1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za evropske integracije

Datum sednice: 24.11.2025.

Trajanje sednice: oko 2:00 h (na osnovu vremenskih oznaka u transkriptu)

Tema / naziv tačke dnevnog reda: razmatranje Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2025. godinu o Srbiji 

Predsedavajuća: Elvira Kovač

Broj prisutnih poslanika: nije navedeno u dostavljenom materijalu (konstatovan kvorum)

Učesnici van poslanika: Andreas fon Bekerat (ambasador EU u Srbiji), Nemanja Starović (ministar za evropske integracije)

Koliko je ko govorio:
(Procena urađena prema pravilu 95 reči = 1 minut, na osnovu celog transkripta)

Poslanici vladajuće većine: približno 33% ukupnog vremena

Poslanici opozicije: približno 30% ukupnog vremena

Članovi Vlade / gosti: približno 37%
(Napomena: procene zasnovane na broju izgovorenih reči u transkriptu; kraći prekidi i tehničke napomene nisu uračunate.)

Ukratko sa sednice: Sednica je bila fokusirana na tumačenje i političke implikacije Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu. Ambasador EU je izložio ključne nalaze i preporuke, dok je ministar za evropske integracije branio ukupnu ocenu napretka i naglašavao potrebu otvaranja narednih koraka u pregovorima. Poslanici većine uglavnom su relativizovali kritike iz izveštaja i ukazivali na metodologiju i “dvojne standarde”, dok su poslanici opozicije akcentovali probleme u vladavini prava, izborima i medijima. Na kraju su najavljeni predlozi zaključaka Odbora za plenum, bez evidentiranog glasanja u transkriptu.

---

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Andreas fon Bekerat (gost, ambasador EU)
U izlaganju je predstavio glavne poruke iz izveštaja, uz naglasak na potrebu ubrzavanja reformi, posebno u oblastima vladavine prava, slobode izražavanja i izborne/medijske regulative, kao i na političku polarizaciju i pritiske u javnom prostoru. Ukazao je da su odluke o narednim koracima (npr. otvaranje klastera) u rukama država članica.

Nemanja Starović (gost, ministar za evropske integracije)
Branio je ukupnu sliku iz izveštaja kao uravnoteženu i isticao da Srbija, po navodima iz diskusije, nije najlošije rangirana u regionu. Naglašavao je usvajanje i sprovođenje zakona i procedura (npr. u vezi sa izbornim i medijskim okvirom), kao i značaj političke volje i društvenog konsenzusa za evropski put. Posebno je insistirao da je otvaranje narednih koraka u pregovorima važno i za kredibilitet procesa.

Milan Radin (vladajuća većina)
Kritikovao je pojedine formulacije i pristup izveštaja, dovodeći u pitanje izbor izvora i interpretacije, i tvrdio da se određene pojave selektivno tretiraju. Fokus mu je bio na osporavanju negativnih kvalifikacija i na odbrani ukupnog narativa o napretku.

Ana Jakovljević (opozicija)
Naglašavala je da izveštaj potvrđuje strukturne probleme u institucionalnom funkcionisanju, medijskom pluralizmu i izbornim uslovima. Insistirala je na sprovođenju preporuka i merljivim pomacima, uz kritiku političke prakse koja, po njenom tumačenju, otežava reforme.

Robert Kozma (opozicija)
Izveštaj je koristio kao polaznu osnovu za širu kritiku stanja demokratije i javnih sloboda, uz pominjanje pritisaka i incidentnih situacija u društvu. Težište mu je bilo na proceni da su problemi sistemski i da zahtevaju suštinske promene, a ne formalne poteze.

Dubravka Filipovski (vladajuća većina)
Zastupala je stav da izveštaj ne daje dovoljno konteksta i da deo kritika zanemaruje specifičnosti političke scene u Srbiji. Ukazivala je na, po njenom viđenju, nedoslednosti u pristupu EU i na potrebu da se prizna napredak u pojedinim oblastima.

Dunja Simonović Bratić (vladajuća većina)
Otvarala je pitanja institucionalnih procedura i šireg političkog okvira (uključujući bezbednosno-političke teme koje se provlače kroz diskusiju), uz nastojanje da relativizuje deo kritika i prebaci fokus na formalne korake i procedure koje su preduzete.

Slobodan Cvejić (opozicija)
Iznosio je ocenu da je realno stanje ozbiljnije od onoga kako ga institucije predstavljaju i da izveštaj treba čitati kao upozorenje. Fokusirao se na dublje uzroke političke polarizacije i na potrebu jasnijih i strožih reformskih zahteva.

Elvira Kovač (predsedavajuća, vladajuća većina)
Vodila je sednicu i usmeravala tok rasprave. Na kraju je naglasila tehničko-proceduralni deo vezan za predlog zaključaka Odbora (distribucija i potpisivanje), bez navođenja da je Odbor glasao u okviru sednice prema dostupnom transkriptu.

---

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Sednica je zaključena nakon izlaganja ambasadora EU, izlaganja ministra i rasprave poslanika.

U transkriptu nije evidentirano glasanje o zaključcima; predsedavajuća je navela da je predlog zaključaka prosleđen i da je potrebno da ga članovi Odbora potpišu radi daljeg postupanja na plenumu.

U raspravi učestvuju:
- Elvira Kovač, predsednica Odbora, Savez vojvođanskih Mađara, vladajuća većina.
- Andreas fon Bekerat, ambasador EU u Srbiji
- Nemanja Starović, ministar za evropske integracije
- Milan Radin, zamenik predsednika Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Ana Jakovljević, članica Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
- Robert Kozma, član Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija.
- Dubravka Filipovski, članica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Dunja Simonović Bratić, članica Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina.
- Slobodan Cvejić, član Odbora, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija.

00:00:00 - Elvira Kovač: (žamor u zgradi) Dobar dan, poštovani članovi i zamenici članova Odbora. Poštovani ministre Staroviću, Vaša Ekselencijo, ambasador Fon Bakarat, (na engleskom) (kraća pauza). Poštovani predstavnici medija, otvaram dvadeset petu sednicu Odbora za evropske integracije. Sednici prisustvuje po slobodnoj proceni trinaest, ali sad će da mi kažu... (pauza) dvanaest ili trinaest, trinaest članova Odbora, te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje.

00:00:41 - Elvira Kovač: Današnjoj sednici prisustvuju i gospodin Nemanja Starović, ministar za evropske integracije, Njegova Ekselencija ambasador Andreas von Bekkerot, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Eh, Plamen nam piše, a Plamenu nisam videla, Plamenak nije tu. Eh, Čedomir Fišinger, šef političke sekcije u Delegaciji EU, gospodin Paskal de Miko, šef Odejanja za ekonomske i pitanja evrointegracija u Delegaciji EU, Katarina Motorskova iz Odejanja za ekonomska pitanja i evrointegracije u Delegaciji EU, Sanda Babić, politički savetnik u Delegaciji EU, gospodin Miroslav Gačević, pomoćnik ministra za evropske integracije. Izvinjavam se ako sam nekog gosta izostavila. Pozdravljam prisutne goste.

00:01:21 - Elvira Kovač: Svakako se zahvaljujem na prisustvu i na prilici da zaista na sednici Odbora za evropske integracije razgovaramo (žamor u zgradi) o značajnoj temu. Poštovane kolege, saziv za sednicu d-dnevnog reda ste dobili. Da li eventualno ima predloga za izmenu ili dopunu dnevnog reda? Ukoliko ne, stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim vas da se izjasnite ko je za predloženi dnevni red?

00:01:49 - Elvira Kovač: (žamor u zgradi) Zahvaljujem, niko protiv ni uzdržan. Eh, konstatujem da je Odbor jednoglasno utvrdio dnevni red i odmah prelazimo na prvu tačku dnevnog reda. Predstavljanje Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2025. godinu od sedamnaestog novembra ove godine. Erm, ovom prilikom zaista želim da se zahvalim i uvaženom ambasadoru.

00:02:14 - Elvira Kovač: Što, ja znam, pošto ste vi relativno novi, (smeh) da ovo je ustaljena praksa našeg Odbora i znam da je predlog iz delegacije bio da odmah skoro posle predstavljanja i predaje izveštaja predsednici Narodne skupštine mi imamo sednicu Odbora, ali pošto su članovi Odbora narodni poslanici, eh 'nači, nik-nisu u obavezi da čitaju izveštaj na engleskom, praksa je da smo sačekali zvaničan iz- prevod. Zahvaljujem se i Ministarstvu koje je završilo zvaničan prevod za desetak dana. Poslanici su ga dobili na mejl da mogu da se upoznaju sa celim sadržajem izveštaja i radujemo što smo se uskladili eh, sa vremenom. Da se unapred izvinim eh, u ime određenih poslanika pošto sutra počinje sledeće redovno zasedanje Narodne skupštine, na kojem na dnevnom redu ima pedesetak tačaka, određeni poslanici će izlaziti ulaziti jer daju kvorum na drugim odborima. Dakle, zbog toga su se određene kolege eh, izvinile, ali ja n-nikako nisam htela da menjam termin.

00:03:16 - Elvira Kovač: Bilo je pokušaja da ova sednica bude u subotu, jer mi nekad radimo i u subotu, pa nismo uspeli. (zvuk zvona) U svakom slučaju, eh, raduje me prilika da raspravljamo i što smo mogli da uskladimo, naravno, i prisustvo samog eh, ministra, jer posle ćemo razgovarati o tome, ali poslanici su već i to dobili. Dakle, suština je da zbog vidljivosti praćenja i sigurna sam da ćete pričati o komunikaciji, eh, bolje komunikacije o prednostima evropskih integracija, imamo i plenarnu sednicu na kojoj ćemo pričati o izveštaju. Ali naša praksa je takva da treba da imamo ulazni dokument na tu plenarnu sednicu, a to će biti predlog zaključaka koje će predložiti uglavnom članovi ovog Odbora, a to je, dakle, eh, na nama. I naravno, podrška delegacije eh, nam je uvek dragocena u našem radu.

00:04:10 - Elvira Kovač: Dakle, pre svega, po-pozivam vas, Vaša Ekselencijo, da nam, ehm, dakle članovima Odbora za evropske integracije, predstavite izveštaj Evropske komisije za ovu godinu.

00:04:31 - Andreas fon Bekerat: (na engleskom) (žamor u pozadini) Uvažena potpredsednice, uvažena predsednice Odbora, gospođo Kovač, uvaženi ministre Staroviću, uvaženi pos-, uvažene poslanice i poslanici, hvala vam puno na ovoj prilici da predstavim godišnji izveštaj za Srbiju. Hvala vam, uvažena predsednice, što nastavljate sa ovakvom tradicijom da nam dajete šansu i priliku da predstavimo izveštaj pred članovima Odbora. Za mene i za moje kolege, koleginice ovo je sjajna prilika ne samo da predstavimo izveštaj, već i da čujemo vaše komentare i moguća pitanja koja imate u vezi sa tim. Zaista se radujem ovakvoj prilici. Eh, izveštaj je izbalansiran.

00:05:20 - Andreas fon Bekerat: U njemu su istaknute i neke pozitivne, kao eh, i neka oblasti u kojima verujemo da je potrebno ostvariti dodatni napredak. Među onim pozitivnim dobrim e-e-e, učinkom koji je ostvaren jeste dobar, eh, ekonomsko upravljanje, a među ovima manje dobrim je, eh, zaista spor eh, eh spor tempo reformi u teškoj političkoj dinamici i sve veća polarizacija u proteklih nekoliko godina. Ovo, eh, ehm, ukazuje na važnost ponovnog uspostavljanja poverenja, uspostavljanja dijaloga i jačanje demokratskog o-otpornosti, a to je zadatak u kome ovaj parlament igra odlučujuću ulogu. Pre nego što pređem na detaljne nalaze iz ovog izveštaja, želim da ponovim ključnu političku poruku. Proširenje je danas strateški imperativ.

00:06:22 - Andreas fon Bekerat: (razgovori u pozadini) Kada govorimo o nedavnim geopolitičkim promenama, pre svega dugotrajnom ratu agresije Rusije protiv Ukrajine, proširenje Evropske unije se pojavljuje ne samo kao nešto što bi lepo bilo imati, već kao jedna geopolitička neophodnost. Čak i više od neophodnosti, to je jedna strateška investicija u stabilnu, snažnu, sigurnu, bezbednu i jedinjenu Evropu. Ali evropska politika, politika Evropske unije otvorila ponovo vrata proširenja, ali geopolitika ne može da sprovede zemlju kroz te proširenje. Samo prave reforme mogu to da učine. Kada je reč o izveštaju prvo bih želeo da istaknem da Evropska unija ulaže jako puno truda kako bi razgovarala sa različitim akterima i dobila prave informacije na samom početku procesa izrade izveštaja, ali takođe kako bismo čuli povratnu reakciju na konačan tekst ovog izveštaja iz različitih perspektiva.

00:07:32 - Andreas fon Bekerat: Ovaj izveštaj nije osuda. To je jedno ogledalo. U njemu su prepoznata ostvarenja koje je Srbija ostvarila, ali i prepoznate su, šta je to dalje što treba da se uradi. To je jedna mapa za reforme koje će doneti zaista koristi, opipljive koristi za građane Srbije i približiti Srbiju članstvu. U svom obraćanju danas ću se usredsrediti na tri glavne tačke.

00:08:00 - Andreas fon Bekerat: Prvo, je taj širi kontekst proširenja, kao i na ključne nalaze ovogodišnjeg izveštaja i pod tri ćemo se fokusirati na naredne korake koje je potrebno da se preduzmu od strane Srbije. Nakon svog uvodnog izlaganje, rado bih čuo vaše komentare na ove da kažem nalaze, a posebno o tome kakvi su planovi za dalje. Počeću od prve tačke. Ukratko ću vam objasniti taj širi kontekst proširenja. Ovo je prvi paket proširenja Drugog saziva Komisije koju predvodi predsednica von der Layen.

00:08:42 - Andreas fon Bekerat: Kao što ste verovatno i ranije čuli, proširenje je, stoji snažno na strateškoj agendi Evropske unije. U isto vreme mi procenjujemo implikacije daljih pristupanja. Zatim jačamo našu internu pripremljenost za to i oblikom instrumenta kojima možemo podržati partnere u ovim reformama. Uz, za sve kandidate zemlje kandidate ista je poruka. Nema prečica, nema geopolitičkih popusta i reforme i dalje ostaju osnova procesa pristupanja.

