Poštovani građani Srbije, uvažene koleginice i kolege, poštovana predsednice Parlamenta, Predlog zakona o dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je pred nama plod je razgovora parlamentarnih stranaka i nevladinih organizacija u cilju stvaranja ili povratka poverenja u birački spisak, a time i u sam izborni proces.

Ako nema poverenja u birački spisak, onda nema poverenja ni u izborni proces. Ako nema poverenja u izborni proces, onda nemamo ni slobodne i poštene izbore. Bez poverenja, bez slobodnih i poštenih izbora nemamo ni vladavinu prava, a bez vladavine prava nema uređene države. Tamo gde nema uređene države, postoji samo teritorija, teritorija u kojoj vlada zakon jačeg.

Kako smo došli do toga da uopšte razgovaramo na ovu temu, do toga da nema poverenja u birački spisak i u sam izborni proces? Ovo nije problem od juče, ovo nije problem od 17. decembra prošle godine, ovo je problem koji traje dugo i ovo je samo jedan segment, samo jedan deo problema koji imamo.

Na izborima 17. decembra su se desile mnoge neregularnosti, nepravilnosti ili da prevedemo sa jezika koji su uputili domaći i strani posmatrači sa jednog uglađenog jezika, diplomatskog jezika, desilo se prekrajanje izborne volje. Izborna volja građana je posebno bila izražena u Beogradu, ali prekrajanje izborne volje se desilo na području cele Srbije i zato smo mi u opoziciji i neki građani i oni koji su specijalizovani za praćenje izbornog procesa, podneli zahteve Ustavnom sudu za poništavanje izbora na svim nivoima.

To prekrajanje izborne volje ne samo da je urušilo poverenje u birački spisak i u izborni proces, nego je pretnja da uruši ceo politički sistem, poverenje u ceo politički sistem, temelje ustavnosti i zakonitosti, da urušava samu državu i osnovne vrednosti na kojima počiva naše društvo. Nije ovo nikakva politizacija, ovo je samo prevođenje sa tog diplomatskog jezika na narodni jezik kako bi ljudi bolje razumeli o čemu smo razgovarali i o čemu donosimo danas odluku.

Mnogi domaći i strani posmatrači su rekli svoje, to se može reći u jednoj jedinoj rečenici – nije bilo slobodnih i poštenih izbora. Ono što smo radili posle 17. decembra jeste da smo pokušavali da to što su nepravilnosti, to što je prevazišlo svaku meru i to što je imalo karakter sistemskog, organizovanog prekrajanja izborne volje, da se tome jednom mora stati na put.

Otuda i razgovori na ovu temu, razgovori koji su imali različite oblike forme i na različite načine se to posmatra i u našem društvu i među političkim strankama u samoj opoziciji.

U Izveštaju ODIHR-a od 28. februara 2024. godine, čije namere, niti stručnost niko u Srbiji ne dovodi u pitanje, kao jedna od prioritetnih preporuka, a to je Preporuka broj 4. se navodi citiram – „Da bi se odgovorilo na zabrinutost u vezi sa tačnošću biračkog spiska i povećalo poverenje javnosti trebalo bi preispitati relevantne zakone, propise i prakse kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje značajne revizije Jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera uključujući političke stranke, civilno društvo, a u skladu sa standardima zaštite podataka“, završen citat.

Dakle, to je jedna od prioritetnih ODIHR-ih preporuka i smatram da smo je svi uzeli za ozbiljno i uzimanje za ozbiljno ove preporuke za posledicu ima to da smo imali razgovore upravo na temu prevazilaženja nedostatka poverenja u birački spisak i izborni proces.

Rezultat dijaloga koji smo vodili jeste i odredba u Predlogu zakona, odnosno dopune zakona koji je pred vama, a to je da oni koji su promenili prebivalište posle 3. jula 2023. godine neće moći na izborima 2. juna 2024. godine da glasaju na novim mestima prebivališta nego će to moći da urade na mestima gde su imali prebivalište do 3. jula 2023. godine.

To je plod dogovora, to je dogovor koji smo imali posle niza sastanaka i mislimo da to u dobroj meri može da bude iskorak u pravcu otklanjanja sumnji u to da neko drugi odlučuje u ime građana onih koji žive u određenoj lokalnoj sredini.

