1) Osnovne informacije

Sednicu je otvorio predsednik Odbora Veroljub Arsić (SNS).

Na početku je konstatovan kvorum (prisutno 14 članova/zamenika), a tokom glasanja se u zapisniku pojavljuje ukupan broj 15 (moguće naknadno uključenje člana/zamenika).

2) Učesnici u raspravi (ključni)

Veroljub Arsić (SNS) – predsednik Odbora

Nenad Krstić (SNS)

Dušan Nikezić (SSP)

Branko Pavlović (MI – Glas iz naroda)

Miroslav Aleksić (NPS)

Peđa Mitrović (SSP)

Nikola Radosavljević (SNS)

Predstavnici Ministarstva finansija: Olivera Zdravković, Ana Tripović, Sanja Stojadinović

3) Dnevni red i procedura

Odbor je usvojio dopunu dnevnog reda (dodavanje tačke 6 – aneks sporazuma sa Francuskom/AFD).

Usvojen je dnevni red u celini.

Usvojen je predlog da se vodi jedinstveni načelni pretres za tačke 1–6, uz odvojeno glasanje po tačkama.

Usvojen je zapisnik sa 25. sednice.

4) Predmet razmatranja (tačke 1–6)

Izmene i dopune Zakona o garantnoj šemi i subvencionisanju dela kamate – podrška mladima za kupovinu prve stambene nepokretnosti.

Obrazloženje MF: proširenje definicije nepokretnosti (uključivanje pomoćnih objekata uz kuće), fleksibilnije jemstvo (moguće i treća lica), mogućnost kreditiranja izgradnje kuće/ montažne kuće, dodatno smanjenje troškova (takse, notarske naknade za određene radnje).

Izneti su podaci o interesovanju/realizaciji (veliki broj zahteva, značajan broj već odobrenih i realizovanih kredita).

Garancija RS u korist OTP/Poštanske štedionice/Intese za zaduženje Elektrodistribucije Srbije (EDS) – projekat unapređenja distributivne mreže.

Obrazloženje MF: ulaganja u mrežu (stubovi, kablovski snopovi, smanjenje gubitaka, povećanje kvaliteta napajanja) na područjima Kraljevo, Niš, Kragujevac; rok i okvirni uslovi kreditiranja navedeni u izlaganju.

Zaduženje RS kod NLB Komercijalne banke – finansiranje dela projekta autoputa Beograd–Zrenjanin–Novi Sad.

Obrazloženje MF: kredit za deo radova/obuhvata projekta uz navedene osnovne finansijske parametre.

Sporazum o zajmu sa Svetskom bankom – Drugi zajam za razvojnu politiku u okviru zelene tranzicije/zelenog rasta.

Obrazloženje MF: reformski stubovi (klimatsko-fiskalno upravljanje, prelazak na čiste izvore energije, okvir za emisije GHG i upravljanje otpadom) i planirano povlačenje sredstava u narednom periodu; pominje se i kofinansiranje drugih razvojnih institucija.

Potvrđivanje kreditnog aranžmana za nabavku 12 aviona “Rafale” (kreditni aranžman kupca).

Obrazloženje MF: finansiranje dela ugovorene cene kroz sindikat francuskih banaka, uz osiguranje; izneti osnovni uslovi (referentna stopa + marža).

Aneks 1 Sporazuma Srbija–Francuska o aktivnostima AFD/Proparco (uključivanje “Expertise France” u okviru AFD grupe i preciziranje statusa/povlastica radi misija i projekata; jačanje prisustva/regionalne kancelarije za Zapadni Balkan).

5) Tok rasprave – ključne teme i stavovi

Opozicija (Nikezić, Aleksić, Mitrović): fokus na trend zaduživanja, pitanje transparentnosti i javnih nabavki/tendera kod velikih infrastrukturnih projekata; kritika cene i ukupnog aranžmana oko “Rafale”, uz tvrdnje o preplaćenosti; pokrenuta pitanja o budžetskim stavkama i pojedinim projektima (eksproprijacije, PKB i sl.).

Vladajuća većina (Krstić, Radosavljević, Arsić): odbrana predloženih mera (posebno stambeni krediti za mlade i ulaganja u infrastrukturu/energetiku), naglašavanje fiskalne stabilnosti i poređenja sa ranijim periodom; insistiranje da se rasprava vrati na tačke dnevnog reda.

Branko Pavlović: podržao izmene za mlade, ali kritikovao “prebrzo” menjanje tek donetog zakona; izneo primedbe na cenu “Rafale” i postavio pitanje o objavljivosti kamatnih uslova; izneo širi osvrt na ekonomski model (fiksni kurs, fiskalna konsolidacija, rizici).

Ministarstvo finansija: odgovorilo da je marža i struktura kamate za državno zaduženje javno naznačena, dok se poverljivost odnosi na odnose/trošak finansiranja između banaka u konzorcijumu.

6) Ishod glasanja (po tačkama)

Odbor je većinom glasova predložio Narodnoj skupštini usvajanje:

Tačka 1: Za 12, protiv 0, uzdržanih 0 (3 nije glasalo).

Tačka 2: Za 12, protiv 3.

Tačka 3: Za 11, protiv 4.

Tačka 4: Za 11, protiv 3, uzdržan 1.

Tačka 5: Za 11, protiv 4.

Tačka 6: Za 11, protiv 4.

Određen je izvestilac Odbora za sednicu Narodne skupštine: Veroljub Arsić.

Sednica je zaključena nakon iscrpljenog dnevnog reda.

U raspravi učestvuju:
- Veroljub Arsić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Nenad Krstić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Olivera Zdravković, načelnica Odeljenja za bankarstvo
- Sanja Stojadinović, šefica Odseka za koordinaciju aktivnosti međunarodne saradnje
- Ana Tripović, državna sekretarka Ministarstva finansija
- Branko Pavlović, član Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija.
- Peđa Mitrović, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
- Nikola Radosavljević, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.

00:00:01 - Veroljub Arsić: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram dvadeset šestu sednicu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Sednici prisustvuje četrnaest članova ili zamenika članova Odbora, te konstatujem da postoji kvorum za radi odlučivanja. Sednici prisustvuju i predstavnici Ministarstva finansija Ana Tripović, državni sekretar Olivera Zdravković, načelnik Odeljenja za bankarstvo, Sanja Stojadinović, šef Odseka za koordinaciju aktivnosti međunarodne saradnje. Pozdravljam sve prisutne. Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.

00:00:34 - Veroljub Arsić: Saziv sa predloženim dnevnom redom od-- dnevni redom ove sednice dostavljen je mailom i unutra u sistem elektronskog parlamenta, parlamenta. Primili ste predlog da se dnevni red dopuni sa tačkom šest dnevnog reda koja razglasi razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Aneks jedan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj institucije u Srbiji, koju je podnela Vlada 8.5.2025. godine. Molim da se izjasnimo o ovom predlogu. Zaključno glasanje.

00:01:20 - Veroljub Arsić: Za je glasalo dvanaest, protiv nema, uzdržanih nema od ukupno četrnaest te konstatujem da je Odbor većinom glasova usvojio ovaj predlog. Da li ima još predloga za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda? Ako nema, molim da se izjasnimo o predloženom redu u celini. Zaključno glasanje. Za je glasalo jedanaest protiv jedan, uzdržan jedan od ukupno četrnaest, te konstatujem da je Odbor utvrdio dnevni red u celini većinom glasova prisutnih članova i zamenika članova Odbora.

00:02:10 - Veroljub Arsić: Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da se izjasnimo o predlogu za spajanje rasprave koji sam predložio da obavimo zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama od prve do šeste dnevnog reda, imajući u vidu da su rešenja u njima međusobno povezana, shodno članu sto pedeset sedam stav drugi Poslovnika Narodne skupštine, s tim što ćemo se izjašnjavati o svakoj tački pojedinačno. Stavljam na glasanje ovaj predlog. Zaključno glasanje. Za je glasalo dvanaest, protiv dvoje od ukupno četrnaest te konstatujem da je Odbor većinom glasova prihvatio ovaj predlog. Predlažem da pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu usvojimo zapisnik sa dvadeset pete sednice Odbora.

00:02:59 - Veroljub Arsić: Dobili ste predlog ovog zapisnika. Da li ima primedbi na predloženi zapisnik? Ukoliko nema, molim da se izjasnimo o zapisniku sa dvadeset pete sednice Odbora. Zaključno glasanje. Za je glasalo dvanaest, protiv nema, uzdržano dvoje od četrnaeste.

00:03:29 - Veroljub Arsić: Konstatujem da je Odbor većinom glasova usvojio zapisnik sa dvadeset pete sednice Odbora, a sada otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama od prve do šeste. Molim predstavnika Ministarstva finansija da uzme reč i obrazloži predloge zakona koji su danas na dnevnom redu. Sve zajedno. Pa možete i ne morate vi, možete vi da se menjate, samo znači izvolite.

00:04:06 - Olivera Zdravković: Znači, u pitanju je prvo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti. Predloženim zakonom unapređuje se pravna regulativa, čime se omogućava nastavak efikasnog sprovođenja preduzetih mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti na način da se garantna šema poboljša i bude dostupna što većem broju mladih, kao i da se dodatno smanje troškovi za korisnike kredita. S tim u vezi predložene su sledeće izmene i dopune. Zakonom je predviđeno da se u definiciji stambene nepokretnosti, između ostalog, pored kuće uključuje i pomoćni objekti, s obzirom na činjenicu da se u praksi pokazalo da se stambene kuće nude sa pomoćnim objektima, naročito u unutrašnjosti, a banke odbijaju da kreditiraju takvu kupovinu. Na osnovu više od pet hiljada upita zainteresovanih lica primеćeno je da, nažalost, postoji veliki broj mladih koji ili nemaju članove porodičnog domaćinstva ili članovi porodičnog domaćinstva nisu kreditno sposobni, a u značajnom broju slučajeva i banke svojom kreditnom politikom uslovljavaju postojanje jemca koji bi zainteresovanim licima omogućio da dobiju odgovarajući iznos kredita.

00:05:18 - Olivera Zdravković: S tim u vezi, ovim zakonom je predviđeno da banka može prihvatiti jemstvo trećih lica u određenim slučajevima ukoliko joj to ponudi podnosilac zahteva. Istovremeno, zakonom je predviđeno i da se banke fokusiraju na otplatni period posle isteka garantovanja od strane Republike Srbije, tako da sami korisnici kredita mogu ponuditi bolja i kvalitetnija sredstva obezbeđenja nego što je jemstvo člana porodice ili zajedničkog domaćinstva, a usled proteka vremena, odnosno godina života jemaca. Imajući u vidu činjenicu da se javilo mnogo mladih koji bi mogli da izgrade kuću na zemljištu sa građevinskom dozvolom ili imaju ponudu za izgradnju montažne kuće, a koje se uklapaju u visinu kredita koji mogu da dobiju, zakonom je predviđeno da se može aplicirati za kredit i u navedenim slučajevima.Pored navedenih izmena i dopuna predložene su izmene kojima se dodatno smanjuje, smanjuju troškovi za korisnike kredita i to za kredite odobrene u skladu sa ovim zakonom. Ne plaćaju se takse za upis hipoteke, izdavanja lista nepokretnosti i promenu imaoca prava na nepokretnosti, odnosno druge takse u vezi saradnjama iz oblasti katastra nepokretnosti utvrđene zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse. Za kredite odobrene u skladu sa ovim zakonom javni beležnik ne naplaćuje korisniku kredita nagradu i naknadu troškova za sa-sačinjavanje založne izjave, potvrđivanje predugovora i ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, saglasnice za uknjižbu i izdavanje liste nepokretnosti.

00:06:50 - Olivera Zdravković: S obzirom na činjenicu da je Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti stupio na snagu četrnaestog marta ove godine, realizacija je više nego zadovoljavajuća, imajući u vidu da je do sada više od hiljadu sedamsto sedamdeset zahteva u procesu obrade. Devetsto dvanaest kredita je odobreno i čeka se potpisivanje ugovora, a osamsto pedeset pet ugovora je već potpisano i krediti su isplaćeni korisnicima. To je sve.

00:07:27 - Veroljub Arsić: (zvuk papira) Zahvaljujem. Vi nastojate samo... Ne, ne, sad će gospodin iz tehnikе pomogti. Evo. Izvolite.

