1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo

Datum sednice: 15. decembar 2025.

Trajanje sednice: oko 3 sata i 10 minuta

Tema / tačke dnevnog reda:

Informacija o radu Ministarstva prosvete (jul–septembar 2025)

Informacija o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Informacija o radu Ministarstva sporta

Informacija o radu Ministarstva turizma i omladine

Predsedavajući: Marko Atlagić

Broj prisutnih poslanika: 12

Učesnici van poslanika:

Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete

Bela Balint, ministar nauke

Zoran Gajić, ministar sporta

Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i NOKS

Ivana Antonijević, pomoćnica ministra za omladinu

Vesna Nedeljković, državni sekretar u Ministarstvu prosvete

Jovan Knežević, šef kabineta u Ministarstvu sporta

Ko je koliko govorio (procena):

Poslanici vladajuće većine: oko 45%

Poslanici opozicije: oko 25%

Članovi Vlade i gosti: oko 30%

Ukratko sa sednice:
Sednica je protekla u razmatranju kvartalnih izveštaja četiri ministarstva u oblasti obrazovanja, nauke, sporta i omladine. Rasprava je bila duga, sa čestim ideološkim i političkim polemikama između ministra prosvete i opozicionih poslanika o blokadama univerziteta, autonomiji, dualnom obrazovanju i tzv. „obojenim revolucijama“. Sva četiri izveštaja su na kraju jednoglasno prihvaćena.

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Dejan Vuk Stanković (ministar prosvete)
Naglasio je da je Ministarstvo uspelo da stabilizuje sistem posle „najveće obrazovne krize u modernoj istoriji“, da su vraćeni nastava i upisi na fakultetima. Izdvojio je usvajanje Zakona o udžbenicima kao afirmaciju „patriotske vrline“ i uloge javnih izdavača. Odbacio je navode o političkim čistkama u školama i branio primenu SPIRI sistema kao mehanizma za transparentnost, a ne kontrolu univerziteta. Najavio je zakonske izmene i ulaganja u infrastrukturu, kao i stimulisanje nastavnika iz deficitarnih predmeta.

Gabrijela Grujić (direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje)
Predstavila rezultate u oblasti dualnog obrazovanja i pet novih trening centara. Istakla članstvo Srbije u WorldSkills takmičenju, uvođenje savremenih digitalnih mašina u stručne škole i usklađenost nacionalnih kvalifikacija s evropskim okvirom. Odbacila optužbe o politizaciji Kancelarije i navela da su svi projekti i konkursi sprovedeni u skladu sa zakonom.

Bela Balint (ministar nauke)
Izložio kratak pregled rada ministarstva, posebno o podršci istraživačima, formiranju naučno-tehnoloških parkova i međunarodnim saradnjama s Japanom, Kinom i Izraelom. Pomenuo napredak u projektima „Horizont Evropa“ i restrukturiranje Fonda za nauku. Izlaganje je bilo tehničko, bez političkih tonova.

Zoran Gajić (ministar sporta)
Govorio o organizaciji Sajma sporta, programima edukacije sportskih kadrova i pripremi nove Strategije razvoja sporta. Naglasio jednak tretman paraolimpijaca i drugih sportista, međunarodnu saradnju i borbu protiv manipulacije takmičenjima. Istakao da će strategija sporta biti završena početkom 2026.

Ivana Antonijević (pomoćnica ministra za omladinu)
Prezentovala povećanje broja registrovanih omladinskih udruženja, razvoj omladinskih centara i programe međunarodne saradnje. Istakla saradnju sa GIZ-om, UNICEF-om i Savetom Evrope, kao i inicijativu „Prestonica mladih Srbije“ za jačanje lokalne omladinske politike.

Peđa Mitrović (opozicija, Stranka slobode i pravde)
Kritikovao formu kvartalnih izveštaja kao „zastarelu“ i neinformativnu. Oštro osporio retoriku ministra o „obojenim revolucijama“ i branio studentske proteste. Optužio Vladu da krši autonomiju univerziteta kroz SPIRI sistem i ocenio da obrazovanje ostaje potisnuto u odnosu na vojne investicije. Polemika s ministrom bila je najžešći deo sednice.

Đorđe Pavićević (opozicija, Zeleno-levi front)
Zamerio ministarstvu i Kancelariji za dualno obrazovanje na „paralelnoj realnosti“ u izveštajima i „servilnosti prema predsedniku države“. Osporavao dualno obrazovanje kao previše tržišno orijentisano i politički vođeno, te upozorio da Kancelarija nije u sistemu Ministarstva prosvete. Pitao za „ček-liste“ inspekcije i eventualne pritiske na nastavnike.

Edin Numanović (nezavisni poslanik)
Pohvalio Zakon o udžbenicima zbog uvođenja manjinskih jezika i ukazao na krizu na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, tražeći intervenciju Ministarstva. Pomenuo i slučaj diskriminacije u predškolskoj ustanovi u Prijepolju.

Slađana Šušnjar (SDPS, vladajuća većina)
Pozitivno ocenila rad Ministarstva turizma i omladine, pohvalila programe podrške omladinskim organizacijama i postavila pitanje daljih planova saradnje sa mladima u regionu.

Zdravko Mladenović (vladajuća većina)
Podržao Ministarstvo prosvete, oštro kritikovao „političare u školama“ i „komesare bivšeg režima“. Zatražio podatke o uspehu studenata i pohvalio ideju o stipendiranju deficitarnih zanimanja. Osporavao opoziciju i studente koji su učestvovali u protestima.

Goran Spasojević (vladajuća većina)
Predložio da se ubuduće razmatra manji broj izveštaja po sednici i da se više posveti sadržajnim pitanjima, uz apolitičan ton. Tražio da se Pododbor za sport uključi u praćenje realizacije nove Strategije sporta.

Marko Atlagić (predsednik Odbora, vladajuća većina)
U više navrata intervenisao u raspravi, kritikovao opoziciju zbog prozivanja predsednika Republike i branio vladu i ministre. Zaključio da je dualno obrazovanje i razvoj inovacija „najveće dostignuće savremenog sveta“ i da Srbija napreduje zahvaljujući predsedniku Vučiću.

Vesna Nedeljković (državni sekretar)
Dala tehnička objašnjenja o radu prosvetne inspekcije, naglasila da „ček-liste“ nisu sadržale lične podatke i da Ministarstvo ne može uvoditi privremene mere na univerzitetima.

Jovan Knežević (Ministarstvo sporta)
Predstavio proces izrade „ex ante“ analize za Strategiju sporta i najavio izmene Zakona o sportu nakon njene finalizacije.