Predlog zakona, odnosno dopune zakona koji je pred vama trebalo bi da prestavlja samo prvi korak. Ovo nije rešenje za koje možemo da kažemo - sada smo završili posao to je to više nećemo imati nikada nikakve probleme. Ne, to je velika stvar za ove izbore, to je krupan korak koji je model i za neke sledeće izbore, s tim što za sledeće izbore to neće važiti 11 meseci unazad, nego, što je i neki evropski standard, a to je šest meseci posle prijavljivanja moći ćete da glasate na novoj adresi.

Dakle, ovde se radi o pokušaju vraćanja poverenja u birački spisak, ali da to ima svoju osnovu u zakonu i da se to primenjuje u praksi. Migracije stanovništava zbog glasanja bile su jedan od najvidljivijih i najiritantnijih za građane Srbije modela prekrajanja izborne volje i zato je bilo veoma važno da se među naša tri zahteva koja smo izneli, a to su uvid, kontrola i revizija biračkog spiska, to je promena medijske slike i to su objedinjeni izbori. Ovo je konkretizacija nečega što je odmah prihvaćeno posle prvih razgovora kao načelno, rečeno je načelno - u redu, ali nije konkretizovano, ovo je sada predlog dopune zakona i jeste konkretizacija onoga što je načelno prihvaćeno i to, ponoviću još jednom, jeste dobar korak u pravom pravcu.

Sa druge strane, postigli smo kroz razgovore da stavimo van snage Uputstvo koje se pojavilo nedavno, a za koje nisu znali čak ni najviši funkcioneri iz vlasti, a to je Uputstvo po kojem je u lokalnim sredinama moglo da se glasa ne na osnovu prebivališta, nego na osnovu boravišta i to je izazvalo dodatno nepoverenje i javnosti i političkih aktera i postigli smo sporazum da se to stavi van snage.

Dakle, na lokalnim izborima će se glasati ne po mestu boravišta, nego po mestu prebivališta.

Najzad, da zaključim, ovo je velika stvar u odnosu na ono što je bilo u decembru, ali nije ni izbliza ono što bi nam trebalo gledajući ukupno izborne uslove za ceo izborni proces. To je važan korak u dobrom pravcu, ali ono što nam predstoji jeste da nastavimo i to će raditi radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Radiće se još na tome i ono što bi trebalo da bude tema jeste stvaranje nekog uputstva koje je trebalo da uradi REM, koje bi bilo neko obavezujuće uputstvo za medije kako da isprate ove izbore. To je jedna stvar. A posle da se bavimo i onim što smo mi već u oktobru prošle godine inicirali, a to je pojedinačna odgovornost i smena svih članova REM-a i izbor novih članova REM-a.

Dakle, ovo jeste jedna stvar koje se može pozdraviti i dobar korak u pravom pravcu, ali to je iznuđeno rešenje, kratkoročno rešenje. Ono što nam je potrebno jeste da izgradimo ceo jedan sistem, da napravimo reviziju, da vratimo poverenje u sve institucije, jer ako napravimo pomake u biračkom spisku, a institucije ostanu onakve kakve su bile nećemo napraviti mnogo. Zato je pred nama veliki posao i ja se nadam da ćemo taj posao učiniti plodonosnim i nadam se ovo neće biti shvaćeno kao da je ovo završetak priče o izbornim uslovima. Ne, ovo je samo početak. Hvala vam.

Pažljivo sam slušao šta govore kolege. Hteo bih najpre nešto što je u vezi sa izbornim uslovima, a što je trenutno aktuelno, a na šta bi trebalo da reagujemo svi koji se borimo za slobodne i poštene izbore, a to je nedostupnost opštinskih javnih uprava i notara.

Konkretno Ruma, u Rumi opozicija ne može da dođe do notara, zato što očigledno postoji pritisak, politički pritisak, da notari ne vrše svoju dužnost. I to je direktno kršenje Ustava, član 5. stav 4, gde političke partije uzurpiraju državne institucije, pa i šire od toga. Dakle, još jednom molim, da ljudi ne bi upadali u te institucije, da ne bi morali na drugi način da se bore za svoja prava, da se prekine sa političkim uticajem.

