Poštovana predsednice, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva uređuje se zdravstvena dokumentacija, evidencija, vrste i sadržina zdravstvene dokumentacije i evidencije, način i postupak vođenja lica ovlašćena za vođenje zdravstvene dokumentacije i upisivanje podataka, rokovi za dostavljanje i obradu podataka, način raspolaganja podacima iz medicinske dokumentacije pacijenata koji se koriste za obradu podataka, obezbeđivanje kvaliteta zaštite čuvanja podataka, kao i druga pitanja od značaja za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencije.
Kada govorimo o zdravstvenoj dokumentaciji mislimo na izvorni ili reproduktivni dokument koji čini medicinska dokumentacija o pacijentu i osnovna dokumentacija o zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi i drugim pravnim licima. Zdravstvena dokumentacija može se voditi u pisanom ili elektronskom obliku.
Zakonom se utvrđuje da li se zdravstvena dokumentacija i evidencija u oblasti zdravstva vode na jedinstven način u zdravstvenim ustanovama, drugim oblicima zdravstvene službe, ustanovama socijalne zaštite, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, fakultetima zdravstvene struke koji obavljaju određene poslove zdravstvene delatnosti i drugim pravnim licima koja obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom, a to bi se zajednički nazvalo zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica, koja je zakon predvideo.
Navedena oblast bila je regulisana Zakonom o evidenciji u oblasti zdravstva 1998. godine za vreme bivše SRJ. Imajući u vidu činjenice da je u prethodnom periodu došlo do intenzivnog razvoja zdravstvenih i informaciono komunikacionih tehnologija, pojavila se potreba da se na jedinstven način uredi oblast zdravstvene dokumentacije, evidencije kako bi se na adekvatniji, racionalniji, način pratilo zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe stanovništva.
U tom smislu razlozi za donošenje novog zakona uslovljeni su potrebom uvođenja unapređenja sistema upisivanja, obrade, načina raspolaganja podacima, obezbeđivanje kvaliteta zaštite čuvanja podataka, kao i uspostavljanje osnova za integrisano funkcionisanje zdravstvenog informacionog sistema.
Stvaranjem preduslova da se zdravstvena dokumentacija, evidencija vodi na jedinstven način u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, i drugim pravnim licima koja obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom.
Uvođenjem informaciono komunikacionih tehnologija u praksu sprovođenja zdravstvene zaštite, racionalizuje se pristup zdravstvenoj zaštiti na taj način što sveobuhvatnosti informacija, koje će biti na raspolaganju zdravstvenim radnicima, utiče pozitivno na pacijente i njihov tok lečenja, unapređuje proces lečenja i omogućava se zdravstvenim radnicima i saradnicima veća posvećenost pacijentu, a to uslovljava i veći stepen zadovoljstva pacijenta pruženom uslugom.
Pored unapređenja kvaliteta rada zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, na ovaj način se ostvaruje i znatna ušteda finansijskih sredstava koja se u ovom momentu opredeljuju za vođenje zdravstvene dokumentacije, potrošni materijal, a samim tim omogućuje se preraspodela finansijskih sredstava u sistemu zdravstvene zaštite.
Uređenjem zdravstvene dokumentacije, evidencije kao jednom od prioriteta predviđenih planom razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije, potrebom usklađivanja ovog zakona sa ranije usvojenim zakonima, kojima je regulisana oblast zaštite podataka o ličnosti, pravima pacijenata, kao i propisima koje je uređena oblast elektronskog dokumenta. Nastojanjem Republike Srbije da usaglasi pravni sistem u oblasti zdravstva sa utvrđenim evropskim i međunarodnim standardima Evropska povelja o pravima deteta, Konvencija UN o pravima deteta, kao i sa usvojenim planskim dokumentima Vlade, Strategijom razvoja informatičkog društva u Republici Srbiji.
Prelaznim i završnim odredbama ovog zakona predviđeno je da zakon počinje sa primenom 1. januara 2016. godine, a da će Ministarstvo u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti sva podzakonska akta. Zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica, uskladiće svoja pravne akte, organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a najkasnije do 1. januara 2020. godine.
Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju. Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi racionalizacije i postizanja efikasnosti u radu upravnog i nadzornog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Sagledavanjem realnih okolnosti i na osnovu rezultata i efikasnosti rada upravnog i nadzornog odbora, kao i radi uštede sredstava Republičkog fonda došlo se do zaključka da je potrebno izvršiti racionalizaciju broja članova ovih tela.
Upravni odbor Republičkog fonda ima 21 člana, dok nadzorni odbor ima sedam članova, koji se sada smanjuju na sedam članova upravnog i pet članova nadzornog odbora.
Predloženim rešenjem zadržava se učešće najbrojnijih kategorija civilnog sektora, odnosno kategoriju osiguranika koji su najbrojniji i to zaposlenih, penzionera i zemljoradnika, a na način kako su zastupljeni u svim drugim organizacijama socijalnog osiguranja, kao u Fondu za PIO, Nacionalnoj službi za zapošljavanje i drugima.
Ciljevi koji se postižu – zastupljenost predstavnika Vlade, odnosno Ministarstva zdravlja kao mehanizma potrebnog za sprovođenje zdravstvene politike, kontrola namenskog opredeljivanja i raspolaganje sredstvima budžeta RS opredeljenim za obavezno zdravstveno osiguranje, imajući u vidu da se istim raspolaže kroz utvrđeno pravo osiguranika, odnosno donošenja akta od strane organa upravljanja.
Omogućava se brže i efikasnije donošenje propisa koji se nalaze u nadležnosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što će imati posledicu na ostvarivanje prava na obavezno zdravstveno osiguranje, kraće vreme za donošenje podzakonskih akata kojima se uređuju brojna pitanja koja se tiču sadržaja i obima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i postupka u ostvarivanju tih prava osiguranika.
Utiče se na operativniji rad organa upravljanja u smislu zakazivanja, održavanja sednica kao i donošenja odluka. Unapređenje rada, značajne odluke za funkcionisanje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u celini čiji kvalitet i efikasan rad obezbeđuju uslove da se svim osiguranim licima pod jednakim uslovima omogući ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu i drugih prava iz zdravstvenog osiguranja. Zahvaljujem na pažnji.