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je jednoglasno usvojio sve četiri informacije o radu ministarstava (prosvete, nauke, sporta i turizma i omladine) i doneo odluku da o tome izvesti Narodnu skupštinu. Rasprava je pokazala jasnu podelu između vladajuće većine, koja je branila aktuelne politike i ličnost predsednika Republike, i opozicije, koja je problematizovala autonomiju obrazovnih institucija, formu izveštavanja i politizaciju obrazovnog sistema. Sednica je završena zahvalama predsednika Odbora i isticanjem „modernizacije Srbije“ kao zasluge aktuelne vlasti.

20. sednica Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo

U raspravi učestvuju:
Marko Atlagić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete
Gabrijela Grujić, direktor Kancelarije za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija
Bela Balint, ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Zoran Gajić, ministar omladine i sporta
Ivana Antonijevič, pomoćnica ministra za omladinu
Peđa Mitrović, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija
Edin Numanović, zamenik predsednika Odbora, nije član nijedne poslaničke grupe
Slađana Šušnjar, članica Odbora, Socijaldemokratska partija Srbije, vladajuća većina
Đorđe Pavićević, član Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija
Goran Spasojević, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Zdravko Mladenović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Vesna Nedeljković, državni sekretar u Ministartsvu prosvete
Jovan Knežević, šef kabineta u Minnistarstvu sporta

 

00:00:01 - Marko Atlagić: Poštovani članovi Odbora. Otvaram Dvadesetu sednicu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Konstatujem da imamo kvorum za rad i odlučivanje. (kašalj) Sednici prisustvuje dvanaest narodnih poslanika. Želim da pozdravim goste koji učestvuju u radu današnje sednice.

00:00:21 - Marko Atlagić: Saglasno članu 74. Poslovnika Narodne skupštine prisutni su predstavnici Ministarstva prosvete, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo sporta i Ministarstvo turizma i omladine. (žamor u pozadini) Sednici prisustvuju predstavnici Ministarstva prosvete. Eh, ministar Stanković je u zgradi, eh, Vesna Nedeljković, državni sekretar, docent doktor Aleksandar Jović, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje, profesor doktor Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija, predstavnici Ministarstva (kašalj) nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, akademik Bela Balint, ministar, doktor Jelena Kostić, pomoćnica ministra Sektora za nauku, Ana Marinković, pomoćnica ministra Sektora za inovacije, transfer tehnologije i tehnološki razvoj, min-prestavnici Ministarstva sporta Zoran Gajić, ministar Dragan (kašalj) Atanasov, posebni savetnik ministra Jovan Knežević, šef Kabineta. Prestavnici Ministarstva turizma i omladine: Ivana Antonijević, pomoćnica ministra za omladinu, Vedrana Perović, načelnik Odjeljenja za strateške normativne pravne i operativne analitičke poslove, Andrijana Vasić iz Sektora za omladinu.

00:01:50 - Marko Atlagić: Za današnju sednicu sam predložio dnevni red koji vam je u sazivu dostavljen u elektronskom i pisanom obliku. Pošto nema predloga za izmenu ili dopunu dnevnog reda, prelazimo na utvrđivanje predloženog dnevnog reda koji glasi: Pod jedan: Razmatranje informacija o radu Ministarstva prosvete za period jul-septembar 2025. godine. Dva: Razmatranje informacija o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period jul-septembar dvadeset i pete godine. (kašalj) Razmatranje informacija o radu Ministarstva sporta za period jul-septembar 2025.

00:02:29 - Marko Atlagić: godine. Razmatranje informacija o radu Ministarstva turizma i omladine, Sektor za omladinu za period jul-septembar 2025. godine. Stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim Vas da se izjas-izjasnite.

00:02:58 - Marko Atlagić: (pauza) Zaključujem glasanje i konstatujem da smo većinom glasova- (žamor u pozadini) Šta je nešto? Nisu svi glasali.

00:03:05 - Marko Atlagić: Ja nisam dobio ovaj uopšene- Recite.

00:03:07 - Marko Atlagić: Ponovićemo glasanje zbog tehničkih razloga kolege.

00:04:09 - Marko Atlagić: Da, da, da.

00:04:25 - Marko Atlagić: Stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim Vas da se izja-izjasnite. (pauza) Zaključujem glasanje i konstatujem da smo većinom glasova usvojili predloženi dnevni red Dvadesete sednice Odbora za deset, protiv nije nitko bio uzdržan, nitko nije glasao, dvoje ukupno dvanaest. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da usvojimo zapisnik Devetnaeste sednice Odbora koji vam je dostavljen u elektronskom obliku. Da li ima primedbi na predloženi tekst zapisnika?

00:05:05 - Marko Atlagić: Ukoliko nema stavljam na glasanje zapisnik Devetnaeste sednice Odbora koji je održan 27. novembra 2025. godine na usvajanje. Molim vas, prisut-pristupite glasanju. (pauza).

00:05:22 - Marko Atlagić: Zaključujem glasanje i konstatujem da smo većinom usvojili zapisnik Devetnaeste sednice Odbora za deset, protiv nije nitko uzdržan, nitko, glasalo deset, nije glasalo dvojica, ukupno dvanaest. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu predlažem da na osnovu člana 76. Poslovnika Narodne skupštine Odbor vodi zajednički načelni pretres o ovoj pr-prvoj, drugoj, trećoj i četvrtoj tački dnevnog reda. Stavljam na glasanje predloženi predlog za zajednički načelni pretres o prvoj, drugoj, trećoj i četvrtoj tački dnevnog reda. Molim vas da se izjasnite o prijedlogu.

00:05:59 - Marko Atlagić: Pristupite glasanju. (blic)Da zaključujem glasanje i konstatujem da je (kašalj) većinom glasova prihvaćen ovaj predlog. Eh, za deset, protiv nije nitko, uzdržan nitko. Glasalo deset, nije glasalo dva, ukupno dvanaest. Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.

00:06:23 - Marko Atlagić: Imajući u vidu (kašalj) da je rasprava po tačkama objedinjena, predstavnici ministarstava i Kancelarije za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija u uvodnoj reči ukratko će informisati Odbor o svom radu, eh o, za period jul-septembar 2025. godine. Članovi Odbora blagovremeno su u pisanoj i elektronskoj formi dobili informacije o radu nadležnih ministarstava. Prvo dajem reč, eh, profesoru doktoru Dejanu Vuku Stankoviću, ministru prosvete da Odbor ukratko informiše o radu Ministarstva prosvete za period jul-septembar 2025. godine.