Što se tiče niza iznetih ove primedbi i sugestija i raznih predloga, moram da kažem da se sa mnogima od njih slažem i da su mnoge od njih veoma korisne i da mi je veoma žao što neke kolege koje su ostale u parlamentu da bi se borile institucionalno, a nisu učestvovale u borbi za izborne uslove, jer da su učestvovali u borbi za izborne uslove, učestvovali u ovim razgovorima, izneli ove argumente, verovatno bi ovaj zakon bio kvalitetniji, verovatno bi bio bolji, jer ima toliko korisnih sugestija.

Što se tiče toga da će ovaj zakon biti neki zaklon za ne znam šta već, ne, mi smo svesni u šta ulazimo. Izborne krađe je bilo, izborna krađa je potvrđena, to nema nikakve dileme. Ovaj zakon bi trebalo da amortizuje negativne posledice onoga što se dešavalo i da za predstojeće izbore 2. juna amortizuje negativne efekte onoga što se dešavalo ranije. To je, dakle, iznuđeno, privremeno, korak u dobrom pravcu, ali nije dovoljno. Niko ne može da kaže da posle ovog zakona sve će biti super, sve je u redu. Nije i neće, ali će biti korak u dobrom pravcu i amortizovaće se, otkloniće se neki u značajnom delu negativni elementi onoga što je bilo u decembru mesecu.

Ono što je takođe veoma važno jeste da je očigledan bio pokušaj vladajuće većine da među nama koji smo u opoziciji i različito gledamo na borbu za izborne uslove, da se baci neka vrsta koske da se međusobno raspravljamo na tu temu. Naše kolege koje drugačije misle nisu naši protivnici. Vi ste naši protivnici. Ono što mi u ovom trenutku različito gledamo na vrstu borbe koju treba da vodimo za izborne uslove ne znači da smo međusobno protivnici, a kamoli neprijatelji.

Naprotiv, postoje mnogi primeri gde čak i u ovim uslovima jako dobro sarađujemo, recimo, u Ivanjici imamo koaliciju sa onima koji ne izlaze na izbore, a to je SSP. U Užicu imamo koaliciju sa onima koji ne izlaze na izbore, a to je SRCE, a u Novom Sadu imamo koaliciju i sa jednima i sa drugima, a i sa koalicijom NADA. Uzgred budi rečeno, neke od ovih koji ne izlaze na izbore nemaju problem sa notarima u Rumi, dok mi koji izlazimo na izbore imamo problem sa notarima u Rumi. To je mali problem.

Prema tome, ovo je čak i jedna vrsta zgodne prilike da za takve liste gde ima i jednih i drugih, i onih koji su za bojkot i onih koji su za izlazak na izbore, glasaće svi, i oni koji su za bojkot glasaće zbog onih koji su za bojkot, a oni koji su za izlazak na izbore glasaće za one koji su za izlazak na izbore.

Jasno je da se ovim ne daje nikakav legitimitet bilo čemu. Niko ne može da da legitimitet neregularnosti, nepravilnosti i brutalnoj krađi. To ne može niko da da, čak i da hoće. Ne možete vi vašim prisustvom u trenutku pljačke da dajete legitimitet toj pljački. Možete samo da budete nemi svedok ili da budete onaj koji želi da spreči tu krađu. O tome se radi.

Ono što sam takođe hteo da kažem, izbori neće biti ni slobodni, ni pošteni. Oni neće biti takvi. Mi to znamo, mi ne kažemo građanima da će biti takvi. Oni kada bi bili takvi, oni bi bili istorijski. Kada budu takvi, promeniće se i većina u ovom parlamentu.

Što se tiče samih primedbi na izborni zakon, bilo je da se time ugrožava izborno pravo jer odredba koja se odnosi na to da oni koji su prijavljeni posle 3. jula neće moći da glasaju na ovim izborima, jeste ugrožavanje prava onih koji su regularno promenili prebivalište i žele da glasaju tu gde su sada.

Tačno je da ima i takvih, tačno je da se njima ne ugrožava, niti uskraćuje izborno pravo. Otežava im se. To jeste tačno, ali zbog mnogo više cilja. A, viši je cilj da se ne ugrožava mnogo veći broj ljudi, pravo mnogo većeg broja ljudi čija su prava ugrožena migracijama koje nisu prirodne, koje nisu normalne, nego su migracije zbog toga da bi se promenila izborna volja u određenoj lokalnoj sredini.