Prvo se zahvaljujem na diskusiji svima.
Želim da kažem da su ova dva zakona o kojima danas govorimo samo preduslov da bi mi mogli da uspostavimo jedan sistem i da krenemo iz ove situacije u kojoj se nalazi srpsko zdravstvo. Znači, još jednom ponavljam, samo preduslov da krenemo dalje.
Konkretno, za šta je ovo preduslov? Ovo je preduslov da u 2015. godini uradimo jedinstven informacioni sistem u zdravstvu Srbije. Jer, bez urađenog informacionog sistema mi ne možemo ni da imamo uvid, niti da znamo kako se radi, koliko se radi i kakvi su naši rezultati u zdravstvu.
Apsolutno podržavam da se ispita gde je završio sav novac koji je bio namenjen za zdravstvo. Ako vam kažem da po svim proračunima onaj novac koji je uložen za informacione sisteme do sada je bio dovoljan da mi budemo jedan od najopremljenijih sistema u Evropi, a činjenica je da mi ne da nismo opremljeni, nego tek se opremamo, a onda dođete i zateknete situaciju – šta da radite? Količina novca je potrošena da se nešto uradi, a toga nema. Šta je urađeno? Taj sistem je razbijen, različit je od bolnice do bolnice, od doma zdravlja do doma zdravlja, ambulante, a on ne funkcioniše. Znači, niti možete da krenete ispočetka, niti vam taj sistem služi ičemu sada, za onu pravu svrhu, za zdravstveni sistem Srbije da krene napred. Došli smo u situaciju da moramo, to je kao kad imate grane i sada morate da ih uvežete na jedno drvo, da ih stavite i da ih spojite sve da bi mi iskoristili maksimalno od onoga za šta su već potrošene pare i da minimalno uložimo sada da bi sve to uvezali i da to funkcioniše.
Šta nam znači da bi to moglo da funkcioniše? Znači nam sledeće. Evo, pominjete svi da izjednačimo i privatno zdravstveno. Pa, kako ćete da izjednačite nešto ako nemate pregled situacije, ako nemate sistem u kome znate šta se radi u privatnom sektoru? Podsetiću vas, pre par nedelja bio sam na sastanku sa privatnicima, ljudi su se apsolutno složili. Šta ćemo, čija će odgovornost da bude danas da uzmete da napravite ugovore sa privatnim klinikama bez dovoljno informacija? Kad ste poslali pacijenta tamo platili ste, desi se nešto i šta ćemo, kako ćemo? Kako da znamo koji su kapaciteti tih ordinacija? Kako da znamo s kojim kadrom raspolažu kada nemamo regulisano ko radi gde prepodne, ko radi gde poslepodne, ko radi vikendom i gde radi? Dajte da vidimo sa čime raspolažemo i na šta možemo da računamo.
Mislim stvarno da je ovo jedini način da na nekom pravnom temelju napravimo sistem, da imamo presek. Po ovom zakonu mi ćemo imati presek i u državnim i u privatnim ustanovama i videti sa čime raspolažemo i u jednom i u drugom sektoru, videti gde imamo manjka kapaciteta u državnom i gde možemo i šta je najbolje u privatnom sektoru da uspostavimo saradnju sa njima. Ali, slažete se da ne možemo to da uradimo ad hok – eto tako, čuli smo za neku ordinaciju, čuli smo za ovo. Pa, setite se šta je bilo sa veštačkom oplodnjom, sa privatnim klinikama. Rezultati najgori, u Evropi najgori, a cene najveće. Gde su nas priznali, u kom udruženju? Pa, je li to normalno? Do juče ste mi pričali da ne valja rad Fond, pa krenemo da menjamo sistem, a sada kažete da je dobar Fond. Dajte da se odlučimo samo da li je dobar ili je loš, nemam ništa protiv. Vi ste mi pričali juče da Fond ne valja, izuzeo se kontroli i svemu ovome.
Da bi uspostavili sistem, ovo je preduslov da možemo da uključimo i privatni sektor, da imamo pregled situacije i da napravimo informacioni sistem za Srbiju, jer to će ostati. Mi dalje ne možemo da idemo bez toga, jer ovo ne može da funkcioniše.
Mislim da će se istražiti sve gde je potrošen taj novac. Kada uspostavimo taj sistem, onda idemo da uspostavimo cene, koje postoje cene u državnom sektoru, u privatnom sektoru. Nema razloga da te cene budu različite.
Vezano za zapošljavanje. Zapošljavanja u zdravstvu će biti i biće ga već sledeće nedelje, za zdravstvene radnike, za lekare i za medicinsko osoblje, jer smo hteli da sagledamo šta je ono šta nam fali, da bi nam sistem funkcionisao. Pominjali ste – to će biti prepreka, ne možemo da zaposlimo ljude. Ne, sledeće nedelje ćemo ih zaposliti. Komisija Vlade koja postoji će odlučivati o našim zahtevima šta nam je neophodno od kadra da bi funkcionisali. Ovo nema veze sad sa dnevnopolitičkim stvarima. Sistem mora da funkcioniše, ljudi moraju da se leče.
Da su plate male, male su. Razgovarali smo sa sindikatima i razgovaramo. Ljudi razumeju da ima problem. U 90% slučajeva se slažemo i sindikati su saglasni, većina sindikata je saglasna i situacije u kojoj se mi nalazimo i poteza koje trebamo da radimo. Razumem situaciju u kojoj se nalazi država i budžet, ali ćemo biti prvi da kada se oporavimo, kada budemo u boljoj situaciji, da se prvima u zdravstvu povećaju plate i sve drugo što može, ali, dotle moramo da regulišemo ove stvari koje postoje - gde radimo, kada radimo, da li smo pre podne u državnoj, da li smo popodne u privatnoj. Šta ima država od toga?
Ljudi plaćaju jedno osiguranje, obavezno, a onda popodne plaćaju kod privatnika, a država to i ne vidi, ne prepoznaje. Pola ide ordinaciji, pola ide lekaru, nigde se ne vodi. I onda, da li su realne te plate. Imate 90% slučajeva, da ne kažem 90%, ne znam, koji rade samo za tu platu, koji nema mogućnosti da ode negde privatno da radi. Taj koji radi pre podne u državnoj, a popodne u privatnoj, on zauzima mesto, jer bi na njegovom mestu morali da prime nekog sa biroa.
Šta je sporno? Koja je dokazana vrednost u medicini? Šta je sporno da izađe na tržište i da radi privatno? Ne može da bude ulaganje državno, a korist njegova. Po podne radi ovamo, a ovamo gradi karijeru i sve ostalo. To su naše realnosti. To su realnosti, a ovo, još jednom ponavljam, je preduslov da bi mi krenuli sa mrtve tačke.
Još jedna stvar. Mi smo trenutno u fotofinišu za ocenjivanje za ovu godinu, da li ćemo biti poslednji? Radimo sve, jer bi to bio istorijski uspeh da mi za par meseci pomerimo, ne budemo na poslednjem mestu.
Zdravstvo nije stvar koja ima veze sa dnevnom politikom, jer ne može normalan čovek to tako da gleda. Valjda je svakom stalo da ovde ljudi imaju sigurnost. Šta ćemo mi da se svađamo, a šta je najveći strah kod ljudi? Pa, za zdravlje i da li će moći da mu se pruži pomoć. Da li mi takav primer treba da šaljemo odavde. Dajte da budemo konstruktivni, dajte da napredujemo, danas sam ja ovde, sutra je on, kakav je to problem. Mora da postoji sistem, morate da dođete na sistem i da ne razmišljate, samo da se unapređuje, a ne da se urušava. Hvala vam svima.