00:07:03 - Marko Atlagić: Izvolite, gospodine ministre.

00:07:05 - Dejan Vuk Stanković: Hvala. Uvaženi narodni poslanici, člani, članovi i članice Odbora. Dobili ste, ja mislim, prilično preciznu i potpunu informaciju o svemu onome što su bile aktivnosti Ministarstva prosvete i bilo kakav osvrt na neke konkretne detalje svakako bi ovo obraćanje učinio jako dugačkim i bojim se gotovo nepreglednim, te ću shodno tome govoriti o najznačajnijim tendencijama sa kojima smo se u svom radu suočavali, uključujući naravno, pored tih tendencija u našem radu i prateće nemale izazove kojima je bilo bremenito delovanje Ministarstva prosvete tokom čitave ove godine. U julu mesecu započela je puna normalizacija, a-a nastave na visokoškolskim ustanovama u Srbiji. Mi smo u skladu sa odlukama nadležnih organa, pre svega Nacionalnog obrazovnog saveta, organizovali nadoknadu nastave na univerzitetima onlajn sa ciljem da spasimo školsku godinu i da paralelno sa time otvorimo mogućnost upisa novih studenata.

00:08:35 - Dejan Vuk Stanković: Ministarstvo prosvete je u skladu sa jasno definisanim planom upisa u visokoškolske ustanove u tom periodu uradilo dve stvari. Prvo, definisalo je, tačnije dogovorilo je sa univerzitetima u Srbiji kvote za upis i dalo stručno uputstvo za sprovođenje prijemnog ispita i visokoškolske ustanove su krenule sa radom, odnosno sa realizacijom prvog upisnog roka. Kao što znate, taj upis je protekao kako je protekao. Mislim da je gotovo u potpunosti na svim univerzitetima uz manje, manja odstupanja broj mesta bio u potpunosti ispunjen kada su se završili i drugi ciklusi upisa. Takođe, negde početkom jula u potpunosti završena ja mislim i školska godina i u srednjem obrazovanju koja je podrazumevala da se dostigne onaj standard koji se zvao validno svedočanstvo.

00:09:47 - Dejan Vuk Stanković: Validno svedočanstvo podrazumevalo je da se odsluša dve trećine ukupnog gradiva u školskoj godini, odnosno u oba polugodišta i dobije dovoljan broj ocena na osnovu kojih bi nastavnici zaključili ocene. Dakle, mi smo uspeli da i u tom segmentu obrazovnog procesa dostignemo ono što je, aj da kažem tako dovoljan zakonski uslov da uprkos dubokoj i teškoj obrazovnoj krizi završimo godinu. Tokom ovog perioda, razume se, bilo je i drugih aktivnosti. Ja bih izdvojio pre svega učešće u raspravama javnog karaktera o Zakonu o udžbenicima, uključujući i raspravu u ovom periodu koju smo vodili na matičnom Odboru. Kao što znate, svi ste poslanici u Skupštini, Zakon o udžbenicima je usvojen.

00:10:49 - Dejan Vuk Stanković: Njegova izvorna motivacija sastoji se iz dva momenta. Jedan momenat je pokušaj reafirmacije obrazovanja čiji je cilj formiranje patriotske vrline kod mladih ljudi, razvijanje osećaja socijalne odgovornosti s jedne strane i s druge strane, pokušaj da se reafirmiše uloga javnih izdavača u pogledu pisanja i aj da kažem tako štampanja i distribucije udžbenika. To je podrazumevalo jedan vrlo složen proces usklađivanja različit-po različitim osnovama. Kao što znate, taj proces je okončan raspravom i glasanjem u Skupštini i to je jedan od uspeha koji bih rekao da je uspeh i Ministarstva prosvete i Vlade Republike Srbije. U tom periodu bilo je i nekih, aj da tako kažem spoljno političkih aktivnosti Ministarstva.

00:11:57 - Dejan Vuk Stanković: Mi vrlo aktivno kroz eh, putovanja pokušavamo da otvorimo kanale komunikacije sa visokoškolskim ustanovama, pre svega u-Dakle u svim delovima sveta od Turske do Kine, od Danske do, aj da kažem, Rusije. Učestvovali smo na raznim mestima i pokušali da napravimo relevantne kontakte, bilo da je reč o mogućnostima saradnje, pre svega one saradnje koja se tiče razmene profesora i studenata, bilo kada je reč o procesu digitalizacije obrazovnog procesa, odnosno njegove transformacije na viši tehnološki nivo. Jednako tako u sektoru koji se tiče investicija, nagovestili smo pokretanje dva važna projekta koji se tiču studentskog i učeničkog standarda, pre svega studentskog standarda. U planu je da se pokrene gradnja studentskog doma u Nišu i da se krene sa dograđivanjem Studentskog grada u Beogradu. To bi zbirno trebalo da znači da ćemo obezbediti u periodu koji dolazi negde oko pet hiljada novih mesta za studente.

00:13:36 - Dejan Vuk Stanković: Takođe, Ministarstvo prosvete je u cilju zaštite studentskog i đačkog standarda finansiralo povlašćenu cenu za boravak studenata u Studentskom gradu tokom jula i avgusta u cilju lakše nadoknade nastave od strane studenata koji nisu iz Beograda ili drugih univerzitetskih centara. Želeli smo da pokažemo neku vrstu solidarnosti sa njima i da podstaknemo ih da uče i da se okrenu sticanju i verifikaciji znanja. Takođe, treba napomenuti da je, naravno, bilo tu i onih redovnih aktivnosti koje prate rad Ministarstva, od rada inspekcije preko, aj da kažem određenih kadrovskih promena koje su usledile, ovaj, na osnovu pre svega izveštaja prosvetne inspekcije, bez ikakvog mešanja politike, mada se u javnosti često pokretao narativ o nekakvoj političkoj intervenciji na kadrovska pitanja u školama. Nije bilo toga. Kada je reč o Ministarstvu prosvete mi smo u skladu sa nalazima inspekcije izvršili određene kadrovske re-rotacije, kada je reč o upravljačkom, erm, upravljačkom, erm, kadru, a istovremeno želeo bih i da istaknem sledeće, pošto se i to često pojavljivalo kao neka vrsta prigovora, nije bilo nikakve odmazde samog ministarstva kada je reč o ne produžavanju ugovora na određeno vreme nekim nastavnicima.

