvu ili gde, ali to vam je perspektiva. To je po meni ovo.
To je bio moj apel dekanima medicinskih fakulteta hajde da usaglasimo, hajde da budemo realni, da li je to ovaj broj ako imamo preko 2.500 lekara koji čekaju i te ćemo ljude da zaposlimo, jer imamo ove ljude koji odlaze u penziju, imamo ljude koji odlaze u inostranstvo, imamo starosnu granicu koja neminovno ide. Što se tiče Ministarstva finansija stvarno ne očekujem da neko može da kaže - znate nemamo sredstva da se lečimo. Mislim stvarno u to ne želim da verujem.
To je bio jedini razlog. Upisujemo preko 1.000 ljudi godišnje, a imamo 2.500 hiljade koji čekaju na posao. Da li krijemo nešto? Hajde da damo sve. Da li smo izašli sa listama čekanja? Izlazimo sa svim. Evo, sada sam rekao vama, svi ovi podaci, ne samo vama, svima da se dostavi koliko mi radimo u tim kliničkim studijama, šta ispitujemo? Ne znam, ne vidim razlog da se išta tu krije i da uporedimo sa svim zemljama. Nema nikakvih problema.
Što se tiče kadra, zalažem se što je krenulo i od urgentnog centra i sve, da bi se neko zaposlio mora da prođe neku komisiju da radi sa nekim. Apsolutno sam to i direktori i svi da idu na konkurs, ali recite mi jednu stvar, koliko u Nišu i bilo gde u Beogradu imate ljudi po koliko godina volontiraju? Po koliko godina volontiraju ljudi? I kada im kažete da ne mogu više da volontiraju, ne, oni dolaze i dalje. Recite, šta ćemo sa tim ljudima? Hajde, šta vi njima kažete u Nišu kada on dođe kod vas na klinici vi kažete - nema prostora, nema mesta; on kaže - nema veze ja hoću džabe da radim, ja hoću da radim, hoću da budem u struci i ostalo; a to je taj što se mučio i što se i dalje muči i koji očekuje da će biti prepoznat i da ga nećemo dalje maltretirati nego kada se ukaže prvo mesto da ćemo ga primiti, jer je prošao golgotu? Negativna selekcija, da ne pričamo kako je bilo, hajde da ne ulazimo, to svi znamo. Nemojmo sada se pravimo da ne znamo i slično.
Rezultati rada. Ne možete da imate nijedne rezultate rada bez IT. Ako vi nemate uvid, ja sada da vam kažem, ako mi do kraja 2015. godine ne uvedemo IT u informacioni sistem, u ceo zdravstveni sistem Srbije, od ovog posla nema ništa.
Ako vi ne možete da uđete i da vidite ko radi, šta radi, koliko radi, kakvi su njegovi rezultati, kolika je njegova potrošnja, šta se troši, gde se troši, da to bude krajnje transparentno, ne može ovaj sistem da uspe, evo ja vam sada odmah kažem. krajnji rok je 2015. godine. Znate li koliko je novca potrošeno za sve to? Koliko miliona, desetina miliona, da ne kažem stotina miliona za IT.
Kako je rađeno? Rađeno je tako što od pet komponenti, tri komponente se finansiraju, tri komponente se urade, ali bez ove dve ne mogu da e urade i svi su zadovoljni. Imamo opravdanje za te tri komponente, ove dve nisu ni pokrenute, a sredstava za njih nema. Sve je završeno ali sistema i rezultata nema.
Ne može da funkcioniše sistem ako vi ne znate gde, ko šta radi. Koji su rezultati, kako? Ručno? Da idete od bolnice do bolnice, od doma zdravlja do doma zdravlja? To je nemoguće.
Ovako, da razjasnimo što se tiče fonda. Nemojte ni da ga potcenjujete ni da ga precenjujete. Fond. Šta je fond? Servis u sistemu zdravstva, jedna servisna služba, prema tome to će da bude i ništa više. Ne dele oni pare iz njihovog džepa, to su pare građana Srbije. Šta fond? Kakav je fond bauk? Šta će od toga da uradi fond? Gde će? Može samo da radi kako funkcioniše zdravstveni sistem Srbije i država Srbija. Šta ćete da uradite? Stvari moraju da se stave na svoje mesto i da se zna gde je kome mesto. To je to.
Što se tiče „Galenike“, mislim da ta „Galenika“ može da radi vrhunski i mislim da je dobro što je „Galenika“ izašla na ovaj tender da je ponuđena za prodaju i siguran sam ako se iko pojavi da to kupi da će u vrlo kratkom roku napraviti od „Galenike“ vrhunske rezultate sa kojima ćemo moći da budemo ponosni, neće biti na teretu države.