Evo ovako, znači, da ne bi bilo da nešto štitimo, da nešto krijemo, da ne želimo da objavljujemo imena, želim da vas obavestim da nakon ove sednice, tj. već sutra, sve ugovore i ono što postoji zvanično će biti predato nadležnim organima, jer ja nisam istražni organ, ja mogu da sumnjam kao što svi mi ovde sumnjamo gde je tih 12 miliona moglo da ode plus milion i 200 besplatnih. Znači, nije samo 12 u razlici u ceni, nego plus još milion i 200 koji idu besplatno. To je mnogo više od 12 miliona evra koji, svi se slažemo, za zemlju Srbiju su novac koji sanjamo.
Prema tome, želim da ispoštujem proceduru. Sutra dostavljam nadležnima ugovore, a na njima je da odluče o tome šta je i kako je. Lično ću vas obavestiti koji sam ja odgovor dobio, jer ja postavljam pitanje za to.
Što se tiče pitanja o podacima koji će biti u knjižici. Moram da vam kažem, tačno danas 31 godinu nismo menjali Zakon o evidencijama. To je prvi sledeći zakon sa kojim ćemo mi doći u Skupštinu. Ne možete ako ne promenite zakon da stavite sve ono što smo nabrojali, što je potrebno da stoji u toj knjižici. Moramo da promenimo, zakon je već pri kraju, sledeći je koji dolazi u Skupštinu. To je osnov da bi mi sve ovo imali u knjižici, a takođe elektronski recept i elektronski karton, jer ne želimo ovaj posao pet puta da radimo i da ga radimo, a da ne bude dovršen.
Ubeđen sam da će ove knjižice biti realizovane, iako se radi o sedam miliona knjižica, da će biti završene pre ovog perioda koji smo dali. Mi živimo u zemlji Srbiji i mi hoćemo da se menjamo, ali ne želim da dođem u situaciju da nešto obećam pa da to ne bude, više volim da mi to završimo ranije pa da obavestimo da smo završili nego da kažem – e, mi ćemo za godinu dana, podsećam radi se o sedam miliona ljudi, radi se o onome što ste rekli da kartice banka pošalje na kućnu adresu, te kartice, pitajte koliko koštaju, koliko ih građani plaćaju, te koje stignu na kućnu adresu, od banke ili od bilo koga. Imaju svoju cenu.
Znači, idemo na ovaj period iz razloga, jer smo sa 1.200.000 kartica išli na socijalno najugroženije, ali pošto imamo ljude za koje se slažemo da i 400 dinara, 800 dinara ozbiljan trošak u budžetu, da mogu da ljudi da isplaniraju taj trošak, jer vas podsećam ne u jednom ugovoru do sada nije stajalo da će te kartice platiti neko drugi, država, fond, bilo ko. Ni u jednom ugovoru, ni u jednom aneksu nije bilo reči da će bilo ko drugi platiti, a vi znate kada je napravljen ugovor.
Znači, ovim dajemo vreme našim porodicama, ugroženima da mogu da isplaniraju svoj budžet, a dajemo i nama vreme da nekim uštedama, odnosno racionalizacijom, neću da kažem uštedama, jer moramo da pričamo otvoreno. To što se pominje da smo smanjili nešto. Mi svi znamo ovde gde je išao taj novac. Da li ćemo mi to da kažemo ili nećemo to je nešto. Znači, to je bila razlika u realnoj ceni i u onoj ceni po kojoj se nešto prodavalo. To i vrapci na grani znaju.
Ubeđen sam da još ima prostora da dođemo na realne cene, a kad dođemo na realne cene sigurno će jedna od prioriteta biti, gde smo racionalizovali, ne uštedeli, da bude novac za još neke kategorije da se plate njima knjižice. Ali, više volim da to uradimo nego da pompezno najavljujemo, pa da od toga bude ili ne bude nešto. Znači, to je princip kojim se vodimo.

