1) OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Datum sednice: 13.11.2025.

Trajanje sednice: oko 2 h 02 min (od 00:00 do 02:02)

Tema / naziv tačke dnevnog reda: Razmatranje Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu – razdeo 24: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Predsedavajući: Marijan Rističević (predsednik Odbora)

Broj prisutnih poslanika: 11 (konstatovan kvorum)

Učesnici van poslanika: predstavnici Ministarstva finansija (Marija Filipović) i Ministarstva poljoprivrede (Željko Radošević), uz prisutne predstavnike uprava/direkcija u sastavu ministarstva (navedeni na početku sednice)

Ko je koliko govorio (procena po formuli 95 reči = 1 minut, bez pauza/tehničkih opaski):

Poslanici vladajuće većine: ~55%

Poslanici opozicije: ~21%

Član vlade/gosti: ~19%

Poslanici van poslaničkih grupa: ~5% (Milija Miletić)

Ukratko sa sednice: Rasprava je bila fokusirana na to da li je agrarni budžet za 2026. dovoljan i kako će se stvarno „preliti” do poljoprivrednika: opozicija je problematizovala izostanak strategije, kašnjenja isplata, klimatske rizike i „status kvo“, dok su poslanici većine i predsedavajući naglašavali rast izdvajanja u odnosu na ranije godine, potrebu boljeg usmeravanja podsticaja i razvoj „takmičarske“ poljoprivrede. Predlog razdela 24 je na kraju usvojen većinom glasova.

---

2) STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Marija Filipović (Ministarstvo finansija, gost)
Predstavila je okvir budžeta za 2026. i istakla razvojno-socijalnu orijentaciju, ukupne prihode/rashode i nivo izdvajanja za razdeo Ministarstva poljoprivrede. Navela je strukturu subvencija (direktna plaćanja, ruralni razvoj, IPARD, kreditna podrška).

Željko Radošević (državni sekretar, gost)
Detaljno je obrazložio strukturu budžeta Ministarstva i raspodelu po upravama i kapitalnim projektima. U završnici je odgovarao na pitanja: naveo stepen realizacije budžeta Uprave za agrarna plaćanja (procena realizacije), najavio plan javnih poziva do kraja godine i nameru da se unapred objavi plan poziva za narednu godinu radi predvidljivosti. Najavio je izmenu kriterijuma za subvencije za traktore (da ne budu presudni „brzi prsti“), širenje mere za sertifikovano seme i naglasio nameru da se deo podsticaja više usmeri ka intenzivnijim proizvodnjama (voćarstvo/povrtarstvo).

Miroslav Aleksić (Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, opozicija)
Ocenio je da budžet potvrđuje kontinuitet politike koja poljoprivredu ne postavlja kao prioritet, uz tvrdnju da se izdvajanja praktično ne podižu i da nema „agresivnih“ podsticaja posle loše sezone. Tražio je jasne odgovore o strategiji poljoprivrede, o tome da li će sredstva iz 2026. pokrivati dugovanja iz ranijih godina, kao i veću predvidljivost i pravovremenu isplatu mera.

Radoslav Milojičić (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, većina)
Branio je predlog budžeta i osporio navode o trgovinskom bilansu, naglašavajući suficit u agraru. Isticao je rast subvencija i većeg učešća agrara u budžetu u odnosu na raniji period. Ušao je i u širu političku polemiku, ali je dao i sugestiju da se kod IPARD-a razmotri model predfinansiranja (da poljoprivrednik ne mora sve unapred, uz ulogu države/banke).

Slobodan Ilić (MI SNAGA NARODA PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ, opozicija)
Ocenio je da budžet ne donosi suštinske novine i da je za preokret potrebno znatno veće učešće agrara u budžetu. Tražio je podatke o stvarnim dugovanjima i dinamici isplata, izneo zahteve koje je pripisao poljoprivrednicima (akcize na gorivo, veća subvencija po hektaru, PIO dug, povoljniji krediti). Posebno je kritikovao efikasnost inspekcija i naglašavao problem kvaliteta/uvoza hrane i mala ulaganja u navodnjavanje.

Dušan Nikezić (Stranka slobode i pravde, opozicija)
Naglasio je da je sezona bila „katastrofalna“ i da budžet ne prepoznaje vanrednu pomoć. Tražio je da Ministarstvo precizira koliko sredstava u 2026. ide na pokrivanje dugova iz 2025, kao i gde tačno dolazi do smanjenja kod direktnih plaćanja. Pitao je za moguće nove uslove kod premija (npr. kvalitet mleka), za zaostale isplate (mehanizacija, junice) i za odgovor sistema na klimatske promene (uključujući sredstva Direkcije za vode). U drugom delu polemisao je sa predsedavajućim o ekonomskoj opravdanosti velikih infrastrukturnih projekata u odnosu na ulaganja u navodnjavanje.

Dejan Bulatović (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, većina)
Priznao je postojanje problema (posebno stočarstvo i klimatski rizici), ali je tvrdio da se pomaci vide i da postoji veliki broj gazdinstava koja funkcionišu uz državne podsticaje. Pozvao je da Odbor bude mesto „dobronamerne“ debate i inicijativa, najavljujući posebnu sednicu o stanju u poljoprivredi/veterini.

Veroljub Matić (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, većina)
Fokusirao se na uticaj klime, protivgradnu zaštitu i vodoprivredu (vodosnabdevanje, akumulacija Stuborovni), uz apel da se projekti stave u punu funkciju. Istakao je važnost subvencija za mehanizaciju (posebno traktore) i tražio da konkurs bude pravovremen i pravednije uređen. Naglasio je da se u raspravi premalo govori o šumarstvu i vodoprivredi.

Dragan Jovanović (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, većina)
Smatra da je ukupna suma značajna, ali da je ključni problem raspodela i transparentnost: tražio je da se odmah kaže šta se duguje iz prethodne godine i da se članovima Odbora dostavi kalendar mera/javnih poziva tokom 2026. Predložio je formiranje fonda za pomoć najugroženijima zbog elementarnih nepogoda (mraz/suša) i ukazivao na potrebu ubrzanja projekata navodnjavanja i uređenja vodotokova, uz osvrt na ograničenja lokalnih samouprava.

Milija Miletić (nije član nijedne poslaničke grupe)
Najavio je podršku budžetu, ali je tražio posebnu sednicu o subvencijama i stanju u stočarstvu. Iznio je konkretan slučaj gazdinstva koje, po njegovim navodima, zbog tehničkih problema ulazi u spor i rizikuje vraćanje sredstava i gašenje proizvodnje; apelovao je na terenske provere i fleksibilniji pristup kod brdsko-planinskih i nerazvijenih područja.

Marijan Rističević (predsednik Odbora, većina)
Vodio sednicu i više puta intervenisao: naglašavao je da visina budžeta nije jedina mera uspeha, već način usmeravanja podsticaja. Zalagao se za „takmičarsku“ poljoprivredu i preusmeravanje podsticaja sa ekstenzivne biljne proizvodnje ka stočarstvu, voćarstvu, povrtarstvu i prerađivačkoj industriji, uz kritiku pojedinih mera (npr. sertifikovano seme kao postavljena mera koja, po njegovim navodima, favorizuje ratarstvo u odnosu na povrtarstvo/voćarstvo). Otvorio je i polemiku o investicijama i njihovom uticaju na BDP, kao i o trgovinskim odnosima (suficit i konkurentnost). Na kraju je sproveo glasanje o predlogu razdela.

---

3) ZAKLJUČAK SEDNICE

Usvojeno: Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu – razdeo 24 (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede).

Ishod glasanja: Za 9, protiv 2 (glasalo 11 prisutnih).

Otvorena pitanja: više poslanika je tražilo jasne podatke o dugovanjima iz prethodne godine, veću predvidljivost javnih poziva i isplata, kao i jače sistemske mere za klimatske rizike (navodnjavanje, fond za nepogode) i jasniju strategiju razvoja poljoprivrede.

21. sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu 13.11.2025.

UČESVUJU U RASPRAVI:
Marijan Rističević, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Marija Filipović, Ministarstvo finansija, Sektor budžeta, šef Odseka za programske analize, programski budžet i budžetske analize
Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede
Miroslav Aleksić, član Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
Radoslav Milojičić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Slobodan Ilić, član Odbora, MI SNAGA NARODA PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ, opozicija.
Dušan Nikezić, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
Dejan Bulatović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Veroljub Matić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Dragan Jovanović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Milija Miletić, član Odbora, nije član nijedne poslaničke grupe.

00:00:01 - Marijan Rističević: Otvaram dvadeset prvu sednicu Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu konstatujem da sednici prisustvuje jedanaest narodnih poslanika da imamo kvorum za odlučivanje, za rad i odlučivanje. Danoj sednici prisustvuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević državni sekretar Danijela Milosavljević, osnovni sekretar Ministarstva, Brankica Tripunović, odsek za finansijske poslove, Bojan Živković, pomoćnik direktora uprave za agrarna plaćanja, Goran Zebić, načelnik Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, Maja Grbić v.d. direktora Republičke direkcije za vode, Vladimir Nikolić v.d. direktor Uprave za šume, Nebojša Milosavljević direktor Uprave za zaštitu bilja. Sednici prisustvuju iz Ministarstva finansija Marija Filipović, sektor budžeta, Ivan Milošević, sektor budžeta.

00:00:41 - Marijan Rističević: Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda za ovu sednicu predlažem sledeći dnevni red: Razmatranje Predloga Zakona o Budžetu Republike Srbije za 2026. godinu razred dvadeset šet Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje je podnela Vlada broj četirsetu, 400 povlaka dva dva nula devet przez dvadeset peto sedam novembra 2025. godine. Vezano za ovo da kažem da je da je da je Dejan Bulatović hteo da bude dopuna zahvaljujući kratkom vremenu za sazivanje dogovorio se s njim da to bude sednica sa posebnim dnevnom redom koji je on već predložio. E onda da vidimo za ovaj dnevni red, da li se pošto nije bilo moguće dvadeset četiri sata po Poslovniku predložiti dopunu.

00:01:28 - Marijan Rističević: Znači, to ćemo o stanju u poljoprivredi s posebnim osvrtom na veterinu, to ćemo na posebnoj sednici koja će biti prvi narodni slobodan dan da nema zasedanje, odnosno sa onih četiri pet dana da napravimo onda možemo da napravimo pripremu. Ajde da se izjasnim o dnevnom redu.

00:01:54 - Marijan Rističević: Evo, to je ovako. Jedanaest. Glasalo je deset narodnih poslanika, nije glasao jedan. Saopštavam da smo usvojili dnevni red. Pre nego što pređemo na prvu tačku dnevnog reda, predjedlog da usvojimo zapisnik sa devetnaeste i dvadesete sednice Odbora.

00:02:10 - Marijan Rističević: Molim da se izjasnimo u zapisku sa devetdesete sednice. Za osam, uzdržan jedan, tri nije glasalo saopštavam da smo usvojili zapisnik sa devetnaeste sednice. Sad idemo na dvadesetu sednicu. Zapisnik sa dvadesete sednice. Molim da se izjasnite.

00:02:41 - Marijan Rističević: Ljudi jel nešto sporno u zapisniku kad nismo saglasni oko toga. Deset za, uzdržano dva, i saopštavam da sam saopštavam da smo usvojili zapisnik sa devetnaeste sednice Odbora. Konstatujem da i dvadeset, devetnaeste i dvadesete jel tako. Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda jedan. Razmatranje Predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026.

00:03:05 - Marijan Rističević: godinu razred dvadeset šet Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje je podnela Vlada broj 400/2209 od 7.11.2025. Godine. Pošto se niko ne javlja za reč. Što bi nestade sve?

00:03:28 - Marijan Rističević: A ovo je tehnika super ili se tehnika ne razume u meni ili se ja ne razumem u tehniki. Negde otišao na moj život. E, neko se prijavio.

00:03:49 - Marijan Rističević: Hoće li neko iz Ministarstva finansija ili poljoprivrede ko hoće prvi-

00:04:00 - Marijan Rističević: E,  Izvolite.

00:04:03 - Marija Filipović: Dobar dan, poštovani predsedniče Odbora, narodni poslanici, ostali članovi Odbora i kolege iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ja sam Marija Filipović iz Ministarstva finansija, Sektora budžeta, šef Odseka za programske analize, programski budžet i budžetske analize i ukratko ću reći o predlogu budžeta, odnosno Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, kao i o razdelu dvateset četiri Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Predloženi budžet za dvadeset i šestu godinu je razvojan socijalno orijentisan, usmeren ka daljem ekonomskom osnaživanju naše zemlje i ka podršci građanima i privredi. To znači da prioritet ostaje poboljšanje životnog standarda građana kroz rast njihovih primanja, jačanje privrede i nastavak investicionog talasa.

00:04:49 - Marija Filipović: Ukupni prihodi i primanja predviđeni budžetom za dvadeset šestu godinu iznose 2414,7 milijardi dinara, što je za 68,5 milijardi više u odnosu na iznos prihoda predviđen originalnim budžetom za ovu godinu, odnosno dva zarez devet odsto više. Što se tiče ukupnih rashoda i izdataka, oni su predviđeni u iznosu od 2751,7 milijardi dinara, što je povećanje za tri zarez četiri odsto, odnosno 91,5 milijardi dinara u odnosu na iznos koji je predviđen budžetom za dvadeset i petu godinu, kada su rashodi iznosili 2660,2 milijardi dinara. Sredstva su između ostalog planirana za povećanje plata i penzija, izgradnju izgradnju najvećih infrastrukturnih projekata i ostale rashode i izdatke u skladu sa nadležnostima budžetskih korisnika. Što se tiče razdela dvadeset četiri Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Predlogom budžeta za dvadeset šestu godinu su predviđena izdvajanja, odnosno rashodi u iznosu od 136,5 milijardi dinara. Pored toga, još jedanaest milijardi će se vratiti poljoprivrednicima kroz refakciju CIZA za gorivoNajveći deo budžeta ovog ministarstva čine rashodi subvencije u iznosu od sto šesnaest zarez pet milijardi, znači na nivou budžeta za ovu godinu i njihovo učešće u ukupnim subvencijama iznosi pedeset četiri zarez tri procenta.

00:06:15 - Marija Filipović: Najveći iznos upravo ovih subvencija namenjen je za direktna plaćanja u iznosu od osamdeset devet zarez jedna milijarda dinara. To su pre-subvencije koje se dodeljuju proizvođačima kroz premije za mleko, podsticaj za biljnu i stočarsku proizvodnju i realizaciju regresa. Zatim, tu su mere ruralnog razvoja u iznosu od dvanaest zarez osam milijardi dinara, IPARD šest zarez dve milijarde- I kreditnu podršku poljoprivredi u iznosu od jedna zarez dve milijarde. O ostalim detaljima mogu reći predstavnici ovog ministarstva. Hvala

00:06:47 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Predstavnik vlade, verovatno, odnosno ministarstva.

00:06:58 - Željko Radošević: Hvala puno. Poštovani gospodine predsedniče Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, dame i gospodo narodni poslanici i članovi Odbora. Uhm, imam za danas zadovoljstvo da vas u najkraćem upoznam sa Predlogom budžeta Ministarstva poljoprivrede za 2026. godinu, rizikujući da ću neke informacije ponoviti s obzirom da je koleginica iz Ministarstva finansija već iznela osnovne konture budžeta Ministarstva poljoprivrede za 2016. godinu, odnosno Predlog budžeta Ministarstva poljoprivrede za 2016.

00:07:38 - Željko Radošević: godinu. Uhm, ono što je suština Predlogom budžeta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2016. godinu sa svim izvorima finansiranja, taj iznos je sto trideset šest milijardi petsto trideset četiri miliona devetsto sedamnaest hiljada dinara, što je šest zarez pedeset šest procenata ukupnih poreskih prihoda Republike Srbije. Takođe želim da naglasim da je prvobitni predlog budžeta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bio sto trideset i pet zarez devet milijardi, ali je nakon održanih sednica, zajedničkih sednica Odbora, uhm, četvrtog 11., a naravno, nakon toga je Vlada na sednici šestog 11. to potvrdila, usvojen je nov tekst Nacrta zakona o budžetu za 2016.