I zbog toga je sasvim ispravno da se nađe u ovom zakonu ta odredba i sasvim je ispravno da ona može da važi retroaktivno, jer Ustav to dozvoljava kada je u pitanju javni interes. Nema većeg javnog interesa od zaštite prava građana na slobodne i poštene izbore. Na njima sve počiva. I vladavina prava i sama država.

Na kraju bilo je pitanje oko uvida. Insistirali smo, tačno je, da komisija bude izabrana uz pomoć zakona jer će imati veću snagu, težinu, ali je takođe tačno da će u međuvremenu pripadnici radne grupe za kontrolu izbornog procesa, a to su i članovi opozicije i članovi vladajućih stranaka, ali i pripadnici ne vladinog sektora, moći da kontrolišu izbore, a ne tako što im se da papir, nego što će moći stvarno da kontrolišu taj proces.

Na kraju, sasvim bi se složio sa kolegom koji je govorio da mi nemamo poverenja u vas. Nemate ni vi u nas. Mi imamo mnogo, mnogo razloga što nemamo poverenja u vas i što vas ne smatramo kredibilnim partnerom, ali bi ovo mogao da bude korak u dobrom pravcu i dobar test da vidimo da li ovo ide stvarno u onom pravcu koji žele građani Srbije. Mi ovde zastupamo neke građane Srbije. Oni žele da imaju uređenu državu i društvo pravde. Hvala vam.

Dakle, poslanik je pomenuo DS i to je osnov zbog kojeg se javljam.

Jeste, ali po Poslovniku, po članu koji omogućava da se javim kad se pomene DS.

Replika je u pitanju.

Dakle, u ovoj sali ima mnogo nekih koji su bili u DS. Mnogi od njih su vrlo konzistentni, oni nisu menjali svoje političko opredeljenje. Oni su prosto ljudi uvek istog političkog opredeljenja, oni su za vlast. Oni ne menjaju političko opredeljenje - ko dođe na vlast, oni su s njim. Prema tome, bilo bi dobro da gospodin i svi drugi koji se budu javljali ne pominju u kontekstu DS. U Demokratskoj stranci su ljudi koji su časni i pošteni, ljudi koji se bore za javni interes. Morate prekinuti više sa tim i prekidati one koji u negativnom kontekstu govore o DS, jer to nije jedna od političkih stranaka, to je institucija demokratije u Srbiji.

Prema tome, molim vas, s obzirom na to da treba da vodite računa o redu u ovoj sali, da povedete računa i o tome. Hvala.

Poštovani građani Srbije, to što smo juče i danas radili to je direktno kršenje zakona, Zakona o državnim praznicima, član 3. i ima dosta pravnika ovde u sali i budućih ministara i oni znaju da se krši zakon, ali ne mare zato što vide da i predsednik Republike to radi svakodnevno, krši Ustav i zakone.

Zakonom je predviđeno, citiram: „U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, osim na Dan pobede koji se praznuje radno“. Dakle, direktno se krši zakon u Skupštini koja donosi zakone.

Vratimo se na ono što je predmet današnje rasprave. Kada su dolazili na vlast, rekli su da će raditi drugačije nego oni pre njih, a sada se stalno pozivaju na to - pa tako su radili oni pre nas. Oni su obećali da će smanjiti broj ministarstava na 15. Danas ih ima 31. To je koliko Nemačka i Francuska zajedno, Švedska jedna ima 10. Rekli su da će smanjiti broj agencija, zavoda, saveta na pedesetak, sada ih ima preko 120. Rekli su da će ukinuti državne sekretare, a ima ih više desetina. Dakle, kada se poredite onda vidite da se poredite sa onim što ste obećavali, a ne da se pozivate - tako je bilo i pre nas.

Kada smo kod 1. maja, još samo da kažem jednu stvar, danas je na „Hepi“ televiziji bio neki gost i omaklo mu se, radi u neko komunalnom preduzeću, kaže - pa eto, mi ne dolazimo na posao, primamo platu. Vidite, oni koji su zaposleni preko SNS-a, njima je svaki dan 1. maj, njima je svejedno da li se slavi 1. maj ili ne.