U redu, ali to je suština.

Rekao sam i prošli put, to će u saradnji sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, po utvrđenom kriterijumu, dobiti socijalno najugroženiji, po kriterijumima koji postoje. To je jedini način da to bude transparentno i da se uradi po protokolima koje mi trenutno imamo. Ne možemo da izmislimo nove, ne možemo sada ne znam šta da uradimo, ali po onima koje imamo, po tome ćemo se voditi i oni koji su zvanični.
Ne znam kojim vi podacima baratate, ali smo čuli činjenice da smo maltene 98%, projektima DILS-a i slično, mi napravili informacioni sistem u zdravstvu Srbije. Moram da vam kažem, po proračunima koji postoje potrošili smo toliko novca da smo mogli da uradimo taj sistem, ali ne znam kako možete da izgovorite ovde da mi imamo taj sistem? Mi da imamo taj sistem, mi bi bili Švajcarska. Da to postoji, što vi kažete građanima, da smo mi 98% iz projekta DILS-a uradili i da postoji taj sistem. Da ne kažem koliko fali kompjutera, da ne kažem da taj sistem nije uvezan, da ne kažem da taj sistem nije kompatibilan uopšte, da ne kažem da smo kupovali jedan sistem za infomedis, da jedan sistem bude put leka, da treći sistem bude informacioni i da smo za svaki sistem kupovali po kompjuter i sada imamo na stolu po tri kompjutera, jedan za infosistem, jedan za put leka i treći da imamo bazu podataka. Nijedan od njih nije umrežen i nije spojen.
Činjenica je da je potrošeno toliko novca da je to do sada trebalo da funkcioniše, i to ste u pravu. Mene interesuje jedna stvar. Zašto te 2010. godine niste se zalagali i rekli da budu knjižice besplatne, kada ste potpisivali ugovore, kada ste usvajali zakon? Tada je cena bila dosta skuplja i nije bilo milion i 200 kartica koje će ići za socijalno najugroženije. Šta se desilo, pa se danas toliko zalažete, a tada se niste zalagali? Hvala.

Prvo, želim da vam kažem da sam u ovoj Vladi jer sam apsolutno siguran da je cilj premijera Vučića da naš narod živi bolje i da sve radi, gde god može, da im olakša da žive bolje i da imaju manje troškove.
Ali, otvoreno kažem u kakvoj se situaciji nalazimo, koje su naše realne mogućnosti, šta smo zatekli i šta treba da uradimo da bi nam bilo bolje. Krajnje otvoreno.
Još jednom vas pitam, uz sve činjenice koje ste izneli, samo mi recite zašto 2010. godine niste stavili tu stavku? I tada se sve isto plaćalo, ali ste stavili da ga plaća osiguranik. Ništa drugo.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću pokušati ukratko da obrazložim odnosno da objasnim o čemu se radi u ovom Predlogu zakona.

Moraću da se vratim na početak, a to je 2. februar 2010. godine, kada je potpisan ugovor da se nabavi odnosno da se uradi sedam miliona kartica za naše osiguranike, po ceni od 5,16 evra bez PDV-a. Znate kada je bila 2010. godina. Sada je 2014. godina i od svega toga nije urađeno ništa. Došli smo u situaciju pre dva meseca, kada smo jedva izbegli da ugovorene strane odnosno strana koja je bila u obavezi da izradi ove kartice i da sprovede sve ono što je zaključeno ugovorom, došla je sa upozorenjem da će podneti tužbu i da će morati da naplati one obaveze koje postoje iz ugovora, odnosno da će morati da naplati oko šest miliona evra na osnovu ugovora koji imaju i na osnovu onoga što su oni do sada uradili. A šta su oni do sada uradili? Oni su, pozivajući se na ugovor iz 2010. godine nabavili repromaterijal, neophodnu tehniku koja je potrebna, osposobili kadar i napravili oko milion i 150 hiljada kartica. Troškovi svega toga su negde oko šest miliona evra, a sve ono što je u pisalo u tom ugovoru nije ispoštovano.

Iz tog razloga, krenuli smo da vidimo šta možemo da uradimo. Jer, mogu da nas tuže, da nam blokiraju račun, da nam skinu šest miliona evra, a to mogu po zakonu i na osnovu ugovora koji je zaključen.

Ja ću vas obavestiti šta smo uspeli iz te situacije da uradimo: da ne podnesu tužbu; da nam ne blokiraju račun; da nam ne skinu šest miliona evra na koje su imali pravo; da umesto ovoga što smo imali, dobijemo milion i 200 hiljada kartica besplatno za najugroženiji socijalni deo našeg stanovništva; sa cene od 5,16 evra, s koliko se počelo u 2010. godini, došli smo do cene od 2,96 evra. Da vas podsetim da su do sada rađena četiri aneksa ugovora da bi se prolongirali ti termini, ali ni za to vreme ništa nije urađeno. Znači, ova cena će biti znatno manja. Sama ušteda od 5,16 na 2,96 minus milion i 200 hiljada kartica koje dajemo socijalno najugroženijima. To je suština koju trebaju svi da znaju.