00:08:26 - Željko Radošević: godinu, kojim su odobrena dodatna sredstva u izno, u iznosu od petsto devedeset jedan milion trista devedeset dvije hiljade dinara za realizaciju dva nova kapitalna projekta, i to sistem za monitoring i evaluaciju javnih izdataka kao osnov za formiranje responzivne agrarne politike i prilagođavanje RPG sistema potrebama IAKS sistema Predlogom Zakona o budžetu za 2016. godinu, ukupne subvencije u Republici Srbiji iznose dvesto četrnaest milijardi četristo pedeset devet miliona sedamsto sedamnaest hiljada dinara, u čemu Ministarstvo poljoprivrede učestvuje sa sto šesnaest milijardi petsto miliona dinara, što čini pedeset četiri zarez trideset i dva procenta. Iznos sredstava namenjenih ukupnim subvencijama Ministarstva poljoprivrede i šumarstva čini osamdeset pet zarez trideset tri ukupnog budžeta, a iznos sredstava namenjenih subvencijama u agraru, koje se sprovode preko naše Uprave za agrarna plaćanja je sto deset milijardi osamsto četrdeset devet miliona četsto četrnaest hiljada dinara, što čini devedeset pet procenata ukupnih subvencija namenjenih poljoprivredi Iznos subvencija koje sprovode ostali organi u sastavu ili ostale glave u sastavu Ministarstva poljoprivrede su sledeći: Uprava za vetrinu četiri milijarde četristo četrdeset dva miliona sedamsto sedamdeset pet hiljada, Uprava za zaštitu bilja sto trideset pet miliona, Uprava za šume devetsto četrdeset devet miliona i osamsto hiljada, Uprava za poljoprivredno zemljište sto dvadeset tri miliona, što ukupno iznosi pet milijardi šesto pedeset miliona osam-i petsto sedamdeset pet hiljada dinara. Ministarstvo poljoprivrede će u dvadeset šestoj godini realizovati kapitalne projekte u ukupnom iznosu od milijardu četristo osam miliona šesto šesnaest hiljada dinara, odnosno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uži deo, sto sedamdeset šest miliona tristo devedeset i dve hiljade, Republička direkcija za vode osamsto sedamnaest miliona dvesta dvadeset četiri hiljade, Uprava za agrarna plaćanja četristo petnaest miliona, što ukupno iznosi, kako sam i naveo, milijardu četristo osam miliona šesto šesnaest hiljada dinara Što se tiče Ministarstva, užeg dela, uhm, sprovešće se projekat Sistem za monitoring i evaluaciju javnih izdataka kao osnov za formiranje responzivne agrarne politike u iznosu od sto sedamdeset šest miliona trista devedeset dve hiljade dinara. Republička direkcija za vode će od kapitalnih projekata sprovesti izgradnju sistema za navodnjavanje, prva faza u iznosu od pedeset sedam miliona sedamsto petnaest hiljada dinara, zatim brana sa akumulacijom Arilje profil Svračkovo u iznosu od sedamsto jedan milion dvesta devet hiljada dinara i Projekat jačanja infrastrukture za navodnjavanje u različitim područjima u iznosu od pedeset osam miliona tri stotine hiljada dinara Uprava za agrarna plaćanja sprovodi projekat Prilagođavanje RPG sistema potrebama IAKS sistema u odnosu od četristo petnaest miliona dinara.

00:11:38 - Željko Radošević: Uhm, ako krenemo po našim upravama, Uprava za zaštitu bilja ima odobrena, odnosno predlog je dve milijarde trinaest miliona devetsto četiri hiljade dinara. Ta sredstva su predviđena za obezbeđenje kontinuiteta u realizaciji svih aktivnosti u fitosanitarnoj oblasti u 2026. godini, što podrazumeva sve mere na ispitivanju i proizvodnju sorti poljoprivrednog bilja, kao i postupke registracije sredstava za zaštitu bilja, izdavanje fito sertifikata, laboratorijske analize i tako daljeUprava za šume milijardu trista šezdeset pet miliona šesto devedeset pet hiljada dinara. Sredstva su predviđena za obezbeđenje subvencionisanja izgradnje šumske infrastrukture, negu i zaštitu šuma i pošumljavanje, kao i unapređenje lovstva i divljači. Takođe, planirana su i sredstva namenjena realizaciji specijalizovanih usluga u smislu praćenja uticaja prekograničnog zagađenja na zdravstveno stanje šuma, kontrolu šumskog sadnog materijala, fitosanitarni preglede rasadnika i obradu podataka za katastar lovišta.

00:12:44 - Željko Radošević: Uprava za veterinu šest milijarde dvesto devedeset dva miliona osamdeset četiri hiljade dinara u okviru ovog ukupnog iznosa sredstava pored rashoda koji podržavaju tekuće finansiranje i ne smeta rad Uprave za veterinu, značajna sredstva su predviđena za obezbeđenje subvencionisanja adekvatnog nivoa zdravstvene zaštite životinja i kontrole bezbednosti hrane životinjskog porekla, kao i hrane za životnje kroz ispitivanje rezidua, plana monitoringa i laboratorijska ispitivanja Uprava za agrarna plaćanja sto dvanaest milijardi osamsto devedeset dva miliona četristo pedeset devet hiljada dinara. U okviru ovog ukupnog iznosa sredstava, pored rashoda koji podržavaju troškove tekućeg finansiranja i ne smeta rad uprave za agrarna plaćanja, značajna sredstva sa svim izvorima finansiranja u ukupnom iznosu od sto deset milijardi osto četrdeset devet miliona četristo četrdeset hiljada dinara odnose se na subvencije u agraru i planirana su na sledeći način: osamdeset devet, osamdeset devet milijardi sto četiri miliona dvesto četiri hiljade direktni podsticaji. Premije za mleko, biljna proizvodnja, priplodna grla, tov, košnice pčela, konzumna riba, regresor, certifikovano seme, kao i podsticaji za kvalitetna priplodna grla junice Zatim dvanaest milijardi osamsto pedeset jedan milion dvesta deset hiljada mere ruralnog razvoja, što podrazumeva investiciju u nabavku grla, investiciju u mehanizaciju u primarnoj stočarskoj proizvodnji, investiciju u mehanizaciju i u primarnoj biljnoj, podizanje zasada voća i vinove loze, regresiranje premije osiguranju, unapređenje razvoja ruralne infrastrukture i tako dalje. Milijardu i tri stotine miliona dinara kreditna podrška u poljoprivredi, što podrazumeva subvencionisanje dela kamatne stope za odobrene kredite za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, nabavku poljoprivredne mehanizacije i repromaterijal. Tri stotine miliona posebnih podsticaja u poljoprivredi, odgajivački programi u stočarstvu, mere i akcije u poljoprivredi, podrška za proizvodnju sadnog materijala Jedna milijarda, uhm, uhm to su pravila i mere uređenja tržišta, finansijska podrška za osnivanje i početak rada proizvođačkih organizacija, mere uređenja tržišta, intervencije koje se sprovode po posebnim aktima Vlade i šest milijarde dvesto devetdeset četiri miliona, to su ipak subvencije sredstva za isplatu subvencija iz IPARD tri programa Uprava za poljoprivredno zemljište ima odobren budžet, odnosno predlog šesto deset miliona sedamsto petnaest hiljada dinara.

00:15:17 - Željko Radošević: Sredstva su predviđena za unapređenje sistema za navodnjavanje, revitalizaciju i iskop bunara u funkciji navodnjavanja kroz mere subvencija. Takođe planirana su i sredstva namenjena unapređenju korišćenja poljoprivrednog zemljišta, sprovođenju komasacija kroz podršku lokalnim samoupravama Direkcija za nacionalne referentne laboratorije trista sedamdeset četiri miliona četristo trideset osam hiljada dinara. Sredstva su opredeljena za realizaciju programske aktivnosti, razvoj laboratorijske dijagnostike, očuvanje biljnog biodiverziteta, kontrole organske proizvodnje. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije je za narednu godinu planirala da bude deo projekta za uspostavljanje sistema rada laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka, te bi direkcija u tom slučaju pokrivala teritoriju Republike Srbije južno od Beograda, zajedno sa teritorijom grada Beograda. Cilj ove mere je poboljšanje kvaliteta sirovog mleka na nivou Republike Srbije, a samim tim i velika ušteda za budžet Republike Srbije i poboljšanje kvaliteta mleka na nivou države.

00:16:19 - Željko Radošević: To dalje podrazumeva finansiranje popravki, održavanje i redovno servisiranje laboratorijske opreme, održavanje zgrade, protivpožarnog sistema i svih ostalih uhmmm, uh, svih ostalih uhm, ovaj, delova naše Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Direkcija za vode jedanaest milijardi osamsto, trista devedeset šest miliona sedamsto devet hiljada dinara. Sredstva su planirana za namene, radovi na izgradnji rekonstrukcije vodnih objekata, vodozahvati postrojenja za pripremu vode za piće, magistralni cevovodi i rezervoari, investiciono održavanje objekata za odbranu od poplava, sanacija postojećih objekata, radovi na izgradnji sistema za navodnjavanje, prva faza stručni nadzor i investitorski troškovi, radovi na izgradnji brane sa akumulacijom (?) profil Sračkovo i tako dalje. Napominjemo da se od ukupnog iznosa sredstava Republičke direkcije za vode, za Javno vodoprivredno preduzeće Srbija vode Beograd, opredeljen je iznos od sedam milijardi devetsto osam miliona devedeset dve hiljade dinara, što čini šezdeset devet zarez trideset devet procenata ukupnog budžeta Direkcije. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

00:17:26 - Željko Radošević: Ovo je u najkraćem retrospektiva budžeta poljoprivrede, odnosno Predloga budžeta poljoprivrede za dvadeset i šestu godinu. Hvala

00:17:35 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Pošto se više niko ne javlja za reč, ja bih po pravilu trebao da to stavim na glasanje, ali... Je l' se javio neko? Da. Eto, vidite kol'ko sam ja korektan.

00:17:51 - Marijan Rističević: Aleksić Miroslav, izvolite.

00:17:55 - Miroslav Aleksić: Zahvaljujem. Pa, ovaj budžet zapravo pokazuje da će se državna politika i politika Vlade republike prema poljoprivrednicima nastaviti u dvadeset i šestoj godini. Sve ono što smo govorili i konstatovali kao probleme u hte-hete-hete-Tokom ove godine tokom prethodnih godina tokom cele decenije ta politika će se i nastaviti. Dakle, i dalje ćete nastaviti da kao država ulažete pare u fudbalske stadione Expo, a ne u poljoprivredu. I ovaj budžet koji je na nivou prošlogodišnjeg.

00:18:40 - Miroslav Aleksić: Od oko milijardu evra za podsticaje, što će dobiti poljoprivrednici ja na nivou jednog stadiona, dakle za milion i 150 hiljada ljudi koji živi od poljoprivrede dajete onoliko koliko za jedan stadion. I to govori o prioritetima. Dakle, budžet najbolje govori i oslikava prioritete aktuelne vlasti u tim prioritetima. Poljoprivreda je verovatno negde na poslednjem mestu i to se vidi iz brojki. Nikakva to sad nije filozofija.

00:19:16 - Miroslav Aleksić: Dakle, mi govorimo da je naša poljoprivreda u padu godinama unazad, da imamo duplo veći rast uvoza hrane u odnosu na izvoz hrane, da sve više imamo krompira iz Francuske, luka iz belog luka iz Kine, belog luka iz Kine, paradajza iz Albanije. I mi i dalje ne radimo ništa da iskoristimo potencijale koje imamo u poljoprivredi. Oni se ne mogu sami od sebe iskoristiti, već naprotiv, imaćemo pad proizvodnje. Znate svi kakve su probleme poljoprivrednici imali ove godine voćari od mraza ratari i od grada ratari od suše nikakvu pomoć nisu dobili ove godine stočarstvu i da ne govorim. I umesto da sada imamo agresivne podsticaje da država kaže ajmo sada da u naredne dve ili tri godine ovaj budžet podignemo da probamo da zadržimo dalji pad, da sprečimo dalji pad.

00:20:21 - Miroslav Aleksić: Ne nastavlja se potpuno ista politika, bez ikakvog plana ikakve strategije. Slušamo sve jedno te isto svake godine i otprilike je to i sad ja ne mogu da pričam ništa vama koji ste ovde došli da to predstavite nama zato što vi ne definišete politiku države. Vi samo dođite ovde da nas izvestite, ali potpuno je jasno šta je zapravo poljoprivreda za aktuelni režim u Srbiji. Ono što mene zanima šta se dešava sa novom strategijom za razvoj poljoprivrede o kojoj smo govorili ovde na ovim odborima, jer bi ta strategija trebala da bude u direktnoj vezi sa budžetom. Dakle, ako imamo strategiju šta radimo u poljoprivredi, onda na osnovu nje se planira i budžet i budžetska sredstva.

00:21:09 - Miroslav Aleksić: To niko ne pominje. Zašto? Pa, mislim, ja nisam čuo da li je rad, da li se radi kad će biti završena Da li ona ima neke veze sa ovim ili nema? Ne znam. Takođe godinama unazad imamo situaciju da se iz budžeta iz tekuće godine servisiraju drugovi i obaveze iz ranijih godina prema poljoprivrednicima.

00:21:31 - Miroslav Aleksić: I sada kada kažemo da je opredeljeno sto šesnaest milijardi za subvencije i podsticaje, ključno je pitanje da li će to biti ukupan novac iskorišćen u dvadeset i šestoj godini ili će se deo toga iskoristiti za neke obaveze iz prethodne godine. Na primer, premija za mleko za četvrti kvartal ili šta god drugo što se bude dugo delovalo proizvođačima. Dakle, utoliko se smanjuje taj budžet. Hajte da ne obmanjujemo poljoprivrednike, da kažemo šta je ono što mogu da očekuju u tekućoj godini i ono što je strašno veliki problem je ta nepredvidivost. Ja vas molim da i ovako mali budžet bude budžet koji će se iskoristiti i realizovati u toj godini.

00:22:13 - Miroslav Aleksić: Da, kad kažete poljoprivrednicima da ćemo imati te i te mere te i te konkurse kad oni konkurišu za to u tekućoj godini da taj novac i dobiju, a ne da čekaju po dve tri godine. Zato što se tiče mene i mog Narodnog pokreta Srbije, ovaj budžet je jako mali za poljoprivredu ponižavajuće mali zato što je poljoprivreda jedna od ključnih grana privrede za Srbiju Temelj srpske ekonomije može da bude, ali ne može ako ne uložimo. Sve razvijene evropske zemlje ulažu u poljoprivredu zato što ona ne može bez investicija, ali ona ima širi značaj ne samo za ekonomski, nego i demografski značajan. Zato što od toga da li će nam ostati živa sela i preživeti u Srbiji, zavisi da li će ljudi moći da žive od poljoprivrede u selima u kojima se bave tim poslom, ako ne mogu, naravno da će napuštati svoje manje i odlaziti da će se sela prazniti, što se dešava masovno sada. Cela zemlja nam izumire i u tom smislu je potrebna ta svest vlasti prema poljoprivrednim proizvođačima, a to se najbolje vidi kroz budžet.

00:23:19 - Miroslav Aleksić: Ovde je očigledno nema, nastaviće se dalji pad poljoprivrede i u 2026. godini nema pomena o tome da će sa ovakvim budžetom biti bilo kakvog progresa u smislu poljoprivredne proizvođače prodje poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivrednici će se mučiti snalaziti kako znaju i umeju, ali okej, to je to. Nadam se da će doći skoro i do nekih izbora, pa će neko možda da shvati od poljoprivrednika da ova vlast punih deset godina sistematski ubija seljake i poljoprivredu Hvala

00:23:52 - Marijan Rističević: Ide Milojičić Radoslav, Kena

00:24:01 - Radoslav Milojičić: Hvala predsedniče. Pa dobro jedno lepo upakovano ništa. Što bi rekli poljoprivrednici govor za uske narodne mase, ne za široke.

00:24:23 - Radoslav Milojičić: Nekoliko stvari. Prvo, nije tačno da je Srbija zemlja koja više uvozi poljoprivrednih proizvoda nego što izvozi. Mi smo zemlja koja ima suficit

00:24:37 - Marijan Rističević: Jedan zapeta tri milijarde.

00:24:38 - Radoslav Milojičić: Od milijardu.

00:24:45 - Radoslav Milojičić: To je rečeno tako da zbog našeg naroda Srbija je zemlja koja više izvozi poljoprivrednih proizvoda nego što uvozi i da je naš suficit preko milijardu. Kaže predsednik Odbora milijardu i trista. Tačno, to je prva stvar. Druga stvar je šta se tiče subvencija, ja ne znam kako su subvencije nedovoljne. Naravno da bismo i mi voleli da su ogromne i da su još veće, ali s obzirom da je, da su subvencije bile dvanaest hiljada dinara, a sada su sedamnaest hiljada plus osamnaest hiljada, to je mnogo više nego što je bilo.

00:25:21 - Radoslav Milojičić: Drugo budžet za poljoprivredu je do 2012. godine, kada su blokaderi bili na vlasti, bio tri posto ukupnog budžeta, sada je budžet za poljoprivredu skoro sedam procenata ukupnog budžeta. Tako da što se tiče da li ulažemo i u šta ulažemo, ulažemo u sve. Naravno, i u puteve i u pruge i u stadione i u poljoprivredu i u vodosnabdevanje i u nova radna mesta i u povećanje plata i u povećanje penzija. Mi smo samo pre mesec dana imali povećanje pe-plata za prosvetu i za zdravstvo od po pet procenata.