00:09:20 - Andreas fon Bekerat: Ova poruka se ne odnosi samo na Srbiju, ona se jednako odnosi na sve zemlje kandidate. Srbija govori da je članstvo u Evropskoj uniji njen strateški cilj i to je nešto što svakako prepoznajemo i pozdravljamo, ali istovremeno podstičemo Srbiju da sada tu svoju posvećenost pretvori u konkretne merljive akcije delovanja i rezultate. Napredak u oblasti osnova, a to je vladavina prava, funkcionisanje demokratskih institucija, sloboda izražavanja i sloboda medija, ljudska prava. Te osnove su i dalje odlučujući faktor za jedan opšti tempo pregovora o pristupanju. Isto tako, napredak u ostvarivanju normalizacije u odnosima sa Kosovom i dalje su suštinsko, i dalje suštinskog značaja.

00:10:18 - Andreas fon Bekerat: Sada ću govoriti o ključnim nalazima ovogodišnjeg izveštaja. Kao što znate, izveštaj pokriva period od prvog septembra 2024. godine do prvog septembra 2025. godine, pri čemu imamo taj poslednji rok kada je reč o usklađivanju sa zajedničkom spoljno bezbednosnom politikom, a taj rok je 24. oktobar.

00:10:41 - Andreas fon Bekerat: Glavni opšti nalaz je jasan. Tempo reformu-reformi se značajno usporio u poslednjim godinama. Iako su u izveštaju prepoznati neki neka pozitivna ostvarenja, verodostojne reforme moraju da se izvrše u svim sektorima, posebno u oblasti osnova procesa pristupanja. Izveštaju se konstatuje duboka polarizacija u srpskom, u celom srpskom društvu. Masovni protesti od novembra 2024.

00:11:14 - Andreas fon Bekerat: godine odražavaju zabrinutost građana zbog korupcije, transparentnosti i odgovornosti. Takođe, konstatovano je da je bilo slučajeva preterane upotrebe sile protiv demonstranata, kao i pritiska na civilno društvo i na novinare. Retorika kojom se stvaraju podele u društvu umanjila je poverenje između institucija, političkih aktera i zajednica. U izveštaju je naglašeno da Srbija sada mora da ponovo izgradi to poverenje kroz dijalog, otvorenost i dosledno pridržavanje demokratskih načela, demokratskim načelima. U tom smislu dozvolite mi da izrazim jednu konstruktivnu političku poruku, a to je, kao što znate Evropska komisija procenjuje i dalje da je neophodno da Srbija ispunjava kriterijume za otvaranje klastera tri, a odluka o otvaranju tog klastera je na državama članicama.

00:12:21 - Andreas fon Bekerat: Nastaviću da ističem elemente koji su...-se najviše tiču vas. Počeću sa delom koji se zove „Parlament i demokratske institucije". U izveštaju je konstatovano da je uloga parlamenta kao jednog centra za demokratski nadzor i dalje uloga koja se suočava sa strukturalnim izazovima. Parlamentarni kapacitet za nadzor i za sistem kontrole i-i-i ravnoteže, balansa i dalje je ograničen malim-malim brojem sednica, izostankom pravne političke, prave političke debate i agendom koju određuje Vlada. Izostanak uhm, uhm godišnjeg plana, takođe plan rada umanjuje predvidljivost i transparentnost rada parlamenta.

00:13:08 - Andreas fon Bekerat: Pozdravljamo to što predsednica parlamenta ima nameru da uvede da-da-da izradi, donese ovaj plan. Političke tenzije, uvredljiv jezik, praksa spajanja ili-ili objedinjavanja više tačaka, više zakona u jednu tačku smanja, smanjuje kvalitet rasprave. Ono što je dobro jeste ograničena uloga-- ograničena upotreba hitnih postukama-postupaka i to je nešto što pozdravljava-pozdravljamo. Evropska unija takođe podseća parlament da ojača dijalog dostojanstvo u radu zakonitu transparentu i da preuzme da kažem vlasništvo nad reformom da bude predvodnik samih reformi. Ovaj parlament ima pluralističku kompoziciju, ima svaki potencijal da izgradi mostove između polarizovanog društva i izgradnje poverenja.

00:13:59 - Andreas fon Bekerat: Sada ću govoriti o izbornim reformama.

00:14:02 - Andreas fon Bekerat: Izborna reforma je jedan od najvažnijih, najhitnijih zadataka. Izveštaj podvlači da je neophodno da se u potpunosti sprovedu preostale odjiri OEBS preporuke, kao i preporuke Saveta Evrope, da se sprovede na transparentan i inkluzivan način ova reforma i mnogo pre novih izbora, da se obezbede kredibilne napove-pob-poboljšanja koja će povratiti poverenje javnosti i u integritet izbornog procesa. Komisija pozdravlja napredak koji je ostvaren, koji smo zabeležili, a koji nismo u izveštaju zabeležili zbog datuma kada je pripremljen izveštaj, a odnosi se na amandmane na Zakon o ujednačenom biračkom spisku. Htela bih da se zahvalim svima vama na angažovanju u sprovođenju ovog dela preporuka i želim da kažem par reči o slobodi medija, koje mi želimo da Srbija stvori jednu, okruženje u kojoj će izražavanje medijske slobode mogli da se sprovode bez prepreka. Pratimo nedavno dogov-, nedavni razvoj situacije o izboru Saveta REM-a i nadamo se da će Savet REM-a moći da se uspostavi i da će biti prihvatljiv za sve učesnike, činioce i nadamo se da će on omogućiti medijske reforme u Srbiji na funkcionalan način.

00:15:39 - Andreas fon Bekerat: Ove reforme i izborne reforme, kao i reforme koje se odnose na izbor Saveta REM-a treba da se okončaju, da postanu u potpunosti funkcionalni i da se sprovedu na kredibilan, transparentan i inkluzivan način koji uključuje sve činioce u društvu, uključujući partije opozicije i civilno društvo. A sada ću nešto reći o vladavini prava, pravosuđu i fundamentalnim pravima. Vladavina prava je i dalje osnova procesa pristupanja. Napredak je od suštinskog značaja zato što poglavlja ne mogu da se privremeno zatvore ako Srbija ne ostvari svoja privremena merila u poglavlju dvadeset tri, pravosuđe i fundamentalna prava, osnovna prava i u poglavlju dvadeset četiri, koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost. I ovogodišnja procena je otrezžnjujuća.

00:16:40 - Andreas fon Bekerat: U poglavlju dvadeset tri nije bilo napretka. U poglavlju dvadeset četiri ostvaren je samo graničan napredak. Kada je u pitanju pravosuđe, trenutni-trenutni zastoj mora da se prevaziđe. Srbija mora da obezbedi karijere u sudstvu zasnovane na zaslugama, da uzme u obzir razmatranje, pritisak koji se vrši, neprikladan pritisak na sudstvo i da se popune upražnjena radna mesta. Kada je u pitanju sloboda izražavanja i medijske slobode, u-uprkos usklađivanju medijskog zakonodavstva sa acquis-ijem Evropske unije, konstatovali smo nazadovanje kada je u pitanju sloboda izražavanja.

00:17:23 - Andreas fon Bekerat: Verbalni napadi na visokom nivou, takozvane SLAPP službe, strateške tužbe protiv učešća javnosti... (pet sekundi pauze) I sve izazovnije okruženje za novinare stvorili su jedan efekat zastrašivanja, isputavanja. Dezinformacije i manipulacija spojnim informacijom, uključujući ono što smo nedavno videli u energetskom sektoru i dalje su veliki pitanja za zabrinutost... (pet sekundi pauze) I dalje su, da, su, nedavno smo videli i nedavno smo bili svedoci ovoga u energetskom sektoru uuu i želimo da se anti-evropska retorika obustavi. U isto vreme, civilno društvo je pod kontinuiranim pritiskom.

00:18:17 - Andreas fon Bekerat: Okruženje mora da bude podstičuće i da obezbedi konsultacije, sistemske konsultacije, obezbedi transparentno javno finansiranje u vidu...У јавно финансирање када је у питању образовање и култура поглавље 26. У извештају се указује на забринjавајући развој догађаја ерозија академских слобода и институционалне аутономије. Забринутост када је у питању квалитет образовања, између осталог због персоналног, због сталног недостатка адекватног наставног кадра. Све ово утиче да се подрије дугорочна отпорност друштва у Србији. Конструктивно ангажовање у дијалогу уз посредство Европске уније између Србије и Европске уније и Косова између.

00:19:10 - Andreas fon Bekerat: Споразум који је потписан 2023. Неопходно је у потпуности спровести анекс, као и сви накнадни споразуми. Требало би да се спроведу и претходни споразуми. Међутим, констатује се у извештају да су тренутни унутрашњи догађаји преокупирали ангажовање и да су онеспособили одлучне кораке у овом смислу. Да неопходне, а у извештају се изражава жаљење због неадекватних неадекватног поступања Србије у обезбеђивању одговорних за нападе у Бањској у септембру 2023.

00:19:54 - Andreas fon Bekerat: И Србија мора да обезбеди да се сви починиоци доведу пред лице правде. Такође, када је у питању заједничка спољна безбедносна политика, констатује се у извешћу да је стопа усклађивања са 51 на 60 процената, али недавно повећање стопе усклађивања на 65 процената није забележено у извештају. Ми поздрављамо овакав напредак и охрабрујемо. Охрабрујемо Србију да настави да повећава усклађивање на доследан начин, укључујући и када су у питању рестриктивне мере против Русије. И важно је констатовати да је Србија и даље једини партнер на западном Балкану који је испод нивоа пуног усклађивања.

00:20:42 - Andreas fon Bekerat: Рећи ћу пар речи о томе како иде како ићи даље. Овај извештај треба читати као једну мапу пута о циљевима и објективном процењивању на који начин Србија напредује ка Европској унији. Ова порука је јасна. Реформе нису за Брисел, већ су за грађане Србије. Европска унија стоји спремна да пружа подршку Србији, политички и финансијски, али Србија је у позицији која вози овај процес ка напред у возачкој седишту.

00:21:20 - Andreas fon Bekerat: Желимо да охрабримо Србију да превазиђе друштвене поделе, да изгради поверење између политичким актерима и цивилним друштвом, да кроз активности и не само кроз речи изражава своје ставове о Европској унији. На крају бих закључио са три важне поруке. Прво, српска европска будућност Србије у нашој унији је и даље на дохват руке, али захтева кредибилне и одрживе реформске напоре. Друго проширење је стратешки избор. Србија посвећена Србији мора да буде видљива у одлучним активностима, консистентним политикама и наративу који инспирише поверење на европском путу и као треће, Европска унија остаје чврсто посвећена перспективи Србије у Европској унији и спремна је да и даље пружа подршку у сваком делу тог пута.

00:22:26 - Andreas fon Bekerat: Радујемо се расправи у пленуму и између изнад свега опипљивог напретку који ћемо којем ћемо бити све деоци у месецима који су пред нама. Хвала вам пуно на пажњи. Поштована председаваћа.

00:22:44 - Elvira Kovač: Примим расправу за чланове заменике чланова одбора и народне посланике. Замолићу министра за евроспке интеграције који нам ревносно долази на седнице одбора да нам се обрати. Изволите.

00:22:59 - Nemanja Starović: Хвала лепо поштована председнице. Уважени народни посланци ??? Даме и господо. Годишњи извештај Европске комисије у Србији за 2025. годину обављен током овог месеца пружа свеобухватан преглед напретка наше државе на путу ка чланству у Европској унији.

00:23:25 - Nemanja Starović: Извештај пажљиво процењује напредак постигнут током протекле године, док истовремено идентификује области које захтевају додатну пажњу и посвећеност. Србија налазе овог извештаја не посматра само као формална запажења, већ као практичну мапу пута за конкретне акције и реформе. Конструктивне препоруке садржане у њему схватају се озбиљно, а све у циљу спровођења мера неопходних за испуњавање стандарда Европске уније. Желим да истакнем и то да у годишњем извештају Европска комисија не само указује на области у којима је потребан додатан напредак, већ и препознаје конкретне резултате и мере које Србија успешно спроводи што се тиче институционалног развоја и перспективе чланства у Европској унији. У извештају се наводи да Србија има одређени ниво припремљености, односно да је умерено припремљена у областима правосуђа, владавине права и основних права.

00:24:26 - Nemanja Starović: Слично томе у области реформе јавне управе, Србија показује умерену припремљеност.Iako u izveštaju ukazuje i na to da nije primećen opšti napredak u ovoj oblasti tokom perioda izveštavanja. Iako se priznaju konkretna poboljšanja u demokratskim institucijama, potreban je dalji značajan napredak, posebno u pogledu izbornog procesa i parlamentarnog nadzora. U vezi sa tim važno je istaći da su 8. novembra, dakle nakon objavljivanja godišnjeg izveštaja usvojene izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji, između ostalog, predviđa uvođenje komisije koja će imati zadatak i ovlašćenje da revidira jedinstveni birački spisak. Ovo je još jedan dokaz za to da se nalazi Evropske komisije analiziraju sa dužnom pažnjom, kao i da utiču na angažovanje institucija građana i na jačanje institucionalne odgovornosti kao centralnih stubova naših napora za integraciju u Evropsku uniju.

00:25:26 - Nemanja Starović: U pogledu vladavine prava i slobode medija, u izveštaju se ističe da je napredak u borbi protiv korupcije bio ograničen. Što se tiče slobode izražavanja i nezavisnosti medija, izveštaj primećuje pomešanu sliku. Dok se pravni okvir poboljšao, praktično okruženje za novinare se u određenim aspektima pogoršalo. Srbija prepoznaje neophodnost sačuvanja okruženja u kojem novinari mogu da rade slobodno i nezavisno, bez straha ili pritiska, kao suštinsku komponentu funkcionalne demokratije. Upravo zbog toga su u junu ove godine usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakon o izmenama i dopuni zakona o elektronskim medijima.

00:26:13 - Nemanja Starović: Takođe, 12. novembra je izabrano osam članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije u skladu sa prekora-preporukama ODihre. Srbija se još jednom pokazala kao pouzdan partner Evropske unije u okviru upravljanja mešovitim migracionim tokovima ka Evropskoj uniji, kroz aktivnu i konstruktivnu saradnju sa državama članicama Evropske unije, svojim susedima, kao i sa agencijama Evropske unije. Konstatovano je i to da je Srbija preduzela korake za usklađivanje sa viznom politikom Evropske unije krajem prošle godine. Važno je naglasiti da je Srbija nastavila sa ovim usklađivanjem i tokom 2025.