00:15:29 - Dejan Vuk Stanković: Zašto nije bilo? Pa Ministarstvo prosvete nema striktno gledano nadležnost na tom polju. Na tom polju nadležnost imaju poslovni organi i direktori, i direktori u zavisnosti od radnog učinka, odnosno od kapaciteta zaposlenih da realizuju svoje obaveze koje su predviđene ugovorima o radu odlučuju da li će ili neće nekome produžiti radni odnos. Tako da sva ta sintagma o nekakvoj represiji koja se sastoji u odmazdi nad kadrovima koji su učestvovali u političkim procesima koji se sa manje ili više dobrih ili loših razloga zovu obojena revolucija, negde nije zasnovan u potpunosti na pravno relevantnim i socijalnim činjenicama. Prosto, niti mi možemo da vodimo kadrovsku politiku po školama, niti smo mi ti koji zaključuju, niti smo mi ti koji raskidaju ugovore.

00:16:33 - Dejan Vuk Stanković: Takođe, želeo bih da kažem da smo zahvaljujući, aj da kažem, dobroj ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije i fokusu na prosvetu prvog septembra po prvi put bili bez ritualnog štrajka upozorenja, što je dokaz da se država itekako pozabavila sa materijalnim položajem zaposlenih u prosveti. Naime, podsetiću vas da je bilo tri povećanja plata do sada, jedanaest otsto sektorski u februaru mesecu, pet otsto u martu mesecu i pet otsto u oktobru, što iznosi dvadeset jedan posto i treba očekivati od prvog prvog 2026. još pet zarez jedan posto, što znači da će rasti plate u prosveti od prvog prvog 2025. do prvog prvog 2026. godine, erm, ukupno dvadeset i šest koma jedan posto, skoro dvadeset sedam posto, što je značajan napredak kada je reč o socijalno ekonomskom standardu.

00:17:50 - Dejan Vuk Stanković: Kada je reč o visokom obrazovanju, tu je Ministarstvo učinilo dve značajne stvari pored povećanja plata koje je veće nego što je to slučaj sa osnovnim i srednjim obrazovanjem. Zašto veće? Pa bilo je sektorsko povećanje plata, pa je bilo još petnaest koma devet posto i biće još pet. Dakle, ići će se preko trideset posto, negde skoro trideset dva otsto više za visoko obrazovanje plus-Na kraju je država iz svojih budžetskih sredstava šta uradila, pa pokrila tržišni rizik visokoškolskih ustanova plaćajući pedeset odsto školarina za samofinansirajuće studente. Dakle, uložili smo dvanaest milijardi dinara više u visokoškolsko obrazovanje i značajan broj sredstava uplate nastavnika na svim nivoima obrazovanja u godini u kojoj je bilo itekako obustava rada u školama i na univerzitetima, što je pomalo paradoksalno, ali negde predstavlja jel tako našu društvenu i širu političku svakodnevicu.

00:19:05 - Dejan Vuk Stanković: Ako govorimo o prvom septembru, treba reći da je pru-prvom septembru, prvog septembra školska godina u osnovnim i srednjim školama počela u potpunosti normalno. Imali smo nekoliko kriza u nekim školama. Neke od njih su za nama. Tu pre svega mislim na krizu u Srednjem vazduhoplovnom gimna-- u školi koja je okončana krajem septembra, koja je vrlo, vrlo, vrlo intenzivna. U ovom trenutku imamo samo, ja bih rekao, uslovno rečeno, tri krizne situacije.

00:19:43 - Dejan Vuk Stanković: Jedna se vezuje za petu beogradsku gde je nastavni proces sačuvan tako što su u dve škole organizovani časovi. Osamdeset tri odsto nastave vrši se klasičnim putem erm, licem u lice. Nekih sedamnaest odsto u online režimu. Naravno, nisu idealni uslovi. Nema u potpunosti didaktičkih sredstava koja postoje u petoj beogradskoj, ali Ministarstvo prosvete, a i najveći broj nastavnika u tim školama nije organizovalo blokadu te škole.

00:20:21 - Dejan Vuk Stanković: To su uradili neki drugi. To su radili, nažalost, i neki nastavnici i neki učenici i neki roditelji, ali se iz te krize polako, ali sigurno izlazi što zahvaljujući evoluciji svesti značajnog broja roditelja i đaka, što zahvaljujući strpljenju, ja bih rekao i visokom budžetu tolerancije i Ministarstva prosvete i države Srbije. Druga krizna situacija vezuje se za Jovinu gimnaziju u Novom Sadu, gde isto tako je vaspitno obrazovni proces sačuvan, ali je zbog građevinskih radova u toj gimnaziji on izmešten takođe u dve škole i radimo na tome da i tamo dođe do potpune normalizacije nastave i da tamo dođe do povratka učenika u matičnu zgradu. Postoji još jedna samo škola, to moram da obavestim odbor, u kojoj nema nastave u punom kapacitetu, ali tu nema nastave u punom kapacitetu godinama. To je škola Uroš Predić ili pančevačka gimnazija.

00:21:29 - Dejan Vuk Stanković: Ona ima tradiciju štrajka. Tu se nastava odvija sedamdeset odsto. Dakle, to je u skladu sa zakonom o štrajku i tu kolektiv prosto ima neke svoje zahteve sa kojima mi treba što pre da pokušamo da komuniciramo i da postepeno i tu školu probamo da vratimo u pun režim. Dakle, ono što je u ovom trenutku obezbeđeno, posmatrajući taj period u kome ra-razmatramo sada, ali i aktuelni trenutak je da je uspostavljena funkcionalnost erm, obrazovnog sistema posle jednog od većih socijalnih potresa, ja bih rekao i najvećoj obrazovnoj krizi u modernoj srpskoj istoriji. A ono na čemu sada treba da radimo jeste stabilizacija obrazovnog sistema, a onda u krajnjoj liniji i pokušaji da uvedemo s jedne strane tehnološke inovacije u nastavu, a s druge strane da unapredimo nastavni proces kako kroz angažovanje što je kompetentnijeg mogućeg kadra, tako i kroz verovatno izvesnu reformu planova i programa koje treba primeriti sadašnjem trenutku.

00:22:56 - Dejan Vuk Stanković: Mislim da nam za to treba i opšta društvena saglasnost i veći aktivizam svih relevantnih institucija koje se bave obrazovnim politikama. I završio bih sa jednim nadanjem za sledeću godinu, jer se nadam da će biti dovoljno društvene, pa rekao bih i građanske odgovornosti da u sledećoj godini striktno odvojimo obrazovanje od dnevne politike, da sve teme vezane za obrazovanje raspravljamo racionalno i tolerantno. Mi smo država za koju je obrazovanje od fundamentalnog značaja kada je reč o njenom razvojnom potencijalu za razliku od nekih drugih država koje imaju obilje prirodnih resursa koje mogu da prodaju na svetskim tržištima, najveći kapital u Srbiji su ljudi, a ljudi da bi mogli da budu neko ko napreduje u pogledu i materijalnog i duhovnog blagostanja, ljudi moraju da budu obrazovni. Zato nam je potreban jedan snažan, stabilan, inovativan i otvoreni obrazovni sistem. U sledećoj godini očekuju nas i određene zakonske reforme.