„Torlak“. Stvarno, pregovarano je, nema nekih zadovoljavajućih ponuda, stiče se utisak u javnosti da se ne ulaže u njega da bi se jeftinije prodao i slično, to je utisak. Ja nisam da se „Torlak „ proda, evo odmah da vam kažem. Znači, ako je neko bio među pet u svetu sa manjinskim strateškim partnerom, odnosno sa nekim ko bi uložio novac da se povrati proizvodnja vakcine, „Torlak“ bi se vrlo brzo vratio u jednu ozbiljnu kompaniju. Ne znam da li među pet u svetu, ali to vam kažem, to je moje mišljenje, nisam da se „Torlak“ proda.
Fond. Fond će ići danas na Vladu. Zbog čega država? Država da bude garant da fond neće doći u situaciju da dođe da bude bez sredstava. Šta podrazumeva fond? Ono što ste rekli, ono što ne pokriva RFZO. Koliko je takvih ljudi što se javljaju vama i meni i bilo kome koji nisu prepoznati u sistemu, a sama reč kaže „retke bolesti“ i uključili smo se u fond, ide za retke bolesti, ali opet ćemo se vratiti ustav, vi ne smete da napravite onu diskriminaciju između dece i odraslih.
Mi na vreme kažemo – to će biti fond za decu od retkih bolesti i svega onoga što nas zdravstveni sistem ne može, nema kapaciteta da uradi, da dijagnostikuje i da leči.
Nećemo ići na to da odmah istog sekunda šaljemo ljude u inostranstvo. Zvaćemo ljude, stručnjake iz inostranstva da dođu ovde. To je mnogo jeftinije i mnogo je povoljnije. Deca ostaju kod svoje kuće sa svojim najbližima, nema troška puta, nema troška smeštaja, nema troška hrane, tu su, govore svoj jezik, prevodi im se, mnogo im je lakše nego da idu. Tek kada iscrpimo sve to, a imamo konsultaciju, danas je 21. vek, sa svim stranim stručnjacima da nam kažu šta misle, šta možemo da uradimo ovde, šta ćemo da uradimo kod njih i gde ćemo da uradimo.
Mora da se vrati poverenje. Ne možete više ove akcije. Nniko neće više dati za ove fondove kada se ovakve stvari dešavaju. U fondu mora da se zna svaki dinar koji je ušao, gde je svaki dinar potrošen, koliko košta lečenje gde se neko jadno dete našlo da mu se pomogne i svaki dan mora to da se ažurira.
Velika pomoć stiže od Fonda B92, odnosno Verana Matića, njihovo iskustvo. U tom fondu ste uključeni vi - zainteresovani ljudi, struka, organizacije, roditelji dece sa retkim bolestima, istaknute ličnosti. Nema razloga da se bilo šta krije.
Prema tome, jedino što mogu da vam kažem dok sam na ovom čelu, vi ćete morati da znati gde je svaki dinar potrošen iz Ministarstva zdravlja. Po meni, to je jedini osnov i za ovu korupciju i za ovo što pominjemo, da znate svaki dinar gde je potrošen, da dobijete odgovor na svako pitanje i sve da bude krajnje transparentno.
Ne možete da kažete – ovo valja, ovo ne valja, ovo ste mogli jeftinije, ovo ste mogli bolje, ovo sta mogli ovako, ali odmah ćete videti. Po meni, to je neki uslov da bi mi mogli da idemo dalje.
Što se tiče stranke i svega ovoga, mislim da su svi mogli da vide. Određeni su koordinatori, da struka vodi Fond. Mislim da ovde nemate nikog ni iz jedne stranke. Oni su ljudi koji su sada zaduženi svaki za svoju struku. Ovaj je za neurologiju, ovaj je za interno. Pitajte njih. Oni odgovaraju za celu Srbiju za svoju oblast. Zato su tu, a ne samo da bi se zvali, nego imaju odgovornost šta su uradili. Ne može jedan čovek sve.
Bez saradnje lekara, pacijenata i svih, ne može nama da bude bolje. To nema šanse. Ako ćemo mi da vodimo ratove jedni između drugih, pacijenti neće imati nikakve koristi. Ovo nije stvar za prepucavanje.
Da li smo poslednji? Jesmo i to je činjenica. Dođite, gospodine Arni, pomozite, evo izazov za vas. Evo, već je 10 dana u Beogradu. Ubeđujem ga, ovo je izazov za vas, pokažite da nešto može da se pomeri sa poslednjeg mesta. Eno ga, po ceo dan je u Fondu i u Institutu „Batut“ i na klinikama i u bolnicama, svuda. Evo, uverite se vi kako stoje stvari. Imate predloge? Dajte da radimo. Evo, pomerite vi ovo sa zadnjeg mesta. Pomozite da se pomeri sa zadnjeg mesta. Oni me ljudi gledaju i ne mogu da veruju. Nije to taj Arni što ga pominju. Čovek je već 10 dana u Beogradu. Recite šta još.
Odgovornost će biti moja. Ništa nije sporno, biću kriv za sve, ali svi ćemo morati da kažemo svojoj deci šta smo mi uradili, koji je naš rezultat, da objasnimo deci da smo mi pričali i da smo mi upućivali i da smo mi predlagali i da smo mi sve … Pitaće vas dete - dobro, a rezultat? Hvala.