00:07:36 - Ana Tripović: Ja ću sada da izložim četiri naredne tačke dnevnog reda, od kojih se jedna odnosi na garanciju Republike Srbije i tri na krediti Republike Srbije za finansiranje kredita predviđenih budžetom eh, Republike Srbije. Eh, garancija Republike Srbije u korist tri banke OTP Banke Srbije, Banke Poštanske štedionice i Banke Inteze za zaduživanje Elektrodistribucije Srbije u iznosu od pedeset dva i po miliona evra, odnosi se na kredite ovog preduzeća za projekat unapređenja distributivne mreže. Projekat podrazumeva zamenu drvenih stubova na postojećim mrežama niskog napona sa ugradnjom betonskih stubova i zamenu neizolovanog provodnika samonosećim kablovskim snopom za pri-i prilagođavanjem kućnim priključcima. Ovo se eh, će se obezbediti, radovi će se izvoditi na tri distributivna područja: područje Kraljeva, Niša i Kragujevca, a u cilju smanjenja tehničkog gubitka električne energije, eh, povećanja distributivnih kapaciteta, povećanja kvaliteta napajanja korisnika sistema i smanjenja troškova održavanja. Krediti su dati na rok od sedam godina, koji uključuje tri godine grejs period, a uslovi kredita su eh, šestomesečni Euribor plus marža od jedan trideset tri posto, odnosno jedan trideset četiri posto.

00:09:00 - Ana Tripović: To je što se tiče garancije. Sada imamo kredit eh, eh, NLB komercijalne banke za finansiranje dela projekta izgradnje autoputa deonice Beograd, Zrenjanin, Novi Sad okvirnim komercijalnim ugovorom o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji autoputa Beograd, Zrenjanin, Novi Sad potpisan u novembru dvadeset treće godine. Eh, eh, finansira se znači navedenim kreditom deo ovog velikog projekta koji se odnosi na deonice jedan, i to na deo Beograd Zrenjanin po deonica jedan sedam kilometara i po deonica četiri od pedeset drugog do šezdeset sedmog kilometara. Uz pripremu planske i projektne dokumentacije ide na rešenje idejni projekat za ukupan obim radova koji je definisan komercijalnim ugovorom. Ovaj prvi eh, ugovor je na trideset pet milijardi dinara, kako sam i navela od domaće NLB komercijalne banke sa rokom dospeća od jedanaest godina i koji uključuje grejs period četiri godine i eh, eh s kamatnom stopom, varijabilnom kamatnom stopom B Libor plus fiksna marža od dva koma pet posto godišnje.

00:10:22 - Ana Tripović: Sledeći zajam odnosi se na eh, jedan projekat, odnosno programski je u pitanju programski zajam od strane Svetske banke, takoreći drugi programski kredit za razvojnu politiku u okviru zelene tranzicije Srbije u iznosu od sto šezdeset miliona američkih do-dolara, i to je drugi u seriji od dva zajma eh, za razvojne politike koje je pripremila Svetska banka. Uz ovaj eh, zajam eh, biće obezbeđena još dva kredita od strane AFD Francuske razvojne agencije i Nemačke razvojne banke KFE, koje će kofinansirati projekat u iznosu po sto trideset pet miliona evra. Eh, reforme koje su podržane predloženim drugim programskim kreditom za razvojnu politiku eh, organizovano se u tri stuba. Prvi stub bliže usklađivanje i upravljanje fiskalnim pitanjima sa klimatskom agendom, drugi stub ubrzanje prelaska na čiste izvore energije i treći stup poboljšanje pravnog okvira vezanog za emisiju gasova sa efekom staklene bašte u-i upravljanje otpadom. (zvukovi) Kako sam navela, znači u pitanju je iznos od sto šezdeset miliona dolara, odnosno konvertovan u evre u iznos stopedeset tri zared sedam miliona evra.

00:11:47 - Ana Tripović: Eh, rok dospeća je dvanaest godina sa grejs periodom od tri godine, a što se tiče kamatne stope, to je referentna kamatna stopa, kao i kod drugih kredita šestomesečni Euribor plus varijabilna marža koja se određuje u trenutku samog povlačenja ovog kredita i kredit očekujemo da iskoristimo u dvadeset šestoj godini.I poslednji kredit koji je na dnevnom redu, eh odnosi se na eh projekat, odnosno nabavku dvanaest eh aviona Rafal i njihovih povezanih proizvoda i usluga. Zakup po prodajni ugovor koji je potpisan u avgustu prošle godine sa kompanijom francuskom kompanijom Dassault Aviation. Eh implementaciju ar-ovog aranžmana i samog komercijalnog ugovo-ugovora i nabavku aviona ovaj eh obuku pilotskog i tehničkog kadra i opreme realizuje se preko Ministarstva odbrane, a u skladu sa Ugovorom o kreditu koji je predložen obezbeđeno je sedamdeset posto ugovorene cene od 1,9 milijardi evra. U finansiranju su učestvovala šest francuskih banaka, znači sindikat od šest banaka, i to Bred, eh Bred Blang Populer, Kredi Agricole, Kredi Industrijale Komercijal, Kredi Lionez, Natixis i Societe General, eh gde je Natixis i glavni aranžer i globalni koordinator samog finansiranja i ima ulogu i eh EKA agenta. Navedeni zajam je pokriven i BPI Francuskim osiguranjem, a finansijski uslovi kredita su znači sedamdeset posto ugovorene cene 1,9 milijardi evra.

00:13:34 - Ana Tripović: Kamatna stopa je bazirana na šestomesečnom euriboru plus marža od 0,98 posto. Trajanje kredita 1,9 godina sedam godina otpada i 4,9 godina je ras- eh grace period, odnosno raspoloživost kredita, dok se ovaj raspoloživost kredita u kojoj koja je istovremeno i grace period ovog finansiranja. (pauza do 9 sekundi) Eto, problem.

00:14:10 - Veroljub Arsić: To je to zahvaljujem, još jedan zakon, jel tako? (pauza do 6 sekundi) Izvolite.

00:14:21 - Sanja Stojadinović: Hvala. Što se tiče poslednje tačke šeste tačke dnevnog reda, Predlog zaključka Vlade o eh eh zaključivanju aneksa jedan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnosti Francuske agencije za razvoj i institucija Proparco u Srbiji, želi se dopuniti inicijalni sporazum koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj iz 2019. godine, kojim se uređuju uslovi za osnivanje predstavništva grupe AFD u Republici Srbiji i način njenog delovanja. Grupa AFD sprovodi politiku razvojne pomoći Republike Francuske za finansiranje i razvoj privatnog sektora. Otvaranjem kancelarije grupe AFD u Beogradu eh omogućava se eh otvaranje regionalne kancelarije za zapadni Balkan preko koje se realizuju mnogobrojni projekti od prioritetnog značaja za Republiku Srbiju.

00:15:17 - Sanja Stojadinović: Eh podružnica AFD grupe eh proširuje se sa Expertiz France u svojstvu članice grupe AFD. Expertiz France predstavlja agenciju za sprovođenje tehničke saradnje vlade Francuske Republike i Evropske unije, koja je kao akcionarsko društvo vremenom integrisana u okviru grupe AFD. Glavni zadaci Expertiz France odnose se na programiranje i sprovođenje projekata radi jačanja sektorskih politika koje se, između ostalih, odnose i na sektor vladavine prava, bezbednosti, klimatskih promena, zdravlja, obrazovanja i sprovođenje age-agende dvadeset trideset Ujedinjenih nacija. Aneksom jedan sporazuma je predviđeno da Expertiz France kao podružnica grupe AFD ima iste povlastice i izuzeća koje je Republika Srbija odobrila prilikom potvrđivanja međunarodnog sporazuma iz 2019. godine i koje će se primenjivati na njene zaposlenosti u onoj meri u kojoj je to neophodno za izvršenje njenih misija.

00:16:11 - Sanja Stojadinović: Toliko za odgovor.

00:16:16 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem. Otvaram raspravu da li se neko javlja za reč? (pauza do tri sekunde) Kolega Nikezić, izvolite.

00:16:35 - Dušan Nikezić: (hrom) Hvala. Ove godine da ispada da praktično sve sednice Odbora zakazujemo radi novih zaduženja, pa su i danas praktično sve tačke dnevni-dnevnog reda vezane za nova zaduženja kredite vredne preko 2,4 milijarde evra. Početka godine ugovorili smo nova zaduženja vredna 5,6 milijardi evra, 'či svaki mesec preko milijardu evra, svaki dan preko trideset sedam miliona evra. Danas ponovo imamo i uzimanje kredita kod komercijalnih banaka radi izgradnje infrastrukturnog projekta, što je više nego neuobičajeno. A ono što je još gore je da na osnovu takvog komercijalnog kredita mi mimo tendera javnih nabavki angažujemo kineske izvođače radova.

00:17:35 - Dušan Nikezić: Znači, kineska država nije finansirala ovaj projekat kroz kredit, nego smo mi uzeli kredit od komercijalnih banaka i onda bez ikakve tenderske procedure angažovali kinesku firmu kao izvođača. Bukvalno ništa ne radimo nijedan veliki projekat bez novih kredita, novih zaduženja i bez sprovođenja bilo kakve tenderske procedure. Danas smo ovde čuli da će se posao nabavke dvanaest eh-Pokušaćemo Rafale realizovati takođe iz kreditnog aranžmana, jednog od najvećih kreditnih aranžmana u našoj istoriji. Ukupan posao vredan dve milijarde i sedamsto četrdeset pet miliona evra, kojim ćemo Rafale platiti osamdeset tri posto više nego što ih je platila Grčka. Znači, Grčka Rafale platila sto dvadeset pet miliona evra po komadu.

00:18:41 - Dušan Nikezić: Mi ćemo ih platiti dvesta dvadeset devet miliona evra po komadu. To je način na koji Aleksandar Vučić kupuje podršku (kašalj) francuskog predsednika Makrona. I tako funkcionišu praktično svi veliki državni projekti. Uzimamo kredit od strane vlade ili od stranih banaka u ovom, u ovom slučaju vuči se slika sa stranim državnikom. Iz uvećane cene se isplate raznorazne provizije.

00:19:14 - Dušan Nikezić: Na kraju na grbači naroda ostane nekoliko milijardi evra duga koji kre-treba da vraćamo i mi i naša deca. Ali ovde ima još jedan, jedna zanimljiva stvar, a to je da se u okviru ovog posla za potrebe države, za potrebe predsednika kupuje i novi predsednički avion Falcon 6X koji takođe proizvodi kompanija Dassault Aviation. Dassault Aviation za ovaj avion kaže da je to jedan od najmodernijih poslovnih aviona u svetu, koji je kombinacija luksuza, performansi i napredne tehnologije, sa najvišom i najširom kabinom u poslovnoj avijaciji. Ali to nije bilo dovoljno, nego je ovaj avion dodatno luksuzno opremljen na aerodromu Bil i Hilari Klinton u Little Rocku u Americi. I građane Srbije će koštati preko šesdeset miliona evra, a o tome je još pre više od dva meseca prvi put govorio Dragan Đilas u javnosti.

00:20:29 - Dušan Nikezić: Zašto sve ovo? Šta će vama četvrti- (pauza) avion u državnoj floti, što je više nego što ima većina evropskih zemalja, za provod i šoping mondanskim mestima? Da možete be-bez tankiranja da doletite do Majamija i Maldiva?

00:21:06 - Veroljub Arsić: E, na to su se svele naše javne finansije, na uzimanje kredita koji se troše i na ovakve stvari kao što su- Da ne budem u zabludi, recite mi u kom to zakonu je taj kredit ostao ko tom avionu.

00:21:19 - Veroljub Arsić: U zakonu o kreditu sa- Ne bih rekao- Ne bih rekao nije. I nemojte da dovodite javnost i građane Srbije u zabludu. Ne, ne, nije u okviru istog aranžmana uopšte. I vi to jako dobro znate.

00:21:31 - Dušan Nikezić: A u okviru kog je onda? Pošto u budžetu tog za-toga aviona nema.

00:21:36 - Veroljub Arsić: Otkud znate da nema?