00:24:23 - Dejan Vuk Stanković: Mi smo već predložili Zakon o osnovama- (pauza).Ehm, obrazovanje i vaspitanje i prateće zakone koji idu uz to.

00:24:32 - Dejan Vuk Stanković: (kašalj) Ti zakoni su na nekoj vrsti tehničke redakcije i verovatno će se naći u sledećem skupštinskom zasedanju i pretpostavljam naravno pre toga na ovom odboru, ali ja ih nagoveštavam kao buduću aktivnost našeg Ministarstva. Što se tiče drugih stvari koje bih izdvojio, a koje predstavljaju neki plan za sledeću godinu, pokušaćemo da napravimo pomake u dve sfere. Jedno je da uspostavimo partnerstvo države sa privatnim osnovnim i srednjim školama. Radimo na jednom Memorandumu o razumevanju. I druga stvar za koju bih rekao da je od nacionalnog obrazovnog interesa je da se pozabavimo i standardizujemo (kašalj) i u potpunosti št-regulišemo rad u okviru muzičkih osnovnih i srednjih škola.

00:25:32 - Dejan Vuk Stanković: Naravno, podrazumeva se da ćemo u meri u kojoj je to moguće nastaviti sa investicijama u obrazovnu infrastrukturu. U protekloj godini na raspolaganju smo imali devetsto šezdeset pet miliona dinara. Davali smo novac po dva ključa. Jedan ključ su-je prioritet onoga što mora da bude rekonstruisano i drugi ključ je ravnomerna regionalna raspoređenost, jer nismo želeli da neke delove naše zemlje lišimo pomoći kada je reč o renoviranju osnovnih i srednjih škola. U sledećoj godini imaćemo dvesta pedeset miliona i za visokoškolske ustanove.

00:26:16 - Dejan Vuk Stanković: Nadam se da ćemo pronaći visokoškolske ustanove kojima je zaista neophodno renoviranje.

00:26:34 - Dejan Vuk Stanković: Nastavićemo ulaganje i u opremu koja svakako je neophodna i koja mora da se zanavlja na svim nivoima obrazovanja, (kašalj) ali isto tako i da ulažemo u projekte usavršavanja i podizanja kompetencija nastavnika. Objektivno gledano, kada sagledamo probleme, imamo izazov i problem sa određenim deficitarnim profesorskim kadrom, i to u nekim z-krajevima Srbije vrlo ozbiljno. Radi se o fundamentalnim predmetima za obrazovanje mladih naraštaja, od čak srpskog jezika preko pre svega prirodnih nauka i matematike. I mislim da ćemo pokrenuti vrlo brzo inicijativu zajedno sa rukovodiocima visokoškolskih ustanova najpre u Beogradu, a onda i u ostatku Srbije, da probamo da učinimo privlačnijim neka profesorska zanimanja iz nekih važnih predmeta, pre svega matematika, fizika, hemija i biologija. Mislim da imajući u vidu.

00:27:37 - Dejan Vuk Stanković: Evo, završavam time, gospodine predsedavajući. Imajući u vidu potrebe i značaj tih predmeta, mislim da treba da razmišljamo o tome da te struke proglasimo deficitarnim strukama i damo neku vrstu finansijskog stimulansa nastavnicima iz tih oblasti, a istovremeno- Bilo na nivou centralne vlade, bilo na nivou lokalne samouprave, trebalo bi razmišljati i o stipendiranju učenika koji se odluče za nastavničke smerove na tim fakultetima. Samo tako kroz tu vrstu, ajde da kažem podsticaja, uz naravno podizanje svesti o vrednosti i značaju učiteljskih i nastavničkih poziva, dakle promeni društvene klime i promeni hijerarhije u vrednostima kada je reč o obrazovanju, možemo da postepeno vraćamo ugled nastavnicima tih predmeta i da te predmete u punom kapacitetu imamo u svom obrazovnom sistemu. U suprotnom imaće mo problem matičnosti ljudi koji držate na nastavu. Dakle, dešava se, recimo, navešću jedan plastičan primer gde, recimo, inženjer mašinstva koji nema posao, kome je zatvorena kompanija zbog svog znanja matematike i informatike- Da bi obezbedio sebi egzistenciju, biva angažovan da drži nastavu iz tih predmeta, premda za to nije stručno ni pedagoški kvalifikovan.

00:29:11 - Dejan Vuk Stanković: Dakle, nama je cilj da postoji određeni standard kada je reč o kompetenciji nastavnika da bi deca mogla da dobijaju adekvatno obrazovanje. Naravno, sve ono što u ovom Izveštaju, stojim na raspolaganju, ja i moji pomoćnici, odnosno moji državni sekretar i pomoćnik za visoko obrazovanje uz gospođu Gabrijelu Grujić, koja je šef Kancelarije za dualno obrazovanje, da-vam dam odgovor. I na tom planu dualnog obrazovanja radimo vrlo aktivno. Gabrijela na razvoju trening centra, a nedavno smo sa Privrednom komorom na putu da dođemo i do još jednog suplementa, ja bih rekao u pogledu stručnog obrazovanja, a to je da produžimo školsku godinu na četrdeset dve nedelje i da nakon trideset sedam nedelja u stručnim školama mladi dobiju mogućnost i da se usavršavaju u kompanijama, što može da podigne njihove stu-njhihove kompetencije za budući posao i traženje posla na tržištu. Hvala.

00:30:17 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se. (kašalj) Sada bih zamolio profesor doktor Gabrijelu Grujić, direktorku Kancelarije za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija- -da ukratko, pošto ministar nešto rekao, informiše o radu Kancelarije. Dajem vam (kašalj) reč. Izvolite.