Dogovor je takav da ova cena od 2,96, kad se bude krenulo, da vidimo da li će biti još niža i da niko ne zarađuje na toj kartici. Građani će samo platiti onoliko koliko košta cena stvarnog pravljenja te kartice, bez ičega.

Da vidimo šta mi sve možemo da dobijemo sa ovom karticom i da izvučemo iz te kartice maksimum koji postoji za naše pacijente, za naš zdravstveni sistem i za celokupnu državu. Ono što garantuje ova kartica je bolji uvid i kontrola uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, smanjenje zloupotrebe svih utrošaka u procesu zdravstvene zaštite, postizanje maksimalne bezbednosti ličnih podataka osiguranih lica, bolji uvid davaoca zdravstvenih usluga u toku lečenja osiguranih lica i veća mogućnost kontrole rada lekara. To je samo deo onoga na čemu ćemo mi da dobijemo.

Šta sledeće? Kakve su naše uštede vezano za ove kartice? Sa ovim karticama uzeli smo analizu da uradimo, da ne bi bilo da ne radimo analizu, šta dobijamo, šta gubimo. Ovde ćemo ono šta možemo da dobijemo. To je da svake godine Republički fonda zameni negde oko 2,2 papirnih knjižica zbog neophodnih promena podataka na knjižici. To je promena obaveznih uplata doprinosa, prestanak zaposlenja ili završetak školovanja, promena adrese, prezimena, dopunjeni deo za overu markica. Svake godine Republički fond potroši oko 6,5 miliona markica za overu. Ukupan iznos troškova Republičkog fonda za zamenu papirnih knjižica i markica iznosi oko 45 miliona dinara, a uvođenjem nove kartice za zdravstvenog osiguranje više neće biti pomenutih troškova.

To će biti ujedno i velika ušteda za poslodavce jer svake godine procedura overe markica košta blizu 400 miliona dinara. Onda smo išli dalje- u broju nosioca osiguranja i članova njihovih porodica, a to je 3 miliona 480 hiljada, minimum, odnosno broj overa koje idu godišnje. To su dve overe, jer tada se menjaju markice.

Išli smo na vreme koliko se potroši da je to 10 minuta vremena minimum koliko se tu utroši, onda broj sati, pa prosečno bruto uplata i sve su to parametri koje smo gledali na kojima mi možemo da uštedimo.

Imamo dogovor da se do kraja 2016. godine sprovedu i da se zamene sve kartice u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, jer želimo da svako može da isplanira svoj budžet koliko god neko mislio, ali tih četiri stotine, četiri stotine i nešto dinara koliko bude ta knjižica, da ljudima damo da imaju dovoljno vremena da mogu da isplaniraju taj trošak da bi se zamenila ta knjižica, ne računajući onih milion i 200 hiljada kartica koje ćemo pokloniti socijalnom…

 

 

… koje ćemo pokloniti socijalno najugroženijima.

Tako da bi to bilo u najkraćem vezano za ovaj predlog zakona. Istorijat kako je to išlo i šta je ono što smo uspeli da uradimo da izdejstvujemo iz onoga što smo zatekli i što smo primorani obavezama, odnosno sprečavanjem te tužbe i blokiranjem računa i skidanjem novca.

Naravno, tu idu svi faktori koje vi već svi znate, tu je uvezan i elektronski recept i sve ono čemu mi težimo, odnosno da priđemo sistemu i zemljama iz okruženja, i zemljama iz EU koje ovo već odavno imaju, Slovenija od 2000. godine, znači, i sve druge zemlje koje postoje u ovakvom ili sličnom sistemu.

Eto, to je ukratko ono što mislim da je suština ovog predloga. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Evo samo par detalja, da ne ostane nerazjašnjeno.
Što se socijalno najugroženijih, to će, naravno, biti socijalno najugroženiji po zvaničnim podacima, ne po nečemu drugom nego kako naša država ima i Ministarstvo rada koji ima. Socijalno najugroženiji po njihovim tabelama, po njihovim karakteristikama će dobiti te knjižice besplatno.
Proces zamena ovih knjižica neće oštetiti nikoga posebno, odnosno pacijente, zdravstvene radnike, niti sistem uopšte, jer ima dovoljno vremena i to će biti određeno tako da kada jednom radimo ovu stvar da je uradimo kako treba, da budu svi podaci u toj zdravstvenoj knjižici, one što sam već rekao, tako da sa tim napravimo ono o čemu pričamo, da ovo povežemo sa informacionim sistemom u zdravstvu i da konačno imamo jednu pravu sliku šta se dešava, kako se dešava i tek tada možemo da vidimo gde smo mi i šta radimo i da li imamo neki rezultat ili ga nemamo i šta se uopšte dešava u tom sistemu.
Što se tiče poljoprivrednika, ja moram da kažem da smo pre dve ili tri nedelje, zbog nelogičnost koje postoje, o kojima ste vi pričali, pokrenuli inicijativu u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom za rad da se iznađe najbolje rešenje, posebno oko poljoprivrednika, da isto da li ima pola hektara, hektar ili 10 hektara, da ima istu cenu.
Nama je cilj da svi ljudi budu zbrinuti, da imaju tu sigurnost, da ako im se slučajno nešto da mogu da zatraže pomoć, a ne da razmišljaju o ovome. Znači, to je već primećeno, nelogičnosti koje postoje i formirali smo grupu koja razmatra koje bi bilo najbolje rešenje za to.
Ja se nadam da ćemo i uz pomoć svih… Ne samo da kažemo – znate, ima problem, ali da se dođe i sa rešenjima i sa dobrim primerima iz okruženja ili iz EU, da se sa iskustvima drugih ljudi što pre reše, tako da se nadam da će to biti. To je jedan od naših prioriteta. Oni su bili u jednoj zoni koja je bila tu, ali to mora da se ispravi.