Što se tiče podataka koji se iznose, oni su proizvoljni, ja ću se pozvati na podatke Republičkog zavoda za statistiku i Eurostata. Dakle, prosečna penzija u periodu od 2001. do 2012. godine je brže rasla od cena - 9,2% godišnje. Od 2012. do 2022. godine cene su brže rasle od prosečne penzije, a zbog čega je kupovna moć prosečne penzije pala za 16,7%. U poslednje tri godine cena hrane se povećala u proseku za 58%. Meso je poskupelo za više od 50%, mleko, jaja, sir za više od 70%, povrće za više od 80%. Dakle, kupovna moć prosečne penzije se smanjila.

Javni dug, kada su rashodi veći od prihoda, naravno da raste. Od 2001. do 2012. godine porastao je sa 14,2 milijarde na 15,5 milijardi, znači 9,7%. Od jula 2012. do jula 2013. godine od 15,5 milijardi evra na 35,1 milijardu evra ili 126%.

Kad pričamo o tome šta je najvažniji i ko je najvažniji faktor proizvodnje, naravno to su ljudi, njihov broj, zdravlje, obrazovanje, starosna struktura. Od 2012. do 2022. godine, broj stanovnika Srbije je pao sa 7,2 na 6,7 miliona. Ima nas za 535 hiljada manje, što je broj stanovnika Novog Sada i Kragujevca, ali to je samo podatak koji je, podatak za upozorenje.

Što se tiče nejednakosti, što jedna od ključnih karakteristika društva u Srbiji i socijalnih prilika, nejednakost najbolje oslikava to da se udžbenici kupuju na kredit, a da se luksuzni stanovi kupuju za keš, i to vam je slika Srbije i to vam je slika nejednakosti najveće u Evropi. Kada je u pitanju siromaštvo, samo ću reći da se čvarci kupuju na komad, a hleb na kriške. To je njima smešno, oni to ne jedu, oni jedu neke druge stvari.

Vrhunac odnosa prema građanima ove zemlje i narodu jeste ono što je Aleksandar Vučić uradio ovih dana kada je ovim ljudima prosto naredio da se održi sednica i da se krši zakon. Pri tome, on je govorio kako, eto, mora više da se radi, a ne manje da se radi, kako je 40 sati malo, a ne da se smanjuje na 35, kao što se smanjuje u Crnoj Gori.

Podsetiću vas da je u Francuskoj 2000. godine radna nedelja smanjena na 35 sati. Godine 2000. Francuzi i Englezi su uradili istraživanja koja su pokazala da se za privredu više isplati da se kraće radi, jer se manje izdvaja za bolovanja i bolesti koje se tim povodom pojavljuju.

Čuveni ekonomista Kejnz, izguglajte, rekao je još u svoje vreme…

… da bi radno vreme trebalo da se smanjuje na 15 do 20 sati nedeljno. To je još Kejnz govorio, a 60-ih je to bilo jedno od ključnih obećanja.

Australijski nacionalni univerzitet je istraživanjem došao do zaključka da je 35 sati rada nedeljno maksimalno radno vreme koje omogućava ljudima da ostanu zdravi. Onda vam se ovde pojavi čovek koji stavi prst na čelo i kaže, bubne o svemu po nešto, pa i o ovome ima svoje mišljenje.

Na kraju, to i može jer se pojavljuje tako često u medijima. Jedini kanal koji ga ne prenosi jeste Dunav - Tisa - Dunav, a svi ostali moraju.

Na kraju, što se tiče borbe protiv korupcije, ovde političare kriminalce ne može da uhvati ni kijavica zbog imuniteta, a pripadnike kriminala mogu da uhvate samo grčevi ili išijas.

Član 86. Sednicu Narodne skupštine saziva predsednik Narodne skupštine pisanim putem, po pravilu, najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice. U tački 2. stoji da se može sazvati i u roku kraćem.

Vaše obrazloženje zbog čega je to moralo da bude kraći rok - zato što je potrebno konstituisati Vladu u vremenu predviđenom za to i zbog toga sazivate u tako kratkom roku ovu sednicu. A šta je to sprečavalo sve vas da se ranije zakaže? Šta vas je sprečavalo toliko dugo, pa mora sada dan za danom da se zakazuje sednice?