00:21:38 - Veroljub Arsić: Ali vidi se da nema gotovo- Ono učite da čitate budžet, neću ja da vas učim. A onda ne znate da pročitate.

00:21:45 - Dušan Nikezić: U budžetu postoji samo jedna stavka- U budžetu postoji, u budžetu postoji- Ne, ne, ja sad govorim. Vi ostajete...

00:21:47 - Veroljub Arsić: (prekida lajk) U budžetu postoji jedna stavka koja se zove, koja se zove mašine i oprema na stavci vlade.

00:21:56 - Dušan Nikezić: To je stavka avio služba vlade na kojoj se odnosi na poseban hangar za ovaj avion.

00:22:02 - Veroljub Arsić: Znači, mi iz ovoga- Pa to je imovina. Pa to je imovina državna. Jel to m-privatna nečija imovina? Šta očekujete, da država nema imovinu? Da ne gradi ništa?

00:22:12 - Dušan Nikezić: To ste kupili aviona luksuzna u floti države.

00:22:16 - Veroljub Arsić: Molim vas, kolega Nikeziću, vratite se, znači, na raspravu po zakonima koji su na dnevnom redu, a niste se vratili. Ne.

00:22:27 - Dušan Nikezić: Nije nabavljen Falcon 6X najmoderniji poslovni...

00:22:32 - Veroljub Arsić: (prekida lajk) Kolega Nikeziću, nigde to ne piše ni u jednom zakonu o kojima mi raspravljamo. Ja vas molim da se vratite na raspravu po tačkama dnevnog reda. Evo, pustio sam vas dovoljno dugo. Izneli ste svoj politički stav, a sad vas molim da se vratite raspravi po tačkama nema završili ste u redu hvala. Kolega Krstić, izvolite.

00:22:57 - Nenad Krstić: Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, s obzirom da danima i mesecima već samo slušamo laži. Prvi kre-, prvi zakon koji je ovde ponuđen je izmena i dopuna zakona o kreditima za mlade koje je naišao na veliko oduševljenje prvenstveno mladih, a prvenstveno ljudi koji dolaze iz unutrašnjosti kao što sam ja i ovakav zakon i ovakve nove mere samo više će da obuhvati mlade i, i to je činjenica da Aleksandar Vučić vodi politiku za sve građane ove zemlje, nebitno da li dolaze iz unutrašnjosti ili su i centralni deo Srbije. Ovo je pokazatelj da svako od naših građana, prvenstveno mladih, mogu da se stambeno snabdu i da imaju svoju egzistenciju zanadalje. Što se tiče drugih zakona, nabavka Rafala, pa gospodo, vi ste rasprodali sve što ste mogli da rasprodate i našu vojsku i sve što je bilo. To što će naše nebo sigurnije da bude i sigurnija naša zemlja da bude više je nego neophodno.

00:24:03 - Nenad Krstić: Da ste na vreme kupovali i avione i tenkove, one koje ste pretopili, ne bismo sad bili u ovoj situaciji u kojoj smo.

00:24:18 - Nenad Krstić: Da ste na vreme, a ne prodavali već normalizovali i susamerveljavali vojsku, vojska bi bila-Na mnogo i većem nivou koji je sad, hvala Bogu, vratila se i jedna je od najmoćnijih u regionu. Daj Bože da samo služi kao pretnja svima koji nas mrze, a da ne mora da se upotrebi. Što se tiče drugih projekata, vidi se da treba da se sve ono što je započeto i završi. Ništa drugo vam ne preostaje, nego samo da izmišljate laži, da kažete da se kupuje avion za predsednika Republike. Da li će to da bude nabavljeno vozilo, odnosno imovina koja će biti u vlasništvu Vlade Republike Srbije?

00:24:56 - Nenad Krstić: Vi i dalje samo koristite ime Aleksandra Vučića. Svi znamo da je njemu mandat još godinu dana. A ko-kako vi kažete da pobeđujete, pa vi ćete se vozati u taj avion. Eh, ništa vam drugo ne preostaje, nego samo da izmišljate i da obmanjujete javnost, a potom uopšte nema takva zakona na dnevnom redu. Mislim da, da su došle dosta stvari na videlo i da su građani prepoznali i vide da, da svaki dan sve više i više vaše laži izlaze na, na svetlo dana.

00:25:30 - Nenad Krstić: Svi zakoni koji su danas predloženi treba da budu usvojeni i danas i u na samoj sednici Skupštine, jer je sve ovo ključno za razvoj naše zemlje. Hvala.

00:25:48 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem. Reč ima kolega Branko Pavlović, izvolite.

00:25:55 - Branko Pavlović: Hvala. Kratko tri stvari. Jedna je oko ovog eh, mmm, oko stanova po-popr-popravljanja zakona. Dobre su te izmene koje planirate, ali nije dobro da se tako brzo menja zakon koji je tek bio donet. Dakle, u pripremi zakonskih predloga zapravo treba sagledati pažljivije, šire i da ne idemo iz izmene zakona o zakonu.

00:26:22 - Branko Pavlović: To je inače boljka koja nam se javlja u mnogo, mnogo slučajeva i onda vremenom dolazimo u situaciju da čak i kad je čovek profesionalno eh, pravnik i osposobljen da prati normativni sistem, ne može više da ga isprati. Ovo je sad, da kažemo, početak, ali to nije dobar pri-pristup, eh, prosto kao zakonodavna tehnika. Oko ovog zaduženja za Rafale, eh, ta cena je, eh, preterano velika. Imao sam s-sticajem okolnosti prilike da sa predsednikom Vučićem razgovaram na tu temu. I on ne spori da tu postoji jedna vrsta političkog reketa kod te cene.

00:27:06 - Branko Pavlović: Ima jedan deo argumentacije koju je on izneo tada u tom razgovoru koji nije za javnost i ona poboljšava razloge zbog kojih se država opredelila da, eh, kupi Rafale, ali, po mom mišljenju, ta d-argumentacija sve i kad se uvaže ti, eh, razlozi koji nisu za javnost, eh, ne opravdava kupovinu. Mnogo je bolje bilo, eh, sačekati trenutak kada će se završiti, eh, sukob Rusija, Ukrajina, a u međuvremenu dogovoriti sa Rusima da ćemo sačekati taj trenutak i onda nabaviti eskadrilu, a oni da se obavežu da će nam onda veoma brzo isporučiti jednu eskadrilu odgovarajućih aviona koji su nam bili potrebni i gde bismo svakako imali neuporedivo nižu cenu, jer jednom završetkom tog sukoba otpadaju ti svi specijalni razlozi zbog čega se u tom trenutku država opredelila za francuskog proizvođača. Dakle, nije sporno da je ta cena, eh, značajno veća od onoga što je inače u normalnim tim poslovnim odnosima, čak i kad je ovako skupocena vojna oprema u pitanju, zato što se koristi jedan dosta težak položaj Srbije, gde je prilično ograničena od mogućnosti nabavke od drugih proizvođača tih aviona. Ali jedan detalj sam samo i time ću da završim. Hteo sam da vas pitam kada ste referisali oko Rafala, vi ste nam rekli i kolika je kamata Euribor plus nešto malo manje od jedan procenat, ali u ugovoru koji sam eh, čitao tamo stoji da je podatak o kamati tajna.

00:28:52 - Branko Pavlović: Ne znam da li sam to dobro eh, uočio ili, eh, nisam. Eh, moje pitanje je, eh, gde ste vi pročitali Euribor plus nula devet? Ne mogu da se setim sad iz glave koliko ste rekli. I eh, ako je, ako sam dobro, eh, pročitao taj ugovor, eh, zašto bismo pristajali da kod bilo koje nabavke, eh, iznos kamate bude poverljiv? Hvala.

00:29:30 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem. Reč ima kolega Miroslav, hoćete vi da odgovorite?

00:29:34 - Branko Pavlović: Da, hoću.

00:29:34 - Veroljub Arsić: Nema problema, samo trenutak. Izvolite.

00:29:39 - Branko Pavlović: Da se već i negde pojavljuje ovaj, eh, takva informacija. Znači, na samom početku eh, u-ugovora o kreditu eh, ima mesto, deo koji se odnosi na maržu i gde je otvoreno i čisto stoji da je to nula zarez devdeset osam posto i da se koristi znači referentna stopa od šestomesečnog Euribora i, eh, pre svega zakonom, eh, smo oba-obavezni da sva finansiranja i sve što se država zadu-zadužuje bude transparentno i, eh, jasno, eh, izloženo. I, ovaj, to se može ne samo za ovaj kredit, nego za sva finansiranja može da se nađe što na sajtu Ministarstva, što na sajtu Uprave za javni dug. Znači, ponavljam, eh...

00:30:23 - Ana Tripović: Usovi finansiranja, kamatna stopa sastoji se iz šestomesečnog euribora koji je trenutno oko dva nula četiri i marže nula zarez devdeset osam posto.

00:30:57 - Dušan Nikezić: Ovaj deo koji ste naveli eh, koji se odnosi na neke ovaj podatke o finansiranju koji se ne iznose javno odnose se na obaveze banaka i međusobnih odnosa banaka eh, u skladu sa njihovom regulativom da eh, međusobno znači ne eh iznose i ne komuniciraju njihov trošak finansiranja- A kao konsorcijum međusobno.

00:30:58 - Ana Tripović: Tako je, međusobno. Koja banka kako nabavlja svoj izvor finansiranja- Taj iznos nije, nije javan zbog konkurentnosti banaka. Ovo su ipak sve banke koje komercijalno po-eh-posluju, a onaj deo što se država zadužila je jasno negde na početku mislim da imate marža i jasno ovaj definisana marža zajma.

00:31:22 - Veroljub Arsić: (zvuk stolja) Zahvaljujem vam na odgovoru i zahvaljujem kolegi Paloviću što je postavio ovo pitanje, verovatno će odgovor mnoge da razočara koji raznim neistinama pokušavaju da predstave ja- lažnu sliku građanima Srbije kako posluje Republika Srbija. Reč ima kolega Aleksić Miroslav, izvolite.

00:31:45 - Miroslav Aleksić: (zvuk povlačenja novčića) Zahvaljujem. Dakle, (pauza) nastavlja se sa zaduživanjem građana Republike Srbije, enormnim zaduživanjem i vaša vlast sigurno gura Srbiju u dužničko ropstvo. Od 2013. godine, dvanaeste od kada ste došli na vlast, javni dug je sa petnaest milijardi porastao na današnjih četrdeset milijardi evra i to je osnovni kriterijum kako se vode finansije ove zemlje i gde su rezultati. Od 2020.

00:32:27 - Miroslav Aleksić: godine ste javni dug podigli za četrdeset i pet posto, odnosno za dvanaest milijardi evra novca. Rasta BDP a nema ili je amortizovan zbog usled visoke inflacije. Pokušavate da predstavite kako ta zaduženja građana Srbije koji se mere u milijardama nisu problematična jer vi kažete, ali procenat u odnosu na BDP nije porastao. A zašto ne kažete građanima koliko ste revizija radili BDP, odnosno koliko je radio Republički zavod za statistiku i kako se preko noći smanjuje procenat udela javnog duga u BDP u? Dakle, obmanjujete nas procentima i pokušavate građanima da kažete da to što ste državu Srbiju zadužili za skoro trideset milijardi evra za ovih dvanaest godina vladavine nije nikakav problem.

00:33:30 - Miroslav Aleksić: Paralelno s time slušamo od predsednika države i ministra financija Vašeg ministra kako na računu imamo četiri, pet milijardi evra. Pa gde nestadoše te pare? Evo do pre nekoliko meseci su se utakivali ko će reći da na računu ima pet milijardi. Zašto se danas zadužujemo novih dve milijarde i dvesta, trista miliona? Ako smo ekonomski tigar, ako imamo takav rast BDP a koliko imamo toliki novac, na kraju krajeva, nemojte da obmanjujete građane i recite im da ne možemo mi da imamo pare na računu, jer država Srbija i dr-republički budžet nije banka.

00:34:10 - Miroslav Aleksić: Znate, što se tiče kamata u 2025. godini projekcija da će država Srbija platiti jednu zarez devet milijardi evra samo za kamate na kredite, to je dva zarez jedan posto BDP a. Dakle, mi plaćamo dve milijarde kamate na kredite. Kredite uzimate po pet šest posto cene. Kamate se plaćaju pet šest posto.