00:30:38 - Gabrijela Grujić: (kašalj) Dobar dan i poštovanje svima predsedavajući, hvala vam na pozivu. Dakle, fokusiraću samo rezultate na ovaj period koji ste predložili tačkom dnevnog reda. Pre svega vrlo pohvalno za naše mlade iz Srbije je Kancelarija je od dvadeset četvrte zvanični nosilac članstva u World skills competition najvećeg, rekla bih svetskog, ali prevashodno evropskog takmičenja u veštinama. U septembru mesecu delegacija Kancelarije za dualno obrazovanje, koja je zvanični nosilac članstva i predstavlja Republiku Srbiju zajedno sa kolegama iz Privredne komore Srbije, povela je delegaciju u tri oblasti od trideset osam koliko je bilo konkurentnih ove godine među trideset tri članice zemlje ovog prestižnog takmičenja. Erm, tri discipline, odnosno tri programa su bila aktuelna hotelska recepcija, web razvoj i mehatronika, gde smo se naravno odmah pokazali kao relevantni partner zbog kvaliteta nacionalnog modela dualnog obrazovanja i doneli smo medalju za izvrsnost, što smatramo zaista izuzetnim rezultatom s obzirom da smo tek postali zemlja članica i da smo bili dovoljno hrabrii i da smo pokazali da naš model stručnog, odnosno dualnog obrazovanja je relevantan i na evropskom tržištu.

00:31:53 - Gabrijela Grujić: Samo postojanje World skills competition govori o tome da naš sistem, odnosno evropski sistem obrazovanja, mora da bude usmeren ka kompetencijama, što znači da nisu samo dovoljna teorijska znanja, pa naročito ne u stručnom obrazovanju, s obzirom da moramo da obezbedimo i znanja i veštine i sposobnosti i stavove. Vlada Republike Srbije, odnosno Kancelarija za dualno obrazovanje, ima nadležnost nad izgradnjom trening centara za ovaj period koji ste, erm, predložili vašom tačkom dnevnog reda. Završeno je pet trening centara Požega, Pančevo, Vlasotince, Vranje i Vrnjačka Banja. Erm, naravno, sa opremanjem čekaju se upotrebne dozvole da bi bile, erm, trening centri, naravno, funkcionalni. Ja ću u ovom uvodnom izlaganju samo nekoliko rečenica izgovoriti zašto trening centra-centri i zašto je taj resurs u ovom trenutku ključni za razvoj pre svega stručnog obrazovanja.

00:32:47 - Gabrijela Grujić: Gledajući dugi niz godina unazad mi smo došli da dotle da smo, naravno, preusmeravali naš sistem obrazovanja, naravno, Ministarstvo prosvete sad zajedno sa Kancelarijom obrazovanja ka standardima kvalifikacija da bi pre svega osigurali kvalitet. Kada govorimo o standardima kvalifikacija, moramo se pohvaliti da smo taj standard kvalifikacija, naš nacionalni standard kvalifikacija u okviru Nacionalnog okvira Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija referisali u odnosu na Evropski okvir kvalifikacija, što znači da je naše obrazovanje zapravo relevantno. Ako pogledamo da na tržištu smo, erm, zajedno sa Ministarstvom prosvete izradili pre, i Agencije za kvalifikacije, Zavod za unapređenje i drugim našim obrazovnim part-institucijama u partnerstvu, dvesta kvalifikacija u srednjem stručnom obrazovanju, od kojih devedeset i dva po dualnom modelu da svi imaju ishode. Dugi niz godina se postavljalo pitanje da li tih dve stotine programa gde u samom nazivu imaju, erm, erm, rukovanje ili poznavanje, erm, rada ili primene teorijskih znanja na savremenim digitalnim mašinama koje mi nismo imali u sistemu ili smo imali kroz različite donacije u prethodnom periodu u nekim školama. Postavljalo se pitanje da li jedan operater mašinske obrade rezanja koji kroz standard kvalifikacija ima da, erm, ima ishode da je morao znati sve operacije vezane za glodalicu, za metalo glodač, metalo strugar, metalo bušač, metalo strugar, da su to sve savremene mašine digitalne da one nisu postojale u sistemu, a da samo involviranje takvih mašina u samim školama, naravno škola, mnoge škole nisu imale naravno ni mesta zato što one zahtevaju određeni prostor.

00:34:24 - Gabrijela Grujić: Da ne govorimo o tome da tehničari mehatronike, evo, imali smo priliku da u Herningu vidimo kako izgledaju PLC uređaji, pa smo onda došli do zaključka da sada nabavljamo bolje PLC uređaje nego što smo videli na takmičenju u Danskoj, što znači da one kompetencije koje će naši mladi ljudi sticati će zaista biti relevantni i nadamo se još boljim rezultatima. Da ne govorim, evo tehničare za upravljanje CNC mašinama. Ako mladi nemaju CNC mašine i nemaju sagledavanja tih digitalnih procesa, postavljaju se pitanja, postavlja se pitanje o relevantnosti njihovih kompetencija na tržištu. Da ne bismo imali mlade koji sistema stručnog obrazovanja, a njih je zaista impozantno veliki broj. Erm, znači, ja ovde imam podatke za svih ovih pet centara, koliko nam je mladih u srednjem stručnom obrazovanju, pre svega aktivno.

00:35:08 - Gabrijela Grujić: Erm, znači, ako kažemo da se opredeljuje svake godine sedamdeset i pet posto od ukupnog broja mladih ljudi za stručno obrazovanje, što znači, kažem vam, erm, erm, prosečne, prosečne brojeve između četrdeset i tri četrdeset i pet hiljada mladih svake godine se opredeljuje za stručno obrazovanje utoliko je naša obaveza veća da im ponudimo ovakav jedan resurs. Dakle, zašto smatram da trening centar pored toga što obezbeđujemo znči ovu relevantnost obrazovanja u formalnom obrazovanju kako stručnom znači on je dostupan pre svega mladima i stručnog obrazovanja, dostupno mladima u dualnom obrazovanju. Znači, zadovoljstvo kompanija postaje zaista mnogo veće, jer učenik kada u prvoj godini ima mogućnost da stiče i konektuje teorijska znanja sa na određenim relevantnim digitalnim mašinama, on u drugoj godini u kompaniju kada ulazi, on ulazi potpuno spreman i samim tim su i predstavnici kompanija zadovoljni njihovim znanjima i mogu raditi ne samo na daljem razvoju stručnih veština, nego mogu raditi i na soft skills merama, znači na razvoju analitike, komunikacije, nekog kako da kažem kompanijskog vaspitanja, odgovornosti, discipline i tako dalje.Dakle, resurs trening centar namenjen je i za prekvalifikacije, dokvalifikacije. Svi znamo kojom brzinom napreduje savremeni tehnološki razvoj. Postavlja se pitanje da taj period, koliko mi školujemo decu u srednjem stručnom obrazovanju tri, četiri godine, šta ako neka tehnologija za taj period od tri ili četiri godine napreduje?