Član 27.

Molim vas da vodite računa da vi jeste članica SNS-a, ali ste ovde u funkciji predsednice Skupštine i trebalo bi da vodite računa o tome da štitite poslanike podjednako, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju. Molim vas da ako intervenišete u jednom slučaju kada su u pitanju poslanici opozicione grupacije, da u istom takvom slučaju ili sličnom slučaju reagujete i kada su u pitanju predstavnici većinske grupacije. Molim vas, uskladite kriterijume. Hvala.

Poštovani građani Srbije, uvažene koleginice i kolege, mi smo izašli sa tri zahteva da bismo izašli na izbore, ukoliko bi oni bili bar minimalno slobodni i pošteni.

Vi ste rekli u medijima da su ispunjena sva tri, ja moram reći da nisu ispunjena. Prvi je bio mogućnost kontrole biračkog spiska. Ono što smo dobili jeste samo obećanje. Iskreno se nadam da ćemo dobiti ono što je potrebno, ne zbog nas, nego zbog građana, da se zna tačno ko glasa u državi Srbiji, da se omogući ne samo uvid, nego i kontrola i revizija takvog biračkog spiska i da ono što smo predložili, a to je da građani koji su upisani u poslednjih godinu dana ne mogu glasati na novom biračkom mestu, nego da glasaju tamo gde su glasali i pre preseljenja.

Birački spisak je jedan od ključnih zahteva i mi ćemo insistirati na tome da se nađe način kako da ta komisija koja bi imala uvid, mogućnost revizije i kontrolu radi svoj posao tako da to bude efektivno i da to bude stvarno nešto što ćete uraditi, a ne o tome samo pričati.

Što se tiče medija, mi smo 25. oktobra prošle godine predložili da se članovi REM-a pojedinačno razreše i to je otišlo u proceduru. Mi ćemo, ako je potrebno, ponoviti to, zato što je medijska slika u Srbiji katastrofalna. Mi ćemo podneti ponovo zahtev da se to uradi.

Ja sam vrlo svestan toga da su mediji veoma važni za ovu vlast jer, podsetiću vas, na izbornom mestu u opštini u kojoj je glasao Aleksandar Vučić SNS je izgubila izbore. To je zato što ljudi na njegovom biračkom mestu, u njegovoj opštini, znaju ko je on. Isto je bilo i sa Milošem Vučevićem. E pa, zato služe mediji, da građani ne saznaju ko su njihovi kandidati, ko je Aleksandar Vučić i zato mi tražimo, zahtevamo da mediji budu takvi da građani budu informisani, da građani znaju za koga glasaju, a ne da služe tome da prikrivaju za koga se glasa.

Podsetiću vas, dakle, da je upravo ono što ste pominjali u poređenju Nemačke i Srbije, mislim da je to neprimereno poređenje, zato što i u Nemačkoj sigurno postoje nepravilnosti i neregularnosti i sigurno je da ODIHR ima neke preporuke. Ali ono što razlikuje Nemačku od Srbije jeste što je ovde postojala sistemska krađa. Dakle, postojao je jedan sistem u kojem institucije koje bi trebalo da otklanjaju nepravilnosti i neregularnosti nisu služile tome, nego su institucije bile deo tog poduhvata da se napravi lažna izborna volja, umesto one stvarne.

Da bi izbori bili stvarno slobodni i pošteni, potrebno je, pod broj jedan, da građani znaju koga biraju, a oni to ne mogu da znaju ako imaju zarobljene medije. Zato je taj drugi zahtev koji smo tražili, zahtev koji se tiče ne samo prisustva opozicije u medijima, nego pre svega profesionalizma tih medija, činjenice da oni ne obaveštavaju, ne informišu građane, nego ili prikrivaju neke važne informacije, koje su važne za odlučivanje na izborima, ili ih ne informišu o svim važnim pitanjima. Zato mi tražimo da u tim razgovorima dođemo do ispunjavanja našeg zahteva koji se tiče toga da pre svega javni servis, u skladu sa Ustavom, vrši svoju funkciju, da informiše građane pravovremeno, da ih informiše istinito i da građani znaju šta se dešava. To je ustavna obaveza javnog servisa. Taj javni servis mora ne samo da obezbedi prostor i vreme za opoziciju, ne tražimo mi to samo za opoziciju, mi tražimo da oni informišu građane, da budu u funkciji građana, a ne političke opcije ove ili one.