00:34:42 - Miroslav Aleksić: Sedam. I gurate Srbiju polako, ali sigurno u dužničko ropstvo. I to će biti rezultat vaše ekonomske politike kad se budemo probudili jednog dana, kada budemo građanima i javnosti izneli prave i istinite podatke o stanju javnih financija, tada ćemo verovatno svi čupati kosu sa glave, a vi ćete i dalje pričati ne, sve je super, sve je odlično. Hajdemo da kupimo Rafale od Francuza kako ste ovde predvideli za dve milijarde i sedamsto miliona evra. Dve milijarde i sedamsto miliona evra će građani Srbije plaćati Francuzima avione, Rafale.

00:35:22 - Miroslav Aleksić: Jer se spremamo da ratujemo sa nekim. Sa kim tačno? Sa NATO-m? Jer imamo toliko para, nemamo preče investicije i važnija, važnije stvari za investicije u ovoj zemlji nego da kupujemo od Francuza Rafale i da kažemo, eto, mi smo sila, a pritom zadužujemo našu decu. Plaćamo ih pri tom što reče kolega Nikezić daleko skuplje nego što to plaćaju neke druge zemlje.

00:35:53 - Miroslav Aleksić: Što se tiče Sporazuma sa Kinom, sa Ujedinjenim Evropskim Emira, eh, Arapskim Emiratima. To niko i ne zna šta se dogovara s kim, kolike su nam obaveze, tajni su ugovori, korupcija- I tako dalje. Dakle, zadužujete građane Srbije svaki mesec i to je već postalo zaista jako upozoravajuće. Iako kolege ovde koji sada se smeškaju dok mi ovo govorimo, znaju i oni to sve.Ali zbog nekog njihovog interesa pripadaju vlasti i sad ne mogu da otvoreno govore o tome. Ne mogu da govore ni o tome kakav je životni standard građana Srbije, kolike su cene namirnica, da li to ima veze na kraju sa svim ovim što vi nama predstavljate kao opravdana zaduženja.

00:36:50 - Miroslav Aleksić: Znate, u Srbiji su danas namirnice skuplje nego u Nemačkoj, Italiji i drugim evropskim zemljama. To je posledica vaše ekonomske politike i tome kako brinete o tome kako brinete gra-o građanima. Mleko u Nemačkoj jeftinije nego u Srbiji, mleveno meso je u Nemačkoj jeftinije nego u Srbiji, gauda sir je jeftiniji u Nemačkoj nego u Srbiji, pirinađ je jeftiniji. Gotovo sve je jeftinije u Nemačkoj nego u Srbiji. I u drugim evropskim zemljama.

00:37:24 - Miroslav Aleksić: Gorivo? Lideri smo u Evropi ili smo među najskupljim zemljama zbog nivoa akcize- I nivoa poreza. Pa sve je vezano za zakonima jer se radi o zaduživanju- Jer kad biste drugačije ovaj novac pr-respodelili i kad ne biste uzimali kredite za ovakve koruptivne projekte, kao što je projekat Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, govorite o autoputu. Jel možete da mi odgovorite koliko je država Srbija dala novca kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za eksproprijaciju zemljišta za trasu autoputa Beograd-Novi Sad? A isto tako da mi odgovorite po kojoj ceni smo prodali PKB.

00:38:08 - Veroljub Arsić: Odnosno kolega- Kolega Aleksiću, ja vas molim da se vratite na tačke dnevnog reda. Ako vas ta pitanja interesuju, slobodno se obratite ministarstvu. Nemojte vi mene da učite šta su tačke dnevnog reda, obratite se Ministarstvu. Iskoristite svoje pravo narodnog poslanika, postavite poslaničko pitanje. Raspravićemo o tome ako vam odgovaraju i onda ćete imati tačne podatke.

00:38:30 - Veroljub Arsić: Ne morate nas da opterećujete sa tim.

00:38:32 - Miroslav Aleksić: Gospodine Arsiću. Četvrta tačka dnevnog reda je, kaže potvrđivanje Sporazuma o zajmu, odnosno, izvinjavam se, ne četvrta, to je eh, treća. Razmatranje Predloga zakona o zaduživanju Republike Srbije kod NLB Komercijalna banka Beograd za potrebe finansiranja projekta izgradnje autoputa deonica Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Ja upravo o tome govorim. Ja upravo govorim o tome da mi danas uzimamo kredit.

00:39:02 - Miroslav Aleksić: Da finansiramo izgradnju autoputa za koji zemljište otkupljujemo od Arapa kojima smo isto zemljište prodali uz PKB. Dakle, prodali ste PKB Arapima. A sada po pet puta ili deset puta skupljoj ceni to isto zemljište otkupljujete. Za to se ide u zator. Nema tu nikakvih rezultata.

00:39:28 - Miroslav Aleksić: Za to se odgovara. To niko normalan ne bi uradio, da prodaje svoje zemljište drugima, a onda od tih drugih otkupljuje po deset puta skupljoj ceni. Pa, to ste uradili isto i sa Expom. Ista stvar i zadužujete Srbiju. Dakle, prodali ste za četiri hiljade i sedamsto evra Arapima zemlju u Surčinu, a sada je plaćate pola miliona evra po hektaru.

00:39:52 - Miroslav Aleksić: Eto, zato se zadužujemo i eto zato ste projektovali javni dug da bude preko četrdeset dve milijarde do kraja ove godine. Tako upravljate javnim finansijama. U takvoj situaciji, kada država kupuje Rafale, kupuje svoju zemlju po deset puta skupljoj ceni, gradi delfinarijume, stadione i hale i ponaša se kao pijani milioner. U takvoj državi i takvoj ekonomskoj politici je normalno da lekari imaju najmanje plate u regionu. Normalno je da prosvetari svake godine štrajkuju da bi došli do prosečne plate u Republici Srbiji.

00:40:36 - Miroslav Aleksić: Normalno je da poljoprivrednici napuštaju svoja imanja i prestaju da se bave tim jer ne mogu da opste, jer država neće da investira u njih, jer se prave delfinarijumi, hale, Expo i-i tako dalje. I zato je prosečna plata danas u Nemačkoj i u drugim zemljama dve i po, tri hiljade evra. Kod nas je osamsto pedeset, ako se uopšte može razmatrati kao relevantan podatak. I to je slika i prilika ekonomske politike. Ali vas sada pitam, upravo vezano za ovu tačku tri za koju me opomenu gospodin Arsić, da mi kažete po kojoj ceni je država Srbija prodala ar ili hektar zemljišta u Ujedinjenim Arapskim Emirat-Emiratima u okviru PKB-a, po kojoj ceni ste sproveli eksproprijaciju i otkupili zemljište za trasu autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad?

00:41:26 - Miroslav Aleksić: Inače, ja neću glasati za ovo ni ovde, ni na skupštini, niti će Narodni pokret Srbije podržati guranje Srbije u dužničko ropstvo. A ovo što vi radite sa srpskim finansijama i srpskom državom, neko će jednog dana odgovarati. Hvala.

00:41:44 - Veroljub Arsić: Da li se još neko javlja za reč? Pa dobro, ako se niko više ne javlja za reč, onda bih ja hteo da iskoristim to svoje pravo koje mi pripada kao članu Odbora. Neko ovde reče da na ovoj sednici zadužemo Republiku Srbiju dve i po milijarde evra. Nije tačno. Svi krediti, računajući onaj koji je najveći, a on je negde blizu sedamsto miliona evra i koji se realizuje naredne godine, a ne ove, ukupno je milijardu.

00:42:22 - Veroljub Arsić: Ne, vi ste rekli dve i po. E sad, kada neko priča ukupno- Ukupno, svi ovi krediti oko kojih mi raspravljamo- Milijardu evra. E sad-Znate šta? Neko reče da će neko da čupa kosu sa glave kada dođe na vlast i vidi u kakvom su nam stanju javne finansije. Meni je to iskustvo poznato.

00:42:52 - Veroljub Arsić: Meni je došlo da zaplačem kad sam video bilanse države 30.06.2012. godine, kada je potpuni deficit za celu 2012. godinu bio potrošen, a planirani prihodi i ostvareni samo u procentnom iznosu od šezdeset procenata. Nije bilo ni za jednu penziju. (pauza) Sa narastajućim javnim dugom.

00:43:21 - Veroljub Arsić: Pošto neki stalno spominju ovde neke velike javne dugove koje mi pravimo, a neko me čak pokušavao i da me ismejava ovde, ja sam se malo potrudio pa sam izvadio neke tačne podatke. Javni dug na kraju 2008. godine iznosio je sedam stotina sedamdeset i šest milijardi dinara. Toliko, priznato podatak koji je objavio tadašnji guverner ili ministar ili bilo ko drugi. Na kraju 2012.

00:43:57 - Veroljub Arsić: javni dug je iznosio znači dve hiljade četrnaest miliona, četrnaest milijardi i osamsto miliona dinara. Zapišite slobodno. 'nači, za četiri godine jedna grupa mangupa koja je zamislila da može da vodi Srbiju je zadužila Srbiju za neverovatnih hiljadu dve stotine trideset osam milijardi i osam stotina miliona dinara. Za četiri godine. (pausa) Za četiri godine, što je ekvivalent preko deset milijardi evra, za četiri godine.

00:44:46 - Veroljub Arsić: Sad pazite ovo, na bruto društvenom proizvodu od trideset četiri milijarde evra. Za četiri godine uspeli su da nazidaju javni dug i da ga uvećaju za trideset procenata bruto društvenog proizvoda. I sad oni pričaju kako oni brinu o javnim finansijama. Pa, videli smo kako brinete. Smetaju im nešto avioni.

00:45:11 - Veroljub Arsić: Dobro, možda smatraju da Srbiji vojska ne treba. Pa, dobro i to je neki stav. Oni su je ukinuli služenje vojnog roka. Samo što je najgore, dok su bili na vlasti, ukinuli su i vojsku. Imali smo vojsku samo za parade i polaganje venaca.

00:45:31 - Veroljub Arsić: Kada je bio aeromiting koji su organizovali u reprezentativne svrhe 2010. godine, kada je pilot poginuo, za koga mogu da kažem slobodno da je ubijen jer nije imao sati naleta za ono što se tražilo od njega, srušena jedna izvanredna letelica Mig-29. Poginuo vojnik na služenju vojnog roka. To nikad nikad nije spominjao iz opozicije jer neću da lešinarim da budem kao sadašnja opozicija. Vojnotehnički institut je za održavanje tog reprezentativnog aeromitinga dolazio da produžava resurse, pogodite čemu?

00:46:14 - Veroljub Arsić: Ne motorima na avionima, nego gumama. Ni gume nisu imali. Takvo nam je stanje bilo u vojsci. A sad pitam, a gde odu hiljadu dvesta trideset i osam milijardi dinara? Skoro hiljadu dvesta četrdeset.

00:46:38 - Veroljub Arsić: Pa bar gume da ste kupili za vojsku. Niste ni to. Idemo dalje. Neko kaže, da su kamate po kojima se, da, da ispravim i ovo. Neko reče da je javni dug 2012.

00:46:58 - Veroljub Arsić: bio petnaest koma pet milijardi. Nije tačno sedamnaest koma sedam. Na kraju godine pa, šta hoćete da mi kažete, (uzdasi) šta sad hoćete da mi kažete, kolege da su za četiri meseca nova vlast stvorila obaveze i podigla kredite? Ne, nego su to obaveze. Pa niste me slušali lepo ispočetka.

00:47:19 - Veroljub Arsić: Znači, lepo sam vam rekao, tridesetog šestog po bilansu, državnom bilansu zvanično ostvareno je samo šezdeset posto tekućih prihoda, koje ste planirali Zakonom o budžetu za 2012. godinu, i to onda ima veze jer su obaveze nastale, a niste imali realne izvore da ih pokrete. I te godine je baš Međunarodni monetarni fond pobegao iz Srbije, kakav ste budžet pravili. Pa, pobegao je. (uzdasi) Pa, pobegao je zbog vas (uzdah) jer je taj vaš predlog zakona o budžetu bio neodrživ.