00:26:55 - Nemanja Starović: Na ekonomskom planu izveštaj navodi da se Srbija nalazi između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti, sa određenim napretkom postignutim u nekoliko oblasti. Evropska komisija je pohvalila stabilnost makroekonomskog okvira, kontinuirani rast bruto domaćeg proizvoda, uprkos međunarodnim ekonomskim izazovima, očuvanje fiskalne discipline, kao i napredak u poreskim i carinskim reformama. Napredak ka otvaranju klastera tri, konkurentnost i inkluzivni rast, posebno je značajan, jer odražava kontinuiranu posvećenost Srbije jačanju ekonomskog rasta, unapređenju konkurentnosti na tržištu i promociji inkluzivnih mogućnosti za preduzeća i građane. Tekući rad u klasteru broj dva, unutrašnje tržište i klasteru broj pet, resursi poljoprivrede i kohezije, takođe pokazuje posvećenost Srbije sveobuhvatnim reformama i usklađivanju sa standardima Evropske unije. Godišnji izveštaj pozitivno ocenjuje napredak u sledećim poglavljima: trideset i dva, finansijski nadzor, tri, pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, četiri, slobode kretanja kapitala, osam, politika konkurencije, devet, finansijske usluge, deset, informaciono društvo i mediji, šesnaest, oporezivanje, petnaest, energetika, dvanaest, bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, trinaest, ribarstvo i trideset jedan, spoljnobezbednosna i odbrambena politika.

00:28:28 - Nemanja Starović: Upravo u ovom godišnjem izveštaju je konstatovan ograničeni napredak u okviru poglavlja trideset jedan, jer je tokom 2025. godine usklađeno sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom bila na nivou od šezdeset i tri procenata, što je poboljšanje u odnosu na pedeset i jedan procenat iz prošle godine. A kao što je uvaženi ambasador već naglasio, danas je ta stopa usklađenosti nešto veća u odnosu na ono što je zabeleženo u godišnjem izveštaju i iznosi oko šezdeset i šest procenata. Srbija je ovim jasno pokazala nedvosmislenu podršku teritorijalnom integritetu i političkoj nezavisnosti Ukrajine, kao i posvećenost pružanju humanitarne pomoći. Želimo da naglasimo, želim da naglasim i to da Srbija godišnji izveštaj Evropske komisije posmatra kao potvrdu postignutih rezultata, ali i kao važan podsticaj za neophodne dalje reforme.

00:29:30 - Nemanja Starović: Srbija je potpuno posvećena nastavku usklađivanja s evropskim standardima u svim oblastima, od vladavine prava, preko ekonomske konkurentnosti do energetske i svakovrsne infrastrukturne integracije. Srbija nastavlja da bude pouzdan i posvećen partner Evropske unije. Posvećeni smo ubrzavanju reformi i postizanju rezultata koji našu državu približavaju članstvu u Evropskoj uniji. Sa jasnim fokusom na sprovođenje reformi i jačanje institucionalnih kapaciteta, uvereni smo da će Srbija pokazati merljiv napredak u narednom periodu, doprineseći jačoj, inkluzivnijoj i potpuno integrisanoj evropskoj budućnosti. Hvala vam.

00:30:15 - Nemanja Starović: Zahvaljujem. Poštovani narodni poslanici, otvaram raspravu, meni je, diskusiju, meni je zaista žao što nismo u sali koju smo planirali, ali merićemo ručno vreme. Vi ćete se ručno prijavljivati. U normalnim okolnostima bismo imali e-parlament, pa molim narodne poslanike zainteresovane za diskusiju da se jave po dobrom starom sistemu dizanjem ruku da bih mogla da vam dam reč.

00:30:41 - Elvira Kovač: Hm, pa najpre bi trebali članovi Odbora, da vama ću, ukoliko, mislim razumete. Reč ima narodni poslanik Milan Radin, zamenik predsednika Odbora.

00:30:50 - Milan Radin: Zahvaljujem predsedavajuća. Drage kolege, gospodine ministre, Ekselencijo, ahm, ovo mi je, ako se ne varam peti izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu da čitam, i moram reći da svaki put izveštaj izgleda kao da je preslikan stari izveštaj. Nažalost, bojim se da često tako nešto možda jeste slučaj, pogotovo u nekim situacijama. Ne zato što nije došlo do promene, nego zato što metodološki način sastavljanja ovog izveštaja je prosto nešto što upućuje na to i zbog toga mi je žao. Kao što sam svaki put i vašem prethodniku skretao pažnju, ali doći ćemo do toga kad budemo bili do slobode medija.

00:31:32 - Milan Radin: Mislim, ima mnogo stvari koje su vrlo, vrlo nezgodne. Recimo, u izveštaju na stranici dvadeset dva se kaže: Bilo je incidenata i napada na nezaštićene prostorije vladajuće stranke kada se priča o funkcionisanju demokratskih institucija. Bilo je preko osamsto pedeset napada na prostorije Srpske napredne stranke. U Evropskoj uniji, u Nemačkoj, jedan napad na prostorije CDU-a dobije osudu čitavog političkog spektra sa svih strana. U Srbiji, nažalost, to nije slučaj i žao mi je što moram da primetim da tu nismo imali ni neku jaču zvaničnu osudu Evropske unije na ovakvo apsolutno antidemokratsko ponašanje koje smo viđali.

00:32:14 - Milan Radin: Što se tiče, aa, funkcionisanja Skupštine što ste pomenuli tu moram s vama da se složim, ali takođe kaže, u funkcionisanju Narodne skupštine u, aa, 2024. godine šezdeset osam akata, uključujući državni budžet, usvojeno bez ikakve rasprave. Tačka. Nigde se u izveštaju ne konstatuje kakva je bila atmosfera u Skupštini kada je to urađeno, da smo radili pod dimnim bombama, čegrtaljkama i vuvuzelama. Što opet kažem, mogu da se, da budem apsolutno velikodušan i da kažem da je metodološki neispravan način pisanja ovog izveštaja, ali ne želim da poverujem da postoji neki maliciozni razlog za tako nešto.

00:32:55 - Milan Radin: Ali ono što me je stvarno negde ovako malo pomelo dok sam čitao isto na istoj stranici, kod izbora u Kosjeriću i Zaječaru. Posmatrači iz domaćih organizacija civilnog društva, po njima ovi izbori nisu bili ni slobodni ni pošteni, održani su u atmosferi straha i represije. I sad moram opet da vas pitam, s obzirom da je bilo mnogo više posmatrača iz domaćih organizacija civilnog društva. Recimo, ja sam čitao izveštaje Instituta za evropske vrednosti i Instituta za evropske slobode, akreditovanih posmatrača na tim izborima, koji su bili apsolutno drugačiji od ovoga. I uvek imamo samo neke kvangoje koji učestvuju u formiranju ovakvih izveštaja, ili kako se to sad u novoj nomenklaturi zove LB Arms, Arms Link Bodies ili kako već.

00:33:41 - Milan Radin: Jel od tolikog broja organizacija civilnog društva koje učestvuju uvek budu izabrani samo pojedini izveštaji. Znate u prethodnim izveštajima, aa, iz Brisela, makar smo imali reference gde se moglo videti na osnovu kojih podataka je ovako nešto upisano u izveštaj. Sada čak nema više ni reference, tako da bih molio čisto ako može, makar neko objašnjenje zašto su izabrani samo neki izveštaji, nekih organizacija civilnog društva, ali ne svih. Takođe, kad pričamo o civilnom društvu, verbalni napadi i kampanje blaćenja protiv organizacija civilnog društva koje se zalažu za vladavinu prava su pojačani otkako su počeli protesti. Ja se nadam da ovde mislite, recimo, neke organizacije poput Centra za stabilno društvo mislim da se zove, koji su čak bili i napadani na ovom Odboru od strane drugih organizacija civilnog društva i sada dolazimo u situaciju da jedne organizacije civilnog društva napadaju druge organizacije civilnog društva i da to nekako bude onda transpondovano na politički nivo u Narodnoj skupštini.

00:34:44 - Milan Radin: Vrlo nezgodna situacija s kojom ćemo se suočavati, pretpostavljam i ubuduće, pogotovo zato što samo pojedine organizacije civilnog društva, pretpostavljam učestvuju u pisanju ovih izveštaja. Što se tiče pravosuđa, tu mogu reći da apsolutno delimo mišljenje i smatram i ja da pravosuđe nije, ne funkcioniše najbolje, što je apsolutno, ali opet u ovom izveštaju se piše da samo vlade i javni funkcioneri su vršili pritisak na pravosuđe. Ja bih želeo da vas podsetim, a to nigde u izveštaju nisam video. Organizovani protesti. Ja dolazim iz Novog Sada, manji grad van Beograda.

00:35:22 - Milan Radin: Znam da niste toliko dolazili negde kod nas u provinciju, ali u Novom Sadu organizacije civilnog društva i opozicione stranke su bile te koje su organizovale proteste ispred sudova, vršeći apsolutno i aktivno politički pritisak na pravosuđe, što je negde opet nešto što se ne primećuje u ovom izveštaju, pa bih voleo opet donekle da vas pitam, s obzirom da više nemamo mogućnost uvida u to ko je radio ovaj izveštaj, zašto? Zašto su samo jedne stvari prepoznate, a druge nisu, mislim, problem je. Generalno pravosuđe je problem na stranici trideset četiri u borbi protiv korupcije opet se ne konstatuje da pravosuđe nije pokrenulo postupke protiv svih odgovornih u tragičnom događaju koji se desio u Novom Sadu, protiv gospodina Bojovića i protiv gospodina Milošević i dalje ne postoji nikakav postupak, ali to je opet nešto što nije konstatovano u izveštaju, dok su poimence konstatovane druge stvari. Takođe, stranica četrdeset i tri, što se tiče incidenata, tužnih incidenata, ali opet i u ovom izveštaju sada imamo, dolazimo do nešto što je apsolutno metodološki problem. Navodi o upotrebi gasa, navodna upotreba potencijalne povrede.

00:36:39 - Milan Radin: Znate kako? U ozbiljnom izveštaju kakav je izveštaj Evropske komisije- Da-Korišćenje tolikog broja reči koje označavaju apsolutno nesigurnost je problematično zato što je ovo nešto iza čega stoji Evropska komisija. Kod mene opet u provinciji ima jedna izreka (pauzira) Onus probandi i cum bit e qui dicit non qui negat. Ne znam da li prevod, verovatno mislim, imaju problem s latinskim, a teret dokazivanja leži na onome ko optužuje, a ne na onome ko negira. Što onda stvara problem ako se ovakve optužbe provlače op-u sve ograde koje stoje u ovom izveštaju i ograde su same po sebi problem, ali unošenje takve nesigurnosti u izveštaje je negde ono što je problematično također kad pričamo o tim incidentima, da dođemo i na medije.

00:37:33 - Milan Radin: Znate kako, za vreme protesta u Novom Sadu, napadani su novinari, ovde ne-ovde ne pričam o slučaju gospođe Branke Lazić, ne pričam o slučaju ovih beogradskih medija, koji jesu sami po sebi zastrašujući, pretpostavljam da će neko drugi o tome pričati, što nigde nije pomenuto u izveštaju. U Novom Sadu su napadani lokalni mediji samo iz razloga zato što se ne bave izveštavanjem o protestima. Mediji koji nemaju veze sa politikom. Lokalni portali koji se bave zdravim životom i takvim stvarima. Lokalni portali vezani za Novi Sad.

00:38:04 - Milan Radin: Prostorije su im uništavane. Kol'ko znam, uputili su pismo i vama. Uputili su pismo na sve adrese i niko ih nije obišao. Niko ih nije nigde ni pomenuo, što opet dovodi u sumnju, a... To doubt one koji su dovodil-donosili, aa, podatke i zašto su samo određeni podaci uzimani pri sastavljanju ovog izveštaja?

00:38:30 - Milan Radin: Ovo sve ide u prilog tome šta kažete, ja se apsolutno slažem oko tog. Mi moramo poboljšati narativ o Evropskoj uniji u Srbiji, ali ja kad odem, kad pričam s ljudima i onda kad moram da odgovaram na pitanje zašto niko iz Evropske unije nije osudio ove strašne postupke napada na medije u Novom Sadu? Šta ja njima da kažem? Kako ja tamo da reagujem i onda, naravno, Evropska unija bude ta koja je kritikovana zbog toga apsolutno nepravedno zato što Evropska unija ne učestvuje u sastavljanju ovog izveštaja. (pauza) Kad pričamo o medijima, vidite ovako, aa, vrlo često se pominje ovde samo RTS i to se onda, RTS pominje u kontekstu kol'ko je ko dobio, kol'ko je ko dobio vremena na RTS-u.

00:39:22 - Milan Radin: Nigde se ne pominje RTV koji je takođe javni medijski servis u Republici Srbiji. I tu ovde dolazimo do tog vrlo čudnog načina sastavljanja izveštaja gde se kaže javni medijski servisi i opet se misli samo na RTS, nigde se ne misli na RTV. Ovi su imali toliko minuta, ovi toliko, a RTV iz nekog razloga opet zadnjih pet godina ne ulazi u izveštaj što se toga tiče. Takođe, veliki problem predstavlja i ovo mi je stvarno apsolutno žao što se već pet godina, makar kol'ko ja pratim, ponavljam iz izveštaja u izveštaj, problem sa zastupljenošću jezika nacionalnih manjina u javnim medijskim servisima opet RTV ne ulazi. Želim da vam skrenem pažnju, kao što sam vašim prethodnicima skretao, Radio televizija Vojvodine emituje na šesnaest jezika.

00:40:05 - Milan Radin: Ja ne znam da u Evropi postoji javni medijski emiter koji emituje na šesnaest jezika. Republika Srbija ima dvadeset četiri saveta nacionalnih manjina. Opet, u izveštaju se samo jedan savet stavlja u fokus i potencijal. Nije pravedno prema ostalih dvadeset tri saveta. Nije pravedno prema RTV-u, ali i shvatite ovo kao najdobronamerniju kritiku načina na koji se sastavlja izveštaj, način na organizacije koje učestvuju u sastavljanju ovog izveštaja, jer znam da vi imate ovde uticaja, ali niste vi ti koji prikupljaju te podatke.