00:26:01 - Radoslav Milojičić: Idemo od prvog januara povećanje u ukupnom javnom sektoru pet komma jedan procenat. Imamo povećanje penzija za nekoliko dana od prvog decembra za dvanaest komad dva procenata. Pove-povećali smo minimalac na pet stotine evra. Od prvog januara ide povećanje minimalca novog na pet stotina i pedeset evra. I da vam kažem nešto, Aleksandar Vučić da je Putin, Tramp, Si Đinping u jednom ne bi mogao brže da izbavi ekonomiju iz onoga u šta ste vi uvalili, jer 2012.

00:26:31 - Radoslav Milojičić: godine nimo čoveka je došao na vlast da plati jednu jedinu penziju da isplati našem narodu. Tako da su to egzaktni podaci. Da li je idealno? Ne, nikada nije bilo, niti će nekada biti idealno, ali ekonomski pokazatelji pokazuju da se živi nikada bolje. A o šteti koju ste upravo vi podržavajući blokadere ovog Frankeštajna, koji je prvo vas pojeo, a sada pokušavate da mu se otmete iz ruku, ali vam nešto ne ide, naneli našoj državi i u ekonomiji i u direktnim stranim investicijama i u turizmu i u svim sektorima je nemerljiv.

00:27:11 - Radoslav Milojičić: I uprkos tome mi ćemo ove godine imati rast. Smanjili smo, aa, aa, aa smanjili smo štetu koju ste vi naneli i idemo ka oporavku. Zato što imamo plan, zato što imamo predsednika koji zna šta radi, koji čuva ovu državu, koji čuva našu suverenost, koji čuva našu nezavisnost i da, naš plan je da prvog januara 2027. godine prosečna plata bude u Srbiji hiljadu četrista evra, da prosečna penzija bude šesto pedeset evra, da minimalac bude šesto pedeset evra Vaš plan smo mogli da vidimo prethodnih dvanaest meseci. Upucali ste indirektno vašim pozivanjem, a vaši poslušnici direktno čoveka upravo ispred ovog doma ispred Narodne skupštine i prolili srpsku krv.

00:27:56 - Radoslav Milojičić: Pokušavate, pokušavate da dinstate, da palite, da jurite, da pucali ste u sliku predsednika Vučića, konstantno vređate njegovu porodicu i njega pre svega, a onda i sve nas. Pešačili ste preko jednog te istog pešačkog prelaza i vrteli se, vrteli se u krug satima, dok smo mi za to vreme izgradili sto pedeset zdravstvenih objekata. To su činjenice. Izgrađeno je sto osam kilometara pruge. Što je to bitno?

00:28:30 - Radoslav Milojičić: Pa zato što je poslednja pruga u Srbiji izgrađena 1976. godine, osam godina pre nego što sam ja rođen. Hiljadu devedsto sedamdeset i šeste. I niko nije izgradio ni jedan jedini metar pruge, izgradio Aleksandar Vučić sto osam kilometara. To su egzaktni podaci.

00:28:45 - Radoslav Milojičić: Pošto ste prešli na teren politike, da pričamo o politici. Što se tiče poljoprivrede, možemo da pričamo i o tome. I jedna su-jedna sugestija Ministarstvu IPARD, IPARD i da se svedemo na ono što daje novac, a to su pre svega, to je pre svega voćarstvo i da se kako da vam kažem da napravimo jedan plan. Ja razumem da bismo mi voleli da dajemo svima Nema dovoljno novca da se baziramo po jedinici hektara šta može da da najveći prinos. Mislim da je to mnogo bolje i za poljoprivrednike.

00:29:21 - Radoslav Milojičić: Postoje mnogi ljudi koji hoće da dižu voćarske zasade. Možemo da razgovaramo i na tu temu, da vidimo da li postoji država ili banka koja će to da subvencioniše. Pošto smo i mi ovde mnogi od nas koristili IPARD, šta je problem za IPARD? Problem je zato što vi morate sve da isplatite unapred, pa vam Ministarstvo vraća novac. Hajde da vidimo ako čovek već potpiše ugovor, dobije sredstva da li je to pedeset procenata, šezdeset procenata, obraćam se vama, gospodine Radošoviću, zato što ste ceo život u poljoprivredi znam da razumete to, aa, aa, da onaj deo koji čovek treba da isplati da mu nekako obezbedi ili ministarstvo ili banka, da vidimo da li to možemo da uradimo, da bi čovek mogao da podigne zasad, a onda kad dobije IPARD, dobije ta sredstva da on to vrati.

00:30:07 - Radoslav Milojičić: Mislim da je taj prvi korak ili taj prvi hektar ili dva hektara kada se radi o voćarstvu važan i da mnogo više naš čovek zaradi po jedinici hektara u voćarstvu, nego kada ima žito, kukuruz, soju, ječam ili bilo šta drugo od toga. Hvala vam

00:30:27 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Ilić Slobodan? Izvolite

00:30:45 - Miroslav Aleksić: Evo me.

00:30:47 - Marijan Rističević: Ajde, neka bude. Mi smo onako, šta ovaj, javili ste se.

00:30:52 - Marijan Rističević: Dobro, prijavio sam vas, jel? Jesam li vas prijavio?

00:31:03 - Miroslav Aleksić: Da. U nedostatku argumenata vezano za poljoprivredu, onda se kreće priča o blokaderima, pucanju, semaforima, penzijama, zdravstvenim ustanovama i jako smo na odboru za poljoprivredu. I ne znam kakve to veze ima sa ovom današnjom sednicom, sa našom temom i ta generalizacija svih kao svi su protiv, urotili su se neki protiv države Srbije, a mi pričamo ovde o poljoprivredi. Posebno je zanimljivo to što izvlačite moje reči, ja nijednog trenutka nisam rekao da imamo veći uvoz od izvoza, nego sam rekao da uvoz raste dvostruko više od izvoza. To su veoma različite stvari.

00:31:51 - Miroslav Aleksić: A sve ovo što ja govorim o poljoprivredi, svi vi ovde koji se bave poljoprivredom, a ima poljoprivrednika, znaju da govorim tačno. I ja ovo ne govorim iz političkih motiva, nego govorim kao poljoprivrednik, a politika je vezana za poljoprivredu, i ovo mi ovo što govorimo danas jeste politika države prema poljoprivredi. I ne možemo da je izuzmemo. I kad biste malo bili iskreniji i realniji, rekli biste da je sve to tačno. I svaki put na ovom Odboru govorim kao poljoprivrednik i govorim zaista ono što mislim da treba da se radi.

00:32:23 - Miroslav Aleksić: I kažem vam da ponovo pokazujete da poljoprivreda nije na listi prioriteta ove vlasti, što smatram da je katastrofalno loše za državu, za narod, za građane, za poljoprivrednike, za sve. Jer propuštamo šansu i poljoprivreda ostaje neiskorišćeni potencijal koji je u padu umesto da nam bude šansa za određeni nivo razvoja, a posebno kada krenete vi da govorite o tome da je neka prethodna vlast za 2012. nešto pokvarila, uništila, koji ste do 2020. bili član Demokratske stranke. Do 2020.

00:33:02 - Miroslav Aleksić: I danas kažete (pauza) prethodna bivša vlast blokaderska kad je bio na vlasti.

00:33:10 - Marijan Rističević: E, sada odgovor na repliku i to je to, samo da znate. Samo da vidim da li ste se prijavili, Milojičiću? Jel, niste se prijavili za repliku. Niste se još uvek prijavljeni. Sada jeste.

00:33:24 - Marijan Rističević: Izvolite. I ovde završavamo sa replikama

00:33:30 - Radoslav Milojičić: Naravno da možemo uvek da govorimo o poljoprivredi. Ja sam malopre govorio o poljoprivredi, ali nešto nisam čuo odgovor.

00:33:38 - Radoslav Milojičić: Da li je bolji poštovani narode, eh, budžet za poljoprivredu koji je bio trideset milijardi u njihovo vreme ili budžet za poljoprivredu od sto trideset milijardi, koliko je sada?

00:33:56 - Radoslav Milojičić: Da li je bolje kada se za junicu davalo nula dinara ili sada kada se za junicu- Daje sto pedeset hiljada dinara

00:33:57 - Radoslav Milojičić: Da li je bolje kada se za premiju za mleko davalo pet dinara ili za premiju za mleko kada se daje sada devetnaest dinara. Naravno da možemo da razgovar- da razgovaramo o bilo čemu. Ja sam bio, kao što je poznato, i toga se ne stidim, u Demokratskoj stranci osamnaest godina, dok upravo vi i vama slični poput Dragana Đilasa niste doveli nesposobne ljude koji će da rade za strani novac, kojima država Srbija nije na prvom mestu, i podržavali ste ih upravo da bi uništili tu stranku, kao što su uspeli, da biste vi mogli da iskoračite i napravite nekakve vaše minorne i nebitne strančice. Ja sam 2018. godine podneo ostavku na sve funkcije i podržao politiku 2020.

00:34:43 - Radoslav Milojičić: predsednika Vučića zvanično, pre toga, te dve godine i nezvanično, zato što je to politika mira, stabilnosti i prosperiteta. I mislim da to govori o razli-i da, da, da to narod može da vidi razliku između nas i vas. Vi ste upravo bili uz Aleksandra Vučića do 2015. Bili ste u vlasti u svojoj opštini. Želeli ste da budete ministar poljoprivrede njegov.

00:35:07 - Radoslav Milojičić: Ali znate šta? Aleksandar Vučić uz sebe uzima patriote, uzima ljude koji su nešto radili, uzima ljude kojima je Srbija na prvome, uzima ljude kojima je Srbija na prvom mestu i zbog toga smo se mi lako našli. A vi ste otišli od njega čim je postalo teško, a ja sam došao uz predsednika Vučića Ne zbog interesa kada je bilo teško i kada je Ribnikar i Mala Dubona i Orašje, kada ste vi sirili I pokušavali da iskoristite nesreću koja se desila u tim mestima. Hvala

00:35:39 - Marijan Rističević: Dobro, ajde završavajte. Što se tiče tog, ja se čak složio da bude ministar.

00:35:46 - Marijan Rističević: Aleksandar i Devenport i ja, ja sam čak bio složio, sad kol'ko je Aleksić o tome znao, ne znam. Bilo je i u štampi.

00:35:53 - Miroslav Aleksić: Pa ja sam čuo glas.

00:35:54 - Marijan Rističević: A ja se složio. Pa ljudi- Pa Aleksiću slušaj, Aleksiću, sad, Aleksiću, sad kad bi se, recimo kad bi vi pobjedili i ja bio na vašoj strani, ja bih vas predložio za ministra. Zato što imate neke njive, kao što bi predložio Bulatovića sad. Razumete. Kao što bih predložio Kemu.

00:36:15 - Marijan Rističević: Pa ne, ja sam mnoge državne sekretare predložio da budu državni sekretari, jer sam mislio da izvršna vlast nije za mene, a da ljudi koji se bave poljoprivredom razumiju da budu državni sekretari. Nekada i Radošević je sad ne priznajem, ali nekada sam ga predlagao da bude u naj, najboljem, aa, izboru i tako dalje. JelČak mislim da je premalo državnih sekretara da se bavi poljoprivredom. Ja to mislim, ja to i kažem, a ni sporno shvatite, a gledano profesionalno-politički da vas nikad ne bi predložio politički gledano zato što drugačije mislite. Ja mislim ovako i to ne bi bila neka vaša prednost, ali prednost.

00:36:53 - Marijan Rističević: A ukoliko se bavite poljoprivredom i uhmmm, postoji mogućnost da budete izabrani. Ja sam i tada bio za to, ali to se nije desilo da li ste vi to znali ili ne? Ja, ja znam da je to poslije bilo natpisa u štampi i to sam negdje imao u kancelariji, ali to nije bitno. Pa ne uhm, u to vreme ja čak mislim da- Sad ćete, sačekajte malo. Ja čak u to vrijeme mislim da ste vi bili uhm, sa nam u Trsteniku ili ste tek bili završili.

00:37:22 - Marijan Rističević: Nisam baš siguran. To je bilo nešto oko Boris Tadić je bio na izbornoj listi i posle toga se poslije tog izbornog ciklusa se o tome razgovaralo. Evo, ja sam rekao, bio sam prisutan tu to nije sporno uopšte, kao što nije sporno da ste vi poljoprivrednik da je eno poljoprivrednik Debulatović, poljoprivrednik. Netko ko se bavi poljoprivredom meni ove bliži, nego neko ko se ne bavi. To je to.

00:37:47 - Marijan Rističević: Ali možda nisam ni trebao reći, al ajde ili slobodan da vezano Iliću, prije nego što vam dam riječ. Vi možete ovde da uzmete, da pročitate i da vratite. Pošto nemam više primjeraka sve o Ana Labu, šta se desilo, uhm, šta su Rusi primetili i šta su napisali, uhm, šta se izdešavalo, s obzirom da ste Ok, ukoliko kad završimo, ukoliko želite vidjeti, može da se iskopira, nije sporno tu preko puta u kancelariji kod mene može iskopirate sve informacije. Po pitanju Ana Laba,s obzirom da je to bilo nekoliko puta tema, izvolite, izvolite. Jeste se prijavili?

00:38:34 - Slobodan Ilić: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije i poštovani poljoprivrednici. U početku, s obratnim poljoprivrednicima i da kažem da nažalost, ni sledeće godine im neće biti ništa bolje nego što je ove- Na osnovu ovog budžeta koji smo sada dobili. Čuli smo predstavnike Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede Koji su tu iščitali neke podatke iz tabela koje smo mi svakako dobili I praktično nismo dobili ni jednu novu informaciju. Čuli smo da je budžet, uhm, ukupan budžet za Ministarstvo poljoprivrede sto trideset šest zarez pet milijardi dinara Što je rekao predstavnik ministarstva, da je šest zarez pedeset šest posto od prihoda, ali je to takođe pet posto od rashoda budžeta, jer je ukupan budžet i rashodni na dve milijarde, uhm, dvije hiljade sedamsto četrnaest milijardi dinara. Uhm, zbog katastrofalnog stanja u poljoprivredi i zbog toga što je poljoprivreda naš najveći, naša najveća razvojna šansa, a nisu ove, ove stvari kojima se bavi ova vlast.

00:39:31 - Slobodan Ilić: Mislim da bi budžet u narednim godinama s poljoprivredom morao biti najmanje deset posto budžeta Srbije i to je jedini način da se srpska poljoprivreda vrati bar na neke grane koje je nekada bila, jer sada je na najnižim granama u istoriji Uhm, vi se hvalite količinom, odnosno iznosom subvencija za ovu godinu koje iznose oko sto šesnaest zarez pet milijardi, što je nekih milijardu nepunih milijardu eura. Ovaj, tu imamo, imam pitanje koliko od tog novca će biti potrošeno za ostale subvencije iz ove godine? Koliko je trenutno isplaćeno subvencija? Da li se nešto duguje poljoprivrednicima, i koliko će stvarno dobiti u 2026? I kada će ih dobiti, jer znamo da stalno kasne, da imaju ljudi s tim problem, i ljudi ne mogu da planiraju svoju proizvodnju, jel je država nepouzdana sa isplatama subvencija Taj iznos subvencija kada kažete da je to sto šesnaest milijardi.

00:40:24 - Slobodan Ilić: To sad zvuči mnogo milijardu evra, ali uzmemo u obzir poljoprivredne površine kojima Srbija raspolaže i potencijal koji ima, to je izuzetno mali iznos. Taj iznos je, uporedit ću s jednom stvari koja se trenutno gradi i to je jedan nepotrebni fudbalski nacionalni stadion koji će koštati približno toliko. Dakle, cela poljoprivreda Srpska za godinu dana će dobiti isto koliko dobija jedan stadion koji će verovatno služiti ovaj, za neke sletove, pa ćete vi nositi štafete Vučiću kao nekada Titu. Imate zahtev poljoprivrednika od pre mesec dva dana koji su najavili neke proteste. Za sad su oni mirni i ne bave se blokadama, ljudi rade svoje poslove, ali ja ću samo reći šta su osnovni zahtevi poljoprivrednika koji ovde u ovom budžetu nisu apsolutno tretirani.

00:41:12 - Slobodan Ilić: Uhm, to je oslobođenje goriva koje sipaju od akciza To se, to se već godinama provlači kao tema i nažalost, država nema sluha da oslobodi gorivo za poljoprivrednike od akciza, kao što je urađeno u svim ozbiljnim državama sveta. Takođe, oni su tražili da se subvencija po hektaru podigne na trista eura. Da li je to realan iznos ne znam, ali svakako treba ući u pregovore oko toga. Uhm, imamo ogroman, ogroman problem PIO fond, PIO fonda i duga za poljoprivredne penzije koji je ogroman. O tome se takođe ovde ništa ne, ne govori, niti se ulazi u rešavanje tog problema.