Prvo, mislim da se svi slažemo ovde oko stanja u kojem se nalazi naš zdravstveni sistem i niko od nas nije zadovoljan sa stanjem u kojem se nalazi. Slažemo se u tome da on mora da se promeni na bolje, jer previše je vremena prošlo i nemamo mnogo vremena da to uradimo.
Ne mogu da razumem ako sa jedne strane kažemo – kasnimo, hajde da radimo, kad krenemo da radimo, onda kažemo zašto idemo brzo, zašto idemo tako, ali dobro, nadam se da ćemo naći neku zadovoljavajuću formu kako da se urade promene i osnovno je da one imaju rezultat.
Mi sad možemo svako sa svoje strane da gleda i da komentariše i sistem i kako je trenutno, kako je bilo i kakva je vizija, kako će to da bude. Ovde postoji opšti problem, molio bih vas to da shvatite. Mi ćemo teško menjati sistem ukoliko nemamo dobar uvid u taj sistem. Ako mi ne znamo koliko šta košta u našem sistemu, ako naš pacijent nema predstavu koliko košta njegovo lečenje, onda ćemo teško promeniti sistem. Ako se mi zalažemo da se nešto promeni, da bude bolje, da uradimo, a ne krećemo od suštine, ako ne krenemo od nas samih, ako ne stvorimo, ako naši građani nemaju predstavu koliko novca se troši na njihovo lečenje, nećemo imati ni snagu ni energiju da krenemo i da uradimo bilo šta, jer ćete imati ljude koji su protiv toga. To je osnov za sve.
Da bi imali to, mi moramo da imamo informacioni sistem i da u svakom momentu možemo da uđemo u njega i da vidimo šta se radi. Ne želim da vas podsećam koliko je do sada novca potrošeno pod ciljem da se uradi informacioni sistem. Evo, vi mi sami recite gde je. Nema ga. Ali, neću da se vraćam unazad.
Radimo na tome i sve je rađeno. Uzmemo kredit, uzmemo projekte, uzmemo sve i to mora da sadrži nekih pet stavki, recimo. Sve je rađeno tako da uradimo tri stavke, da imamo opravdanje za njih, one su urađene, ali sistem ne može da funkcioniše bez još dve stavke koje nisu ni pokrenute. I u tom slučaju su onda svi zadovoljni, i oni koji su dali novac za te tri stavke, one su urađene, a ove dve nisu ni pomenute, one nisu urađene, a sistem ne funkcioniše. Sad treba iz svega toga što je urađeno, jer je ogroman novac potrošen, da sve to uvežete. To vam je kao kad imate grane i sad morate da ih stavite na jedno drvo i da to može da ima nekog smisla. Bez toga, mi o svemu ovome što pričamo teško ćemo imati rezultat. Ja mislim da je to osnov i da moramo da se skoncentrišemo na to i da pomognemo u tome, da shvatimo gde se nalazimo i da moramo mi prvi da se promenimo da bi se promenilo bilo šta. Jer, bez temelja nećemo moći da zidamo kuću, nema teoretske šanse.
Postoje raznorazni predlozi, tu ima odličnih predloga, ali morate da imate temelj odakle ćete da krenete da to sprovedete, a to je ovo što vam kažem. Taj informacioni sistem, iz koga možete da crpite sve i da znamo koliko koja usluga košta. Koliko ona košta u državnoj ustanovi, koliko košta u privatnoj ustanovi i to je ono što ja već neko vreme pričam, da pacijent kada ide kući treba da dobije proforme, ne da plati nešto, treba da dobije samo specifikaciju koliko je koštalo njegovo lečenje. Jer će on promeniti svest, on nema predstavu o tome. Promeniće svest, sešće sa svojim komšijama da pije kafu i začudiće se koliko sve to košta što je on bio dva, tri, pet, deset dana u bolnici i šta mu je sve urađeno. Drugačije će gledati na sve ovo. A i mi uz njih. I sami ćemo tražiti da znamo koliko šta košta. Po meni je to suština, da napravimo bazu iz koje možemo da idemo dalje.
Što se tiče cena zdravstvenih knjižica, ja želim samo da se poštuje jedan princip, a to je koliko one koštaju u izradi da ta bude cena. I ništa drugo. Mi nemamo neku drugu filozofiju, jedna stvar i za to ću se i zalagati.
Druga stvar, od 2010. i ostalo, nigde u ugovoru nije pomenuto da se jedna jedina knjižica da besplatno ili da ide na teret budžeta. Nije pomenuto nigde, ni u jednom ugovoru, ni u jednom aneksu. A znamo kada je, kako je potpisivano i sve ostalo.
Što se tiče ličnih karata i predloga da ide na lične karte, moram da vas podsetim da maloletni nemaju lične karte, da još uvek imamo ljude sa papirnim ličnim kartama i da je to poseban sistem koji postoji u MUP-u i onda imamo onaj sukob ko još može da uđe u privatnost, odnosno u bazu podataka da možete da imate to. Nije realan, nije moguć, nema ga.
Pomenuli ste par zemalja u Evropi, ali koje su osnivači EU, koje su članice od samog početka, je trenutno u sistemu da postoji elektronska kartica, sa jedne strane te elektronske kartice je taj čip koji važi za njihovu zemlju, a sa druge strane da važi za sistem za EU. To u par zemalja postoji, ali kažem, to su zemlje koje su daleko ispred nas, koje su razvijenije, koje imaju sređen sistem.
Ako se mi ne skoncentrišemo na naše mogućnosti, na situaciju u kojoj se nalazimo i sve, ne vidim ko bi više od nas voleo da omogućimo o svemu ovome što pričamo, da to građani dobiju, ali ja vas molim samo jednu stvar, kada imamo takve predloge, ajde da navedemo primere gde je to tako. Samo konkretno gde to već postoji, gde je to zaživelo, i gde je to dobra praksa, ali kažem, pokušajte da uporedimo sa zemljama sa sličnim brojem stanovnika, sa sličnom razvijenošću i sa budžetom koji postoji.
Koji bi razlog bio da sve što može iz budžeta, sve što može iz Fonda da ne ide? Niko ne bi bio sretniji od nas. To je naš cilj. Ali, moramo da budemo realni. To je jedna stvar.
Druga stvar, stalno pominjete Fond, otuđen centar i ostalo. Prošli put sam rekao i sada kažem, Fond ne može da bude otuđen centar i Fond ne može da donosi ni jednu odluku bez Ministarstva zdravlja. Tako je po zakonu, ne zato što neko to želi ili bilo šta. Molim vas da to uvažite.
Prema tome, Fond može da ima dobre ideje, predloge, može da ima sve, ali će morati da sačeka na odluku Ministarstva zdravlja. Sada vam kažem, ne vi, nego bilo ko, ko što sam rekao da svako od novinara ili bilo koga može u Ministarstvo zdravlja, da su otvorena vrata za svakog, za svaki tender koji se dešava, a kamoli za Komisiju u Fondu. Sada kažem pred svima, ko god je zainteresovan može da prisustvuje bilo kojoj komisiji. Šta je tu tajno? Šta je problem?
Prema tome, po meni to je jedini put da ovi građani, nažalost bolesni kojima je potrebna pomoć, da vide da mi stvarno mislimo na njih, a ne da smo tu da bi lepo pričali, a da oni od toga nemaju ništa ili da bi mi skupljali neke poene i slično. Mislim da oni od toga neće imati ništa, a mi ćemo se loše osećati ako ne uradimo na tom polju da njima bude bolje. Hvala.