00:36:37 - Gabrijela Grujić: Mi znači obezbedimo mašinu i na taj način učenik koji se nalazi u sistemu može za vreme formalnog obrazovanja da zaista stekne relevantne kompetencije. Ukoliko eh, se radi o nekoj kompaniji koja zaista ima neka, neke, neke, neke nove obuke, zahtev ka tržištu, da to može da bude aktuelno i obrazovanje odraslih, jer u vremenu u kome živimo i u onome što donosi Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija, mi ne možemo govoriti samo o važnosti formalnog obrazovanja, nego govorimo o dostizanju eh, kompetencija i kroz neformalno i kroz informalno obrazovanje. I sam trening centar zapravo doprinosi da dajemo neki legitimitet ili novu snagu neformalnom obrazovanju. Dakle, eh, ako unapredimo ljudski kapital do maksima za onaj broj godina koliko mladi provode u obrazovnom sistemu i omogućimo im da pored onog zanimanja za koje su se opre-opredelili u formalnom obrazovanju imaju dostupnost savremenih mašina u istom području rada, ako se radi, na primer o području rada mašinstva pa je evo ovaj operater mašinske obrade, a on želi da ima kompetencije ili ima savremeni aparat, na primer za zavarivanje eh, i to je područje rada takođe mašinstva. Taj mladi, ta mlada osoba može da stekne te kompetencije kroz različite setove obuka zbog toga što sama metodologija koju kancelarija je izradila eh, mogućnost na nivou tri, znači može da ima i set obuka i da takav mladi čovek izlazi iz sistema obrazovanja i sa diplomom i sa sertifikatom i teb-tako sebi povećava šanse za zapošljavanje.

00:38:02 - Gabrijela Grujić: Što jeste cilj da za određeni vremenski period koliko boravi u sistemu mu omogućimo da stekne ili ima što više obrazovanja. Eh, naravno, svi smo, naravno, eh, mislim da delimo ovaj, mišljenje da u vremenu u kome živimo možemo da govorimo samo o razvoju celoživotnog obrazovanja i da ne smemo fokusirati samo na teorijska znanja i da opremljenost naših škola koje, naravno, u prethodnom periodu imaju računare i znači obezbeđeni su digitalni resursi, ali digitalizacija u stručnom obrazovanju znači da je svaka mašina savremena, da li je to PLC uređaj, da li je bilo koji eh, eh uređaj od, savremeni bušilice. To nisu isto, eh, eh, mašine koje nemaju digitalne procesore, što znači da moramo sa mladima u obrazovnom sistemu raditi na razvoju ključnih kompetencija. I ovaj model trening centara zapravo jeste dopuna sistemu, znači dodata vrednost sistemu na svim nivoima obrazovanja, štaviše, članom šest Zakona o visokim dualnim studijima i studenti van sedišta fakulteta mogu akreditovati programe i koristiti resurse trening centara, što znači sveobuhvatno smo podigli kapacitete kako država bi odgovorno imala mogućnosti da obrazuje mlade ljude kako bi izašli spremni na tržište. Dugi niz godina smo imali, rekla bih u sistemu eh, medijskog prostora da dualno obrazovanje proizvodi jeftinu radnu snagu, a ispostavilo se da je to na ovaj način kroz naš nacionalni model, kao dodatnu, kroz naš nacionalni model, kao dodata vrednost, da oni uče u realnom radnom okruženju i sada u trening centrima u kompanijama ili u regionalnim trening centrima koje finansira država.

00:39:37 - Gabrijela Grujić: Pokazalo se da jeftina radna snaga samo ona koja je nekompetentna radna snaga jer ih privrednici ne prepoznaju kao relevantne, nego ih tek onda naknadno o-obučavaju. A radna snaga koja na ovaj način izlazi na tržište može da bira gde će da radi, kompetencije su sve zadovoljene. Eh, znači, ono što je svaki ishod kvalifikacije za što je pre svega direktor škole obavezan da kad izda diplomu, da svaka kompetencija, odnosno i-ishod ili izlaz iz standarda kvalifikacije bude relevantan. Takvi mladi ljudi mogu da biraju i naravno, mnoga zanimanja od, od ovih devedeset dva u oblasti dualnog obrazovanja su vrlo relevantni i vrlo skupi na tržištu rada. I naravno, svaki od programa o dualnom obrazovanju je zasnovan na standardima kvalifik-kvalifikacija, što osigurava kvalitet i mogućnost mladim ljudima da oni zapravo nisu poniženi zbog toga što su se opredelili, pa ako se radi i o zanatskim profilima, jer dualno obrazovanje, moram da kažem, isto je i to bila neka, tako da kažem u medijima zasnovana, da je to, da su to samo zanatska zanimanja.

00:40:35 - Gabrijela Grujić: Naravno, to nije tačno. Dualno obrazovanje, naš nacionalni model je jedan koncept koji je usmeren na sve nivoe obrazovanja. Eh, postoji, znači u dualnom obrazovanju devetnaest hiljada učenika, dvesta šest škola, pedeset i četiri programa na visokoškolskom obrazovanju, trinaest institucija, akademija strukovnih studija i fakulteta, što znači da su svi, ako su ti zakoni usvojeni, ako su oni relevantni, ako se povećava broj programa, to znači da je ipak model zaživeo i da je relevantan na tržištu. Što se tiče takođe rezultata, sproveli smo konkurs za eh, eh deficitarna zanimanja. Od prošle godine je bilo hiljadu četrista učenika i ove godine je hiljadu četrista, hiljadu četrista šest učenika ostvarilo pravo, to je konkurs za deficitarna zanimanja pet hiljada dinara koje učenici dobiju preko sume zagarantovane sedamdeset posto od minimalne cene rada po satu u kompaniji.