00:41:49 - Slobodan Ilić: I ono što poljoprivrednici traže i što je možda i mera koja je najlakše moglo ministarstvo da uradi uz pomoć saradnji sa bankama je da poljoprivrednici dobiju kredite za sledeću godinu sa kamatama od jedan posto i koji će im biti podsticaj za zabavljanje poljoprivrednom proizvodnjom. Uhm, nisam, neću se baviti svim, obiman je dosta ovaj budžet i neke, neke ovaj, delovi budžeta, ali ono što sam govorio i što je sada i predsednik Odbora spomenuo, ali neću se baviti direktno tim odgovorom. Samo ću reći da je ovde odvojeno za poljoprivrednu inspekciju trista devedeset miliona dinara, za bezbednost hrane šest milijardi i za Direkciju za nacionalne referentne laboratorije trista sedamdeset četiri miliona. Dakle, ukupno je odvojeno oko šest zarez sedamdeset pet milijardi dinara vezano za bezbednost hrane, laboratorije, poljoprivredne inspekcijeŠto nije mali novac. Ali efekti rada tih tog odeljenja poljoprivrede i poljoprivredne inspekcije.

00:42:49 - Slobodan Ilić: Mogu da kažem nula. Poljoprivredna inspekcija u Srbiji apsolutno ništa ne radi, osim što hvata neke male sitne prodavace po pijacama i ljude po restoranima. Da li imaju neku neprijavljenu rakiju i takvim stvarima se bave. A ono što je ogroman kriminal i opasnost za ljude enorman uvoz hrane, nekontrolisani uvoz hrane, nekontrolisanog kvaliteta. Ono što bi trebalo da rade poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija, oni to uopšte ne rade, a to možemo videti i po njihovim izveštajima kada ih dobijemo ovde, da oni imaju izuzetno mali broj uzorkovane hrane i izuzetno mali broj prekršajnih krivičnih prijava, tako da ove pare koje se daju za inspekciju su praktično bačene pare.

00:43:30 - Slobodan Ilić: Ja ću samo navesti jedan primer koji se pojavio kao vest. Pa eto pitanje za poljoprivrednu inspekciju da li se time pozabavila. Imamo vesti iz regiona da se pojavila piletina koja raste u marketima. Dakle, imate piletinu koja stigne u market. U pitanju je belo meso, pileće sa sedamsto grama i posle nedelju dana to belo meso u marketu ima osamdeset sedam grama sa tendencijom da dođe do jedan kilogram.

00:43:54 - Slobodan Ilić: E sad, da li se inspekcija bavila? Da li mi u Srbiji imamo slično-slične piletine? Da li su kontrolisali markete i da li imamo rast piletine od ogromnog ubacivanja hemije u procesu proizvodnje i klanja piletine, gde imate proces da se piletina povećava u zapakovanom mesu se povećava po dvadeset trideset posto u marketu ako se ne kupi isti dan kada je kada je doneto. Srbija uvozi ogromne količine hrane kao nikada u istoriji. Vi kad pričate najveći budžet u istoriji, najveća u istoriji je najveći uvoz hrane u istoriji i poljoprivrednih proizvoda.

00:44:33 - Slobodan Ilić: Prvenstveno mislim na meso i povrće. Mi imamo situaciju, sad uvozi povrće najviše iz Albanije i Turske. To su ove Vučićeve prijateljske zemlje, odnosno njegove njegovi prijatelji iz Hrvatske i još nekih zemalja. Ono što se nikad u istoriji ne dešavalo da mi nemamo osnovne, osnovno povrće za upotrebu u Srbiji moramo da uvozimo iz zemalja koje su daleko ispod kvaliteta povrća od našeg povrća. Takođe, ovo, uvoze se ogromne količine lažnog meda na stotine tona mesečno.

00:45:02 - Slobodan Ilić: Uvoze se ogromne količine mleka u prahu i uvoze se ogromne količine palminog ulja koje se ovdje mlekarama ubacuje u takozvane mlečne proizvode I dalje smo država sa najmanjim procentom navodnjavanja u Evropi, a vidimo da je ovde u budžetu spomenuto navodnjavanje sa samo pedeset osam miliona dinara. To je beznačajan, to su beznačajna sredstva i umesto da se odvoje ozbiljna sredstva za navodnjavanje i da se podigne nivo i ovaj poljoprivredne proizvodnje i prinosi da se ne zavisi samo od Božije volje. Na tome se apsolutno ništa ne radi. Ponoviću na kraju, dakle poljoprivreda je najveći, najveća razvojna šansa Srbije, eh, privredna grana koja ubedljivo može da najviše raste sa relativno malim ulaganjima. Nažalost, država na tome ništa ne radi i ovaj umesto da pospešuje, ona još nazad unaza-unazađuje poljoprivredu. Ovaj budžet je nastavak politike ove vlasti, uništavanje srpske poljoprivrede koji traje trinaest godina i kao takav neću podržati. Hvala

00:45:57 - Marijan Rističević: Idemo dalje. Ide bio Ilić jel tako, sad je Nikezić, pa Bulatović i da znate nema više prijavljenih.

00:46:31 - Dušan Nikezić: Hvala. Ja ne bi ponavljao o stanju u poljoprivredi. Mislim da je kolega Aleksić dosta detaljno to obrazložio. Nažalost, budžet za narednu godinu je vrlo sličan budžetu za ovu godinu. Vi više i ne gasite požar koji je evidentan.

00:46:51 - Dušan Nikezić: Mi smo ove godine imali jednu katastrofalnu poljoprivrednu sezonu u svakom segmentu i niti su bila predviđena sredstva ove godine da se pomogne poljoprivrednicima koji su postрадали, niti su predviđena naredne godine za iste namene. Mi takođe ne znamo koliko sredstava u budžetu u narednoj godini je namenjeno dugovanjima iz ove godine, ne znamo koliko je i mislim da je to nešto što Ministarstvo poljoprivrede mora prvo da kaže. Do sada je izvršeno toliko i toliko- -budžeta za poljoprivredu u ovoj godini, za koje namene kome su ostali dužni, da li će biti plaćena do kraja godine, da li će biti prenesena u narednu godinu, koliki iznos će naredne godine biti za pokrivanje dugova iz prethodne. Mislim da je to jako važno, kao što mislim da je važno da tačno znamo, ne mora u-u dinar, ali okvirno da znamo za koje namene će Ministarstvo poljoprivrede da, da deli sredstva subvencija u narednoj godini. Mislim da je to jako važan podatak za poljoprivredne proizvođače.

00:48:06 - Dušan Nikezić: Takođe, ono što, ono što je eh,eh evidentno je da imamo razliku u,u budžetu za direktna plaćanja između prošle godine i ove godine. Znači, imamo smanjenje od nekih sedam milijardi milijardi dinara. Gde, gde će biti to smanjenje? Da li će biti na premiji za mleko, da li će biti za biljnu proizvodnju, da li će biti za sertifikovano seme za, za priplodne junice? Čisto da znamo da poljoprivredni proizvođači znaju u kojem segmentu će biti doći do smanjenja.

00:48:46 - Dušan Nikezić: Ja pozdravljam povećanje uMera budžeta za mere za ruralni razvoj. Ali opet, da znamo u kom segmentu će doći do tog, do tog povećanja. Znači u ovom trenutku da znamo, jer pretpostavljam da Ministarstvo poljoprivrede kad pravi budžet raspolaže tim podacima i mislim da je to ono što poljoprivrednike, eh poljoprivrednike najviše zanima. Ono što takođe poljoprivrednike, poljoprivrednike, poljoprivrednike zanima koji će biti i da li će biti dodatnih uslova za subvencionisanje u-u-u narednoj godini. Da li će biti dodatni uslov za premije za mleko?

00:49:24 - Dušan Nikezić: Da li će ostati premije kakva je bila do sada ili će biti uslova dodatnih uslova tipa kvaliteta mleka u narednoj godini, da poljoprivrednici znaju šta, šta mogu da očekuju. Takođe, da li će, eh eh da li će biti uslov sertifikat za hemiju u-u-u narednoj godini. Također, ono što poljoprivrednike zanima je kada će biti, kada će biti u potpunosti isplaćeni povraćen novac za mehanizaciju, jer se mnogima to i dalje duguje. Takođe, pitanje je zašto nisu isplaćena sva sredstva za, eh za regres za junice, zašto nije raspisan javni poziv i da li s-i zašto se iznos od sto hiljada dinara po junici ne isplati do Nove godine, već se uvek deo prebacuje za, za narednu godinu. Ono što su svi poljoprivredni proizvođači pri-primetili, ono što svi l-laički primećujemo je da se klima ozbiljno promenila.

00:50:37 - Dušan Nikezić: Znači mi u četiri godine imamo tri sušne godine i to sad više nije slučaj. Znači, nešto se suštinski promenilo, a ja ne vidim da se bilo šta promenilo u, kod Ministarstva poljoprivrede. Čak šta više vi imate smanjenje kod Direkcije za vode, smanjenje sredstava u ovoj godini u odnosu, u odnosu na prethodnu. Strategija poljoprivrede se više uopšte ne spominje, a to bi trebalo da bude jedan od ključnih segmenata te strategije. Šta mi radimo u uslovima ozbiljnih klimatskih promena gde mi imamo sušu praktično skoro svake godine?

00:51:21 - Dušan Nikezić: Šta to radi Ministarstvo poljoprivrede, ne da spreči da promeni klimu, nego da spreči posledice po poljoprivredne proizv-proizvođače, jer su posledice u svakom segmentu i u voćarstvu, i u stočarstvu, i u ratarstvu. Znači, nema segmenta poljoprivredne proizvodnje gde nismo imali ozbiljne posledice i u prošloj godini i u prethodnim godinama koji su uslovljeni klimatskim promenama. Kako mi tim ljudima pomažemo? Šta je to Ministarstvo poljoprivrede? Znači vidimo da sredstva niste namenili, a da li ste namenili neku drugu vrstu, nego, neku drugu vrstu pomoći Opet iz budžeta vidimo da niste.

00:52:00 - Dušan Nikezić: Niti se o tome govori, niti se radi na tome. To je suštinski problem. Ljudi odustaju od poljoprivredne proizvodnje zato što nemaju rešenje za, za takve, za takve stvari. Znači, posvetite se onome što je problem, dnevni problem svakog, svakog proizvođača. Vi posle takve godine donesete budžet koji je identičan, gde nigde ne spomen-spomenete na koji način ćete pomoći s-poljoprivrednicima koji su stradali u prethodnoj godini.

00:52:36 - Dušan Nikezić: To je razlog zašto se sve više, sve manje ljudi bave poljoprivredom. Zašto ljudi od-odustaju? Zašto gase domaćinstva? Zašto svake godine imamo manje domaćinstava, svake godine imamo manje, manje, manje stoke? Zato što ne vide podršku.

00:52:51 - Dušan Nikezić: Poljoprivreda je dugoročna stvar. Ljudi moraju da imaju sigurnost i podršku od strane države da znaju i da ulože sredstva i vreme i praktično da se opredele za taj vrlo odgovoran, jedan od najodgovornijih poziva koji postoje. Znači, molim vas da u narednom periodu zaista ozbiljno razmotrite sve te stvari i da se one reflektuju u buđ-u budžetu i da znamo kada, kada donesete budžet, da znamo za šta, za šta idu sredstva. Jer ako vi to ne znate, onda smo tek u problemu Ako ovako paušalno stavite cifre i stavite da je sedam milijardi dinara manje u ovoj godini za direktna plaćanja, a ne znamo na kom razdelu su ta, ta plaćanja manja, čemu onda da pričamo? Hvala.

00:53:45 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Eh, Bulatović Dejan i nemam više prijavljenih, izvolite.

00:54:07 - Dejan Bulatović: Dobro. Ono što je interesantno da moj prethodnik zaista ovaj put jeste pričao o poljoprivredi. Zaista je to za mene iznenađenje i to je ono što je pozitivno. Ovaj tačno da, tačno da imamo probleme, određene probleme u poljoprivredi, ali ono u što sam ja siguran jeste da Ministarstvo za poljoprivredu itekako ulaže svoje napore da bi se ti problemi rešavali. Mi imamo problem u stočarstvu, to je činjenica.

00:54:36 - Dejan Bulatović: To je apsolutno činjenica, a o tome govorimo malo duže vremena. Nije to, evo zadnjih deset godina. Problemi su nastali mnogo ranije. Ja, recimo, nisam bio ni u jednoj vlasti posle dve hiljade godine, niti u jednoj vlasti, niti zakonodavnoj, niti...Što bi rekli izvršne. Meni ne možete to da spočitavate.

00:55:01 - Dejan Bulatović: Nisam podržavao ni jednog ministra niti, niti bio na bilo, niti na bilo koji način učestvovao u bilo čemu, ali sam govorio, ali sam govorio o tome otvoreno kada sam i bio u opoziciji. Kada sam bio predsednik Odbora stranke Slobode i pravde, kada ste vi gospodine bili sa mnom zajedno, sve je bilo, onda smo pričali o tome i-i-i stvari su se i stvari su se, nećete verovati, pomerile mnogo unapred i morate da, morate budete iskreni. Koliko su bile subvencije pre samo nekoliko godina, koliko su sad? Pričamo o ratarstvu, pričamo o voćarstvu, pričamo o tome da, da budemo krajnje iskreni, treba da odete malo po Srbiji da vidite koliko ima i onih koji su zadovoljni. Recimo, neka domaćinstva koja itekako funkcionišu zahvaljujući pomoći subvencija države, Ministarstva poljoprivrede.

00:55:53 - Dejan Bulatović: Znate koliko ih ima mnogo? Moramo biti realni, krajnje realni. Postoje mnogo takvih domaćinstava širom Srbije. To je zahvaljujući radu eh, eh, sektora u Ministarstvu, Ministarstvu poljoprivrede. Tačno je da, da mi imamo problem sa, sa, sa, sa vremenom.

00:56:13 - Dejan Bulatović: Jasno je da postoje suše. Postoji, postoji tu taj intenzifikacija tog problema postoji ne samo u Srbiji, naravno, nego čitavoj Evropi i suočava se, suočava se sve zemlje sa tim. Pa prosto, to nije Vlada Srbije kriva za to nije Ministarstvo poljoprivrede kriva za to. Da trebamo da radimo na tome, da tačno je, ali to je program koji treba da se planira malo dugoročnije. Ne možemo to e, evo sad sutra ćemo to rešiti.

00:56:39 - Dejan Bulatović: Ja mislim da se do-dosta toga i rešilo po pitanju navodnjavanja, baš kad su u pitanju voćnjaci. Tu se mnogo ulagalo, baš kada je u pitanju kap po kap i drugi sistemi. Da ne pričam o protivgradnoj zaštiti, da se tu itekako napredovalo, naravno, uz pomoć subvencija, subvencija Ministarstva poljoprivrede. To je činjenično stanje i to je istina. Da postoje, da postoje, da postoje stvari koje, koje mogu biti bolje, pa može.

00:57:08 - Dejan Bulatović: I trudićemo se da bude bolje i ukazivaćemo baš ovde iz odbora treba da idu takve inicijative, da stvari moraju da se menjaju. Zato i postoji ovaj odbor i hajde da utičemo. Evo, ja sam saglasan, hajde da utičemo iz ovog odbora da izvršna vlast, tačnije Ministarstvo poljoprivrede, radi bolje. Da, evo ja ću podržati svaku takvu jednu tačku. Ako smo krajnje iskreni, ako smo krajnje dobronamerni, da, nikakav problem.

00:57:32 - Dejan Bulatović: Ono što je Miki Aleksić malopre govorio kako da vam kažem, priča čovek o poljoprivredi Evo po-povaj, rekao sam i gospodin Nikezić priča o poljoprivredi. Odlično, otvorili smo debatu. Hajde da nastavimo u tom pravcu. Hajde da nastavimo svi zajedno dobronamerno, jedinstveno, ujedinjeno, timski. Hajde da utičemo Ministarstvo poljoprivrede da rade bolje, jel može bolje da rade?

00:57:55 - Dejan Bulatović: Može, može, sigurno može, ali hajde da vidimo realno šta, šta je to što bismo mi mogli da kao Odbor za poljoprivredu utičemo i da to bude bolje. Evo mene interesuje jako stočarstvo, da otvorimo temu stočarstva u Srbiji. Istina je da, da, da imamo problem sa tim. Istina je i ono što je malopre Nikezić govorio o junicama i priponom materijalu. Tačno.