Vezano za to što ste pitali sve one privatne ordinacije koje imaju ugovor sa Republičkim fondom, važiće ove kartice koje se uvode. Znači, za privatne ordinacije koje su prepoznate od strane Fonda i koji imaju ugovor sa Fondom biće jedinstven sistem, odnosno biće opremljeni sa tim da mogu da prepoznaju to i da budu u tom sistemu.

Da krenem od početka.
Pitali ste u čemu je poenta, zbog čega mi danas pričamo o ovome i šta je neki benefit ili bilo šta? Mi smo pre nešto više od mesec dana imali situaciju, upozorenje pred tužbu na osnovu ugovora koji je bio sproveden 2010. godine, godine 2011. je donet zakon i ostalo, da na osnovu neispunjenih obaveza iz tog ugovora i na osnovu te tužbe bi morali da platimo šest miliona evra. Šest miliona evra. Navedeni je po stavkama šta je to, šta je urađeno na osnovu tog ugovora, šta je uradila Narodna banka koja je već preuzela to, Kovnica novca. Kupila repromaterijal, obuka ljudi, ištampane kartice, milion 150.000 i imali smo situaciju da se to desi, da ne uradimo ovo, da oni podnesu tu tužbu i automatski, pošto nisu ispunjene obaveze ugovora, da blokiraju račun i da skinu šest miliona evra a da mi, odnosno građani Srbije, nemaju od svega toga bukvalno ništa. To je bila jedna mogućnost.
Kada smo već došli dotle, ne vraćam se zašto smo došli dotle, ugovor je potpisan 2010. godine, četiri aneksa, cene, šta smo uradili? Sprečili smo tu tužbu, tih šest miliona sačuvali da ne ode kao prinudna naplata, jer to je po zakonu, uspeli da izborimo milion i 200.000 koji u prvom ugovoru nisu ni postojali da budu kao donacija, kao poklon za najugroženije, uspeli da uradimo da cena bude samo onoliko koliko košta izrada. Videli ste koja je to cena, to je 2,96 sa 5,16, da ne poredimo sa drugim elektronskim karticama i slično. Sami možete da proverite, pa da vidite koliko se plaćaju i koliko košta. Ovde idemo krajnje transparentno.
Pored toga, kada smo bili sabijeni uza zid, mislim da smo uspeli da izvučemo maksimalno što je moglo da se izvuče u toj situaciji i u tom momentu. Uvek može bolje, to nije ništa sporno, tako da je to suština ove priče gde smo bili, šta smo radili i zbog čega ovo ide.
Da me ne bi opominjali da opet idem sa teme, par stvari ću reći. Evo, reći ću jednu za koju svi znaju. Sedam godina nije uspela da se reši ishrana porodilja i trudnica. Sedam godina. Rešena je za jedan mesec. Svaki dan se slika u svim porodilištima, u svim ginekološkim klinikama. Vi to znate, od 1. septembra je to zaživelo. Za mesec dana je oformljena komisija, napravljen pravilnik, usklađen sa svim neophodnim i urađeno je.
Izašli smo transparentno sa listama čekanja koje su uvek bile tabu tema. Znate i gde, šta kako. Najviše bi voleli da mi možemo sve naše ljude u istom danu da lečimo, ali razmislite da li je to realno i gde to još postoji? Lista čekanja, pominjao se Niš. Osposobljena su oba aparata. Ubrzali smo procedure. Ako se nastavi da ne bude neko kvara ili nešto do nove godine na listi čekanja u Nišu na zračenje neće biti.
Ušli smo u problem sa deficitom kadra, starosnom granicom, specijalizacijom i svim. Ali, da ne izlazim iz teme, toliko.