00:40:44 - Milan Radin: Sam način prikupljanja podataka je nešto što ne samo meni, ja sam ovde najmanji problem, ljudima koji čitaju ovaj izveštaj, građanima Srbije koji čitaju ovaj izveštaj, a ima ih mnogo njih koji čitaju- I onda ja njima moram da- Završavam. Ja njima moram da odgovaram na ova pitanja. Žao mi je što nemamo vremena da se bavimo poglavljem trideset jedan i pogotovo dobrosusedskom saradnjom. I tu je bilo dosta činjenica koje su vrlo, vrlo, da kažemo, upitne. Zahvaljujem.

00:41:15 - Elvira Kovač: Zahvaljujem. Sakupićemo nekoliko intervencija narodnih poslanika, pa ću vam dati priliku da odgovorite. Sledeći. Ja gledam ovo, poslanike opozicije- Pa čekam da polako dižu ruke, da. Reč ima narodna poslanica Ana Jakovljević, izvolite.

00:41:33 - Ana Jakovljević: Pošto se Robert javio.

00:41:35 - Nemanja Starović: Da vidim.

00:41:36 - Elvira Kovač: Ako želite. Reč ima narodna poslanica Ana Jakovljević.

00:41:41 - Ana Jakovljević: Da. Dobar dan, gospodine ambasador i ministre. Prosto je dobro da razgovaramo o ovako v-vvažnoj temi kao što je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracijama i ovaj izveštaj navodi ključne elemente zbog čega je Srbija definisana kao hibridni režim od strane Freedom Housea, kao režim koji i formalno ima zakone i formalno institucije na papiru, ali da suštinski zapravo one ne funkcionišu kako bi trebalo u jednom demokratskom društvu. I to verovatno objašnjava zašto smo mi na začelju aa, u, kada su u pitanju evropske integracije u regionu, da su nas sada i komšije poprilično pretekle u toj trci, i aa, sve ono što se kao, što ste i vi ambasador naveli i na šta se osvrnuo i ministar, sve sporne tačke zapravo govore o problemu u vladavini prava. Govorili smo o sprovođenju izbornih uslova, odnosno sprovođenju izbora i potrebi-Da se reformišu izborni uslovi.

00:42:47 - Ana Jakovljević: O tome ću nešto malo kasnije samo reći. Tu prosto mora, aa, konkretnijih još koraka da bude, iako je napravljen jedan početni korak koji može da, da krene u pravom smeru, ali to ćemo još videti. A što se tiče integracija, aa, u Evropsku uniju, tu s-se jasno u izveštaju prepoznaje da Vlada nije pokazala istinsku političku volju da, aa, postigne sve prioritete i da je zapravo stalna anti-euro retorika dolazi od strane vlasti koja se obavezala da će na tom putu, aa, biti privržena vrednostima EU i, jel'to pohvalno govoriti o onome što je zvanična politika. Aa, što se tiče, samo bih se kratko osvrnula vezano za sednicu od prošle godine, kada se pričalo da nema dovoljno, da nije bilo rasprave, nije bilo rasprave i-a kada je nastao haos u skupštini, predsedavajući je po Poslovniku ovlašćena da ukoliko vidi da nema prostora da se sednica nastavi, da tu sednicu prekine, pa da je nastavi kad to bude bilo moguće. To se nije dogodilo, tako da zapravo onaj ko je vodio sednicu, on je zadužen za red na sednici samo eto, prosto sam na to želela da se osvrnem.

00:43:54 - Ana Jakovljević: A i ove godine imamo pedeset sedam tačaka dnevnog reda zajedno sa budžetom i znate koliko je budžet ozbiljna tema. Mi opet imamo pedeset sedam tačaka i objedinjenu raspravu. To znači, uz budžet se provuče i sve drugo. Naravno, imamo ograničeno vreme za raspravu, pa kad potrošimo vreme, onda nećemo ni stići o svemu da pričamo tako da eto, i dalje se nastavlja isti manir. Na to sam htela da se osvrnem.

00:44:16 - Ana Jakovljević: Što se tiče civilnog sektora, i tu se navodi da su pod pojačanim verbalnim napadima i kampanji blaćenja. Tu je naročito bilo, su bili pritisci na CRTU, koja je vrlo aktivna kada su u pitanju reforme izbornih uslova, i onda su oni označavani kao kolaboracionisti i saradnici, aa, i k-koji su primali sredstva od USAID-a, a istovremeno građani nisu obaveštavani da su i državne institucije primale pomoć od USAID-a. Tako da, to relativizovanje istine je stalno prisutno od strane vladajuće većine i ja razumem zašto se njima ovaj izveštaj ne dopada. Takođe imamo slobodu medija. Vrlo jasno se u izveštaju navodi da novinari trpe pritiske.

00:45:00 - Ana Jakovljević: Kada se priča o RTS-u koji je nacionalni servis i koji svi plaćamo, on apsolutno nije objektivan, ali uvek imamo kao kontraargumente N1 i Novu koje su kablovske televizije znači nemaju nacionalnu pokrivenost. Tako da opet imamo relativizaciju. Umesto da se bavimo time da institucije koje su državne i koje građani plaćaju rade u njihovom interesu, mi uvek imamo tu zamenu teza, kao što je kod REM-a, GONG organizacije koja ih je morala jednu po jednu da odstranjuje, tako isto sada imamo i u posmatranju izbora opet organizacije nevladine koje su osnovane da bi zapravo agitovale za vlast, tako da stalno imamo tu relativizaciju svega i to je atmosfera u kojoj živimo. Naravno, korupcija koja je, tu smo, ja mislim opet u regionu najgori, jedino je Bosna i Hercegovina po rangiranju lošija od nas. Takođe, pravosuđe ste pomenuli i sve ovo je u srži pobune koja je nastala, koju su pokrenuli studenti i dalje građani su podržali, jer prosto poverenje u Srbiji u društvu institucije su praktično možemo reći da ne postoji.

00:46:09 - Ana Jakovljević: Već smo pomenuli da iako smo formalno opredeljeni da idemo, da se pridružimo Evropskoj uniji, glavni narativ upravo od strane predstavnika vlasti dolazi od Evropske unije i trideset posto, po me-istraživanjima koje je Evropska unija zapravo iznela da je trideset posto građana zapravo podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju, što tačno govori o tome kakav je narativ. E, sad moram da priznam da je i Evropska unija malo u prethodnom periodu doprinela tom rezultatu, jer je u mnogim situacijama kada se nekak- kada su nekako građani očekivali da se oglasi, bila tiha. A što se tiče nekih koraka u poslednje vreme promećuje se napredak. Evropska unija je počela da bude aktivnija. Verovatno se to poklapa i sa jasnom namerom o proširenju da je sada to ponovo aktuelna tema i mi negde od Maja, od kada je gospođa Marta Kos prvi put bila u Beogradu vidimo napredak, i aa, zahvaljujući tim razgovorima i prosto angažovanju Evropske unije, mi smo i dobili izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i taj zakon je devedeset posto prihvatio onoga što je CRTA predložila, tako da, to jeste jedan korak koji smo, aa, koji se eto dogodio, ali moram da kažem da je to početni i prvi korak nakon godinu i po dana borbe kroz institucije, kroz radnu grupu za iz-iz-borne unapređenje izbornih uslova koja je bila, koji je bio izuzetno naporan i uvek sveprisutan pristup manipulacije i izigravanja pravnih normi od strane vladajuće većine, ali smo ipak na kraju uspeli da dođemo do tog nultog koraka u kome tek sada zapravo prava borba treba da krene i da pokušamo, i ako smo svesni da, ukoliko se ta komisija formira, da će to itekako biti opstrukcija, kako je to bilo u radnoj grupi.

00:48:06 - Ana Jakovljević: Ali mi smo građanima obećali da ćemo se boriti i na ulici i u institucijama i u međunarodnoj zajednici i ako se formira komisija i ako budemo imali priliku da se borimo da dođemo do revizije biračkog spiska na pravi način, to ćemo raditi. Takođe bih samo volela da istaknem da birački spisak nije jedina stvar. Mi smo u radnoj grupi zajedno s civilnim sektorom dali dvadeset i pet predloga koji se tiču sveobuhvatne reforme izbornog procesa, funkcionerske kampanje, onda finansija i tako dalje. Ima tu puno stavki koje se još treba u skladu sa AUDIT preporukama primeniti. Znači nije izborni birački spisak sad jedina stvar, ali ima još, tako da, aa, prosto eto, uz vašu pomoć i razumevanje, prosto je jako važno da shvatite da do sada vlast apsolutno nije ozbiljno radila na reformi, reformama u skladu sa zahtevima pridruživanja Evropskoj uniji, a svoja je prilika i ono što ja duboko verujem da to neće ni dalje nastaviti da rade.Eh, ali će pokušavati da simuliraju procese što rade sve ovo vreme, tako da je jako važno da eh, se prati implementacija.

00:49:11 - Ana Jakovljević: 'nači jako je važno da se vidi šta se radi, ne samo da formalno imamo nešto usvojeno, nego da li je to zaista implementirano i kako radi. Tako da eh, prosto situacija je ozbiljna. Mi mo-ako, ukoliko se ne osvestimo i ne trgnemo, mi ćemo izgubiti ovaj voz za učlanjenje u Evropsku uniju. I eto, s te strane vas eh, negde molim da pažljivo pratite šta se radi, a ne samo da prosto se svodimo na, kao i do sada, na ispunjavanje nekih formalnih kriterijuma u kojima će se samo reći da smo nešto uradili bez eh, efikasnih i konkretnih mera koje bi građani Srbije osetili da država funkcioniše, da institucije funkcionišu i na kraju krajeva, da je njihovo poverenje u njih vraćeno. To je uostalom i naš glavni zadatak i naš posao.

00:50:07 - Elvira Kovač: Zahvaljujem rečima narodni poslanik Robert Kozma. Izvolite.

00:50:17 - Ana Jakovljević: (glazbeni signali) Da, da, start, start.

00:50:18 - Robert Kozma: Da, da, da, da.

00:50:19 - Elvira Kovač: Odlično.

00:50:20 - Robert Kozma: Hvala vam. Hvala vam predsedavajuća, da mali problem, navikao sam se na, na sistem koji je u drugim salama. Eh, dobar dan poštovani ambasadore. Dobar dan, poštovani eh, ministre. Eh, na početku bih se stvarno zahvalio još na ovoj praksi, gde imamo predstavljanje izveštaja Evropske komisije na ovom odboru, eh i to stvarno smatram da je to dobra parlamentarna praksa.

00:50:42 - Robert Kozma: Eh i nažalost moram da kažem, v-rekao bih veoma retki primeri dobre parlamentarne prakse u ovom eh parlamentu. Eh, počeo bih od toga da naglasim da, da bi se, da, da, da s jedne strane moram da se eh, i zahvalim ambasadoru na predstavljanju ovoga teškog izveštaja, teškog Izveštaja po eh, građane Srbije ovaj jer niko ne može da bude sretan zbog stanja u društvu i situacije u kojoj nas je doveo eh, ovaj eh, eh vladajući jel da eh, naprednjački eh režim gde je Srbija eh, od trinaest godina koliko je na vlasti eh, ova vladajuća većina, nažalost od nekada prospektivnog demokratskog kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, dovedena do toga da sada imamo na vlasti jedan hibridni autoritarni režim koji je uzurpirao i uništio eh, institucije i doveo Srbiju da bude eh, večno zakočena u procesu evropskih integracija, na margini zapravo ovog procesa gde eh, predstavnici vladajuće većine simuliraju eh, želju da im je navodno stalo da eh, eh, eh pristupe Evropskoj uniji i da sprovedu reforme, a zapravo jedino što žele jeste da koriste eh, sredstva iz pristupne pomoći- I iz drugih fondova Evropske unije kako bi mogli da osiguraju sopstvene pozicije na vlasti bez stvarne želje zapravo da budu eh, članovi Evropske unije. Eh, takođe, hvala vam eh, što jasno naglašavate eh, nešto o čemu sam više puta govorio na sednicama ovog odbora, kao i na sednicama same Skupštine, a to je da je fokus evropskih integracija mora da bude izgradnja demokratske države, da je fokus evropskih integracija mora da bude eh, eh prava reforma, naglasak na osnovama, na eh, eh, eh na izgradnji vladavine prava, pravne države, medijskim slobodama i sve ono što čini zapravo u tom smislu dobru državu koja brine zarad dobrobita eh, sopstvenih eh, građana. Mi, nažalost, danas to u Srbiji nemamo. I to je bio jedan dug proces urušavanja naših institucija i ovo je sadašnje stanje koje mi eh, eh moramo da otkočimo i da razrešimo, ukoliko želimo blagostanje u Srbiji, ukoliko želimo da Srbija bude demokratska država i da napreduje eh, eh u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

00:53:17 - Robert Kozma: Ja bih pošao takođe od onoga što je jedna od glavnih odgovornosti vladajuće većine i njihova krivica, jeste da je najučestalija ocena u ovom izveštaju da nije bilo napretka, zatim da se radi o ograničenom napretku, a kada se radi o slobodi izražavanja, mi imamo dodatno nazadovanje. Jel da ugrožavanje uslova i okruženja u kojima rade medijski radnici. Sam izveštaj prepoznaje ono o čemu smo mi kao opozicioni poslanici i poslanice govorili više puta, a to je da su glavni problemi, jeste eh, eh režimska povezana korupcija, da se radi o režimskom kontrolisanom pravosuđu, da ne postoji vladavina prava, da imamo i svedočimo u proteklih godinu dana pogotovo ugroženoj slobodi okupljanja, napadima na slobodu izražavanja i na nezavisne medije. I kao da se zapravo nije nigde odmaklo eh, u borbi protiv korupcije, a pogotovo tamo kada se radi o takozvanoj visokoj korupciji, odnosno slučajevima korupcije koji su direktno eh, povezani sa predstavnicima vlasti. I ono što moram da naglasim jeste da sve ono za šta se bore studenti i građani Srbije u proteklih godinu dana, borba za pravdu, za odgovornost, za solidarnost, za institucije koje će raditi u korist građana.