00:58:22 - Dejan Bulatović: Tačno. Hajde da pričamo o tome zajedno. Ajd dobro Aleksić, sad se smeješ, ali, ali, ali, ali krajnje, krajnje dobronamerno govorim o tome, krajnje dobronamerno. Pokušavam zaista da otvorim jednu dobronamernu debatu, da, da potvrdim da trebamo svi zajedno da radimo za poljoprivredu. Slažem se, nemam problem sa tim, da ovde stvari funkcionišu savršeno.

00:58:45 - Dejan Bulatović: Ne, ne funkcionišu. Ajmo onda svi zajedno da vidimo, da vidimo šta je, evo ja sam otvorio, videli ste, tražio sam dopunu dnevnog reda Dajte da vidimo što se tiče veterinarstva, šta je, evo imaćemo posebnu sednicu za to, vrlo brzo posebnu sednicu. Mene interesuje i taj deo priče. Imamo, imamo ono što trebamo da imamo, to je Odbor skupštinski da svi narodni poslanici u-ućestvuju u tome da, da, da ne samo da kritikujemo, nego da, da, da dajemo predloge, da tražimo kroz skupštinske odbore da se ti predlozi prihvate da ovo ne bude forma, da ne bude, da ne bude eto neka floskula politička ili ne znam kakva. Ovaj odbor treba da bude zaista odbor, kao što jeste i smatram da ovde-ovde je zaista činjenično stanje, da ovde u Odboru ima mnogo poljoprivrednika koji razumeju poljoprivredu i to je jako dobra stvar.

00:59:36 - Dejan Bulatović: I hajde da kao takvi pošaljemo tu neku sliku odavde iz ovog odbora, da smo krajnje dobronamerni svi prema, prema poljoprivrednicima, da, da poljoprivrednici na neki način dobiju podršku od našeg odbora i da taj odbor zaista u budućnosti pokaže i neke svoje, ne samo kvalitete, nego i inicijative iza koje ćemo stati svi. Evo ja vam se zahvaljujem. Nemoj da samo blatuješ kritike, napada opoziciju, blatuješ samo napad-evo pole Eto, hvale

01:00:05 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. E, sad ćemo ovako. (kašalj) Sad ćemo ovako, pojavio se, prijavio se pardon, Matić Veroljub, ehmm, prijavio se Jovanović Dragan.

01:00:19 - Marijan Rističević: Ja se izvinjavam što njega zaboravio kao velikog proizvođača, evo... Da ne bude samonamerno, zaboravio sam i Matića, pa umalo I Matić se bavi poljoprivredom. Ovo je odbor, ovo je odbor, pa i Milija se bavi poljoprivredom Na određen način. Na određen način kao pružaoc vetinarstvih usluga dugogodišnje. Ali meni je drago što u ovom odboru ima toliko poljoprivrednika, za razliku od nekih drugih odbora koji sa pro, sa temom koje se bave uglavnom nemaju toliko.

01:00:49 - Marijan Rističević: Dakle, a ja sam ponosan i na Odbor za poljoprivredu i tu je bilo malo kritike i ponosan sam na to štoDakle smo mi više puta i spojili to zajedništvo. To što nije prošlo nije naša krivica. Možda smo mogli da je bilo zahteva da ne bude od mene da imamo javno slušanje ponovo pre donošenja budžeta, ali nije bilo zahteva iz ministarstva, nije bilo inicijative, ali netko mora da podnese inicijativu i da da teme i da da, uhm, određeni spisak učesnika i onda mi, onda mi taj zahtev odobrimo i onda imamo javno slušanje na kojem možemo o tome da raspravljamo. Znači, mi smo kao odbor verovatno za to raspoloženi, ukoliko te inicijative bude, bez obzira s koje strane ona došla. E, to je to, sada imamo, uhm, uhm, Matić Veroljub, pa Jovanović Dragan.

01:01:40 - Marijan Rističević: Bulatović je završio. Dobro, zahvaljujem Matić, izvoli.

01:01:46 - Veroljub Matić: Zahvaljujem. Ja ću potvrditi malo i iz drugog ugla reći, a to je poljoprivreda najviše zavisi od klimatskih uslova. Mi možemo u poljoprivredi da dajemo subvencija koliko god hoćete. Ako klimatski uslovi utiču na poljoprivredu, recimo velike suše, grad, poplave i tako dalje. Mislim da od tih subvencija nema ništa.

01:02:14 - Veroljub Matić: Ako u tom delu ne preduzmemo nešto da bi omogućili da što manje ima tog uticaja. Recimo protivgradna zaštita, protivgradna zaštita, ja nemam informaciju u zadnje, u zadnjih godinu dana ovaj koliko je to proširilo po Srbiji, ali znam da smo i mi kao odbor pa i skupština doneli zakon i da je protivgradna zaštita automatizovana u jednom delu Srbije i da se ona u tom delu pokazala jako dobro. Naravno da ona ne može da spreči ovaj grad sto posto, ali može da spreči ako su manji naleti ili da ga ublaži ili umanji. To je jako veliki doprinos poljoprivredi. Ne vredi nama pomoć u recimo ratarstvu, ako nam grad u deset ili petnaest minuta ovaj uništi, uništi tu našu letinu.

01:03:15 - Veroljub Matić: Zato moj je predlog da vidimo šta se tu dešava i da ta protivgradna zaštita pored te automatizacije ima i drugi i drugi delova gde treba da se ispomoći, pogotovu sa pograničnim delovima našeg okruženja, odnosno države i- i ovaj oko nas. Dalje, ono što je u okviru svega toga, uhm, to je i vodosnabdevanje. Uhm, pogotovu u onim opštinama koje su seoskog tipa ili ovaj gde ima razvijena, razvijena poljoprivreda i gde ovaj imamo dosta stanovnika u seoskom području. Svedoci smo da u tom vodosnabdevanju, uhm, sve je manje zdrave i ispravne piće vode. I, a imamo potencijala da se proširujemo i u tom delu i to je jedan od uslova opstanka naših ljudi u seoskom području ili bilo gde i u gradskom i seoskom.

01:04:27 - Veroljub Matić: Ako nema zdrave i ispravne pijaće vode, onda smo u velikom problemu. U okviru toga moje, moje pitanje šta se dešava sa projektom vodosnabdevanja sa akumulacije Stuborovni, odnosno brane Stuborovni To su svi za brane, svi za brane Otprilike. Brana Stuborovni, ako se ja dobro sećam, mislim da ima kapacitet od sto pedeset sedam miliona kubnih metara vode, da je ona rađena dvosmerno, znači da spreči poplave, ali prvenstveno da izvrši, uhm, uz naravno preradu, odnosno ovaj fabriku vode da snabde, mislim da je to sedam ili osam opština i jedan grad. I da je tu zastoj jer ako imamo akumulaciju samo u jednom smeru, ako se ta voda ne koristi i tako dalje, brzo ćemo izgubiti to jezero i kapacitet jezera, a ne znam da li ćemo i opravdati postojanje i izgradnju takve akumulacije. Moj apel je prema stručnim licima koji se bave tom tim, tim vrstom, tom vrstom posla da ponovo predlože kako da nastavimo da iskoristimo akumulaciju Stuborovni i da ona ima svoj dvosměni, dvosměni uticaj i za sprečavanje poplava, a ujedno i za vodosnabdevanje jednog širokog dela Srbije.

01:06:20 - Veroljub Matić: Dalje. Što se tiče subvencija, ja ne bih ne bih ulazio široko u taj u taj deo, ali bih nešto napomenuo i tamo gde su nama poljoprivredni proizvođači najviše zainteresovani, A to je mehanizacija. U okviru mehanizacije to su traktori. Najveća zainteresovanost našeg seljaka proizvođača je za mehanizaciju, odnosno za subvencije za nabavku traktoraDakle, i ove godine bi trebali, odnosno ministarstvo bi trebalo i predlaže da se ponovo uđe, da se na vreme uđe za nabavku traktora, da se oplemeni taj konkurs koji ne može da bude samo ono strogo ko je predao pre-prijavu. Mora da postoje i drugi elementi koji opredeljuju nadelu nadelu aa subvencija za za traktore, jer aa u okviru mehanizacije za poljoprivredu mislim da je osnovna mehanizacija traktor.

01:07:42 - Veroljub Matić: Ovo je sve, sve ostalo su dodaci i zato nabavka traktora ove godine treba da krene na vreme i da krene obavezno. I još jednu stvar da napomenem, ja sam ja volim da budem konkretan, ovaj bez tih političkih primesa. To je uređenje, aa malo zaboravljam kad pričamo o poljoprivredi, ja slušam i ovde. Ovde se gotovo ne pomene šumarstvo, ne pomene vodoprivreda. Ja čini mi se da sam najčešće oko vodoprivrede ovaj pominjem, jer mislim da je eh da je to jako važno, dovoljno važno, kao i ostali deo poljoprivrede.

01:08:31 - Veroljub Matić: Aa uređenje i uređenje recimo vodotokova. Uređenja vodotokova imaju ovaj, imaju dvosmerno trosmrno trosmer-trosmerni deo ili dvosmerni najčešće, a to je odbrana od poplava. I to je navodnjavanje. Tako da sve ono što se radi u okviru uređenja vodotokova treba da imaju dva smera, da to bude i odbrana od poplava i navodnjavanje. Da jednim potezom uradimo dve stvari koje su nam potrebne.

01:09:13 - Veroljub Matić: Vrlo često usled tih klimatskih uslova o kojima sam na početku pričao, vrlo često aa imamo da u jednoj godini imamo, recimo, u prolećnom delu, najčešće je to maj ili ovaj tako nešto imamo poplave, a onda već u julu, avgustu i tako dalje imamo velike suše, tako da nam treba i da se odbranimo od poplava, a treba i da i da ovaj i da navodnjavamo kada su suše. A u okviru uređenja toga može da se uradi i jedno i drugo. Tako da moramo više da obratimo pažnju i da možda više ovog predrelno sredstava, pogotovu u tim poljoprivrednim reonima gde imamo dobre prihode od poljoprivrede. U okviru toga ovaj i kod mene u mojoj opštini rekao je Rasnica i Tamnava imaju projekat, nadam se. Tu je, tu je i direktor, direktor ovaj Direkcije za vode Maja Grbić, gde očekujem da će i Tamnava i Rasnica u sledećoj godini imati izvođenje radova na uređenju i uređenju tokova.

01:10:26 - Veroljub Matić: Zahvaljujem. Hvala

01:10:30 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Gospodine Matiću. Jovanović Dragan i tu smo završili.

01:10:40 - Dragan Jovanović: Evo gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Odbora, kolege poslanici. Evo, žao mi je što je kolega Aleksić izašao. Uvek volim i da ga saslušam, a i da polemišem sa njim, ali nadam se da ne vraća se dobro. Budžet. Ono što je meni nejasno kolege jeste da mi nekako iz svake godine ponavljamo neke stvari, ali samo da se osvrnem pošto su ovde dosta kolege.

01:11:06 - Dragan Jovanović: Zahvaljujem se predsedniku koji je rekao znači sad kad bi se pojedinačno hvali realno, najveći sam proizvođač, ja verujem kao sve ostale kolege zajedno, a i da pomnožimo puta dva, ali hajde sad to na stranu. A s druge strane, ja sam ponosan, bio sam ovde kao poslanik, član odbora skupštinske i kao pozicija kao poziciju. Glasao sam protiv SSP i na to sam ponosan i biću ponosan dok sam živev i mislim da je i on jedan od velikih uzroka svih naših današnjih, kako bi mi rekli, za ove probleme i svega ostaloga što se vrtimo u krug vezano za srpsku poljoprivredu. To su dve stvari. Treća stvar koja je meni izuzetno važna, to je gospodin Željko Radošević ovde moj dobri komšija i prijatelj.

01:11:49 - Dragan Jovanović: I prosti mi nekad sad malo mi nelagodno, ali Željko, kada se pogleda ukupna suma, to je za svaku pohvalu, mogu oni da pričaju šta god hoćeju, ali kada mi pogledamo sto šesnaest milijardi, to je ozbiljna cifra. Nekada smo mi pre desetak godina samo mogli da maštamo o tome. Ali šta je ovde problem? Problem je raspodjela. Vi kada dođete ovde stvarno prvu stvar koju morate da uradite jest da kažete šta se duguje iz prethodne godine.

01:12:17 - Dragan Jovanović: To je prva i osnovna stvar, da mi vidimo u stvari, da l je to sto šesnaest ili sto četiri, sto osam ili sto petnaest. To je prva stvar. Druga stvar, mi govorimo ovde već godinu dana. Sad stalno pričamo 2025. godina je problematična.

01:12:31 - Dragan Jovanović: Jeste po meni najgora i ne mogu da opet zamislim, eh govori ovde dobro i moj kolega Dejan Bulatović. Mi pričamo o pomoći srpskom seljaku, srpskom agraruI govorili smo ja i gospodin Rističević ovde više puta. Hajmo da pokušamo pred jedan budžet, mi ćemo vam damo maksimalnu podršku da se napravi taj fond za pomoć najugroženijim. Ovde je netko pomenuo mislim da kolega Ilić, eh, ili i ovde druge neke kolege koje su govorile i Kena, dobra je stvar da se poveća sada, vidio sam u ovom predlogu budžeta za ruralna područja. Svi smo govorimo puna su nam usta sela, pa kažemo kako ćemo da pomognemo ljudima, ali ja sam rekao i kao predsjednik opštine bi plaćao ljudima doslovno, na primjer gore u brdsko planinskim selima Vojkovci, Jarmenuci i taj pot-taj potez gore od Topole ka Rudniku, da ljudi tamo žive.

01:13:24 - Dragan Jovanović: I to je dobra stvar. Ali hajmo da vidimo na koji način se ta, ti novci njima plasiraju. I sa druge strane da se napravi taj jedan fond koji će na adekvatan način moći da reaguje kada se dese ovakvi poremećaji kao što smo ove godine mraza. I onda se svi, znate više osiguravajuće kuće ne osiguravaju uopšte od mraza. 'nači ne osiguravaju.

01:13:45 - Dragan Jovanović: Mi smo sad koji smo ozbiljni proizvođači u ozbiljnom problemu. I na koji način sada jurimo banke da vidimo oko kredita da nađemo način kako ćemo da se štitimo od mraza. Mi čak nekad smo kukali grad, ovde je pomenuo kolega Matić, protivgradnu odbranu. Verujte mi, kolega Matiću za godinu dve, ako bude Bog zdravlja ili budem ovde u parlamentu, nećemo mi toliko više to ni pominjati. Nama će biti ove klimatske promene i mraz osnovni problem i tu ćemo morati najviše da razgovaramo i da vidimo kako ćemo mi moći da se zaštitimo i ovo što ste malopre pomenuli kao adekvatnu stvar, vodoprivredu, mi o vodoprivredi ne razmišljamo Ja sam ovde čak postavio poslaničko pitanje, lepo je kad mi govorimo o projektima navodnjavanja, već mislim, ovde svi su već čuli i svi znaju za taj projekat Jaseničke kapi, urađena prva faza, druga faza sad mi kažu Saudi fond doći će njihova delegacija, prošlo je, biće, biće, a kad će?

01:14:39 - Dragan Jovanović: Kad će? Onda će da se pokrade što smo ugradili u prvoj fazi i kad će to da bude? I to stalno pitamo. Ajmo ljudi da nekako da vidimo na koji način. I kada sam malopre rekao tabelarno da bi mi kao narodni poslanici bar članovi odbora trebali da dobijemo kada prikazujemo, sad govorimo samo o subvencijama, pa govorim o sto šesnaest zarez pet ili šest milijardi dinara.

01:15:01 - Dragan Jovanović: Bilo bi korisno da mi isto dobijemo i pregled, znači mera koje će biti u kalendarskoj 2026. godini, pa kažem prva mera će srediti javni poziv u prvom ili drugom mesecu naredne godine, druga mera u trećem mesecu četvrta ili treća mera ne znam u petom šestom I onda da imamo taj pregled i da mi koji smo proizvođači imamo tu prepoznatljivost i da možemo da kažemo Bogu hvala nama je država, predsednik, Vlada, skupština obezbedila budžet od milijardu evra, ali sada mi kad podvučemo neku crtu i kad pogledamo i moje komšije tamo u Blaznavi selu kad me vide oni kažu Dragane, super je to što vi kažete, ali samo da vidimo na koji način i gde je to otišlo. To je Željko problem sa kojim ti si neko ko je naš, moram tako da kažem, godinama jedemo isti hleb i ovo je važno da se zna i na koji način i dobra je svaka inicijativa kako mi stvari možemo da popravimo. Ne možete vi ovde govoriti, zato se ne slažem sa kolegom Aleksićem koji kaže politika. Okej, politika je dovela da mi imamo sad jedan nagranj-, ozbiljno nagranjeni budžet.