00:47:54 - Veroljub Arsić: Sad ćemo malo i oko revizije bruto društvenog proizvoda. Može neko da kaže bruto proizvoda. Domaći dobro nije ni bitno, ali ono što ću da kažem je bitno. Bruto proizvod ne meri samo naš Republički zavod za statistiku, nego meri i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka i Evrostat. Tačno je, tačno je, radi reviziju svakog našeg svakog našeg, aa, bruto proizvoda svakog, jer na osnovu toga dobijate bonitetnu ocenu koja je 2012.

00:48:39 - Veroljub Arsić: godine bila špekulativna, a sad je predivesticiona.Znači vlast dvije hiljade dvanaeste godine ili do dvije hiljade dvanaeste godine bavila se špekulacijama, a ne vođenjem države. Da je to tačno, da je to tačno, imate sledeći primer. Neko reče da je jako čudno da se država zadužuje kod poslovnih banaka za infrastrukturne projekte. A sad zamislite kad se država zadužuje kod poslovnih banaka za tekuću potrošnju. Zamislite to.

00:49:11 - Veroljub Arsić: A baš to je bilo dvije hiljade dvanaeste godine ili jedanaeste, ne mogu tačno da se setim, pa nam je toliko para trebalo da nije mogla jedna banka da nam da, nego smo morali da se zadužujemo kod više banaka da bi pokrili budžetski deficit koji ste imali. Zamislite to. Pa neko kaže da su kamate visoke. Ja kamatu delim na dva dela. Onaj deo koji ne zavisi od nas, to je euribor, belibor, libor, šta god, Fedova kamata i tako dalje, referentna kamatna stopa Narodne banke, i delim na maržu.

00:49:56 - Veroljub Arsić: Referentna kamatna stopa ili euribor od Evropske centralne banke dvije hiljade jedanaeste godine iznosio je nula zarez dvadeset i pet procenata. Nula zarez dvadeset i pet procenata, a mi smo podizali kod iste banke kod koje sada podižemo sa nula devet, ne jedan dva do jedan četri posto. Podizali smo kredit, znači šestomesečni euribor plus jedan dva do jedan četri posto, kako sam razumeo, podizali smo ovaj kredit dvije hiljade dvanaeste godine za neverovatnih sedam procenata marže banke. Jer samo nula dvadeset pet je bilo (...) Znate šta?

00:50:38 - Veroljub Arsić: U poslovanju niko bolje ne čuva novac nego onaj ko vam ga daje i on jako dobro pazi kakve su vaše mogućnosti da kredit vratite. Zato sad banke ostvaruju dobit od jedan zarez dve milijarde zato što imaju kome da plasiraju novac, zato što radi privreda, rade građani, rade građani. Trenutno na depozitima banaka imate sedamnaest milijardi evra depozita građana, za razliku od četiri pet dvije hiljade dvanaeste. Što znači da banke imaju i depozite, a imaju zato što ljudi rade, pa hoće da ostvare neko svoje pravo, da kupe neko sebi dobro pozajmljuju bana-, eh, novac od banaka. I to nije ništa čudno.

00:51:30 - Veroljub Arsić: I kako vam raste i kako vam raste kupovna moć, tako vam raste i zaduživanje kod banaka u nominalnom iznosu, što ne znači da je to u procentnom. A nemojte da pričamo kako su završavali korisnici kredita u švajcarskim francima kada im je za godinu dana ili dve rata sa četrdeset dve, tri hiljade narasla na sto deset. U ono vrijeme, a i sad je to mnogo. I nije bilo nikakve brige države da to reši, dok opet ova vlast to nije rešila. Tako da mogu da poručim građanima Srbije da su naše javne finansije sigurne, stabilne i da nikad nećemo da dozvolimo da se država vrati u ono vrijeme kako je bilo dvije hiljade dvanaeste godine.

00:52:18 - Veroljub Arsić: Kolega Mitrović, izvolite.

00:52:20 - Peđa Mitrović: Hvala ci spojenom gospodine Arsiću, vezano za stanje javnog duga, vi ste nasledili dvije hiljade dvanaeste godine javni dug četrdeset šest posto BDP-a, a onda ste uz Mlađana Dinkića i njegove ekonomske čarolije i ludosti, a bogami i ono što ste vi sami radili sa svojim ministrima finansija doterali zemlju dvije hiljade petnaeste godine sedamdeset dva posto javnog duga. Dakle, vi ste ti koji su zemlju dotrli do ivice bankrota, ne ne sadašnja opozicija. Dakle, Srpska napredna stranka je tri godine kockala se sa budućnoš-budućnošću i finansijama Srbije, pravila defi-rekordne deficite, istorijske, dakle u te tri godine, i ona je doterala zemlju dokle da moralo da se štedi, da se, da se štedi preko leđa penzionera. E, to jest istina. I onda kad vi govorite da mi lažemo, ja bih rekao vama, ne bih vam rekao da lažete, ali da možda konsultujete ipak zvanične statističke podatke.

00:53:03 - Peđa Mitrović: Imate na sajtu Ministarstva financija, imate na sajtu i Narodne banke, ja mislim, dakle, imate prosto više izvora gde ćete da lepo pogledate i kažete, mi smo ti koji smo zemlju dotrli do ivice bankrota, a ne Demokratska stranka ili bilo koja druga stranka. Dakle, Srpska napredna stranka sa Mlađanom Dinkićem je spržila javne finansije tri godine u tom periodu i dovela zemlju do ivice bankrota. Hvala lijepo.

00:53:28 - Peđa Mitrović: Znači- (ovaj deo u pitanju) Vidite, nemojte vi meni da spočitavate nešto i da me učite šta da radim. Ispred mene su podaci. Pa moram da vas razočaram malo u vezi svega toga, ali već ako se ukačite u tu priču, nema problema. Nominalno dvije hiljade dvanaeste javni dug u dinarima iznosio je dvije hiljade četrnaest milijardi i osam stotina miliona dinara. Toliko je bilo.

00:53:53 - Peđa Mitrović: E, sad, neko kaže narastanje javnog duga. Sad uzmite dve hiljade milijardi puta sedam procenata koliko smo plaćali tadašnje kamate, pa ćete doći do toga da vam je preko milijardu evra godišnje na dug koji je bio značajno manji prirast kamate.

00:54:18 - Veroljub Arsić: Nemojte- Da vas prestanem kad pričate zaista- Nemojte da me prekidate, nemate vi pravo, vi nemate mene pravo da prekidate.

00:54:23 - Peđa Mitrović: Vidite kolike su bile kamate?

00:54:25 - Veroljub Arsić: Pa odlično se sećam kakve su bile kamate.

00:54:30 - Veroljub Arsić: Se sećate, pogledajte budžet iz dvije hiljade dvanaestu godinu- Odlično se sećam.

00:54:31 - Peđa Mitrović: Kamate su bile četristo miliona, a sad su dve miliona.

00:54:33 - Veroljub Arsić: Ma odlično se sećam.

00:54:35 - Peđa Mitrović: Kako možete reći da su bile milijarde?

00:54:37 - Veroljub Arsić: Milijardu evra su bile. Milijardu evra su bile, a na to bih dodao još nešto.

00:54:45 - Peđa Mitrović: Nekih šest stotina miliona evra- To nije istina.

00:54:47 - Veroljub Arsić: Da se obeštete deponenti Agrobanke. Vi ste vodili računa tada o bankarskom sektoru. Možete da mi objasnite kako je to revizija poslovanja Agrobanke prvo prošla kod Narodne banke? Prvo prošla, pa se izvršila dokapitalizacija, dokapitalizacija državnih hartija od vrednosti, da bi isti taj guverner samo nekoliko meseci posle toga oduzeo toj istoj banci dozvolu za rad, a viceguverner bio Miloje Karsić, koji je bio zadužen za to. I sad su ti neki vaši stručnjaci nešto mogu da pričaju o javnim finansijama i o tome poslovanju banaka.

00:55:29 - Veroljub Arsić: Ili četristo miliona narastanje javnog duga, za četristo miliona evra narastanje duga za Razvojnu banku Vojvodine. E, tako je narastao javni dug. Tako je, znači, zar zato što je država nije jednostavno mogla, podizali su nove kredite da bi vraćali samo kamate, a kad to radite, kamate vam iz godine u godinu budu sve veće, dok na kraju potpuno ne propadnete. A tako je bilo, a možemo da proverimo i po zakonima o budžetu i završnim računima. Proverićemo, proverite vi.

00:56:08 - Veroljub Arsić: E, tako je narastao javni dug. Tako je, tako je narastao javni dug i od 2017. godine on je u padu, osim 2020, odnosno 2021. godine zbog krize koja je izazvana koronom, odnosno država je tada merama koje je sprovodila, potrošila negde oko sedam i po milijardi evra.

00:56:49 - Veroljub Arsić: Ako neko smatra da država nije trebalo da potroši tolike pare da bi pre svega zaštitila živote svojih građana- Sedam i po milijardi, pa preko pet milijardi evra su, ljudi, skoro pet milijardi evra.- (ovaj deo govora nije čuo ni on) Pet milijardi evra je uplaćeno, uplaćeno poslodavcima da ne otpuštaju radnike. O čemu vi pričate? Stvarno vas pitam o čemu pričate? Da. Pa, izračunajte broj zaposlenih puta pet meseci.

00:57:08 - Veroljub Arsić: Izvolite. U realnom sektoru i svi drugi podsticaji koji su bili. Kolega Mitroviću, izvolite opet, evo, hoćete nešto odgovoriti, samo izvolite.

00:57:25 - Peđa Mitrović: Ceo dan, ne brinite moramo da igramo ping pong dokle god vi tako pričate šta vam pada na pamet. Dakle, ja ću da vam pročitam konsolidovani budžetski deficit države Srbije 2013. godine četiri zarez devet posto, 2014. godine pet zarez devet posto BDP-a, dakle 2015. godine tri zarez tri i tek onda kreće šesnaeste konsolidacija i obaranje deficita.

00:57:44 - Peđa Mitrović: Dakle, gospodo, vi ste vozili dubok du-budžetski deficit, bogami, tri godine. I onda ste se probudili i rekli, "E, pa nismo mi uvalili Srbiju u krizu, nego Demokratska stranka koja je tri godine pre toga pala s vlasti." Dakle, nemojte molim vas. Dakle, podaci, evo sad sam otvorio sa Ministarstva finansija, a čak i da prilagodite za kamate, opet imate skandalozno visok nivo, aa, budžetskog deficita. Prosto, vi ste vodili promašenu ekonomsku politiku i to je ono što je vaša neodgovornost vas kao vladajuće stranke, da ne smete da pogledajte građane u oči, nego je uvek neko drugi kriv.

00:58:12 - Peđa Mitrović: Ono što ne valja neko je drugi kriv, a ono što se desilo dobro je, a nema veze sa vama je vaše, naravno. I druga stvar vezana za pomoć za koronu.

00:58:23 - Veroljub Arsić: Vi ste zaboravili da ste vi u koroni bacali pare kako ste stigli- Jesmo.

00:58:23 - Peđa Mitrović: Dakle, potpuno neselektivno. I onda ste generisali inflaciju kakva u Evropi nije viđena.

00:58:29 - Veroljub Arsić: Kolika je bila inflacija 2020?

00:58:38 - Veroljub Arsić: Nemojte molim vas kolika je bila inflacija- Pa kolka je?- (govore istovremeno) Fiskalni savet mi je rekao da ste preko pedeset posto pomoći- Ostavite vi fiskalni savet, ja vas pitam kolika je bila inflacija 2020. godine. Jel znate ili ne znate?

00:58:45 - Veroljub Arsić: Ne znam iz glave da vam kažem konkretno- Manja nego ikad što je bila kod vas.

00:58:46 - Peđa Mitrović: A šta je bilo posle onda?

00:58:52 - Veroljub Arsić: A posle kada stavite inflaciju u Srbiji sa inflacijom u zemljama Evrope- Jesu poskupile energenti 2021. godine?

00:58:55 - Peđa Mitrović: Ma nema to veze s tim gospodine!

00:58:55 - Veroljub Arsić: Šta nema veze s tim?

00:58:56 - Dušan Nikezić: Štampte dve godine.

00:58:57 - Peđa Mitrović: Što u Švajcarskoj, jesu u Švajcarskoj poskupile energenti? A zašto nije imala inflaciju?

00:59:01 - Veroljub Arsić: Imale.

00:59:01 - Peđa Mitrović: Nije.