Jedno je činjenica da građani nemaju nijedan jedini razlog za zabrinutost. Mislim da oni to znaju. Sve se radi da bi uslovi bili bolji i da oni dobiju što bolju, što adekvatniju pomoć i oni to osećaju i oni to i vide, tako da tu nema razloga da se nešto dodaje ili da se oduzima.
Ako mislite da je epohalno što su porodilje dobile, ne znam ni šta je bio problem u prethodnih sedam godina da to dobiju. Ako mislite da sistem zdravstva možete preko noći da promenite, kažem vam da je to nemoguće. I da dobijemo neograničena sredstva, da vam neko kaže – evo, koliko god hoćete, to je nemoguće, jer vam kažem da je u takvom stanju. Pošli smo od činjenice da smo na mestu na kome jesmo, ali ne možete da budete ni na prvom ni na poslednjem mestu za neki kratak vremenski period, za godinu ili dve. To je nešto što traje mnogo duži period. Kada smo na tom mestu, ne možete za mesec, dva, tri, četiri, pet, deset da se pomerite sa tog mesta, jer je potrebno da nešto promenite, da implementirate, da to zaživi i da se vidi.
Siguran sam da građani to znaju, da vide i da osećaju da se nešto dešava i da se radi. Meni je drago da ima sve više zahteva za promenu, jer građani kažu da su videli da postoji šansa, da ima neko ko hoće, ko sme, ko može da uđe u koštac sa tim problemima i da ih rešava. Šta ćemo uraditi i kako ćemo uraditi, to ćemo tek videti, to ne može niko od nas unapred da priča. Možda mi imamo i najbolju nameru i sve, ali rezultat će biti jedini merodavan šta smo i kako smo uradili. Ne ni vaša ni moja priča, da pričamo i najgore i najbolje, vi pričate najgore, ja kažem najbolje, to nema nikakve veze. Videćemo kakvi će biti rezultati, kakvo će biti zdravlje naše nacije i na osnovu toga ćemo moći da sudimo o svim našim potezima.

Samo da razjasnim, a mislim da ćemo se složiti. Zato sam i čitao juče zbog činjenica koje su neoborive, koje idu od instituta za javno zdravlje Batut, koji su brojevi, koliko specijalizanata, koliko godina imaju i u kakvom smo mi problemu. Ovo je način da to rešimo ali zbog građana moram da vas obavestim, vi to sigurno znate, prosečno, specijalizacija traje pet godina. Znači, mi danas da krenemo da sve specijalizacije damo koje smo zamislili, tek za pet godina ti ljudi će biti specijalisti.
Znači, nemoguće je to što vi kažete da ćemo na kraju godine dobiti specijaliste. To je, znate i sami. Pet godina je, prosečno četiri, pet i šest godina traju specijalizacije. Upravo iz tog razloga smo krenuli, jer za tih pet, šest godina po onome što smo izneli podatke ljudi odlaze u penziju i imamo tu starosnu granicu i onda ćemo imati još manje specijalista, čisto da, mislim da se oko toga slažemo. Hvala vam.

Nećemo da ulazimo sada, već ću reći da postoji tehnički problem. Noćas smo gledali da li postoji mogućnost da se uradi, a ne može iz jednog razloga. Dve trećine specijalizacije, postoji program specijalizacije i sada kako postoji, jer ne zavisi specijalizacija samo od ustanova, nego i od fakulteta, od svega. Nešto manje od polovine vremena morate da provedete u matičnu ustanovu. Kada dolazite, to mora tako, mora matična ustanova da garantuje za sprovođenje programa, ali kada dolazi čovek, nema predlog matične ustanove, dolazi od kuće.
Ne može taj deo da odradi od kuće, a drugi onaj problem što u ovom momentu nemamo kapaciteta ni za ono što treba da krene sada od oktobra meseca.
To je samo tehnički problem koji ne može da se izvede da manje od polovine vremena vi provedete kod kuće, jer je takva specijalizacija da morate, četrdeset i nešto procenata, zavisi od specijalizacije, da provedete u matičnoj ustanovi, a ono ostalo, ide kruženje jedno, kruženje drugo, potpisi ovi i oni, a vi imate ono što morate u matičnoj, a ona nije prepoznata kada dođete, to svako ko je trenutno u zdravstvu može da kaže.
Moraju da se stvore preduslovi, ali to ne zavisi od Ministarstva zdravlja, nego i od medicinskih fakulteta, jer oni moraju da nađu načina gde će ti ljudi što je predviđeno da obavljaju u matičnoj ustanovi, da te ustanove dobiju kapacitet, da odobre sve. To je tehnički problem, da ne pričamo sada dalje, jer njega moramo da rešimo.
Što se tiče odobravanja specijalizacije i svega, jasno piše, niti je diskreciono pravo ministra, niti bilo šta, ustanova sama po svom planu daje predlog, razmatra se u institutima koji se bave proračunima i sve. Samo dolazi na saglasnost, da ljudi ne misle, diskreciono pravo, sada ministar daje specijalizaciju, i to nema veze sa mozgom.