00:54:40 - Robert Kozma: Sve se to prepoznaje kao potrebno u ovom izveštaju i kao potrebno ukoliko želi, Srbija želi da postane buduća članica Evropske unije, te je onda jasno na kakvim je pozicijama režim koji zapravo ne želi da sprovede ove reforme.Eh, ja neću ulaziti dodatno u vaš izveštaj. Verujem da ga bolje eh, eh, e-e-e znate nego ovde mi. Eh, želeo bih samo dovde naglasim da je preko potrebno da, da jako dobro što je ovako jasno, u tom smislu su detektovani problemi, pogotovo u oblasti slobode izražavanja i napada na medije. I ja moram, nažalost, da ovde informišem o dodatnim slučajevima koji se nisu našli u ovom izveštaju, a zapravo eh, pokazuju kako ovom režimu ni malo nije stalo da ozbiljno čuje, eh, kritike koje se i jel da ocene koje se nalaze u ovom izveštaju, uzeću samo dva nedavna primera. Mi smo prošli četvrtak ovde ispred Skupštine svedočili o napadu na reporterku N1 Maju Nikolić i na snimatelja Ivana Pavlovića.

00:55:49 - Robert Kozma: Napadnuti su od strane NN lica koji se nalaze u ovome eh, takozvanom eh šatorskom eh naselju eh, ćacilendu. Eh, napadnuti su najverovatnije o-od strane osvedočenih kriminalaca koji se nalaze tamo kao čuvari datog nehigijenskog eh, eh, naselja, jel da. Eh, tamo koji treba da sprovode teror nad svim građanima koji se bore za slobodu eh, u Srbiji. Tu su da za-da eh, eh zastraše eh, sve ostale građane i po potrebi da napadnu medijske radnike koji žele da izveštavaju o tome šta se dešava ispred Narodne skupštine. Ja ne znam na koji ste vi ulaz ušli danas ovde u Skupštinu.

00:56:35 - Robert Kozma: Eh, bilo bi zanimljivo videti da li ste i sami prošli k kroz glavni ulaz i mogli da se uverite na kako izgleda eh, dato jel da, eh, eh prosto neformalno naselje eh, ćacilent u kome u po beladana osvedočeni kriminalci najverovatnije napadaju i građane i medijske radnike, a policija koja se nalazi ovde uopšte ne reaguje na poziv u pomoć od strane samih eh, eh, eh medijskih radnika. I zapravo mi kada razgovoramo, kad govorimo o državnom aparatu, mi eh, eh nažalost moramo da konstatujemo da se ceo državni aparat sveo na to da pruža logistiku u, u održavanju ćacilenda ispred eh, eh same Skupštine i eh, u održavanju eh prostora naselja u kome zapravo vladaju eh kriminalci pod dirigentskom eh palicom i odobrenjem samog režima. To je jedan dodatak ovom izveštaju koji zapravo pokazuje jel da nedavno, eh nedavni napad pokazuje da zapravo režim ništa ozbiljno nije shvatio iz same kritike. A drugi primer također uzeću napad na studente i građane Novog Sada eh, eh koji, koji su jel da se desio takođe prošle nedelje, ako se ne varam u ponedeljak eh, prošli koji su došli da podrže borbu eh, i protest eh, eh, eh jedan u tom smislu iznuđeni očajnički potez jednog prevoznika Jaćimovića, koga ova vlast kažnjava i oduzima mu prevozna sredstva autobuse samo zato što je pružao uslugu prevoza studentima koji su protestvovali protiv vlasti. Zbog toga mu je ova vlast odlučila da mu onemogući zapravo pravo na rad i svi njegovi autobusi su oduzeti mu, te je samim tim onemogućen da prosto obavlja eh posao od kojeg živi.

00:58:32 - Robert Kozma: On je u jednom iznuđenom očajničkom potezu započeo štrajk glađu ispred eh, eh sedišta Pokrajinske eh, eh skupštine Banovine i u tom smislu eh građani i studenti su došli da ga podrže, da, da, da mu, eh da se solidarno okupe oko njega. Policija je kao odgovor na jedan solidarni protest opet primenila neprimerenu, nepotrebnu eh, eh silu i u tom smislu sprovela torturu napadajući studente i građane koji su slobodno protestvovali i izražavali svoje pravo na slobodu okupljanja. Tako da ova dva primera oba koja govore jel da, jedan koji govori o slobodi izražavanja, drugi koji govori o slobodi okupljanja su nedavni primeri koji ukazuju da nažalost ovaj vladajući režim ne želi da uzme u obzir ono što ste vi konstatovali i ono što je Evropska komisija konstatovala u samom izveštaju. I prosto, eh ovde moram da eh, eh, eh ponovo kao neki eh, eh na kraju konstatujem, nažalost, da je jedini način da ovaj dođe da se otkoče evropske integracije, da se uspostavi demokratija i vladavina prava jeste da dođe do smene naprednjačkog režima u Srbiji. Sve drugo neće voditi do poboljšanja, nego samo do nove simulacije uz želji da se još jedanput pokuša da eh, eh se eh, eh zabašure stvari i da se kupi dodatno vreme kako bi eh opstali na vlasti.

01:00:10 - Robert Kozma: I tu ću stati i voleo bih da u drugom delu koristim dodatno vreme eh, kao odgovor na druga pitanja.

01:00:17 - Elvira Kovač: Koje dodatno vreme? Po Poslovniku Narodne skupštine ovo je devet i pedeset. Svako ima deset minuta. Strogo merimo vreme, bez obzira što nismo u adekvatnoj sali. Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

01:00:30 - Dubravka Filipovski: Zahvaljujem predsedavajuća. Gospodine ambasadore, za mene je ovaj izveštaj više nego kritičan i podseća na prethodne izveštaje, ali ja bih iskoristila svoje vreme da istaknem šta po mom mišljenju nema u ovom izveštaju, a trebalo je da bude, jer sam dugo narodna poslanica i dugo članica ovog Odbora i pratim evropske integracije i re-regiona i uopšte evropske prilike u samoj Evropskoj uniji. Pod jedan-По мом мишљењу, цивилно друштво се није нашло на адекватан начин у овом извештају. Оно се за ових годину дана бавило углавном информацијама о кампањи, водило је кампању против ретких минерала и ретких сировина у Србији и оно што је по мом мишљењу горе мобилисали су грађане Србије против власти, прозивајући и саму Европску унију. Затим, у овом извештају нема професора, нема академаца, нема припадника стручне критичке јавности који су се ограђивали од политичких странака у Србији и залажу се за повратак самоуправљању као облику директне демократије.

01:01:54 - Dubravka Filipovski: Затим, нема чињенице да се у овом извештају нема чињенице да се одбија дијалог, да се одбијају сви позиви на дијалог и такође нема става о томе да се сатанизмују сви они у Србији који помену реч дијалог. Нема става о медијима који се називају професионалним који се називају слободним и независним, а којима је сваки извештај чиста пропаганда. Нема става да је било преко двадесет хиљада нелегалних скупова у Србији, нема чињенице ни јасног става да су паљене просторије Спрске напредне странке и да су замало људи запалjenи у тим просторијама. Све друго како је власт манјкала у изградњи владавине права, како није искористиа-ди-искористила дијалог као основни алат демократије и европских реформи, је написано у овом извештају, а као последица чињенице да по мом мишљењу није било ових пет важних ствари. Ви амбасадоре врло добро знате да је Србија била спремна за отварање клустера три још 2021.

01:03:15 - Dubravka Filipovski: године. Ми смо, и да је та одлука изостала због тога што су неке чланице Европске уније сматрале да Србија није довољно ускладила своју спољну политику са спољном и безбедносном политиком Европске уније, иако све земље кандидати треба постепено да ускладжују своју спољну и безбедносну политику са Европском унијом. А данас смо од министра чули да смо и ту напредовали и да са данашњим даном имамо са педесет три посто на шездесет шест посто ускађености. Сада је дакле и ту направљен помак, направљен је помак за отварање клустера три у чињеници да смо, како сте и сами рекли, донели нови закон о медијима, нови РЕМ и јединствен бирачки списак. Иако морам да кажем да опозиција, иако је део опозиције учествовао у расправи о овим законима, није гласао за ове законе, а декларативно се залаже за Европску унију.

01:04:24 - Dubravka Filipovski: Сада чујем да се чека имплементација ових закона да нећемо стићи, иако је на дневном реду следеће седнице Закон о гасу, који је услов за, такође услов за отварање тра-кластера три и да се опет доводи у питање мало времена кад се заврши наша седница и заказивање међувладине конференције, и поново се доводи у питање отварање клустера три за Србију. Надам се да се тај сценарио неће поновити, јер вам још једном кажем, и 2021. године смо били спремни за отварање клустера три, али геополитичке околности, политичке околности појединих земаља чланица Европске уније нису дале потпуну сагласност. Што се тиче региона, морам да истакнем недавну чињеницу да су се, да се у суседној држави Албанији избори своде на ћораве кутије и гласање уз пратњу особе која контролише како гласате, али је Албанија отворила све клустере и нико није упутио писмо Европској комисији и Европској унији зашто се то толерише и како је могуће да је та земља у региону отворила све клустере, а Србија није. Ми се овде врло добро сви познајемо и знамо какве су прилике у земљама.

01:05:54 - Dubravka Filipovski: Ја сам пре неколико година такође гледала суседну Црну Гору која је имала дневно протесте због угрожавања људских и верских право-права народа, а отварали су се клустери. Сада се хвали и Молдавија. Хрватска је за четири године завршила преговоре. Па чекајте, ми смо живели заједно у једној држави и врло добро се сви знамо. Значи, верујем да нико у Европској у-унији, у Европској комисији не-не-не сматра да ми сви држимо затворене очи и затворене уши.

01:06:30 - Dubravka Filipovski: Па се онда поједини, поједине ваше колеге питају зашто опада подршка европским интеграцијама грађана Србије европским интеграцијама, па ово су неки од конкретних разлога да не бих наводила даље. Одмах да вам кажем нисам евроскептик, апсолутно. Дуго сам, као што сам рекла у овом одбору, али се трудим да реално сагледам ситуацију и стање у којем се налазимо. Истовремено, подршка проширењу од стране Европске уније до сада била само декларативна. Знате оно у једном тренутку се појави, па спласне, па се појави, па спласне.

01:07:10 - Dubravka Filipovski: И ми то тако пратимо и гледамо годинама уназад.

01:07:15 - Dubravka Filipovski: Eh, vi vrlo dobro znate da je ovo dvosmerni proces, da ne zavisi sve od Srbije. Naravno da Srbija treba da ispuni sve reforme i to ćemo pre svega da radimo i da uradimo zbog nas, jer je to važno zbog svakog građanina Srbije. A šta će posle da bude, odluka je na, eh članicama Evropske komisije, ali mislim da nije u redu da se ovako postupa prema jednoj zemlji, s ovakvim izveštajima, sa svim ovim što mi primećujemo i što sam navela, mislim da to nije dobro za naše evropske integracije i za uopšte prilike u regionu.

01:07:56 - Elvira Kovač: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Dunja Simonović Bratić, izvolite.

01:08:01 - Dunja Simonović Bratić: Dobar dan svima i dobrodošli u naš parlament. Eh, veoma mi je drago što imamo priliku da razgovaramo sa vama, budući da ste kao ambasador skoro došli i vidi se da ste vrlo fokusirani na nas i da ste ovo shvatili kao jedan ozbiljan zadatak, budući da su vremena i kod nas u Evropi turbulentna očigledno. Ono što bih ja želela da dodam u ovoj raspravi, budući da su se mnogi poslanici uključili u ove komentare, jeste činjenica da sam ja iz ovog Odbora i članica Odbora za kulturu i informisanje koje ima veze, naravno sa izborom članova REMa. Ono što bih želela da napomenem da u samom procesu, kao što znate, vaš prethodnik ambasador Žofre je zaista dao veliki doprinos u ovom procesu, do te mere da je faktički završio mandat tako što je bio moderator u Evropskoj kući između predlagača, kandidata NGO sektora i malobrojnih članova opozicije koji su učestvovali u tom procesu, do te mere da je faktički opozicija prepustila NGO sektoru svoju ulogu. A ono što bih želela da, da napomenem, ne znam da li znate da se prvi put desilo u ovom parlamentu pri izboru članova Saveta REMa da su, da je NGO sektor (zvuk mikrofona) tužio službu Odbora za kulturu i informisanje, sekretarku Danu Gak, što je zaista ne nedopustivo, nego znate kad vi tužite administraciju u Skupštini, to samo govori o nekom vrhuncu pritiska i, i ludilu u koje smo ušli.

01:09:39 - Dunja Simonović Bratić: Ja se nadam da ćemo mi taj proces zaista uskoro završiti i sve su indicije da će se to desiti. I znamo kakvi su pritisci vezano za takozvane nezavisne kandidate koji su nezavisni u pitanju od koga, eh, sa njihovim pretnjama da su, prvo su rekli da su podneli ostavke, pa sad ih podnose, pa ih neće podneti, pa opet imaju uslove, ali taj njihov uslov koji traže samo govori da mi sad treba ovde da zaobiđemo zakon da bismo te njihove uslove ispunili, što je također problematično. Ono što bih želela da dodam jeste da smo mi imali u parlamentu situaciju koja je bila kao bojno polje i, između ostalog, i to je razlog zašto nismo neke stvari usvojili na vreme, i to treba imati u vidu. Eh, sada čujemo da je trebala eh, predsednica parlamenta da prekine sednicu. Znači, nije problem što se ovde palilo i, i sve što se radilo, gde su stradale neke poslanice, gde smo stvarno imali scene kaosa bojišta.

01:10:39 - Dunja Simonović Bratić: To nije problem, nego problem što nije bila prekinuta sednica. Znači, tu vrstu eh, izokretanja činjenica, na to smo mi ovde navikli. Eh, ne znam da li ste vi to na taj način pratili. Takođe, eh, u samom plenumu imamo poplavu, eh, reći ću fejk njusa eh, koji se odnose na to da poslanici utrčavaju sa slikama prebijenih studentkinja koje su mučene u nekim podrumima sa nekim kesama na glavama, pa se onda ispostavi da se to nije desilo. Pa onda imamo priče kako je ubijen dečak na nekom skupu od šesnaest godina, a niti je ubijen, niti je postojao.