00:59:02 - Veroljub Arsić: Ko kaže?

00:59:02 - Peđa Mitrović: Nije. Evo, ja vam kažem. Proverite podatke. Proverite podatke. Dakle, to nema veze.

00:59:07 - Peđa Mitrović: Vi uvek tražite neki izgovor- -za vaše loše postupke. Štampali ste pare, neselektivno ste pa-bacali pare u koroni. Nemojte molim vas da se hvalite time. Fiskalni savet vam je to rekao, da ste loše radili.

00:59:18 - Veroljub Arsić: Fiskalni savet je ozbiljna institucija.- Nije bio uopšte ozbiljna institucija u to vreme.

00:59:22 - Peđa Mitrović: A bilo je dobre institucije kad ste radili fiskalnu konsolidaciju pa ste sarađivali, onda je bila dobra institucija. Nemojte, gospodine Arsiću, molim vas. Dakle, em ste neprincipijelni,- Em ste, em ste neprincipijelni, em pričate podatke kako vam padnu na pamet. Dakle, ovaj odbor stvarno se pretvara u cirkus. Ajde da stavimo tačku na ovo.

00:59:36 - Peđa Mitrović: Ja vas zaista apelujem na vas da u buduće izbegnemo sve. Vi uvek spremite neke parole za kraj odbora i onda se rasprava uvek zapali. Zaista nema potrebe za tim, molim vas.

00:59:47 - Peđa Mitrović: Vodite sednicu.- Ako hoćete, napraviću ovde prezentaciju koja će stalno da stoji sa osnovnim statističkim podacima i onda neće biti nikakve dileme. Hvala vam.

00:59:55 - Veroljub Arsić: Ja vidim da kolege hoće da me ućutkaju kao narodnog poslanika, ništa više. Zato što njima podaci koje iznosim smetaju, a znate šta kolege? Vaš BDP je bio sramota i ne vraćaju građani, nego privreda koju nismo imali 2012. i '13. godine.

01:00:13 - Veroljub Arsić: Nismo je imali. Šesto hiljada ljudi je ostalo bez posla. Toliko o tome. Zato što ste spekulativno vodili državu. Da ne pričam kako je novac iznošen iz Srbije, kako ste menjali Zakon o deviznom poslovanju.

01:00:32 - Dušan Nikezić: Trinaest godina ste na vlasti.

01:00:33 - Veroljub Arsić: Trinaest godina smo na vlasti i rezultati vlasti se vide, kao što se vide i vaše, kao što se vide i vaše-vaši rezultati vlasti do 2012. godine da vas odvedem u bivšu industrijsku zonu grada Požarevca, pa ćete da vidite.Građevinsko preduzeće Stig koje više ne postoji, pa ćete da vidite auto kuću koja ne postoji, pa ćete da vidite fabriku poljoprivrednih mašina Morava koja ne postoji, pa ćete da vidite mesa industriju Požarevac koja ne postoji, pa ćete da vidite fabriku stočne hrane koja ne postoji, pa ćete da vidite šećeranu koja ne postoji. Pa da krenem s druge strane, sad. Ovo je bila samo desna strana prema Beogradu. Sve ste bre uništili, sve.

01:01:14 - Veroljub Arsić: Ništa nije ostalo. Ostao Bambi. Znate zašto je Bambi ostao? Zato što je bio privatizovan po zakonu koji je tada donela kao ministar za privredu Jorgovanka Tabaković, predložila. Po tom modelu je privatizovan, a da je po vašem ne bi bilo ničega.

01:01:31 - Veroljub Arsić: Ne bi bilo ničega. Kao što je pustoš ostajala iza vas- Ko je, ko je privat-, ko je p- pa 'oćemo, 'oćemo, 'oć- odlično.

01:01:47 - Miroslav Aleksić: Sve, sve proizvođače ste sresti- Pa sve ste vi privatizovali- Nemoj na kralja!

01:01:47 - Veroljub Arsić: Pa nisam ja. Pa nisam ja ovoga štimca koji je bio tad predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Nisam. Nije bio u moje vreme uopšte.

01:02:00 - Veroljub Arsić: Ste vi privatizovali većinski- Ne, ne i nemojte više da pričate gluposti. Pa pričate gluposti. Pričate gluposti. Ne čekajte ljudi, afera Danono je bilo u vaše vreme. Šta vam je bre?

01:02:16 - Veroljub Arsić: Ma u vaše vreme kad ste viste prodavali to pa nemojte, pa nemojte vaše zasluge nama da prepisujete. Pa nemojte više da pričate gluposti. Jebo ovako. Pa nemojte. Nemojte više.

01:02:29 - Veroljub Arsić: Nemojte više da me prekidate. Vi ste pokazali šta znate. Videli smo državu koja je uništena, upropašćena, a kad postavljate pitanje oko ugovora sa Kinezima, nemojte nama jer ste te iste ugovore vi potpisali.

01:02:52 - Veroljub Arsić: Znači te vaše zamene teza nemojte više koment- Zamena teza- To su osnove ekonomije i osnove nekog poznavanja- Osnove ekonomije. Kolega.

01:02:54 - Veroljub Arsić: Ne dobacujte s mesta.

01:02:55 - Miroslav Aleksić: Izađite!

01:02:56 - Veroljub Arsić: A neću da vas slušam da dobacujete s mesta. Mi ćutimo sve vreme.

01:02:59 - Veroljub Arsić: Reč ima Nenad Krstić, izvolite.

01:03:46 - Nenad Krstić: (pauza od 15 sekundi do kraja sastanka) S obzirom da već je klasično da slušamo samo laži, 2012. godine, nakon preuzimanja države od propasti od opozicije koja iznosi samo laži, šezdeset posto punjenje budžeta, javni dug nije samo kad se zadužujemo. Javni dug je i kad se ne napuni budžet, a sa šezdeset posto punjenja budžeta četrdeset posto hvalilo para za plate, za penzije, za sve što je trebalo da se namiri. A sve ono što ste vi ostavili, sve ono što ste vi ostavili čuli smo da ste rekli da je duboka kriza bila trinaeste, četrnaeste, petnaeste. Naravno, sa time se uhvatio u hoštac onaj ko je bio hrabar, pa je i našim penzionerima rekao, "Sad moramo da štedimo, da vratimo državu, jer je na kolena."

01:04:36 - Nenad Krstić: Te, te mere su bile nepopularne mere, ali ih je sproveo Aleksandar Vučić. Hvala Bogu, šesnaeste godine izlazi se iz dubioze i kreće put rasta, sve do pandemije. U pandemiji imamo toliko veliku pomoć privredi koju, koja je takođe, da nije bilo pomoći države, bila bi na kolena. I sve godine nadalje su godine rasta. Da nije bilo pomoći države, ne bi bilo toga.

01:05:04 - Nenad Krstić: Vama je samo na pameti da iznosite laži. Ne kažete ni jednu, u jednu rečenicu da je rast urađen zato što smo doveli dosta investitora otvorili na hiljade fabrika, na hiljade radnih mesta. Sve ono što ste vi zatvarali, vlast pod vođstvom Aleksandra Vučića je pokazala suprotno. I to vas boli. Ali obični građani vide i znaju ko može Srbiju da spašava.

01:05:29 - Nenad Krstić: Kao sad, videli ste da ne možete da zaustavite razvoj, punjenje budžeta, veliki projekti kao što je Ekspo, nego ste namerno huškajući mladost i studente na ulice da urušavate sistem i da što manji bude procenat punjenja budžeta, kako bi određene institucije ovaj imale smetnju u finansiranju. Umesto da debatu vodite u Skupštinu, vi ste deo koji, eh ste se uhvatili u hoštac da rušite državu. Nije, nije okej što na takav način samo iznosite laži i obmanjujete javnost. Što jednom ne kažete istinu? Tačno je, ostavili smo praznu kasu.

01:06:11 - Nenad Krstić: Šezdeset posto je bilo punjenje budžeta dvanaeste godine. Koliki je tu deficit? Ako hoćemo tako? Pa je morala država i hartije od vrednosti i sve ono što je bilo neophodno da bismo mogli da spašavamo naše i penzionere i socijalne radnike i sve ono što se finansira iz budžeta Republike. Jednom zasvagda mora da se zna da u Srbiji više ne prolazi laž, a vi je plasirate iz momenta u momenat i na svaki vid pokušavate da obmanjujete nam javnost, ali to više ne prolazi.

01:06:42 - Nenad Krstić: Vidi se i zna se ko može i ko radi hiljade kilometara autoputa. Ima ga. Nije nestao kao Zamber u Vranju koji ste fabriku otvarali, niti su bili temelji niti ništa, a odneli ste desetina miliona evra.Hm, a autoputevi su vidno, to se vidi. Fabrike se vide, ljudi imaju egzistenciju u njima, ali smo mi tu da pričamo samo neistinu i da lažemo narod. Hvala.

01:07:12 - Veroljub Arsić: (pauza) Kolega Nikeziću, izvolite.

01:07:14 - Dušan Nikezić: Ja bih voleo da vas obavestim da smo mi u maju 2025. godine, a da vi isključivo pričate o 2012. godini. Da zbog 2012. godine smo se mi prvih pet meseci ove godine zadužili 5,6 milijardi evra, jer zbog 2012.

01:07:35 - Dušan Nikezić: godine na današnjoj sednici se zadužujemo 2,4 milijarde evra, dok 2012. godine cena projekta autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad skočila sa petstotrideset miliona na 1,6 milijardi evra.

01:07:58 - Dušan Nikezić: To su tačke dnevnog reda danas- To je tu piše- I o tome se postavi, postavlja pitanje. Nemojte da me prekidate, molim vas. Nemojte me prekidati. (pauza) To je danas na dnevnom redu, a vi na sve to, na sve te katastrofalne podatke- Da ne-- u ovoj godini mi plaćamo kamatu preko dve milijarde evra. U ovoj godini su kamate veće nego sva socijalna davanja koja država, koja država daje.

01:08:26 - Dušan Nikezić: U ovoj godini 2025. I to je pitanje za sve vas. I vi nemate nijedan odgovor, sem da pogrešno interpretirate podatke od pre trinaest godina. U maju 2012. godine ste došli na vlast, ste dobili, nažalost, predsednički izbori.

01:08:47 - Dušan Nikezić: Trinaest godina ste na vlasti. Trinaest godina. I posle trinaest godina se mi na jednoj sednici zadužujemo za 2,4 milijarde evra. Na mesečnom nivou milijardu evra se zadužujemo u ovoj godini. O tome se radi.

01:09:05 - Dušan Nikezić: 'nači, pričajte o tačkama dnevnog reda, pričajte o 2025. godini. Ako su danas sve tačke dnevnog reda vezane za zadu-zaduženja, pričajte o tim zaduženjima. Ja sam postavio pitanje Ministarstvu finansija koliko je plaćeno ovo što je rekao kolega Aleksić, koliko ste platili eksproprijaciju zemljišta od Al Dahre za ovaj autoput? Jer to je zemljište koje niste morali da prodate.

01:09:33 - Dušan Nikezić: 'nači, vi niste prodali PKB kao firmu. Vi ste prodavali parcelu po parcelu, zgradu po zgradu i izdvojili ste petnaest hiljada hektara zemljišta i rekli: "Ne, ovo nam treba." Pa što u tih petnaest hiljada hektara niste ostavili i ono što vam treba za, za izgradnju ovog autoputa? Ne, nego ste to prodali po četiri hiljade sedamsto evra hektar, a sad kupujete po ko zna kojoj ceni. A da tamo danas više nema bilo kakve proizvodnje.

01:10:09 - Dušan Nikezić: Prodali ste najveći poljoprivredni kombinat u ovom delu Evrope da bi proizvodili detelina. Gasi se sve i sve se rasprodaje. Još jedna vaša fiktivna transakcija da biste oprali milione i milijarde. I to je danas na dnevnom redu i o tome treba da razgovara ovaj odbor, a ne da svaki put kada postavimo bilo koje pitanje dobijemo šta je bilo 2012. godine.

01:10:39 - Dušan Nikezić: Odgovarajte za svoje postupke, odgovarajte za predloge vaše Vlade. Odgovarajte za činjenicu da nam je svaka sednica odbora novo zaduženje.