01:16:10 - Dragan Jovanović: Cifra od milijardu evra u ovom trenutku sa svim problemima i nedaćama koje zemlja ima je ozbiljna cifra. Ako se ona podeli na adekvatan način da ljudi imaju prepoznatljivost kod mera podrške, to može da bude dobro, ali ako mi to nemamo, mi smo mogli da stavimo i tri milijarde Nikakve vajde, kako bismo mi rekli, ne bi bilo. I zato je važno da imamo tu prepoznatljivost. Zato je važno da imamo tu predvidljivost i zato je zna-, bitno da i mi kao narodni poslanici, a naročito članovi Odbora za poljoprivredu znamo sa čim počinjemo sledeću godinu. Zbog toga prva rečenica mora da bude sto šesnaest milijardi su subvencije direktno za podsticaje, imamo vodoprivredu, imamo uređenje rečnih tokova.

01:16:59 - Dragan Jovanović: Pazite vi, eh, malopre sam pominjao klimatske promene. Znate li koliko samo imamo u Šumadiji bujičnih potoka? Neka od njima lokalne samouprave s ovim sredstvima, dobili smo narodni, kao narodni poslanici Predlog budžeta za 2026. godinu transferna sredstva lokalnim samoupravama. Gospodine Matiću, ovo se odnosi i na mene i na vas koji vodimo lokalne samouprave su nepromenjena od 2012.

01:17:23 - Dragan Jovanović: godine Znači, to je ozbiljna stvar. Pogledajte samo koliko su nam sada za sledeću godinu izdaci samo za plate zaposlenih, najave povećanja vaspitačica, sve ono što dajemo iz lokalnog budžeta. I sad ako se desi jedna, na primjer, bujična padavina dva do tri dana mi ćemo imati strahovite probleme i mi to ne možemo sami da održavamo. Mi imamo reku Jasenicu koja dijagon-dijagonalno protiče kroz čitavu opštinu gore od Rudnika dole do Smederevske Palanke. I moramo voditi računa, to je reka prvog reda koja direktno potpada Srbijavodama i, a da ne govorim o gomili bujičnih potoka koji se ulivaju upravo u tu reku.

01:18:03 - Dragan Jovanović: I zato nam je potrebna pomoć i sa jedne strane da lokalne samouprave budu budne oko toga, ali sa druge strane država mora imati tu predvidljivost i mora nam pomoći s ovim projektima gde smo lokalne samouprave radile te projekte, gde nam je država dala podršku, moramo da dovedemo do kraja I, eh, vi u ministarstvu i ovi ljudi iz Srbijavoda moraju iznaći mogućnost da sa kreditorima se brže to ostvaruje. Mnogo meni se čini, zato ja malo možda kukam na vas koji ste u izvršnoj vlasti, eh, meni se čini da to mora da ide brže.

01:18:46 - Dragan Jovanović: Najiskrenije vam kažem i oko ovih stvari koje sam rekao, naročito mera podsticaja, tu mora da se vidi efikasnostEfikasnost. Jer vi kad biste radili kod nas u privatnom sektoru ne biste dugo zadržali s ovakvim, da to dočekamo tri godine ili četiri završena prva nema druge faze, pa to je stvarno skandalozna stvar. Zbog toga ljudi ove sredstva su ozbiljni novci i zato ćemo mi uvek da podržimo, ali moramo da znamo šta je korak dva, korak tri, korak četiri. Eto zahvaljujem.

01:19:12 - Marijan Rističević: Jeste li završili?

01:19:13 - Dragan Jovanović: Jesam.

01:19:14 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. U međuvremenu se prijavio Miletić Milija. Ajde Milija izvoli, malo si malo zakasnio, bio sam najavio.

01:19:22 - Milija Miletić: Da,da tri minuta. Zahvaljujem se. Uvaženi kolege, ja se izvinjavam pošto sam u međuvremenu imao nekih obaveza, zvali su me nešto ispred. Pozdravim sve prisutne predstavnike Ministarstva poljoprivrede ljude s kojima sarađujem. Nadležno Ministarstvo finansija koje zajedno sa nama sada krojimo kapu budžeta za dvadeset i šestu godinu.

01:19:43 - Milija Miletić: Što se tiče budžeta za poljoprivredu vidimo da je ono što stoji na papiru je nešto što dobro, kako su rekli kolege pre mene i da se ne ponavljam više. Imaćemo normalno taj odbor, ja sam tražio odbor posebno za deset, što se tiče onog dela vezano za subvencije i isplaćene subvencije, stanje u stočarstvu, ali to ćemo. Tražio sam i da bude, da ta sednica bude koliko može gospodine Rističeviću da to bude naredne nedelje, da to o tome raspravljamo i da vidimo kakvo je stanje, koliko je isplaćeno i kakvo je stanje u stočarstvu. Ali tema je budžet, ja ću kao predstavnik jedne seljačke stranke glasati za predlog budžeta koji je sada ovde. Mene isto interesuje jedan deo, a taj deo to je vezano za period, isto je bio nekada ranije gde su veći broj naših poljoprivrednih proizvođača, gospodin Željko Radošević je kolega bio kod nas.

01:20:31 - Milija Miletić: Obilazili smo na-nekoliko naših sela da vidimo kako tamo ljudi žive. I suština svega jeste onaj ko se bavi poljoprivredom teško živi, ali ostaje na svojoj, na svom ognjištu i tamo radi. I tim ljudima smo i davali i daćemo i treba da se daje podrška. Imamo sada nekoliko situacija. Ja recimo, konkretno dvadeset druga godina jedan od mojih prijatelja kolega čovek koji je po struci veterinara živi na selu, uđe od sela ima dvadesetak ovaj dvadesetak krava muzara, ima nekoliko misim dvadesetaka krava koje su sada u sistemu krava tele koje, koje, koje pastu tamo na, na našim planinama.

01:21:08 - Milija Miletić: Oni ranije su dobili neka, neka sredstva, kupili su određeni broj grla priplodne stoke, priplodnih krava, steonih junica. Oni su zbog nekih tehničkih stvari, konkretno vi znate kad se, k-kada se kupe te junice umatičenje pedigre i sve ono što ide, to nekad ne prati jedno s drugim i to nije greška tih ljudi koji su mogu da kažem, neke stranke, nego jednostavno zbog nekih tehničkih stvari sada njima došao da vraćaju ta sredstva. Da se ne ponavljam gospodine Došiću u toku, ja sam više puta i dolazio i tražio i razgovarali smo sa ljudima gde je čovek opravdano opr-ima sve one papire i ono što je bitno Krave su tu, stoka je tu, čak je i povećao broj grla stoke i sad došlo do toga da je došlo do sudskog postupka. Pravobranilištvo Republike traži da mu da vrati, da vrati taj novac. I ja sada ponovo kažem ovamo ušao u sudski posao, a pravobranilac traži da vrati odmah novac.

01:22:07 - Milija Miletić: I šta sad? On sad treba te krave što je dobio ovo što je kupio, što je održavao, sve to mora da proda i da dođe do toga da nema od čega da živi sutra. Ja još jednom apelujem da se sve ovo što se radi da se izađe na licu mesta, da se proveri stanje kakvo je i to treba da rade poljoprivredni inspektori, da vide da li je to fakat stanje, a neko, neko na papir možda ima sve i svašta, a nema ga na terenu. Ovo je sušta suprotnost. Ima sve, sve postoji, ali zbog te neke male greške, a to je greška čoveka koji je neoka stranka.

01:22:42 - Milija Miletić: On sad treba da zatvori to svoje gazdinstvo, da proda tu svoju stoku i da sutra ide da traži da radi kod nekog privrednog privrednika, da radi nešto drugo. Još jednom ja bih vas zamolio da nađemo neko zajedničko rešenje oko takvih situacija Ne tiče se budžeta, tiče se naših ljudi života naših ljudi i poseban akcenat na taj, ta područja gde je težnju svog života jugoistočna Srbija, nerazvijena područja brdsko-planinska područja. Demografska slika je katastrofalna. To su mahom mladi ljudi taj čovek što je to sad dobio to je čovek trideset godina imao, trideset jednu ili dve godine i on sad na osnovu toga kad treba to da vrati, on mora sve da proda, da zajmi pare i dolazi u situaciju da sutra ide iz svog sela i da bude negde podstanar. Još jednom ja ću kao poslanik podržati sve predloge.

01:23:30 - Milija Miletić: Tražim normalno da se ova tačka što sam tražio vezano za broj grla stoke i stanje u stočarstvu da se da vidimo šta, kako, gde i dokle se stiglo. Veterinarstvo isto tema koju smo govorili ranije to je kolega Bolaković koji je tražio da se vidi oko toga. Još jednom izvršiću podržaću predlog i nadam se da ćemo svi zajedno naredne dve dvadeset šeste godine imati mogućnost da pomognemo svakom čoveku, a ovaj deo oko ovih sudskih stvari gde se Republički pravobranilac pojavljuje jedno drugo su-stižu i sad taj čovek i takvi ljudi će ostati bez, bez svog ognjišta u kome su rođeni

01:24:05 - Marijan Rističević: Jeste završili? Zahvaljujem. E sad, pošto nema više prijavljenih poslanika, sad sam ja, ovako. Gospođe iz Ministarstva, ja da sam bio na vašem mestu, verujte da bi ja nama, to jest na ovoj strani dao manje para. To je sigurno.

01:24:27 - Marijan Rističević: Dakle, ja ću mog oca i njegovu generaciju navesti kao najbolje agrarne političare. Ja kad sam bio mlad, a mlad sam rođen, bilo mlado. Mi smo imali negde oko pet hektara zemlje i otprilike zarađivali u današnjim okolnostima jedno šest sedam hiljada evraI onda smo kuburili. Bio je problem. Podsticaja nije bilo, ali smo negde paralelno sa tim radili neke zidarije i zaradili neke pare sa strane, kao što vi nama dajete sad sa strane neke, neki novac.

01:25:08 - Marijan Rističević: I nismo to uložili u tih pet hektara gde smo proizvodili uglavnom pšenicu i kukuruz, ponekad nešto repe. Nismo to uradili da bi veštački uvećali prihode po površini, nego otac kupio deset eladi. Znate. Kupio je dve krave i deset eladi i bavili smo se stojom i proizvodnjom mleka i prihodi su nam, recimo sa pet, šest hiljada evra skočili na dvadeset hiljada evra. I onda smo počeli da kupujemo mehanizaciju, da pravimo novu štalu i tako dalje.

01:25:42 - Marijan Rističević: Zato kažem da količina para nije merilo šta ćemo mi napraviti. Tako ni ova sredstva koja su, aa, priča je sve o milijardu. Nije milijarda. Sto četrdeset jedan milijardi dinara, što je negde otprilike, otprilike jedan zapeta devet i nešto milijardi. Znači, radi se o tome i ono što Ministarstvo se bavi pitanjima poljoprivrede, razne uprave i tako dalje i to je u korist poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

01:26:14 - Marijan Rističević: Znači da je budžet negde sa sto četrdeset sedam milijardi. Oni sami svuj podsticaji koji iznose negde sa jedanaest iznose negde otprilike sto, koliko to beše, sto dvadeset sedam milijardi, što je više od milijardu evra. Su negde šest zarez nešto puta, šest zarez sedam, osam puta veći nego 2012. godine. Sad je veliko pitanje upotreba novca.

01:26:41 - Marijan Rističević: Jedino što ovde mogu da pohvalim što je ruralni razvoj sa, ne znam, pet, šest milijardi skočio na jedanaest. Otprilike kroz ruralni razvoj se, aa, vrše investicije. E, sad bi bilo ovde reči o nekom stadionu. Pa moram zbog vas da objasnim nekim kolegama da bez rasta BDP-a stadion nije samo rashod, nego i prihod u BDP-u. Znači građevinski materijali, armature, betoni, cementi, kreč, plastika, metali i tako dalje.

01:27:14 - Marijan Rističević: Sve što se upotrebljava u izgradnji nacionalnog stadiona i onoga što je oko nacionalnog stadiona, aa, omogućava kroz te investicije da, evo sad nam je BDP ovoliki, toliko možemo da popijemo vode. Ali ako imamo investiciju u izgradnju i tako dalje, onda samim tim i možemo da koristimo ovoliko vode. Znači, taj rast nam omogućava da imamo bolju podelu Dakle, taj rast treba očekivati u poljoprivredi jednog lepog dana. Dakle, stadion doprinosi da sutra možemo da podelimo više kao i gradzda, gaz-, ova zgrada gde je na raštabu nam omogućava da kroz investiciju od šesto i nešto miliona, o kojoj sam ja govorio na sednici, koja će doprineti da iz turizma i ugostiteljstva i na druge načine svake sledeće godine država ima prihode od dvesta i nešto miliona i tako dalje, koja može, recimo, da uputi u poljoprivredu i veoma je bitan rast iz svih grana i tako dalje. Tako da, ne razumem to usuđivanje.

01:28:14 - Marijan Rističević: Izgradnja onog, izgradnja gra-javinske industrije nudi neki rast u svojoj oblasti, kao što očekujem da imamo rast i u poljoprivredi. E sad, ne razumem ni to sa Albancima. Malo, malo neko pominje Albance. Naš suficit od jedan zapeta dve, tri milijarde uglavnom je na CEPT tržištu, dakle Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija nam garantuju da imamo taj suficit. Inače, sa Evropom smo čak u blagom minusu.

01:28:43 - Marijan Rističević: Ne koristimo tu dovoljno veliku pijacu jer nemamo takmičarsku poljoprivredu. Sad ja vas pitam.

01:29:20 - Marijan Rističević: Ja da sam bio ministar poljoprivrede, ja bih uslovio, dao još petsto miliona od gore, ali uslovio da to bude sve upotrebljeno za razvoj poljoprivrede, a ne da finansiramo na određen način bogatelja od poljoprivrede Znači da se vratimo na ono što su radili moj otac i svi drugi, jer ukoliko imate jedan hektar zemlje, o tako Bulatoviću, maksimalno možete kroz šećernu repu kroz biljnu proizvodnju da dostignete i kukuruz da ne bude neke suše i tak maksimalno do dvehiljadu evra Tako.

01:29:21 - Marijan Rističević: Ako uzmemo voćnjak gospodina Jovanovića ili Kene, oni prave verovatno preko petnaest hiljada evra po hektaru. E, sad ja vas pitam hoćemo mi da ulažemo u one drumske razbojnike koji isključivo traže da se novac deli njima. Dakle, za biljnu proizvodnju ili ćemo da pravimo takmičarsku poljoprivredu. Recimo da većina našeg voća ipak završi u Evropskoj uniji gde smo u nekom deficitu, u blagom deficitu i ukoliko, aa, u povrtarstvu uložimo neki novac. Samo da vas podsetim da Hrvatska uvozi preko pet milijardi poljoprivrednih proizvoda, ali su nam se namestili, ali mi nemamo takmičarsku poljoprivredu.

01:30:02 - Marijan Rističević: Dakle, i mogli bi i na Hrvate da nabacimo neke svoje proizvode na određen način da imamo veći suficit i sa Hrvatskom. Ali ukoliko ne napravimo takmičarsku poljoprivredu, sve ovo je na određen način finansiranje. Nešto od poljoprivrede treba prebaciti na Ministarstvo za rad, socijalna pitanja i tako dalje i određena poljoprivredna gazdinstva koja se opredele za takav način rada da rade za sebe i nešto za okolinu i koji imaju socijalne probleme. Po meni socijalne probleme ne treba rešavati subvencijama, nego ih treba rešavati u onom delu budžeta koji je namenjen za socijalna pitanja. Ovo drugo mi treba da na određen način, ja se, Odbor se zalagao za to da naši podsticaji budu namenjeni što više se može za spajanje naše biljne proizvodnje, aa, stočarstva sa prerađivačkom industrijom i za razvoj, aa..Eh, ovaj, prerađivačke industrije kroz razvoj stočarstva i povrtla-- eh, voćarstvo i povrtarstvo.

01:31:08 - Marijan Rističević: Mi do toga nismo došli. Na nekoliko-- eh, par puta na javnim slušanjima mi smo kao odbor pokazali to opredeljenje. Međutim, eh, na našu štetu to se, eh, to se nije desilo. Zato kažem da novca po prilici ima da to kad podeliš sa brojem hektara u Srbiji, gde imamo tri miliona i petsto od tri miliona trista i nešto hiljada hektara koje obrađujemo, kad podelimo iznos koji ukupno ide za prije-- eh, za poljoprivredu, to je sto četrdeset sedam milijardi kad sve saberem. Znači, mi imamo u ministarstvu, odnosno u našem razdelu imamo negde gotovo, eh, gotovo pedeset hiljada dinara, pedeset hiljada dinara po hektaru.