01:11:17 - Dunja Simonović Bratić: Niko posle za te stvari ne kaže izvinjen, gde se brutalno napadaju organi reda u ovoj zemlji i to je sve eh, sasvim u redu. Mislim, ako gledamo neke prakse vezano za Evropsku uniju, iako ja to uopšte ne podržavam, jer to je zaista brutalan obračun sa protestantima, ali s obzirom da su svi ovi skupovi bili nelegalni, eh, ne znam kako bi se onda to sravnjivalo sa, sa zakonima Evropske unije. Ono što bih ja volela da iskoristim ovde priliku vas da pitam, budući da ovi izveštaji, kao što su i kolege rekle, manje više su svake godine skoro pa slični. Eh, ono što je meni zanimljivo, eh, to je u stvari činjenica da izveštaji Evropske komisije vezano za našu zemlju sušt-u suštini, eh, kako da kažem, ne prate dinamiku procesa u samoj Evropskoj uniji, koja se maksimalno promenila u odnosu na od pre eh, sukoba u Ukrajini, što će reći da ste vi i u Evropskoj uniji dobili komesara za odbranu i svemir, da imate i novog komesara za Mediteran, jel tako? To su dva nova, ovaj, kako da kažem poglavlja koja su u suštini nova i za vas.

01:12:28 - Dunja Simonović Bratić: Ono što je isto važno za nas kao zemlju, to je da je članica Evropske unije Hrvatska napravila vojni savez sa Albanijom i sa takozvanom državom Kosovom. Nakon toga su Slovenija i Hrvatska ponovo napravile drugi eh, vojni sporazum. Eh, u kontekstu činjenice da je Kaja Kalas pre tri dana izjavila da Ukrajina treba da uđe što pre u Evropsku uniju zato što ima najbolje organizovanu vojsku i najveću vojsku trenutno, a treba Evropska unija da dobije i vojsku, zanima me šta mislite o tome i u tom kontekstu me zanima šta mislite o toj priči vezano za odbrambenu politiku i eh, takozvanoj vojnoj, to jest odbrambenoj industriji na kojoj se insistira, gde se tu uklapa eh, ova integracija ovih naših zemalja i da li to onda podrazumeva kada govorite o toj bezbednosti.U Evropskoj Uniji i strateškoj bezbednosti. Koliko možete da nam kažete kakvi su vam planovi za tu stvar, budući da to jeste jako važno i naravno ovaj novi mirovni plan koji se pojavio, ja sam ga pogledala na vašem zvaničnom sajtu politiko EU, eh, od tih dvadeset osam tačaka, znači jedanaestoj-jedanaesta tačka, četrnaesta tačka se odnosi na eh,odnos Evrope prema celoj toj stvari, kao i integraciji Ukrajine. Šta biste mogli o tome da nam kažete, budući da mi naše prilike jako dobro znamo, a i vi ste upućeni.

01:13:54 - Dunja Simonović Bratić: Uvek naravno postoje eh, različita viđenja. Svako od nas ima na neki način pristup kao Prokrustovoj postelji. Opozicija vidi jedno, vladajuća koalicija vidi drugo, ali ono što je činjenica eh, da je evr-izvešt Evropske komisije i poslednja tri puta imao jasnu preporuku za otvaranje klastera. Nama je jasno da su to političke odluke. Eh, to je jasno svakom u ovoj zemlji, kao što nam je i jasno da kakav god, kakva god da je preporuka Eh, Evropske komisije, na kraju opet eh, moraju da se izjasne članice Evropske unije pojedinačno.

01:14:30 - Dunja Simonović Bratić: Tako da ja bih volela da vi nama date neke eh, što se kaže, eh, dobre nove informacije koje su vezane za nas, budući da to sve ima veze sa nama, naravno. Kao i ovaj deo oko odbrambene politike i eh, vaš komentar na ove vojni saveze koji se dešavaju u našem susedstvu. Hvala.

01:14:50 - Elvira Kovač: Zahvaljujem. Obično je praksa da ja govorim poslednja od članova odbora. Nema nikog, ali pre sebe ću dati reč, naravno, narodnom poslaniku Slobodanu Cvejiću. Izvolite.

01:15:03 - Slobodan Cvejić: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem predsedavajuća. Uvaženi ambasadoré, poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici. Eh, mi danas ovde prisustvujemo novom činu predstave koja je fikcija i nema mnogo veze sa realnim životom građana Srbije. U redu je da mi razgovaramo i o ovom izveštaju i o tome da li je postignut neki progres i slično. Ali mi koji ovde glumimo parlamentarni dijalog smo zapravo samo deo veće predstave koja se odvija odmah ispod stepeništa Skupštine, a čiji režiser sedi u zgradi prekoputa.

01:15:43 - Slobodan Cvejić: No, uložen je veliki trud u to da se ovaj izveštaj sačini. Poznata je metodologija ovih izveštaja ko prati evropske integracije još od vremena susednih zemalja koje su se uključivale u to znaju koliko široko se zahvata u izvore informacija i slično da bi se dobila objektivna slika. Eh, žao mi je što nekome ta objektivna slika koja je predstavljena u uvodu ovog izveštaja ne odgovara, ali eto, prošle su godine kad je to moglo da se eh, isfingira i prikrije i konačno je došao trenutak da uprkos svim nastojanjima da se sprovodi propaganda i manipuliše činjenicama i podacima, istina izbija na videlo. Ja mislim da Izveštaj Evropske komisije nikad nije bio objektivniji i kritičniji prema vlastima nego što je to ovog puta. I odmah na početku je istaknuta suština problema.

01:16:38 - Slobodan Cvejić: U uvodu je rečeno, potrebni su jaka politička volja i pristup kojim se uključuje celo društvo. Tu se vide dve glavne slabosti zbog kojih Srbija stoji zaglavljena na evropskom putu. Što se tiče prve, vladajući režim ne da nema političku volju da pristupi Evropskoj uniji, nego naprotiv, ima volju da vozi paralelnim kolosekom i koketira sa autoritarnim režimima. Drugo, u proces pristupanja je uključeno celo društvo, ali ono Vučićevu kafansko društvo. Građani, udruženja, drugi akteri bili su uključeni samo sporadično i kroz specijalizovane formate, a za to vreme se u javnosti vodila kampanja za srozavanje ugleda Evropske unije, što je u ovom izveštaju prepoznato.

01:17:25 - Slobodan Cvejić: Posebno raduje činjenica da su već u uvodu pomenuti prekomerna upotreba sile protiv demonstranata i povećanje polarizacije u društvu koje režim sistematski sprovodi od prvog dana svoje vladavine. To nije fenomen koji se odjednom stvorio ovde. On je prirodni sled događaja u tome kako se organizuje vlast u ovoj zemlji. Protesti protiv režima su proces koji je inkluzivan i koji je okupio široki spektar aktera. E sad, kada sa uvoda pređemo na pregled napretka po poglavljima sumarno opet je ostavljeno prostora da predstavnici režima i ostali kojima je veoma stalo da u ovome prepoznaju tako omiljeni progres budu zadovoljni.

01:18:08 - Slobodan Cvejić: Vi ste čuli ministrovo izlaganje. Tako sam i pretpostavio da će biti. To su neke od standardnih manipulatorskih floskula tipa ima još mnogo da se radi, ali u toliko i toliko poglavlja smo postigli napredak i tako dalje. Glavni razlog za to je što nije pravilno ocenjeno da je u više aspekata postignuto nazadovanje. Ja mislim da je ovaj izveštaj trebao u više tačaka da konstatuje da postoji nazadovanje.

01:18:34 - Slobodan Cvejić: Neki od komentara zvuče gotovo apsurdno. Na primer, svakome ko se bavi borbom protiv korupcije je jasno da se ovaj problem uvećao tokom poslednjih godina, što je potvrđeno i podizanjem optužnica protiv visokih funkcionera vlasti. Ovim je samo zagrebano brdo koruptivnih radnji, ali u izveštaju stoji da je postignut ograničeni napredak. Zašto? Zato što je posle toliko godina čekanja i rastezanja usvojen Akcioni plan za borbu protiv korupcije.

01:19:05 - Slobodan Cvejić: Vidite, za predsednika Vučića je to kao partija šaha. Žrtvovao je piona, dozvolio da se usvoji jedan dokument da bi pojeo kraljicu korupcije i završio svoj Expo, dobio dovoljno vremena da završi Expo projekat. Pogledajmo još jedan primer.

01:19:26 - Slobodan Cvejić: Znači, u odeljku o slobodi izražavanja s pravom se beleži nazadovanje. Od momenta okončanja izveštaja do danas situacija je dodatno pogoršana. Novinari su izloženi brutalnim napadima. Policija koje stoje u njihovoj blizini nije spremna da ih brani od nasilja huligana koji stanuju i šenluče u dvorištu predsedništva. Ali u istom tom poglavlju se registruje da je postupak izbora članova REMa napredovao.

01:19:56 - Slobodan Cvejić: Pa eto, i tu je Vučić odigrao gambit. Čim je međunarodnoj zajednici dao privid demokratskog i transparentnog izbora članova Saveta, odmah je iskoristio svoje koalicione saveznike da nezakonito obori izbor jednog člana, pa su u međuvremenu četiri nezavisna kandidata najavila ostavke. Za to kod nas postoji izreka drži vodu dok majstori odu. I evo, voda opet teče, a sa-sa njom je otplivao i naš omiljeni napredak. Još jedan primer.

01:20:27 - Slobodan Cvejić: Borba protiv teškog i organizovanog kriminala, piše ograničen napredak. Ne znam kako to da objasnimo građanima i novinarima koji trpe nasilje organizovanih grupa nasilnika na dnevnom nivou i koji imaju podatke o brojnim slučajevima visoke korupcije. Gde je tu napredak? Stalo je i građanima Srbije da se suzbi trgovina narkoticima u Evropskoj uniji, ali jedino što je ograničeno napredovalo su mafijaške bande koje još samo stepenište na-u ovom zdanju ograničava da iz paramilitarnog kampa produ u zgradu skupštine. I moje kolege iz opozicije su već izneli nekoliko pojedinačnih primera o tome erm gde ste sve mogli da dopunite izveštaj, al' ja ću svejedno zaključiti time da mislim da je izveštaj, razumem da je u diplomatskom pristupu on morao da ostavi malo prostora da može i vlast da kaže, evo, imali smo malo i neki napredak, al' mislim da je izveštaj po prvi put vrlo objektivno uzeo u obzir eh, veliki broj činjenica.

01:21:37 - Slobodan Cvejić: Nažalost, bilo je potrebno mnogo napora i truda i eh, dugotrajni protesti studenata i građana, eh, mnogo protesta na ulicama da bismo digli tu vidljivost, prvo i u medijima Evropske unije, po Evropskom parlamentu, da bi to na kraju stiglo i do Evropske komisije i ona odreagovala, ja mislim pre svega zbog svoje javnosti. Ali svejedno svi mi pripadamo istom poolu demokratske javnosti u Evropi. Neko se zalaže za to da se grade i održavaju demokratske institucije, a neko g-gleda gde može da napravi korist za sebe ili svoju stranku i da eh, stavi neki novac u džep. Mislim da je ovo, na kraju krajeva, dobar dokument za dalji nastavak dijaloga o čitavom procesu pridruživanja i ja vam želim eh, uspešan rad u tom smislu. Hvala.

01:22:33 - Slobodan Cvejić: Zahvaljujem. Da li se možda još neko od članova ili zamenika članova Odbora javio? Ukoliko ne, sad ću sebi meriti svojih deset minuta. Erm, dozvolićete mi, mada nisam sigurna, Saša će da mi meri. Uvaženi ambasadore, u samom uvodu sam rekla da sam svesna toga da ste vi relativno sveže u Srbiji, ali znam koliko ste radili u proteklih nekoliko nedelja eh, i koliko nam vaša stručna, administrativna, profesionalna pomoć delegacije znači, ali verujem, ja uvek kažem da nije lako razumeti zapadni Balkan, pa posebno ni Srbiju.

01:23:14 - Slobodan Cvejić: Morate biti ovde i baš se detaljno baviti time. A ovaj Odbor, erm, odnosno sama Narodna skupština je vrlo specifična. Verovatno ste svesni toga da imamo šesnaest poslaničkih grupa. Ne znam kakav ste utisak stekli posle ovih komentara, ali da ne verujete, u ovom odboru su svi članovi er za Srbiju u Evropskoj uniji. Dakle, većina poslanika u Narodnoj skupštini su se zalažu za ulazak u Evropsku uniju.

01:23:43 - Slobodan Cvejić: Imamo nekoliko evroskeptičnih desničarskih stranaka. One nisu ni tražile mesto u ovom odboru. Dakle, mi faktički svi radimo ka tome, naravno, bez toga da sad komentarišem izlaganja ostalih kolega, ali ste verovatno videli kolika je zapravo ta polarizacija ili koliko su zapravo te razlike. Ja dugo već vodim, 'nači poslanička er grupa Savez vojvođanskih Mađara, manjinska kojoj pripadam, er je i ranije predlagala predsednika i zamenika predsednika odbora, ja dugo već vodim ovaj Odbor i zaista se trudim da ga vodimo u potpunosti u skladu sa Poslovnikom i ako pitate kolege sad nisu hteli mnogo da me hvale, ali su zadovoljni generalno time kako funkcioniše ovaj Odbor. Sa druge strane, ja sam osamnaest godina narodni poslanik.

01:24:33 - Slobodan Cvejić: Meni je ovo osmi mandat u Narodnoj skupštini i mogu da uporedim kako su izgledali raniji sazivi. Dakle, pokušavam na ovaj način objektivno da vam prikažem situaciju. Ja jesam u trećem sazivu potpredsednik Narodne skupštine er, i neko ko dugo već prati šta se dešava i zaista duboko verujem, bez toga da se ja sad ikome udvaram, da je Narodna skupš- da je dobra vest erm, ovog mandata, da je na čelu Narodne skupštine upravo Ana Brnabić, koja je pre toga erm, devet godina zapravo bila premijer. I kada se formirao ovaj saziv, dakle osnovne stvari oko kojih smo se mi dogovorili je da ćemo pored toga što jačamo parlamentarnu diplomatiju upravo raditi na izmenama i dopunama zakona, raznih, zapravo formirati radnu grupu za poboljšanje izbornih uslova kojom smo preuzeli rad od vladine radne grupe.

01:25:32 - Elvira Kovač: I na čelu te radne grupe je prvi put ikada bio predstavnik nevladinog sektora i tu su bile uključene sve poslaničke grupe parlamentarne, pa i manjinske stranke itd. I naravno da je ova radna grupa CESID, CRTA upoznati ste sa svim tim. Naravno da je ova radna grupa imala izazove u svom radu, ali mislim da je ogroman uspeh i tu se, naravno, zahvaljujemo i vama da smo sada, kao što je to uvaženi ministar rekao, stigli dotle da bar usvojimo izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. I u potpunosti se slažem sa tim da posao nije završen. Dakle, mi smo se dogovorili oko eh, ku, da još nekoliko zakona treba menjati.