01:10:50 - Veroljub Arsić: Hvala. (pauza) Kolega Mitroviću, tražili ste reč. Kolega Radosavljević, izvolite.

01:11:06 - Nikola Radosavljević: Zahvaljujem predsedniče. Bolih 2012. godine ne razumem zato što tu stoji krah njihove vladavine i to je jasno. A da bi građani Srbije znali, da bi svima bilo jasno, mi moramo da krenemo od nečega i da uradimo poređenje. Poređenje 2012.

01:11:31 - Nikola Radosavljević: godina i poređenje danas kakvi su nam rezultati. I to je ono što suštinski njima smeta, jer znaju šta su ostavili 2012. godine i znaju kakve su plate bile i u javnom sektoru i kakav nam je bio i BDP i budžet i sve. Primer radi, pošto su pomenja-pominjali zdravstvo, 2012. godine doktor specijalista je imao platu od šezdeset sedam hiljada petsto četrdeset dinara.

01:12:06 - Nikola Radosavljević: U odnosu na danas, gde ima sto šezdeset hiljada četristo devedeset i šest dinara. Znate koliko je to, za koliko je to uvećano? To je za sto trideset sedam zarez šest odsto, gospodo iz opozicije. Medicinske sestre su 2012. godine primile, primali trideset i dve hiljade četristo pedeset i četiri dinara, a u 2025.

01:12:39 - Nikola Radosavljević: izlaze čak i do sto hiljade, a neka, neki prosek je osamdeset šest hiljada šesto devet dinara. To je sto šezdeset šest zarez devet odsto, gospodo, u odnosu na vašu vlast do 2012. godine. Hvala.To su vaši rezultati, to su činjenice. Činjenica da je neto zarada u dve hiljade desetoj godini iznosila trista trideset jedan evro, a danas idemo hiljadu, a u dve hiljade i dvadeset sedmoj godini dostižemo hiljadu četristo evra.

01:13:24 - Nikola Radosavljević: To je ono što vas boli i to je ono zašto vi ne želite da se čuje šta ste vi radili do dve hiljade i dvanaeste godine. A na današnjem dnevnom redu je, iz, su izmene i dopune zakona. Jedna, da kažem, izmena i dopuna zakona koja interesuje mlade ljude, gde vi nikada se niste ni setili, na bilo koji način da im pomognete. Pomoć mladima je nešto što je sada najbitnije kolika je bila nezaposlenost tada kada ste vi bili na vlasti, kolika je danas gospodo. Pa, sve ste išli u minus.

01:14:02 - Nikola Radosavljević: Sve što ste se dohvatili, sve ste uništili. Mi danas unapređujemo pravnu regulativu i to je ono što je za pohvalu. To je ono što trebaju svi da pohvale i vi kao opozicija, ali nažalost vas ne interesuje apsolutno ništa, pa ni mlade. Hvala.

01:14:30 - Peđa Mitrović: Glasovi u pozadini Zahvaljujem. Dakle, ja moram da vas podsetim još jedanput dve hiljade i dvanaeste godine javni dug četrdeset šest posto BDP-a kada ste nasledili, a dve hiljade petnaeste godine kad ste ušli u proces fiskalne konsolidacije sedamdeset dva posto, dakle dvadeset šest procentnih poena vi ste digli javni dug. Prva stvar. Druga stvar, pošto se hvalite investicijama, dve hiljade šesneste godine, dve hiljade petnaeste godine krenulo štampanje para širom sveta Europa, Amerika i tako dalje. Pa, jel novca bilo koliko hoćete širom sveta, pa nema zemlje koja nije imala strane investicije.

01:14:57 - Peđa Mitrović: To što se vi hvalite da imate strane investicije, nađite mi zemlju u Evropi koja nije imala strane investicije, pa ćemo da uporedimo sa tim. To je OK. Naravno, ne radite zato što vi birate šta vam odgovara. Zaista možemo sad o beskraju da pričamo, možda pričamo i kako ste rasli, pošto ste ekonomski tigar. Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije je u proseku zemalja centralne i istočne Evrope.

01:15:17 - Peđa Mitrović: Mi možemo ovako do preksutra i zauvek. Hajde, stanimo s ovim. Hajde da stanemo s ovim, pošto je ovo stvarno besmisleno. Dakle, verujte mi, vas, vi nemate argumentaciju. Dakle, va-vas argumentacija demantuje to što vi živite u nekim svojim narativima koje vam napiše Asaf ili ko god da vam napiše, super, ali to nije realnost.

01:15:35 - Peđa Mitrović: Svako ko zna ekonomiju, a evo upozoravaju vas iz Fiskalnog saveta, odnosno oni koji su vodili Fiskalni savet nekada, potrošili ste taj svoj model rasta. To štampanje para, zaduživanje, pumpanje infrastrukturnih projekata. Evo, pošto je danas dnevni red, dakle saobraćajnica Beograd, Zrenjanin, Novi Sad šesto miliona evra prva cena milijardu i šesto miliona evra finalna cena trenutno. Dakle, m-beskraj, beskraj ovih projekata gde ste vi protraćili javni novac. Zato što ne znate da uradite javne radove, vi ne znate to da radite.

01:16:05 - Veroljub Arsić: Dakle, vi kasnite, kasnite na projekte- Čekajte, o kakvom iznosu vi pričate? Gde ste našli taj iznos milijardu i šesto?

01:16:08 - Peđa Mitrović: U izjavama.

01:16:09 - Veroljub Arsić: U izjavama? Ma, ja vas pitam koliko piše u zakonu?

01:16:13 - Veroljub Arsić: Ovo je deo- Koliko piše u zakonu? Manite izjave.

01:16:18 - Peđa Mitrović: Ovo je deo finansiranja- Manite izjave koje ste- Ovo je deo finansiranja projekta. Nije ovo celo finansiranje projekta? Nema veze. Ima veze. Naučićete jednog dana.

01:16:23 - Veroljub Arsić: Sve ima veze. Naučićete vi jednog dana.

01:16:24 - Peđa Mitrović: Naučiću jednog dana. Arsić verujte, ja kad čujem vas kad govorite kao da čujem ja onu Jovanku Jolić "Srbima su preuzeli Egipat." To je vaš nivo razumevanja ekonomije, uz dužno poštovanje. Zaista ovo je sramno.

01:16:35 - Veroljub Arsić: Ajmo- Sramno je to što vi radite, što iznosite neistine.

01:16:38 - Peđa Mitrović: Koje neistine?

01:16:39 - Veroljub Arsić: Možete mi- Evo vi ste rekli sad neistinu.

01:16:41 - Peđa Mitrović: Koju?

01:16:41 - Veroljub Arsić: Koliko košta autoput?

01:16:43 - Peđa Mitrović: Znači, vi kažete da autoput Beograd-Zrenjanin sad košta tristo miliona evra?

01:16:46 - Veroljub Arsić: U ovom trenutku da.

01:16:48 - Peđa Mitrović: Zahvaljujem gospodine Arsiću. (smijeh) Ovo je sjajno. Zahvaljujem.

01:16:51 - Veroljub Arsić: Pa zaista.

01:16:52 - Veroljub Arsić: (smijeh) Pa zaista kolega. Samo da vas podsjetim platili ste jedan most jedan kilometar šesto miliona evra. Zato vi izzitate neke cijene od milijardu i trista miliona evra koje niko ne spominje ili milijardu i šesto.

01:17:06 - Veroljub Arsić: Teče- Znate vi koliko je to?- Izvinjavam se, vreme je da mi isključite, oduzimate mi iz dragocjenog vremena.- Znate li vi koliko je to?

01:17:07 - Nikola Radosavljević: Morate u replici.

01:17:10 - Veroljub Arsić: Pa ceo istočni i južni krak koridora deset, koji se provlače kroz klisure i tunele, nisu koštali koliko jedan vaš most. I svićevačka i grdelička klisura.

01:17:27 - Miroslav Aleksić: Pričate ovdje milijardu i šesto na osnovu izjava.- Izjava, izjave strategije. Izjave predsjednika.

01:17:32 - Veroljub Arsić: Na osnovu vaših izjava.

01:17:33 - Nikola Radosavljević: Predsjednika države.

01:17:35 - Veroljub Arsić: Predsjednika države izjava koje je falsifikovana.

01:17:39 - Miroslav Aleksić: (smijeh) Lažne su izjave.

01:17:41 - Veroljub Arsić: Ne, nego nije tačno prenijeta vest.

01:17:44 - Peđa Mitrović: Zahvaljujem se na raspravi.

01:17:49 - Miroslav Aleksić: Izvolite kolega Nikezić.

01:17:52 - Dušan Nikezić: Znači cena od jedan, jednu milijardu i šesto tri miliona evra je iz fiskal- revidirane Fiskalne strategije Ministarstva financija, koju možete da vidite na sajtu Ministras-jon Ministarstva finansija. Odatle, da vam pokažem, na sajtu Ministarstva finansija, evo ovde predstavnik Ministarstva financija može to da vam potvrdi.

01:18:21 - Miroslav Aleksić: Jeste tvrdili za rekonstrukciju- Znači- Kilometara puteva izdajem- Znači- Konstrukcionog puteva na SFRJ autoput.

01:18:23 - Dušan Nikezić: Znači petsto trideset miliona evra Aleksandar Vučić je izjavio desetog drugog 2019. godine, a jedan zarez šest milijardi u Fiskalnoj strategiji piše M-Ministarstva finansija. Imate taj podatak. To je planirana cena. Ona će biti veća jer ste tek počeli da gradite, kao što sve što ste gradili do sad koštalo je neuporedivo više nego što ste, nego što ste ugovorili.

01:18:49 - Dušan Nikezić: Ja bih vas molio da vi ne tumačite šta mene boli. Mene danas najviše boli činjenica što se mi zadužujemo jedan zarez devet milijardi za Rafale i što te Rafale plaćamo dvesta dvadeset devet miliona.A Grčka ih je plaćala sto dvadeset pet miliona. To me boli, što ćemo jedna zarez dve milijarde evra da damo više.

01:19:19 - Branko Pavlović: Kolega Pavlović kaže, to je politički reket, kakav god da je reket- Ja držim jedno...

01:19:20 - Dušan Nikezić: Kakav god da je reket. Vi ste citirali predsednika još bolje. Kakav god da je reket, jedna zarez dve milijarde evra mi plaćamo više nego što bi treb-nego što bi trebalo da platimo. E, to je ono o čemu danas treba da razgovaramo na odboru. To je tema današnjeg odbora i molim vas da se držite dnevnog reda.

01:19:46 - Veroljub Arsić: (zvuk stolova) Zaista mi je žao šta vas boli. Mene najviše boli šeststo hiljada ljudi koji su ostali bez posla i hiljadu dve stotine trideset osam milijardi i osamsto miliona dinara koliko ste zadužili Srbiju, a građani od toga nisu dobili ništa. Baš ništa. Kolega Pavlović, izvolite.

01:20:08 - Branko Pavlović: Izvinjavam se sada, pošto je rasprava otišla malo izvan dnevnog reda, ne mogu da ne konstatujem nekoliko stvari, iako formalno nisu u-u okviru dnevnog reda, kako bi t-red nalagao inače. Ali pošto je dozvoljeno drugima, onda dozvolite i meni. Obe ekonomske politike, dvijehiljade prva-dvanaesta i dvanaesta do danas, baziraju se na istim ili veoma sličnim principima. Razlika od 2012. naročito petnaeste na ovamo je održavanje fiksnog kursa i ono što se zove fiskalna konsolidacija.

01:20:47 - Branko Pavlović: To će reći smanjivanje obave-neis-neispunjavanje ranije postojećih obaveza prema penzionerima iii z-smanjivanja rashoda budžeta da bi došlo do konsolidacije. Šta je istina? Istina je zaista da je bila teška situacija nasleđena dvijeljade dvanaeste godine i istina je da je politički eh, inteligentno raspodeljeno, da se pre svega opterete penzioneri sa većim penzijama, a da se ne oduzima od onih koji su sa manjim jer je to i ujed-ujedno i biračko telo koje glasa za Srpsku naprednu stranku. To je inteligentno urađeno i došlo je do konsolidacije. Međutim, kad se kritikuje tovo zaduživanje koje se ne vidi u procentu odnosa javnog duga prema eh, bruto domaćem proizvodu, mora se kritikovati i MMF koji je to podržao.