01:31:50 - Marijan Rističević: Kad uzmemo neke podsticaje gde su vezani biljna proizvodnja, stočarstvo, recimo proizvodnja mleka. Mi mere koje imamo u proizvodnji mleka su, eh, velike i takvih mera nigde nema u Evropi. I kad neko priča o preramanima, a kako mi da dokažemo Evropskoj uniji da smo mi na šteti od njihove proizvodnje kad oni nemaju nijednu od tih mera. Mi imamo sto pedeset hiljada za nabavku kvalitetne junetse, pedeset pet hiljada kad se ote i gorište za kravu. Mi imamo devetnaest dinara po litri mleka, što oni nemaju i oni očekuju svi poljoprivredni proizvođači da mi s Evropskom unijom izisujemo preramane, kad to nije moguće.

01:32:28 - Marijan Rističević: Na određen način bi oni trebali da imaju daleko pozitivnije uslove proizvodnje i da nam narušavaju na takav način našu proizvodnju netržišnim nekim merama. To je gotovo nemoguće. Sad ja vas pitam sve zajedno i mene pitam da ne dužim puno. Ukoliko vi meni date pijacu, ukoliko vi date pijacu beogradsku sa dva miliona ljudi, jel tako? A ja vama dam pijacu u Inđiji.

01:32:52 - Marijan Rističević: Napravimo ugovor o slobodnoj trgovini. Shvatate. Kao što je politika nabavila sve te ugovore, eh, napravila sve te ugovore sa Kinom, Evropskom unijom, Egiptom, Rusijom, Carinskim savezom i tako dalje, mi imamo, eh, ogroman prostor i ogromnu količinu potrošača. Sama Evropska unija ima preko petsto i nešto miliona ljudi. Ja sam bio kritičar tog SSP-a, međutim, prošlo je dovoljno godina da se mi prilagodimo i da na određen način osvajamo deo njihove pijace, ne da oni osvajaju.

01:33:19 - Marijan Rističević: I ukoliko ja nemam robu za vaš Beograd, ja postajem žrtva slobodne trgovine jer viimate robu da poklopite moju malu pijacu Zato, iz prostog razloga što ja nemam takmičarsku poljoprivredu koja može da se takmiči sa svim tim ugovorima koje je politika napravila. Dakle, omogućava što veće tržište, veća šansa za razvoj. Ali usmeravanje novca, ako nekome date podsticaje za biljnu proizvodnju, većinom toga, vi na određen način usporavate poljoprivredu dok ga niste uslovili da iz te biljne proizvodnje pređe na stočarstvo, voćarstvo, povrtarstvo. To je problem koji ističe Odbor za poljoprivredu nekoliko saziva i ja sam uvek zahvalan svim kolegama, uključujući i opozicione, zato što smo uvek taj, eh, tu neku formulu koja bi trebalo da podigne poljoprivredu, uvek smo bili sa jedne i sa druge, sa druge strane za. E, sada mi sami treba da odlučimo, razumeš, hoćemo li ponovo kao Odbor nekog uzeti da predloži javno slušanje, da pokušamo još jednom da poguramo, da poguramo kola uzbrdo dok mi guramo kola uzbrdo, eh, i guramo kamen uzbrdo svi, og-uglavnom, na-- eh, navijaju za kamen.

01:34:27 - Marijan Rističević: Ja razumem i ministarstvo koje je suočeno sa ovim ruski razbojništvima, gde oni, eh, preprekama na drumu najlakše je, najlakše je izvuku novac Međutim, to nije dugoročno ni u korist poljoprivrednika. Ja, recimo, na hektaru pšenice i kukuruza, eh, mi treba osam radnih sati uz mehanizaciju moju koja nije baš savršena. Znači vi kao država i kao Ministarstvo finansija meni za to date četrdeset hiljada dinara. Jedan dan na farmi ja potrošim više od osam sati kad je provedem na farmi, više potrošim od osam sati za jedan dan. Dakle, i država mora, moramo da budemo dovoljno hrabri.

01:35:06 - Marijan Rističević: Ja se bojim da l' te, kao n-a vlada, kao skupština, da nemamo dovoljno hrabrosti, da činimo previše ustupaka i da poljoprivreda umesto da pravi novac, ona je došla u poziciju da troši novac. I zato vam kažem da na određen način, malo je glupo govoriti kao poljoprivrednik i kao predsednik Odbora za poljoprivredu, da bih ja dao više para, ali u ovakvoj situaciji manje, ali da bi bilo više para da se priorijetišemo malo da biljna proizvodnja, uopšte naša poljoprivredna proizvodnja bude potencijal za prerađe-prerađivačku industriju i da pravimo novac, odnosno da što više para ubacimo u BDP i naveću primer koji sam već navodio, da hiljadu petsto tona kukuruza kad izvedemo-izvezemo u jednoj kompoziciji dobijemo tristo hiljada evra Sa tim kukuruzom možemo da utimimo pet hiljada svinja koje vrede od dva do, prerađeno, od dva do dva i po miliona evra. Znači, izgubimo od milion i sedamsto pa skro-skoro do dva miliona, (kašalj) odnosno milion sedamsto i više hiljada evra na, eh, hiljadu petsto tona kukuruza, onda milion i petsto hiljada kilograma. Znači, izgubimo preko evra po kilogramu izvoza naše biljne proizvodnje. A onda Španci prave, oni uvoze četrnaest miliona, nemaju svoj kukuruz u dovoljnoj meri, četrnaest miliona tona kukuruza uvezu da bi u stočarstvu pravili neku, eh, neki, eh, neku veliku dobit i njihova poljoprivredna politika i poljoprivredne politike Evropske unije svugde gde je razvijena poljoprivreda imaš da.

01:36:37 - Marijan Rističević: Njihova biljna proizvodnja plus uvoz, eh, eh, razvija, donosi prihode i modernu razvijenu poljoprivredu. E, stoga sam ja onako malo i skeptik. Ko će biti ministar poljoprivrede, to toliko nije bitno. To je bitno programa. Mi moramo da utvrdimo taj program.

01:36:55 - Marijan Rističević: Mi iz Odbora pokušavamo, ali uz razumevanje da ljudi iz ministarstva u tekućim poslovima, eh..Trenutno ne mogu da se opredele za tako nešto i struktura budžeta, sem ovog ruralnog razvoja koji se nešto povećao. Ovo što je manje para za direktna plaćanja verovatno je zbog nekih dugova koji su bili nasleđeni, pa isplaćeni u toku ove godine, (zvuk alarma) pa sada nema te potrebe i da napomenem to sertifikovano seme, to je neviđena epska glupost na koji smo pristali. Eh, s tim u vezi voćari ne dobiju ništa za sadnice. Eh, povrtari ništa ne dobiju za krompir, papriku, kupus i tako dalje. Ne dobijaju ništa za sertifikovane sa-sadnice, znači na određen način smo opet favorizovati biljnu proizvodnju i rad od osam sati u-u-u toku godine.

01:37:49 - Marijan Rističević: Nijedna stočarska kultura, ako verujete raž, detelina, eh, grahorica, nijedno to seme nije, eh, kao sertifikovano nije dobilo pravo na, na, na tu vrstu, na tu vrstu podsticaja i onda se postavlja pitanje ljudi mi verbalno svi podržavamo poljoprivredu, a onda kad pod ucenjima i pritiscima mi uradimo sasvim suprotno. E to je to. Sada, šta sad Nikeziću si li se ti nečeg prisjetio sada?

01:38:21 - Dušan Nikezić: Jesam.

01:38:27 - Dušan Nikezić: Ne, nije replika imam vremena.

01:38:29 - Marijan Rističević: Pa ne, ali već smo zaključili da, alajd. Alajde Nikezić izvolite.

01:38:34 - Dušan Nikezić: Hvala vam, eh. Spomenuli ste Ja nisam spominjao Nacionalni stadion, ali vi ste ga spominjali u kontekstu kako nacionalan Stadion doprinosi rastu, rastu BDP-a. E problem u tome što se taj stadion gradi od para koje smo uzeli, koje smo uzeli kredite od poslovnih banaka i za koje plaćamo velike kamate Problem je što taj stadion grade Grade Kinezi.

01:39:10 - Marijan Rističević: Koliko velike kamate Da.

01:39:11 - Dušan Nikezić: Pa između sedam i osam posto trenutno.

01:39:15 - Dušan Nikezić: Mislim da- Pa proverite.

01:39:18 - Marijan Rističević: Drugi problem je- Inostranih ili domaći?

01:39:18 - Dušan Nikezić: Ne, domaći domaći neće više stranci da nam daju kredite sad uzimamo od domaćih poslovnih banaka i bez tendera angažujemo kineske firme da grade nacionalni stadion- Tako da ne gradi srpska firma, gradi kineska firma stadion. Ne gradi srpskim mašinama, gradi kineskim mašinama taj stadion. Radnici većinom nisu naši radnici, nego su opet kineski ili drugi strani radnici i zarada od tog stadiona nažalost ne ostaje u Srbiji nego ide van zemlje E upravo zato mi nemamo taj efekat na BDP o kome vi pričate, pa u ovoj godini kada gradimo taj nacionalni stadion, rast Srbije je samo dva zarez, dva zarez jedan posto, dok je, dok je rast, dok je rast, eh, rast BDP-a Albanije tri zarez četiri posto, rast BDP-a Severne Makedonije tri zarez četiri posto, Crne Gore tri zarez dva posto, Bugarske tri posto, a Bosne i Hercegovine dva zarez četiri posto. Što znači da mi imamo ubedljivo najmanji rast privredne aktivnosti od svih zemalja u regionu, iako gradimo i nacionalni stadion i sve druge projekte vezane za Expo. E, sad problem nastaje sutra dodatni.

01:40:44 - Dušan Nikezić: 'nači, em smo imali mnogo manji rast od svih zemalja u regionu, a sutra ćemo morati da plaćamo cenu takvog, takve gradnje i takvog rasta, jer ćemo za održavanje tog stadiona godišnje morati da plaćamo najmanje sedamdeset miliona evra, što ćemo ratu za kredit plaćati sto miliona evra i što ćemo kamatu za taj kredit plaćati isto sedamdeset do osamdeset miliona evra. Znači, od kada završimo stadion godišnje ćemo plaćati dvesta pedeset miliona evra. Tih dvesta pedeset miliona evra nećemo imati da damo za poljoprivredu, a ono o čemu sam vam ja govorio jeste da smo tih milijardu evra uložili u navodnjavanje, smo uložili u navodnjavanje Onda bi rezultati poljoprivredne proizvodnje bili neuporedivo bolji jer bi imali mnogo manji uticaj klimatskih promena na poljoprivredu proizvodnju i zbog toga je mnogo bolje da smo ta sredstva uložili u navodnjavanje i poljoprivredu, a ne u nacionalni stadion od koga nećemo imati nikakve koristi samo troškove od dvesta pedeset miliona evra godišnje kada se taj stan završi. Hvala

01:42:05 - Marijan Rističević: Nikeziću sam si pao sam si se ubio. Dakle, ja sam, ja mislim da ono ko je tebi dao da vodiš finansije za vreme bivše vlasti treba strpati u ludnicu. Ozbiljno vam kažem. Dakle, teorija koju ste vi izneli je katastrofa. Prvo, reći ću vam, ja sam pomenuo generalštvu.

01:42:27 - Marijan Rističević: Recimo, vi ste se zalagali da potrošimo dvesta miliona za renoviranje generalštva, da opozicioni delo kao da se to tamo doneo je plan da se to uredi i tako dalje. U principu bi plaćali poslije održavanja jer to nešto javno. E sad, sa druge strane bio projekat vezan za šesto devetnaest miliona evra. Ili jel šesto devetnaest miliona, tačno kao ovaj mali Tramp gde gađao, a ne on je rekao šesto trideset miliona, šesto trideset miliona je Tramp rekao da će uložiti jel tako. Nije ono šesto devetnaest, šesto trideset, eto grešio sam, ali vidi slična neka suma.

01:43:05 - Marijan Rističević: I sada Srbija od toga ima dvesta i nešto miliona, eh, dvesta i nešto miliona godišnje zato što učestvuje sa trideset posto kasnije u podeli u podeli nekog novca. Sad ja pitam da li je bolje svake godine imati po trista ili je bolje da svake godine imamo po sto?Razumeš ili jednom potrošiti, ne znam, trista.

01:43:24 - Dušan Nikezić: Svake godine ćete imati tristo miliona prihoda.

01:43:26 - Marijan Rističević: Ne, slušajte, svake godine će imati neke prihode od toga.

01:43:28 - Dušan Nikezić: Nije ćete imati nikakve prihode, a ovde ćete imati sigurno za stadion ćete sigurno dvesta pedeset miliona godišnje.

01:43:35 - Marijan Rističević: To ćemo da vidimo kao i Beograd na vodi. To ćemo da vidimo.

01:43:38 - Dušan Nikezić: I koje koristi ima država od Beograd na vodi.

01:43:41 - Marijan Rističević: Pa dobro, Beograd na vodi, samo jedna bacivica. E sad da vidimo ovako. Vi ste pominjali, ne znam, rade kineske firme i tako dalje, aa, krediti i sve to. BDP kad ste vi bili na vlasti je bio trideset i tri milijarde. Sad je negde oko devedeset ili osamdeset osam i ne mogu tačno da izvadim, izvodim statistiku, što je omogućilo rast plata i recimo, u vaše vreme godišnji neto fond plata bio negde nešto oko šest milijardi, sad je dvadeset četiri milijarde.

01:44:11 - Marijan Rističević: Dakle, da uzmemo da inflacija je imala nekog svoj ulog, ali više od polovine je realni rast. Dakle, to je sigurno- Onda idemo-- pa sačekaj da znaš šta. Što se tiče stadiona i okoline tu će biti nekih stanova koliko ja znam, tu će biti jedno, jedan velepni stadion i sad pitam da li je pesak uvezen iz Kine? Da li je šljunak uvezen iz Kine? Da li je armatura uvezena iz Kine?

01:44:35 - Marijan Rističević: Razume? Da li su kamioni koji prevoze tamo uvezeni u Kinu? Jer ti što prevoze nešto moraju da zarade negde da svojim porodicama odnesu hrab. I sad vi dođete i kažete, ja tačno ne znam pod kojim kamatama mi uzimamo, uzimamo kredite, ali koliko znam redovno servisiramo, za razliku od vas gde ste nam ostavili gotovo milijardu neplaćenog gasa, sad visima, gde ste nam ostavili Razvojnu banku potpuno, erm, pa smo mi morali te depozite građana da platimo posebno iz budžeta i tako dalje, i Agrobanku i sve to. Zato mislim da sa pravom mislim da, da ste pogrešili i pravo se čudim ja ne znam ko je vas bio odabrao od bivše vlasti da vodite, da vodite finansije, jer ovo što ste izneli, dakle bez kredita investicija, sve investicije idu sa određenim kreditom.

01:45:43 - Marijan Rističević: Okej, to bi trebalo da pokaže rast naše zaduženosti, sam bre BDP-a uglavnom, koliko ja vidim, to je još uvek, još uvek u padu Država koja ne gradi, koja ne investira, osuđena za nazadovanje, a vi ukupno kao uporno kao opozicija se zalažete za pad investicija, i ja mislim da to Ne, nego za rast, ali samo da uvažete u ono što je isplativo, a ne ono što je neisplativo.

01:45:47 - Marijan Rističević: Na vašem, na vašem mestu vi kao stručnjak za finansije nađete, nađete jeftinije kredite i kažete ja bih to izgradio sa jeftinijim kreditima pod jeftinijim okolnostima i tako dalje. Ja bih to poštovao, ali vi se uporno zalažete protiv gradnje, protiv investicija i protiv, aa, napretka ove zemlje. Ja mislim da vam je greška, treba da kažete mi bi to brže napravili taj stadion nego vi. Oterali ste ga četiri, pet godina.

01:46:14 - Marijan Rističević: Davno ste ga trebali napraviti. Da sam ja opozicija, ja bih kritikovao zašto više ne gradite, a ne zašto gradite. Ja bih rekao šta će nam ono ruglo, bre komunističko tamo srušeno, što je NATO pak srušio. Nismo ga mi srušili. Samo da znate.

01:46:27 - Marijan Rističević: Aa, to leglo bivše komunističko razumeš, je sredilo jednu demokratsku Jugoslaviju četrdeset prve do četrdeset pete i pretvorilo je u nešto drugo. A onda se razbij svoju komunističku državu- Svađom između sebe.

01:46:46 - Marijan Rističević: I vi uporno hoćete da čuvate generalšta, hoćete ovo Pa ne- Nema, nema ruševine. Pa znate šta ste vi? Gledajte ovo. Vi čuvate nacistički most. Jel tako?

01:46:52 - Marijan Rističević: Čuvaju nacistički most. Jel tako? I šta još čuvaju? Komunistički generalšta. Pa ljudi, vi jedno i drugi i jedan i drugi poredak na određen način branite, a kažete da ste Evropejci.