01:26:15 - Elvira Kovač: Dakle, Radna grupa nastavlja ovaj rad. Ali zašto ovo objašnjavam ovako detaljno? Zato što sam zabezeknuta pitanjem da li će komisija da se formira. Dakle, čim je zakon stupio na snagu petnaestog novembra, mi smo raspisali, svi su obavešteni mogu da predlože svog kandidata za tu komisiju i ci-svih nas, pa i ovog vladajućeg režima, kako nas opozicija naziva, je naravno da komisija radi jer želimo da građanima poja-povećamo poverenje u izborni sistem. Dakle, to je jedna tema.

01:26:50 - Elvira Kovač: Druga tema REM. Samo sam čekala kada će nas prozvati i to moram ovako vama u oči da kažem da sam jako razočarana što je OEBS, pa i delegacija EU smatrala značajnim da proces izbora članova REMa, da u proces izbora članova REMa uloži toliko energije što se tiče bilo kakve primedbe građanskih inicijativa i raznih nevladinih organizacija, a kada su vam nacionalni saveti nacionalnih manjina ukazali da nešto nije u redu, da njih-da niko nije seo sa njima. Još jednom da naglasim, nikakav koalicioni partner Srpske napredne stranke, pa ni Savez vojvođanskih Mađara, pa ni ova dramatično emotivna Elvira Kovač, kako o meni piše N1 i ostali ne želi da blokira izbor članova Saveta REMa. Ja sam nekoliko puta potpuno u skladu sa zakonom ukazala da predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina dvadeset nacionalnih saveta nacionalnih manjina od dvadeset četiri nije bio uključen u to što smo mi imali na plenumu i zamolila kolege da razmisle i da ne glasaju. I to se desilo.

01:28:06 - Elvira Kovač: I zahvaljujemo se što ste vi pozdravili izbor osam članova Saveta REMa sutradan, sutradan i niko to nije ni ispratio. Odbor za kulturu i informisanje je zasedao raspisao konkurs koji je objavljen odmah sutradan i od tada teku rokovi koji ističu dvadeset osmog novembra za predlaganje tog devetog člana Saveta REMa. A ovi nezavisni kandidati koji, kada sam ja o ovome argumentovano govorila na javnom intervjuu, su ustali i izašli iz sale, sada prete da će kvazi dati ostavke. Neće dati ostavke. Neko od njih kaže ukoliko se ponovi glasanje, što je protivustavno, neće se ponoviti glasanje, već se ponavlja procedura koja je počela trinaestog, završava se dvadeset osmog i najverovatnije pošto je sednica u toku.

01:29:01 - Elvira Kovač: Dakle, naše procedure su takve da će se proširiti dnevni red negde početkom decembra i imaćemo raspravu o tom devetom članu eh, Saveta REMa i imati potpuni REM. Naravno, ako neko drugi misli da će on time što konstantno preti ostavkama da dokaže da su oni bolji i pametniji vam dokazuje koliko je zapravo i nevladin sektor sa kojim naš Odbor za evropske integracije ima izuzetno imao izuzetno dobru saradnju. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, dakle, imamo rezoluciju, odluku je u poslednje vreme odlučio da mi ne možemo nikako da napredujemo na putu evropskih integracija, dok je Aleksandar Vučić i ovi ostali njegovi na vlasti je, po meni, zaista skandalozno i u potpunosti se slažem sa tim što ste vi rekli da je neophodno doći do, da je naša uloga, naravno i Narodne skupštine, kako da pomirimo te razlike, ali po meni je neophodno doći do nekog zajedničkog minimuma i zaista eh, da se ne nekako saplićemo konstantno izgovaramo poluistine, netačne informacije i-i tako dalje. Nadalje, nažalost, i to je činjenica i potpuno podvlačim da to što Narodna skupština Republike Srbije nema godišnji plan rada iliti annual plan je nešto za šta se ja zalažem petnaest godina i na početku ovog saziva je zaista i predsednica rekla plan je da to izradimo. Nadam se da će nam pomoći u tome i to da imamo redovan godišnji plan rada Vlade i da ćemo nekako konsolidovati ove uslove rada.

01:30:41 - Elvira Kovač: Raduje me što se opozicija bar od početka oktobra vratila u plenum, bar najveći deo opozicije. Naravno, još uvek ima opozicionih stranaka koje bojkotuju rad, ali velika većina se vratila i konačno Narodna skupština liči na Narodnu skupštinu. Konačno debatujemo argumentovano o određenim temama. Nema prepreka kao što su dimne bombe i eh, ostalo. Eh, slažem se sa većinom stvari koje su u ovom izveštaju vezano za analizu rada Skupštine.

01:31:13 - Elvira Kovač: Žao mi je što u ovom nema detaljno pohvala rada našeg Odbora, koji je ranije bio pozitivna svetla tačka u jednom od prethodnih izveštaja i zaista mislim da je jedna od dobrih stvari što se trudimo da eh, organizujemo i plenarnu raspravu o samom izveštaju. I kao predstavnica stranke nacionalnih n-manjine, eh, spomenula sam samo situaciju sa REMom, ali zaista me žali, eh, mi je žao što je deo izveštaja o nacionalnim manjinama-И како да кажем непотпун. Слажем се са колегом који је рекао да се константно базирамо само на одређене ствари које један национални савет наглашава. Чинjenица је да, на жалост, проценат припадника националних мањина у јавној управи још увек није задовољавајући, али остало, правни оквир Србије је један од најбољих што се тиче legislature везано за права националних мањина. Стога мислим да будем правична и моје време ускоро истиче па поред, после свих ових коментара, дајем реч вама и министру, наравно, изволите.

01:32:23 - Andreas fon Bekerat: (пауза) Хвала уважена председавајућа, председавајућа. Уважне, хвала вам и уважени посланици и посланице на вашим заиста вредним коментарима и на питањима која сте поставили. Очигледно је да ми време неће дозволити да одговорим на сваки коментар који сте дали, али ћу радо наставити са оваквим расправама у другим неким форматима. Мој први коментар би био, као што сте ви нагласили, госпођо председавајућа, у вези са седницама Скупштине. Процена мојих коментара и ваших коментара и питања је нешто што ми заправо потврђује процене из извештаја, а то је да је велик изазов за ову земљу дубока поларизација.

01:33:31 - Andreas fon Bekerat: Тако сам ја разумео ваше коментаре и питања. Ако почнемо од господина потпредседника Одбора, ви сте поменули неколико важних питања, укључујући да-цивилне организације, цивилна друштва и притисак који они врше. Такође сте поменули нападе против новинара и медија. Ако сам добро разумео, дакле, ја ћу на основу ваших коментара закључити да и ви се слажете са проценом, са проценом Комисије да је дошло до назадовања. Сами сте поменули неке инциденте против новинара.

01:34:24 - Andreas fon Bekerat: Оnda шматам да и ви такође делите процену коју је дала Европска комисија у извештају. И можда би било вриједно истаћи, поменули сте неколико, ух, неколико случајева где су чланови медија нападнути. Јесам ли вас добро разумео? И због тога ја шматам да делите процену коју је дала Европска комисија у извештају када је реч о изра-о слободи изражавања. И мислим да је такође вриједно поменути циљ Извешћа да, а то није да да само коментар на сваки могући догађај и све што се деси у Србији у току једне године, већ је циљ да даје једну процену опште ситуације у конкретним областима које су кључне и апсолутно најзначајније за процес приступања Србије Европској унији.

01:35:29 - Andreas fon Bekerat: Овде је свакако истакнуто да се обезбеди подстицајно окружење и за новинаре и за цивилно друштво је кључно зато што је то основа за сваке демократије, јер омогућавање новинарима да раде свој посао без малтретирања и претњи је суштински. Не чујем другог саговорника. Када ми говоримо о притиску на новинаре, када говоримо о важности слободе медија, ми ту мислимо на све независне новинаре. Не да ја-дакле, ми не можемо да правимо разлику између неких независних новинара од других. Исто се односи на то да нисмо критиковали насиље, да нисмо осуђивали насиље.

01:36:27 - Andreas fon Bekerat: Да ми смо то чинили више пута и то недвосмислено смо рекли да осуђујемо насиље и говорили да је потребно да постоји слобода окупљања, слобода мирног окупљања. Такође, константно понављамо да насиље не може б-да се дешава и да буде део тога и наставићемо то да, на томе да инсистирамо. Такође сам приметио да г-ђа Јаковљевић је-такође приметио сам ваш коме-ваше коментаре такође. Још неко је то поменуо, а то је да је подршка за чланство у Европској унији опала међу грађанима. Моја лична процена јесте да је то снажно повезано са наративом и комуникацијом која се овде, наративом који овде постоји у вези са Европском унијом, због тога је јако важно препоруке из извештаја да, да постоји потреба да се промени реторика која је против Европске уније.

01:37:47 - Andreas fon Bekerat: И рећи вам шта је важно, рекао сам и раније, али мислим да то добро илуструје оно што, на шта мислимо када кажемо да та комуникација о том што се мора да се промени.Ем, средinom Septembra, ugh, ugh, ugh, ruska, ugh, ugh, služba ovaj obaveštajna služba je rekla da 1. novembra će evropske zemlje, ugh, zaključiti zaokružiti obajnu revoluciju u Srbiji. Mi znamo, kao i vi, da je to, da je to laž, ali osamdeset procenata medija u Srbiji su to o tome izveštavali bez, a nije došlo osude. Mislim da to ne pomaže svakako povećanju podrške za Evropsku uniju i pored toga svakako pogoršava imidž Evropske unije u Srbiji, ali i obratno imidž Srbije u Evropskoj uniji i to je jako važno imati na umu. Znači, ne radi se o tome da Evropska unija je osetljiva na kritiku.

01:38:47 - Andreas fon Bekerat: Baš naprotiv, mislim da Evropska unija je svakako naviknuta na to da se brani od kritika, uključujući kritike od samih država članica, ali te diskusije moraju biti zasnovane na objektivnim i istinitim informacijama, a ne na informacijama o tome da će, ugh, ugh, ugh, Evropska unija pokrenuti sada kaže obajnu revoluciju u Srbiji, niti na pretpostavkama da će Evropska unija prekinuti dovod-dovod dotogasa u Srbiju. Na to smo mislili kada smo govorili o toj potrebi da se promeni retorika protiv Evropske unije i po meni, to je eto najveći razlog zašto se podrška za Evropsku uniju opada među građanima Srbije. Takođe ste pomenuli, ugh, ugh, ovaj jedinstveni birački spisak. Neko je pomenuo i organizacije civilnog društva da one nisu bile spremne da rade sa predstavnicima vlasti u sprovođenju neophodnih reformi. Mislim da je jedinstveni birački spisak savršen primer onoga šta vi kao parlament možete da ostvarite ukoliko radite zajedno sa civilnim društvom u, na jedan inkluzivan način.

01:40:11 - Andreas fon Bekerat: Mislim da je Crta zaista treba, zaslužuje pohvale jer je igrala konstruktivnu ulogu kada je reč o jedinstvenom biračkom spisku, očigledno, a isto važi i za Savet REM-a. To nije dovoljno da se samo usvoje zakoni, sada ti zakoni moraju da se sprovode i da zaista pokažu rezultate i naprave promene. Kao što ste vi, uvažena predsedavajuća, rekli, moraju da donesu veće poverenje u izborni proces. Zaista se radujem tome što će se ti zakoni sprovoditi na transparentan i inkluzivan način, ne samo zakoni o biračkom spisku, već i druge preporuke koje je dao ODIR nakon poslednjih parlamentarnih izbora. Mislim da vredi konstatovati važnost toga da ovi zakoni budu, ugh, ugh, sprovođeni, ugh, na inkluzivan način pre nego što, ugh, ugh, da se po, ugh, da se oni donose na inkluzivan način i da se sastaju na inkluzivan način pre nego što se pošalju ODIRU na komentare.

01:41:22 - Andreas fon Bekerat: Mislim da u situaciji kada ima puno polarizacije u društvu, ako postoji i jedna stvar oko kojih se sve strane slažu jeste potreba da imamo funkcionalan Savet REM-a kako bi se unapredila medijska situacija u ovoj zemlji. I to smo više puta ponavljali. Mi se radujemo tome da Savet REM-a bude izabran u potpunosti, znači svih devet članova, i to na transparentan, inkluzivan način koji je u skladu, ugh, ugh, koji će ispuniti sve, ugh, ugh, ugh, ono što očekuju svi akteri, uključujući i civilno, ugh, civilno društvo. Dakle, očekujemo izbor devet članova REM, Saveta REM-a gde to bude institucija koja će biti funkcionalna i ponovo nije dovoljno da se samo izabere Savet REM-a, već taj Savet treba da počne da radi i da donese neke promene, ne zato što Evropska unija to traži, već zato što je, će to biti od koristi za svakog pojedinačnog građanina Srbije.

01:42:41 - Andreas fon Bekerat: (pauza do 5 sek) Nekolicina je pomenula da je ovaj izveštaj sličan prethodnim. Ne bih se složio sa tim, očigledno. (smeh) Možda bi bilo korisno objasniti strukturu ovih izveštaja. Izveštaji treba da meri dve stvari. Jedna je sveukupno pripremljenost za Srbiju da pristupi Evropskoj uniji.

01:43:09 - Andreas fon Bekerat: To je jedan element, a drugi faktor je progres, napredak koji je ostvaren u periodu prethodnog izveštavanja. Dakle, ovaj, procena razlikuje se od godine do godine i kao što sam rekao, ove godine u izveštaju sveukupni zaključak je da je došlo do usporenja reformi, sveukupno govoreći, i zastoja kad su u pitanju fundamentalna prava, osnovna prava i vladavina prava. To su ključne poruke ovog izveštaja. Kad je u pitanju Klaster 3, ponoviću kako funkcioniše Evropska unija kada je otvaranje klastera u pitanju. Kao što je nekolicina pomenula, Komisija od 2021.