01:21:45 - Branko Pavlović: Dakle, fiksni kurs u svom rastu uključuje i inflaciju. Pored realnog rasta on uključuje i inflaciju. Pošto uključuje i inflaciju, onda kad preračunate u evre, onda vam se to zaduživanje čini da je manje procentualno od bruto domaćeg proizvoda. Dakle, to su prikriveni rizici koji se pokrivaju eh, naravno doznakama. Pokrivaju se eh, stranim direktnim investicijama koje su značajno povećane.

01:22:15 - Branko Pavlović: Dakle, nije sve d-de tu negativno. Dakle, da, strane direktne investicije su bitno povećane o-u ovih, da kažemo, naročito po-proteklih šest sedam godina i jeste povećana zaposlenost. To nije nikakva obmana, to nije nikakva statistička prevara, to je činjenično, to je stvarno tako. Tako da ti podaci eh, koji se iznose, oni nisu neistiniti. To je nešto što pri-prik-prihvata i Svetska banka i MMF i Fiskalni savet, ali imaju ovu jednu igru sa fiksnim kursem.

01:22:49 - Branko Pavlović: Sve to zajedno daje te anemične stope rasta u kontinuitetu od dvijehiljade prve na ovamo, pri čemu je prosečna stopa realnog rasta BDP nešto veća u periodu dvijehiljade prva-dvijeljade dvanaeste nego dvijeljade dvanaeste na ovamo. A ako se gleda od dvijeljade šesnaeste na ovamo, onda je to približno jednako. Onda je to otprilike tu negde. Tako da eh, s-d-ima tu, n-neke stvari su- Šta je dobro? Dobro je da su povećane devizne rezerve za dvanaest milijardi evra u tom periodu fiksnog.

01:23:22 - Branko Pavlović: Znači nije samo, kako bih vam rekao, nisu stvari crno-bele, ali generalno je to jedan koncept koji ne vodi računa o stvarnim potencijalima i mogućnostima razvoja. Naravno da su rafali problem. Naravno da to što je prethodno rečeno za PKB je vrlo veliki problem i to su sve s-sa moje tačke gledišta eh, greške, strateške greške i nešto što nije trebalo činiti. Ali sad je urađeno i tu sad teško da eh, ehh mo-možemo, naravno da kritikujemo, ali pre svega treba da se skoncentrišemo na eh, ograničenja koja će nam predstojati u budućem periodu, ukoliko mislimo da samo možemo jedan isti model da iscrpljujemo nadalje. Jer ako ne bude direktnih stranih investicija uprkos neto eh, eh suficitu i-informacionih tehnologija, koja pomaže da se održava fiksni kurs takođe, ućemo u problem i već smo ušli u problem trošenja deviznih rezervi, ubrzanog trošenja deviznih rezervi i jednom ako se dovede do toga da više taj kurs ne može da se brani, onda će doći do naglih poremećaja koji će ukazivati na ovu eh, prikrivenu zaduženost koja se u ovom trenutku to-ne očitava.

01:24:37 - Branko Pavlović: Ali mora da se k-kritikuje čitav koncept Međunarodnog monetarnog fonda koji nam se nameće, a ne samo postupanje sadašnje vlasti. Hvala vam.

01:24:50 - Veroljub Arsić: (pauza od pet sekundi) Ja se zahvaljujem kolegi Pavloviću, samo kad govori o tome da li je kurs pravi ili veštački, ne meri se to po tome i ličnoj proceni, nego kakva je pokrivenost uvoza izvozom i kakvo je stanje deviznih rezervi, što znači da je za vreme špekulativne vlasti do dvijehiljade dvanaeste godine evro bio precenjen.Kolega Krstiću, izvolite.

01:25:13 - Nenad Krstić: Ja ću samo kratko da se osvrnem, s obzirom da opet ima određene laži izrečene, da je dve hiljade trinaeste, četrnaest je bio-bilo zaduženje sedamdeset posto i ako je bilo, kao što je rekao kolega, koliko je danas? Ne, ne pitam koliko je danas. Da li je neko deda Mraz da može da smanji trideset posto zaduženja javnog duga? Ko-, pitam da li je moguće da od sedamdeset posto padne na četrdeset i četiri, a usput povećane devizne rezerve, kao što je prethodni govornik rekao, za dvanaest milijardi evra?

01:25:48 - Miroslav Aleksić: Plus- Dvadeset i neki...

01:25:50 - Nenad Krstić: Dvadeset, i plus određene količine u zlatu. Što znači da sve ove i tačke dnevnog reda i zaduživanja su dobro pokrivene prvenstveno rastom privrede. Laži koje iznesete morate da imate argumente, što znači ako ste rekli da je sedamdeset posto bilo zaduženje, mi smo to nasledili, spustili ga na četrdeset.

01:26:23 - Dušan Nikezić: Nasledili od vas- Od vas samih.

01:26:23 - Nenad Krstić: Od vas nasledili. Ja vas nisam prekidao. Od vas nasledili. Ako smo trinaeste godine imali toliki javni dug, od vas nasledili, danas imamo četrdeset posto, što znači da smo uspeli vaših trideset da vratimo, da smanjimo na normalu i da vodimo državu napred i da raste i da je izvadimo iz recesije. To treba da kažete građanima da ste vi napravili, jer određene stvari u-u dvanaestu i u trinaestu godinu morale su da nastave kontinuitet jer su bile ugovorene obaveze.

01:26:56 - Nenad Krstić: Znate vi odlično o čemu ja pričam. Samo nećete da, da kažete javnosti. A sada, ako je četrdeset posto, što znači da je ova država radila, gradila državu, povećavala, aa, devizne rezerve i smanjila javni dug. To je suština. Evo, rek-rekli smo da se vratimo, da ne, da ne čačkamo više dvanaestu.

01:27:16 - Nenad Krstić: Evo, ajmo dvadeset petu. U procentima manji javni dug, veći BDP, duplo veće devizne rezerve. Jesu l' to rezultati? Jesu. Hvala.

01:27:32 - Veroljub Arsić: (pauza od pet sekundi) Opet kolega Mitrović, izvolite.

01:27:37 - Peđa Mitrović: A možemo zauvek, ako zaista mislim da nema smisla da idemo više ove ping pong prepucavanja. Za, ali kako da vam kažem, 'nači, vi ste nasledili javni dug od šezdeset posto BDP-a.

01:27:49 - Veroljub Arsić: Na sajtu Ministarstva finansija imate taj podatak, 2015.- Pedeset i dva posto, kolega Mitroviću. Nemojte više, kod toga vas molim. Znači, pedeset dva zarez dva posto. Podatak Ministarstva financija.

01:27:59 - Peđa Mitrović: Posle se ljutite kad bi vas prekidamo. Vidite kako ne možete da izdržite, a ja ću vam kažem kad ste nasledili vlast u avgustu, dakle nije kraj godine. Avgust 2012. godine je to bilo četrdeset šest. Dakle, 2015.

01:28:11 - Veroljub Arsić: godine prošle- Kolega Mitroviću. Ja vas molim, znači.

01:28:16 - Peđa Mitrović: Zato se nadam da ću dobro reći zašto sam završio na ovom poslu. Što se tiče, zavisno od besmislenosti.

01:28:22 - Veroljub Arsić: Kolega Mitroviću, vi ste ti koji pričate besmislice.

01:28:29 - Veroljub Arsić: Ovo su podaci sa Ministarstva finansija, ne možeš da- Vi ste ti koji pričate besmislice i vi ste ti koji zamenom teza hoćete da prikrijete odgovornost koju su činile vaše političke stranke kojoj sad vi pripadate i čije vrednosti baštinite. Jer ako je neko došao na vlast, nije mogao da napravi takav javni dug sam od sebe, nego je nasledio obaveze koje nije mogao da finansira iz tekućih prihoda koje ste vi trebali, odnosno vaša politička vlast da napravi, a koji se nisu desili. Tako da nemojte više da dovodite u zabludu građane Srbije. Ovde čitam i slušam gomile neistina, gomile neistina. Od vas koji ste vršili vlast i kako bez ikakvog stida, blama, bez imalo odgovornosti govorite, a nemate od ni trunku, ne znam, ne mogu da nađem izraz.

01:29:33 - Veroljub Arsić: Kada su ljudi za vreme vaše vlasti gubili posao, egzistenciju, sve živo. Da li može neko da razume šta znači šeststo hiljada ljudi da ostane bez posla? Dok taj koji priča kako je sve bilo bajno u to vreme sedi u kabinetu premijera. Ni malo empatije. (pauza) Ni malo, ni malo odgovornosti.

01:30:06 - Veroljub Arsić: Šta mislim o takvim ljudima neću da kažem. I srećan sam što nisu nikad, neću nikad da budem kao oni, jer bi me bilo stid. Zaključujem raspravu. Zaključujem raspravu. Nema nikog od prijavljenih.

01:30:28 - Veroljub Arsić: Evo nema nikog. Evo sekretar je tu. Ne. Zaključujem raspravu.

01:30:37 - Veroljub Arsić: Ja mislim da će niko ništa ni govoriti, pitao sam nešto prethodnih ministarstava.- Pa ne moraju da vam odgovore, kolega Arsiću. Prolazimo na glasanje izjašnjavanje o svakoj tački dnevnog reda pojedinačno. Prva tačka Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti koje je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo. (pauza do tri sekunde) Ništa kod mene nije izašlo.

01:31:11 - Dušan Nikezić: Stvarno nema ništa.Da sam prijavljen, evo pogledajte.

01:31:20 - Veroljub Arsić: Evo sad vam javio se pet- Evo kod mene nema ništa.

01:31:21 - Dušan Nikezić: Stvarno nema ništa.

01:31:27 - Veroljub Arsić: Nema niko da se glasa- Mislim da ćemo morati, da ste glasali. Aj ponovimo glasanje.

01:31:48 - Veroljub Arsić: (glazane sile u pozadini) Molim kolege da se izjasne o prvoj tački dnevnog reda. (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo dvanaest, protiv nema, uzdržanih nema. Nije glasao troje te konstatujem da je Odbor većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona u načelu. Druga tačka, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist OTP Banke Srbije, Akcionarsko društvo Novi Sad Banke, Poštanska štedionica, Akcionarsko društvo Beograd i Banka Inteza ATE Beograd po osnovu zaduženja Elektrodistribucije Srbije do Beograda u vezi sa projektom unapređenja distributivne mreže koje je podnela Vlada u načelu.

01:32:28 - Veroljub Arsić: Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo dvanaest, protiv troje, od ukupno petnaeste konstatujem da je Odbor većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona u načelu. Prelazimo na treću tačku. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod NLB Komercijalna banka AD Beograd za potrebe finansiranja projekta izgradnje autoputa deonice Beograd-Zrenjanin-Novi Sad koji je podnela Vlada u načelu.

01:33:04 - Veroljub Arsić: Molim kolege da se izjasne. (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv četvoro, od ukupno petnaeste. Konstatujem da je Odbor većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu Drugi zajam za razvojnu politiku zelenog rasta u Republici Srbiji između Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koje je podnela Vlada. Molim da se izjasnimo.

01:33:40 - Veroljub Arsić: (pauza) Zaključujem maka, glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv troje, uzdržanih jedan od ukupno petnaeste. Konstatujem da je Odbor većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona. Peta tačka, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju u kreditnom aranžmanu kupca između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, delujući u svojstvu zajmoprimca i konzorcijuma pet banaka kao zajmodavca koji je podnela Vlada. Molim da se izjasnimo.

01:34:24 - Veroljub Arsić: (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv četvoro, od ukupno petnaeste konstatujem da je Odbor većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona. Šesta tačka, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju aneksa jedan Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i insti-razvoj i institucije Propalco u Srbiji koje je podnela Vlada. Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje.

01:35:13 - Veroljub Arsić: Za je glasalo jedanaest, protiv četvoro, te konstatujem da je Odbor većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona. Izvesni od sada zbora po svim tačkama dnevnog reda na sednici Narodne skupštine biće predsednik Odbora, narodni poslanik Veroljub Arsić. Ovim smo iscrpili dnevni red. Zahvaljujem se svima na današnjem radu i zaključujem sednicu.

Snimak sednice