Ono što je takođe važno, mi dok govorimo o popravljanju izbornih uslova, nama u ovo vreme dok mi o tome govorimo na Vidikovac dolaze neki novi ljudi iz Smedereva, prijavljuju se u Beogradu. Ako ne rešimo ti pitanje biračkog spiska i ako ne sprečimo to što se sada upravo dešava, mi nećemo imati slobodne i poštene izbore i mi ćemo morati da pozovemo na otpor takvom ponašanju. Ukoliko se sve ovo bude svelo na to da mi o tome samo pričamo, a da se ništa efektivno ne dešava, mi ćemo tražiti i zahtevati da se to što pre desi, inače ćemo pozvati i kolege i sve građane da se povuku iz izbornog procesa i da dođemo do onog što im pripada, a to su slobodni i pošteni izbori na drugi vaninstitucionalni način.

Mi kao DS smo bili spremni na sve da dođemo do tih slobodnih i poštenih izbora i nismo rekli da su pokradeni samo u Beogradu, oni su pokradeni u celoj Srbiji. Bili smo spremni da u pritisku, da u borbi za te zahteve, u borbi za slobodne i poštene izbore, učinimo sve što je potrebno da izvršimo i institucionalni i vaninstitucionalni pritisak. Mi smo bili spremni i da vratimo i mandate, bili smo spremni na to i nismo došli na konstitutivnu sednicu upravo iz simboličnih razloga da ne prisustvujemo kada se konstituiše parlament, koji je zasnovan na izbornoj krađi.

Iskreno se nadam da ono što ste obećali, a to je da ćete ispuniti zahteve, da će to u vrlo kratkom vremenskom roku i da se desi. Inače, nećemo hteti ni mi koji smo pristali da idemo na te izbore, nećemo hteti da učestvujemo u svoj toj šaradi. Hvala vam.

Zahvaljujući tome što danas nema fudbalskih utakmica ženskog fudbala, poštovani gledaoci RTS imate priliku da pratite ovo što danas pričamo.

Postaviću prvo pitanja na koja nisam dobio od ranije odgovor. Ko je ubio Vladimira Cvijana, ko je naručilac ubistva, a ko izvršilac?

Ko je ubio Olivera Ivanovića, ko je naručilac ubistva, a ko izvršilac?

Ko je sprečio rušenje objekta na vrhu Kopaonika, ko je dao dozvolu za to?

Ko je naručio, odnosno naredio rušenje u Savamali? To je pitanje za potpredsednika Vlade Sinišu Malog.

Da li će Aleksandar Obradović biti rehabilitovan? To je pitanje za Ministarstvo pravde.

Za predsednika države Aleksandra Vučića – kako će reagovati na ignorisanje njegove molbe da se ukinu rijaliti programi s obzirom da je dobio ovakav odgovor iz „Pinka“ na njegovu molbu da se ukinu rijaliti programi ili je ovo možda zajednička poruka predsednika države i vlasnika TV „Pink“ svima nama koji smo išli tamo da tražimo da se to ispuni?

Za nadležno ministarstvo. Koliko je bilo iskakanja vozova od 2012. godine do danas, a koliko je bilo iskakanja vozova iz šina od kako je izabran za ministra Goran Vesić? I koliko je, taj broj preporučujem da se taj broj koji utvrdimo pošalje da se upiše u Ginisovu knjigu rekorda da ostane zabeleženo.

Koliko poslova brat Ane Brnabić i brat ministarke Kisić Tepavčević imaju sa državom i javnim preduzećima u Srbiji? Na to pitanje bi mogao da odgovori sekretarijat Vlade.

Za ministarstvo prosvete. Koliko je upisanih na Pedagošku akademiju, a koliko na razne fakultete bezbednosti? Da li mislite da ćete moći sa uvozom ljudi iz Bangladeša da rešavate taj problem, kao što se rešava problem u javnim preduzećima?