01:43:58 - Andreas fon Bekerat: zaključila je da Srbija je ostvarila tehničke uslove da otvori Klaster 3.A u okviru EU Srbija pregovaračkog okvira jasno je da je progres kad su u pitanju fundamentalna prava i vladavina prava i napredak kada je u pitanju (pauza) dijalog na visokom nivou između Beograda i Prištine, oba ova faktora utiču na brzinu kojom se odvija proces pristupanja Evropskoj uniji. Sada je do država članica Evropske unije da procene da li je s-ostvarena spremnost da se otvori Klaster tri. Naravno, oceniće ostvareni napredak u vladavini prava, a naravno u slobodi medija, s obzirom da se radi na osnivanju Saveta REM-a, kao i kada je u pitanju Izborni zakon i usvajanje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, takođe i usklađivanje sa spoljnom bezbednosnom politikom i dijalog na visokom nivou Beograda i Prištine. Sve su to faktori koje će oceniti članice i odlučiće se da li je Srbija spremna, dakle, da li će biti to neće biti slučaj da li će reforma biti ostvarena u jednom drugom ili trećem pitanju. Reforme i vladavina prava i dalje su od suštinskog značaja da bi se ostvario napredak u pristupanju Evropskoj uniji.

01:45:43 - Andreas fon Bekerat: (čuje se ukrajinski zvuk u pozadini) A ne odnosi sa Kosovom naravno nije, neće to biti ključni faktor. (pauza) A zašto pridajemo toliko značaja usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom, zajedničkom spoljnom i bezb-bezbednosnom politikom? Zato što ekonomski-- nije Evropska unija samo Unija zasnovana na bezbednosti i na trgovini i bezbednosti, već zauz-već je unija koja mora da zna da li će nove članice, uključujući i Srbija, da li će nam čuvati leđa ako se nešto dogodi. I zato je važno za nas da Srbija rasprši svaku... (pauza) pitanje, sumnju kada je u pitanju strateška orijentisanost, geopolitička strateška orijentisanost.

01:46:37 - Andreas fon Bekerat: Kada su u pitanju Ukrajina i nedavni pregovori kada je u pitanju okončanje invazije, ruske invan-invazije, mi cenimo što su Sjedinjene Države, što se pokušavaju da dođu do mirnog rešenja, ali kao što je i predsednica von der Layen izjavila i drugi evropski lideri... (pauza) Suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine je od esencijalnog značaja za Evropsku uniju, a u tome leži i pravo Ukrajine da odlučuje u svoje ime o veličini svojih borbenih snaga, oružanih snaga. Evropska unija će nastaviti da pruža podršku Ukrajini... (pauza) i da će mir i pregovori rata sa Rusijom ne mogu da se vode ti pregovori bez Ukrajine koja će sedeti za pregovaračkim stolom. I Evropska unija takođe mora da bude uključena u taj proces.

01:47:45 - Andreas fon Bekerat: Iz toga, poštovana predsednice Odbora, želim da vam se zahvalim još jednom za ovoj diskusiji, veoma dragocenom za mene, i radujem se budućim prilikama. I još jednom kao poslednje bih ponovio koliko je važno za Evropsku uniju da demokratska Srbija postane članica Evropske unije. To je moja glavna, glavni zadatak kao ambasadora Evropske unije da pružam podršku vama, da sprovedete neophodne reforme kako bi se ostvario napredak na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Hvala vam. Zahvaljujem vam se još jednom na predstavljanju i na diskusiji i dala bih reč, naravno, ministru za evropske integracije.

01:48:35 - Andreas fon Bekerat: Izvolite.

01:48:37 - Nemanja Starović: Hvala lepo. Ja ću se zaista truditi da budem kratak, koliko je to moguće, iako je pokrenuto mnogo tema postavljeno mnogo pitanja. Pokušaću da adresiram svega nekoliko njih koje smatram da su svakako najbitnije. Naime, u toku rasprave moglo se čuti od nekolicine narodnih poslanika članova ovog uvaženog Odbora da je Srbija na začelju regiona zapadnog Balkana u procesu pristupanja Evropskoj uniji i moram zarad javnosti i svih prisutnih, naravno, ovde u sali da naglasim da to ni u kom slučaju nije tačno. Dovoljno je pročitati pažljivo i detaljno upravo godišnji izveštaj koji je nedavno predstavljen, o kojem danas diskusujemo, diskutujemo, pa doći do takvog zaključka.

01:49:30 - Nemanja Starović: Naime, Evropska komisija u Godišnjem izveštaju za Srbiju, kao i za sve druge države kandidate, daje ocene po dva osnova. Prva je ocena, kao što je to i uvaženi ambasador rekao, ocena progresa napretka koji je učinjen u toku jedne godine. I imajući to u vidu, možemo reći posmatrano kroz trideset i tri analizirana pregovaračka poglavlja da je Srbija imala veći stepen napretka u jedanaest pregovaračkih poglavlja u odnosu na prethodnu godinu. U jedanaest pregovaračkih poglavlja ta ocena napretka je bila istovetna kao u Izveštaju za 2024. dok je u jedanaest taj progres bio pozitivan.Sporije.

01:50:16 - Nemanja Starović: Dakle, postoji jasna metrika, ocenjuje se na skali od jedan do šest. Da kažemo gde je najniža ocena nazadovanje i niti za jedno od trideset i tri poglavlja nije data ocena nazadovanja. Po tome ide ograničeni napredak, određeni napredak, dobar napredak, veoma dobar napredak. No, ono što je takođe važno, druga vrsta ocena koja se daje opet po svakom od trideset i tri pregovaračka poglavlja jeste ocena opšte spremnosti za članstvo u Evropskoj uniji. Ocene se daju na skali od jedan do pet, gde je najniža, dakle ako koristimo tu metriku takozvani rana faza, spremnost early stage, pa sve do visokog stepena pripremljenosti i posmatrano na toj skali opšte pripremljenosti za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija je druga najspremnija država kandidat iza Crne Gore.

01:51:11 - Nemanja Starović: Prosječna ocjena za Crnu Goru u trideset i tri analizirana poglavlja je tri zapeta četrdeset i pet, za Srbiju je tri zapeta dvanaest, Severnu Makedoniju tri zapeta deset, Albaniju dva zapeta devet i Bosnu i Hercegovinu jedan zapeta sedam. Naravno, ja ne želim time da prenegre, da prenebregnem ni na koji način veliki napredak koje su pojedine države kandidati u našem susjedstvu načinile, recimo, u prethodnoj godini, ali moramo razumeti da se Srbija nalazi u procesu pristupnih pregovora od 2014. Da smo prva pregovaračka poglavlja otvorili 2015. godine i ovo je rezultat, dakle svih reformskih procesa koje smo do sada sproveli. A, takođe, druga stvar koju bih morao da adresiram jesu kritike koje smo takođe mogli čuti od jednog broja narodnih poslanika, da Vlada Srbije nije posvećena procesu evropskih integracija, da...

01:52:14 - Nemanja Starović: Kako kažu, režim nema nameru da pristupi Evropskoj uniji i tako dalje. Poslanici vladajuće koalicije, pak, su po mom skromnom sudu s pravom istakli da neke stvari u ovogodišnjem izveštaju zapravo nedostaju, da su se mogla možda, da su se možda mogle naći u njemu. Da nije jasno rečeno kada se govori, recimo, o nasilju koje je nasilje sprovodio na organizovan način a ko je pak na meti nasilja bio. A recimo, znamo da su prostorije Srpske napredne stranke napadnute preko osamsto pedeset puta. Kada se govori o pritiscima na pravosuđe, nije jasno rečeno ko je blokirao sud i tužilaštvo, recimo u Novom Sadu ili spalio prostorije Državnog tužilaštva u Valjevu.

01:53:04 - Nemanja Starović: Kada se govori o pritiscima na i napadima na medije, nije jasno rečeno koje su to redakcije, novinari kojih redakcija su bili na meti fizičkih napada u najvećem broju, ko je pak s druge strane blokirao novinare Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine, i ja mogu da se u velikoj meri složim sa takvom ocenom da to negde nedostaje, ali to nezadovoljstvo u dobroj meri proističe i sa jedne i sa druge strane iz nedovoljnog razumevanja prirode godišnjeg izveštaja i činjenice da Evropska komisija prilikom sačinjavanja izveštaja posmatra Srbiju kao celinu, državu i društvo Srbija. Dakle, i organe izvršne vlasti druge državne institucije, Narodnu skupštinu, nezavisna tela, regulatorna tela, vlast i opoziciju, civilno društvo, sve nas kao jednu celinu. I kada vas, nas već oni posmatraju na taj način, ocenjujući šta smo postigli ili gde nismo postigli svi zajedno zadovoljavajuće rezultate, mislim da bi bilo uputno da i mi sami to prepoznamo i da razumemo i da shvatimo da, kao što bi svaki uspeh na planu evropskih integracija naše države trebalo da bude uspeh čitavog društva, u ovom slučaju i vlasti i opozicije i civilnog društva, svih nas za ovim stolom, kao što predsedica Odbora reče, ovde imamo konsenzus na Odboru za evropske integracije. Isto tako moramo razumeti da sve ono što ne uspemo da učinimo je zapravo neuspeh svih nas, svih nas zajedno. Problem je što mi taj elementarni bazični konsenzus u našem društvu u ovom momentu nemamo.

01:54:57 - Nemanja Starović: I ja ću lično biti u potpunosti posvećen tome da taj konsenzus kreiramo. I onda se takav pristup ogleda u onim rečenicama koje smo i danas mogli čuti da samo smena naprednjačkog režima nas može dovesti do članstva u Evropskoj uniji, iz čega jasno vidimo da se uski politički partijski interes pretpostavlja o onome što bi trebalo da bude naš zajednički cilj. Dakle, da kao društvo u celini, ponavljam i vlasti i opozicija i civilno društvo učinimo taj odlučujući napor da dovedemo Srbiju do članstva u Evropskoj uniji. Ukoliko se neuspeh u nekom koraku od strane opozicije smatra njihovim velikim uspehom, dakle, on to nas neće, nažalost, nigde, nigde dovesti. Osvrnuo bih se i na tvrdnje da samo trideset posto naše javnosti, naših građana podržava članstvo u Evropskoj uniji.

01:55:55 - Nemanja Starović: Moram da kažem da to prosto nije tačno. Budući da četiri ili čak pet poslednjih relevantnih istraživanja javnog mnjenja u Srbiji, govorim o različitim kredibilnim agencijama koje se bave sondažama javnog mnjenja, imaju veoma konzistentne rezultate i koje govore o tome da u Srbiji postoji relativna većina građana.Koji podržavaju i dalje, nakon četvrt veka, članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Ta većina je relativna, dakle nije natpolovična, nije apsolutna, ali ja mislim da je to jedna realna slika stanja i nije stopa podrške članstvu u opadanju. Ona je opala u jednom momentu nakon početka tragičnog rata u Ukrajini 2022. godine i manje više sva relevantna istraživanja pokazuju da od tog momenta od dvadeset i druge do dvadeset i pete do danas, da stagnira i ponavljam da imamo relativnu većinu građana.

01:56:53 - Nemanja Starović: Da li je potrebno da svi zajedno učinimo mnogo više kako bi se ta stopa podrške uvećala? Nema nikakve sumnje. I što se tiče Ministarstva za evropske integracije, a verujem da govorim zaista i u ime celokupne Vlade Srbije, mi ćemo veoma posvećeno i naporno raditi na tome, uključujući i jednu sveobuhvatnu informativnu kampanju gde ćemo građanima Srbije ukazati na to šta je sve, šta su sve naši građani dobili, dakle iz procesa evropskih integracija do sada i ne mislim tu samo direktno na novčanu pomoć i na sredstva iz IPA instrumenta, već i na sve one indirektne koristi i benefite koje smo imali i same činjenice da smo napredovali na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali i to šta nas sve čeka kao nagrada, dakle i za građane i za privredu i za društvo u celini kada stignemo do tog cilja, a cilj jeste punopravno članstvo u Evropskoj uniji. I konačno, samo još jedan kratak osvrt. Gospođa Filipovski je s punim pravom govorila o tome da jeste krajnje vreme da dođe do otvaranja klastera broj три.

01:58:04 - Nemanja Starović: Uvažavajući u potpunosti sve ono što je ambasador von Bekera veoma lepo objasnio u proceduralnom smislu, koja je uloga Evropske komisije kada daje svoje ocene i preporuke, a koja pak samog Evropskog saveta, odnosno dvadeset i sedam država članica. Ipak, bi podcrtao činjenicu da smo mi to zeleno svetlo Evropske komisije prvi put dobili te 2021. godine, ono je ponovljeno i 22, treće, četvrte i pete. I zdravorazumski posmatrano, verujem da države članice Evropske unije danas moraju uvažiti ne samo sve ono što je sadržano u ovom poslednjem godišnjem izveštaju, već mo-moreju uvažiti u kumulativnom smislu rezultate svih reformi koje je Srbija sprovela u proteklih pet godina. Jer ako kumulativno posmatramo sve ono što smo učinili, a učinili smo mnogo, podsetimo se od ustavnih reformi, pa nadalje, zaključno sa izborom članova Saveta REM pre nekoliko dana.

01:59:10 - Nemanja Starović: Ukoliko sve to zajedno nije vredno otvaranja klastera tri, ako sve to zajedno nije vredno jednog suštinski važnog, ali prevashodno simboličkog koraka u napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, jednog od preko stotinu i pedeset koraka za koji je potreban konsenzus dvadeset i sedam država članica. Ako to sve zajedno nije, dakle, vredno otvaranja klastera tri, bojim se da to šalje veoma lošu poruku Srbiji, ali i da govori loše o kredibilitetu samog procesa proširenja, koji ipak mora biti negde zasnovan na zaslugama. Hvala vam, dakle, i radujem se nastavku uspešne saradnje sa Narodnom skupštinom, posebno sa Odborom za evropske integracije.

01:59:57 - Elvira Kovač: Zahvaljujem. Eh, znam da svi moraju da idu. Samo da naglasim pod tačkom razno i opoziciji da objasnim. Ne treba nam trenutno kvorum jer ne glasamo ni o čemu, ali da bi imali ulazni dokument na plenum, dobili ste na mejl predlog zaključaka povodom razmatranja izveštaja Evropske komisije. Molim zainteresovane narodne poslanike da ostanu posle sednice Odbora da potpišu taj predlog zaključaka.

02:00:18 - Elvira Kovač: Inače, zaključujem dvadeset petu sednicu. Zahvaljujem se svima na prisustvu.

Snimak sednice