01:47:02 - Marijan Rističević: A Evropska unija donela rezoluciju da su oba poretka, da su oba poretka takva da ih treba osuđivati. E sad jednom odlučite za šta ste. Ukoliko niste za investicije, ja vidim da niste i to je to. Možete da kažete da su kamate prevelike, ali ne možete da kažete da nam stadion ne treba i stanove oko toga. Mislim, to je glupo.

01:47:23 - Marijan Rističević: Da sam ja opozicija, drugačije bih to radio, ali Bože moj, vi ste opredeljeni za to. Zahvaljujem. Izvolite, aa, predstavnik Ministarstva, verujem da ste vi

01:47:33 - Željko Radošević: Zahvaljujem. Ovaj, pre svega dozvolite da zahvalim svim narodnim poslanicima koji su danas uzeli aktivno učešće u radu današnjeg odbora i u obavezi sam da dam odgovore na pitanja. Ja sam se trudio da evidentiram ovaj pitanja. Možda ću neko i propustiti, ali nemojte zameriti, bilo je dosta ovaj, tokom diskusije i opaski, pitanja i sugestija, ali pre svega da krenemo od realizacije budžeta znači iz dvadeset pete godine, znači aktuelni budžet je realizovan devedeset četiri procenta. Znači u ovom trenutku kad pričamo o budžetu mislim na budžet Uprave za agrarna plaćanja, jer to je bilo jedno od pitanja narodnih poslanika kakva je realizacija trenutno.

01:48:13 - Željko Radošević: Znači devedeset i četiri procenta, ako uzmemo četrnaest procenata šesnaestog aprila mislim da je unapređen i ubrzan rad Uprave za agrarna plaćanja. Dozvolite mi da vas upoznam sa planom javnih poziva do kraja godine. To je takođe jedno od pitanja koje je ovde provejavalo, a i takođe želim da vas informišem da je naša ideja da do kraja godine definišemo kompletan plan svih javnih poziva za narednu godinu, da učinimo da to bude predvidivije kako bi poljoprivrednici imali jasno definisano šta i u kom trenutku mogu očekivati kada je podrška Ministarstva poljoprivrede u pitanju. Aa, što se tiče realizacije plana javnih poziva do kraja ove godine planirano je da u roku narednih deset dana raspiše javni poziv za genetičke životinjske resurse, u narednih petnaest dana da se raspiše javni poziv za mehanizaciju u stočarskoj i biljnoj proizvodnji. U decembru je plan da se raspiše voće i vinova loza znači podizanje kada je zasada voća i hmelja i vinove loze, kao i nabavka kvalitetnih priplodnog materijala, a do kraja godine nas očekuje i poziv za dodatnih sto hiljade dinara po prvooteljci.

01:49:19 - Željko Radošević: To je takođe trenutno mera na kojoj radimo sa udruženjima, pokušavamo da malo definišemo neke mere kako bismo učinili da ovaj taj novac dođe do pravih korisnika. Takođe, trenutno se radi treći kvartal premije za mleko i od hiljadu četrista sedamdeset pet zahteva koje je do sada stiglo u ukupnom iznosu od četiri zarez šesnaest milijardi dinara do današnjeg dana odobreno je dve koma tri milijarde dinara. Danas se kreće sa Administrativnim odborom osiguranjaUhm, biljnih i životinjskih resursa. To je mera koja je takođe poziv koji je u toku i mogu da kažem da će već rešenja biti u narednim danima u sandučićima naših poljoprivrednika. Što se tiče traktora, jedna od inicijativa koje je, uhm, uputio na današnjem odboru uvaženi poslanik gospodin Matić jeste da i ovu-ovu meru sprovedemo i sprovedemo i sledeće godine.

01:50:14 - Željko Radošević: Insistiraćemo na tome, ali ćemo malo definisati ili redefinisati uslove. Napravićemo kriterijume i neće biti dovoljni samo brzi prsti, jer ovog, u ovom, u ovom pozivu, odnosno ove godine su bili samo to jedan jedini kriterijum. Smatram da to nije dobro. Uvažićemo i godine starosti podnosioca zahteva i stručnu spremu i to da li na gazdinstvu već poseduje traktor ili ne. Sve će biti transparentno, tako da će podnosilac zahteva moći sam da izbuduje sebe.

01:50:40 - Željko Radošević: Činjenica je da ćemo se potruditi da s tom merom nastavimo i u godini koja je pred nama, jer mislimo da je ta mera pogodila potpuno svoj cilj, jer ako je stiglo više od četiri hiljade i pet stotina zahteva, a tržište Srbije, kada su novi traktori u pitanju u desetogodišnjem proseku na dve hiljade i dvesta komada godišnje, znači dvostruko više nego što tržište cele Republike Srbije kada su novi traktori u pitanju tako da je ta mera pobudila veliko interesovanje i mogu da vam kažem da je do sada za tu meru isplaćeno negde oko tri stotine šest miliona. Uredno se isplaćuje zahtevi koji stižu veoma brzo i efikasno. Što se tiče izgradnje objekata kreće se sa administrativnom obradom svih zahteva i od ponedeljka će već intenzivno početi da se radi na-na toj meri. Što se tiče javnog poziva za sistem krava-tele zahtevi su u rekordnom roku, ovaj obrađeni. Ostalo je još osam zahteva koji nisu prošli auto obradu i moraju se obraditi ručno tako da je i tu pokazana visoka efikasnost naše Uprave za agrarna plaćanja.

01:51:42 - Željko Radošević: Uhm, takođe sertifikovano seme imamo do sada trideset šest neriješenih zahteva koji će takođe morati da se dopune kako bi bili pozitivno rešeni, a svakako uvažavam i preporuku i sugestiju koju je uputio predsednik Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine da ćemo sledeće godine tu meru proširiti, odnosno da će ovaj mesta biti za sve one kulture koje se nalaze u registru ili šifarniku biljne proizvodnje. Takođe, mislim da treba da napomenem i to da je što se tiče kvalitetnih priplodna grla u 2025. godini ostalo je sto zahteva koji su imali određene tehničke probleme i te zahteve ćemo rešiti u narednih desetak dana. Uhm, što se ti-tiče tova, ove godine je značajno više zahteva stiglo po tom osnovu što je dobar signal To znači da postoji interesovanje kod poljoprivrednih proizvođača za-zu tu vrstu stočarske proizvodnje i u ovom trenutku su obrađeni zahtevi zaključno sa dvanaestim šestim dvadeset pete godine. Uhm, takođe, mogu da kažem da planiramo, naravno, da intenzivno do kraja godine se potrudimo da obradimo što se tiče mehanizacije, ostalo je još nekih sto zahteva koji se trenutno nalaze u radu.

01:52:59 - Željko Radošević: To je jedan veoma mali broj zahteva i koji će biti u rekordno kratkom roku obrađen. I iz prethodne godine, što se tiče nabavke kvalitetnog priplodnog materijala, nabavka kvalitetnih priplodnih grla, ostalo je još nerešeno sto devedeset i tri zahteva, jer nažalost imali smo tu jednu situaciju da je bila inspekcijska kontrola obavezna pre nego što se obradi zahtev. Oni čekaju da se inspekcijska kontrola do kraja završi kako bi mogli da budu obrađeni i kako bi novac mogao da bude transferisan na račune poljoprivrednika. Takođe, uhm, narodu, nadamo se da će Narodna skupština usvojiti Predlog zakona o budžetu, a nakon toga mi ćemo svakako u najkraćem roku definisati i pripremiti uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju gde ćemo detaljno informisati i pre svega Odbor, a naravno i sve naše poljoprivrednike o tome kakva se raspodela planira Naravno, planiramo da malo promenimo način. To je naš cilj, da idemo ka intenzivnijim kulturama, da se više novca izdvoji za intenzivne poljoprivredne proizvodnje, za ratare.

01:54:08 - Željko Radošević: Za ratare će biti izdvojeno nešto manje novca, a za voćare i povrtare biće izdvojena značajnija sredstva, jer smatramo da su ta sredstva, imaju razvojnu komponentu, jer na kraju krajeva i voćarstvo i povrtarstvo našoj državi donose više koristi. Osim toga, moram da kažem da su da su izrečene i neke paušalne ocene oko efikasnosti rada naših inspekcijskih organa. Sve kontrole se radi na bazi procene rizika i ubeđen sam da naše inspekcijske službe rade veoma kvalitetno svoj posao u interesu građana Republike Srbije. Postavljeno je pitanje korišćenja akumulacije stuborovni. Tu prvo i osnovno moramo da rešimo upravljačka prava.

01:54:49 - Željko Radošević: Trenutno u tim, tom akumulacijom upravlja jedno javno preduzeće koje je osnovao grad Valjevo. Imamo to u vidu i ta činjenica će biti razmatrana jer moramo učiniti da ta akumulacija što pre bude u funkciji. Takođe veoma često se ovde pominju projekti vezani za navodnjavanje. Nije to samo pedeset i nešto miliona koje je izdvojeno u Direkciji za vode Mi imamo po više osnova i na više pozicija odobrena sredstva za finansiranje sistema za navodnjavanje. Pre svega, ako pričamo o ruralnom razvoju, to su investicije za nabavku opreme.

01:55:25 - Željko Radošević: Tu spadaju, naravno, sva oprema koja se koristi u funkciji navodnjavanja. Ono što je novina planiramo da u godini koja je pred nama finansiramo i iskop bunara. To je jedna mera koja je nekada bila sprovedena u našoj Upravi za poljoprivredno zemljište, pa je u jednom vremenskom roku bila napuštena zbog nažalost brojnih zloupotreba, ali planiramo da tu meru revitalizujemo u godini koja je pred nama da malo bolje definišemo uslove, jer da bismo imali sistem za navodnjavanje moramo da imamo dovoljnu količinu vode da kroz taj sistem za navodnjavanje proteramo. A takođe, mogu da vas informišem da je na osnovu popisa poljoprivrednih iz dvadeset treće godine u Srbiji je trenutno pod sistemima devet zarez sedam procenataI ono što želimo jeste da u Registru poljoprivrednih gazdinstava posebno motivišemo naše poljoprivredne proizvođače da un- da unose podatke o nagodnjavanim površinama i da te poljoprivrednike na poseban način stimulišemo kroz sistem podsticaja. Takođe, eh, razmatramo mogućnost da uvežemo hektare sa pri- sa kvalitetnim, odnosno sa, eh, eh uslovnim grlima i to je takođe jedan od, od naših ideja.

01:56:34 - Željko Radošević: Sve te ideje će biti predočene Odboru za poljoprivredu i nadam se da ćemo dobiti podršku Odbora za te ideje koje, čini mi se, daju novi impuls razvoju naše poljoprivrede. Ono što ja, eh, eh m-m koristim ovu priliku i momenat, to je da zamolim sve članove Odbora da, eh, u Skupštini takođe uzmu aktivno učešće i da podrže, eh, budžet, predloženi budžet Ministarstva poljoprivrede. A naš je zadatak da svi zajedno pokušamo da sav taj novac koji je opredeljen, a radi se o velikom novcu ima razvojnu komponentu. Svesni smo značaja poljoprivrede i šanse koju treba da iskoristimo. Lično mislim da ovo što planiramo da će biti afirmativno i da će moći da da jedan novi impuls kada je naša, eh, srpska poljoprivreda u pitanju.

01:57:18 - Željko Radošević: Ja vam se zahvaljujem.

01:57:20 - Marijan Rističević: Dobro. Zahvaljujemo i mi vama, nego ovako. Ja volim što širite optimizam. Nego, ovaj Odbor sa ovom temom nije morao biti održan. To je, članovi Odbora su uvek u praksi, ovaj deo razdela budžeta smo uvek razmatrali, pa i ove godine.

01:57:46 - Marijan Rističević: Znači, to je naša praksa, inače nismo morali.

01:58:00 - Marijan Rističević: Broj dva, ja volim kad neko kaže naša ideja je, kako beše ono, da uvežemo hektare- S osnovnim grlom.

01:58:01 - Marijan Rističević: Sa uslovnim grlima. Pa mi to već tri saziva radimo. Nije to vaša ideja. To je ideja Odbora koji o, kakvo, koj-koji ministar dođe on zaboravi. Činjenica, pitajte člane Odbora i opozicionu i ovu.

01:58:15 - Marijan Rističević: Znači, to upravo nije vaša ideja. Drugo, ja volim da širite to, ali vas držimo i za reč. Kažemo motivišemo, stimulišemo razvoj stočarstva, povrtlarstva i tako dalje. Ja vas pitam, recimo ovi javni pozivi koje ste pominjali. Nabavka stoke jednom godišnje.

01:58:36 - Marijan Rističević: Znate li šta to proizvodi, vi ste stočar. Kad vi u petnaest i mesec dana kažete sada kvalitetna grla može. Znate kol'ko to utiče na poskupljenje zato što se u jednom eh, od osam koma tri posto eh, u toku godine nabavlja stoka za celu godinu? Jel znate koji je efekat to prilikom nabavka stoke, stoke obavezno poskupi makar za deset, petnaest posto jer ljudi u vrlo kratkom roku moraju da nabave ta pripadna grla. Jel tako Bojane?

01:59:09 - Marijan Rističević: Koliko se ja sećam, bude mesec dana, bude, uglavnom. E, sad gledajte dalje. Tob. Zamislite tob jednom godišnje, čini mi se. Jel tako Bojane, je l' to...

01:59:19 - Marijan Rističević: Tob jednom godišnje Znam jednog proizvođača koji je prošle godine od aprila meseca do kraja godine utovio preko dvesta komada. I još uvek nije dobio te dvadeset dvije hiljade za tove unadi. Još uvek nije dobio. E sad ja pitam i sledeće godine verovatno će ta praksa biti nastavljena da jednom godišnje za nabavku grla i jednom godišnje za tobe. Recimo da je tob isplaćen, možda bi taj proizvođač eh, zanovio grla češće nego što sad zanavlja.

01:59:50 - Marijan Rističević: Recimo četiri zarez četiri miliona tako bulatoviću, ti bi kupio šta? Kupio bi nova tela, nova grla i tako dalje. Ovako sa poboljšanjem stočnog fonda mora od tog toba mora da sačekaš jednu godinu, godinu i po dana ili jednom u godini da se obavi poziv, pa onda nema para, tako da se nekad čeka i po godinu i po dana. To kad se za to i za nabavku i za te eh, stočarske eh, eh delatnosti, kad se jednom godišnje to i kad se čeka toliko novca, to uglavnom bude... Ništa lično da ne mislim.

02:00:25 - Marijan Rističević: To uglavnom bude oporeštanje, to je praksa u Ministarstvu poljoprivrede otkad je ona Tanaskovićka bila došla, pa nadalje kao javni poziv Boga Oca i jednom godišnje. To jednostavno kad dobijete te pare, to je oproštaj od stočarstva Dakle, te pare ćete od države dobiti, država vam neće sakriti, ali vi ćete prestati da se bavite stočarstvom koliko generacijski nekako niste uporni da, da, da taj, ono... A onda gle čuda, na to mesto dolazi... Onda se ljudi čude. Jel ja zašto toliki uvoz mesa?

02:00:56 - Marijan Rističević: Pa naravno, ako ne poboljšamo naše stočarstvo, naravno da će ovi iz Evropske unije doći Umesto da mi osvajamo njihovo tržište, oni će uz ovakve uslove lakše ući u naše tržište, u naš bok i napraviti to. Zato ćemo mi lepo da vidimo da li ima nekog javnog slušanja. Zato ćemo održati još jednu tematsku sednicu posvećenu pravcima, bez obzira što su ovde razdori utvrđeni. Eh, mislim da Vlada, Ministarstvo može uredbom da neka sredstva preusmeri sa jedne stavke na drugu, koliko se ja sećam, pa da nešto probamo tako. Inače, inače, nemojte se ljutiti, to je status kvo i da glasamo.

02:01:43 - Marijan Rističević: Ovako, gde mi je ta posudica, evo je ovde, da nešto ne pogrešim, tu imaju neki brojevi. Da. Glasaćemo o razmatranju Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, razred dvadeset četiri, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje je podnela Vlada Izjasnite se, izvolite. Za devet, protiv dva.

02:02:17 - Marijan Rističević: Glasalo je jedanaest od jedanaest prisutnih narodnih poslanika. Saopštavam da smo usvojili Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za dvijelike dvadeset šestu godinu, razred dvadeset četiri, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje je podnela Vlada. Pre svega zahvaljujem Ministarstvu finansija što nas nisu kaznili manjim, eh, manjim budžetom. Zaključujem. Pre nego što zaključim, izvestilac predsednik Odbora.

02:02:39 - Marijan Rističević: Zaključujem dvadeste prvu sednicu Odbora. Hvala svima. Budite zdravi