Pitanje za vas u Skupštini. Kada ćete povisiti plate, ove mizerne plate, ljudima koje su garantovanog minimuma? Dokle će oni ostajati, ako mi moramo da ostajemo do iza ponoći, ne moraju oni da ostaju iza ponoći? Neće ništa faliti da odu malo ranije.

Što se tiče drugih pitanja. Jedno pitanje na koje takođe nisam dobio odgovor. Odnosno dobio sam odgovor, ali nije bio zadovoljavajući. Tiče se sprečavanja slobode kretanja na mitingu SNS u Pančevu. Preformulisaću pitanje. Ko je dao naređenje policajcima koji su obezbeđivali skup da ne reaguju pri očiglednom kršenju ljudskih prava okupljenih građana da napuste skup kada to sami požele? Postoji snimak koji je kružio društvenim mrežama, na kojima se vidi da policajac ne reaguje na poziv građana da im se omogući sloboda kretanja.

Sledeće pitanje. Servisiranje kamata za uzete kredite dostiglo je cifru od gotovo milijardu evra. Molim potpredsednika Vlade Sinišu Malog da nam da tačan podatak, koliko to iznosi? Da li je tačno da čak 10% od toga ide na prateće troškove zaduživanja, što je alarm, jer može ukazivati na potencijalnu korupciju?

Za Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, da nam kaže kolika su godišnja izdvajanja za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu? Ako uporedimo podatke iz ova dva pitanja videćemo da se gotovo preklapa.

Najzad vidimo da se ne odustaje od megalomanskog projekta izgradnje nacionalnog stadiona. Postavljam pitanje, koliko je još stadiona predviđeno da se izgradi širom Srbije i za koga se oni grade, s obzirom da mladi sportisti beže iz Srbije, a da oni koji bi to trebalo da gledaju, takođe beže iz Srbije?

Najpre da naglasim da ono što smo već rekli da imamo toliko amandmana na ovaj zakon, a istovremeno smo rekli da je ovaj zakon neprihvatljiv u celini. To izgleda da je u neskladu jedno s drugim, ali nije, u skladu je, jer s jedne strane kažemo da je ovaj zakon do te mere loš da mora biti ukinut čim budemo imali nezavisno sudstvo, samostalno tužilaštvo i vladavinu prava.

S druge strane, ukazujući amandmanima na pojedine članove ovog zakona, mi ukazujemo do koje mere je taj zakon neprihvatljiv.

Ja ću ovde samo pomenuti jednu stvar. Ovaj amandman govori o tome da je neprihvatljivo da je uslov za sticanje prava na upotrebu profesionalnog naziva, odnosno pravo na obavljanje stručnih poslova utvrđenih ovim zakonom i propisima članstvo u Inženjerskoj komori. Ali, generalno gledajući, ovaj zakon, počevši još od Aristotela, koji je rekao da je zakon dobar samo ako je u interesu građana. Drugim rečima, ako zakon nije dobar, uopšte nije zakon. To se može primeniti upravo na ovaj zakon.

Dakle, mi ovde govorimo o ozakonjenju, drugim rečima, da nešto što nije pod zakonom, treba da se tek ozakoni.

Zbog načina na koji je donet, zbog sadržaja, zbog namere i svrhe, a svrha je da se ovim zakonom ozakoni pljačka Srbije, mi ćemo biti protiv ovog zakona i DS ako bude u prilici da vrši vlast, a biće, voljom građana, omogućiće da postoji vladavina prava i da nezavisno sudstvo stavi van zakona ono što se nepravedno zove zakonom.

Dakle, ovde sam kao poslaničko pitanje postavio Ministarstvu prosvete, pitanje o deci iz Pećinaca, i dobio sam očekivani odgovor, da su deca protivzakonito izbačena iz vrtića i da se protivzakonito drže van vrtića, više od godinu dana. Dakle, postoji potvrda. Oni su jednom upisani, i po zakonu ne treba ponovo da čekaju bilo kakve liste, ili bilo šta drugo. Prema tome, ovde se govori o principu, i potvrđeno je sa više mesta da sam potpuno u pravu kada sam postavio to pitanje i da je Ministarstvo prosvete to potvrdilo. Prema tome, nemojte da izvrćete činjenice, ovo su činjenice koje su potvrđene zvanično.