00:41:22 - Gabrijela Grujić: Videli smo da učenicima to ra-jako puno znači, u odnosu na prošlu godinu pojavio nam se veći broj škola, sto četrnaest škola je ostvarilo pravo i na, eh sa eh bankom Pošatska štedionica isplata će biti završena tokom decembra meseca. Pokazala su da su učenici vrlo motivisani jer smatramo da i na ovaj način valorizacija njihovog eh, znanja da, ukoliko eh, naravno, pokazuju određene eh, kvalitete u pogledu učenja kroz rad u kompaniji, da će jednog dana od toga eh, u tom tako da kažem vaspitnom smislu za vreme školovanja eh, biti sigurniji na tržištu, jer je to, to su zanimanja koja su jako dobro plaćena.Takođe, od, od rezultata mogu pomenuti da Kancelarija, aa, pre svega radi i na modernizaciji i stvaranju novih programa u sistemu dualnog obrazovanja koji odgovaraju savremenim potrebama tržišta. Mislim da je to jedan ključni resurs na kome zaista intenzivno radimo. Opisi moraju da budu savremeni i kada donosimo planove i programe, oni moraju da budu integrisani sa onim što je savremen izazov privrede. Jedan od modela, tako da kažem za ovaj period koji je urađen, je standard kvalifikacija za tehničara mehatronike za motorna vozila na inicijativu Poršea, Volvoa, Seata i sedamsto pedeset malih servisera, što znači takav jedan program koji smo doneli uz podršku eksperata i inženjera iz ovih kompanija, govori o tome da svi mladi koji se budu školovali, bez obzira da li u stručnom obrazovanju ili kroz dualno obrazovanje za takav jedan program, nalaze odmah posao, a prema podacima zvaničnim, od pedeset do osamdeset posto mladih koji se školuju po dualnom obrazovanju odmah nađu posao.

00:42:56 - Gabrijela Grujić: Još jedan od rezultata za ovaj period je saradnja sa ? donacija uz podršku SZCA i KFE banke. Znači, radi se o opremi između vrednosti između dvesta-- donacija je u pitanju između dvesta i šesto hiljada evra. Kancelarija je dala veliku podršku i mi smo pobedili među zemljama Zapadnog Balkana po broju projekata koji su integrisani, znači škola sa kompanijama. Dvestepsedam projekata je odobreno i ove škole koje možda i nisu trening centri u regionu, u manjim regionima, škole će moći da obezbede sebi adekvatan resurs u mašinama.

00:43:28 - Gabrijela Grujić: I samo da kažem još za kraj da ono što donosi Trening centar to je taj sveukupni regionalni razvoj, potencijal da, kada pri jednoj šk-to nije posebno pravno lice, nego je deo obrazovnog sistema ustavio sa zakonom trideset četiri A, znači deo je određene srednje stručne škole, ali resurs trening cent-centara koristi čitav region. Tako da mislim da je to ogromna i pre svega ušteda za celokupni sistem, zato što ne obezbeđujemo istu opremu za svaku školu jer, kao što svi znamo, ta oprema može da košta od desetina hiljada evra, pa i do milionskih vrednosti, kao što je na primer simulator vazduhoplovne akademije koji ne može da bude smešten u obrazovni prostor postojeći, nego je moralo da se pravi namenski prostor jer su to posebni standardi i da takva oprema u ovom trenutku predstavlja komparativnu prednost Republike Srbije eto, u obrazovanju u oblasti vazduhoplovstva zbog toga što najbolji koji postoji u ovom trenutku u svetu, naši piloti više ne moraju po drugim zemljama da odlaze i da revitalizuju svoje dozvole, imaju u svojoj zemlji, a kada vi imate resurs takav da odškolujete svoje pilote, onda možete da govorite da država napreduje u kontekstu daljeg nabavljanja opreme i relevantnosti naših pilota što se tiče dozvola i naravno, savremenih znanja. Bez toga u op-naročito u oblasti vazduhoplovstva gde se traži regulativa, samo da kažem još da je, naravno, takva jedna takva oprema sertifikovana od strane EASA Regulative Evropske, da kažem da smo mi retka zemlja u Evropi, pogotovu to ne rade sa zemljama koje nisu članice Evropske unije, ali su nama, znači, obezbedili smo najsavremeniju opremu, ispunili sve kriterijume, sve uslove i EASA sertifikovali jedan od najsavremenijih uređaja u ovom trenutku u svetu i Srbija zasigurno ima za sada najbolji uređaj. Što se tiče razvoja daljeg NOKS-a, s obzirom da Kancelarija je za dualni nacionalni okvir kvalifikacija, radimo trenutno na metodologiji za razvoj standarda kvalifikacija u visokom obrazovanju. U najboljem periodu pripremljen je predlog podzakonskih akta-akata koji rešavaju pitanje akreditacije programa samo vrednog i spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada jedinstveno priznatih organizatora aktivnosti.

00:45:33 - Gabrijela Grujić: Izdvojila bih aktivnosti na izradi predloga indikatora za praćenje efekata NOKS-a na celoživotno učenje i naravno, ono što ključni resurs koji sada gradimo, to je dalji razvoj karijernog vođenja i savetovanja. Podižemo digitalni portal zajedno koleginice sa Ministarstvom obrane i drugim ministarstvima i drugim partnerima. I naravno, ono što je takođe važno jeste da mi znamo koliko su nam bitne javne isprave u sistemu obrazovanja odraslih kao jedne podrške dalje neformalnom obrazovanju koje pre svega obezbeđuje brzinu kompetencija za izlazak na kvali-na-na tržište, da smo izradili predlog podregistra jedinstveno priznatog organizatora, kao i postupka digitalizacije procedura akreditacije, aktivnosti obrazovanja odraslih. Toliko za uvod, pa posle pitanja odgovoriću. Hvala.

00:46:15 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se. Dajem reč akademiku Beli Balintu, ministru nauke, tehnološkog razvoja i inovacija da informiše ukratko Odbor o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period jul-septembar 2025. godine. Prijavite se. Izvolite, gospodine ministre.

00:46:35 - Bela Balint: Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, poštovane kolege iz Vlade. Dobili ste materijal dosta obiman, na pedeset i nešto strana. (kašalj) Ja mislim da je dovoljno da, aa, neke tačke poentiram da izdvojim. Aa, govoriću o nekim opštim stvarima vezano za Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Budući ću reći samo nauke, govoriću o sektorima, Sektorima za nauku, Sektorima za inovaciju i S-sektoru za međunarodnu saradnju.

00:47:19 - Bela Balint: I n-neke stvari ću možda spomenuti iz o-ostalih jedinica. Što se tiče Sektora za nauku, pa, ja sam izdvojio rezime sažetka. Aa, znam da je to ponavljanje, znači, skraćenu verziju čak i samog sažetka, aa, šta bi ovaj, aa, izdvojio posebno, aa, šta bi vam ovaj sad saopštio... U okviru programa za usavršavanje kadrova, znači naučno istraživački rad, odobreno je, odobreno je ukupno sto osamdeset zahteva za, mm-A, uhm, istraživanja za obradu ovaj dobijenih rezultata za publikovanje i za razne stvari koji su vezani za NIO aktivnosti. Uhm, tu smo bili u saradnji donekle sa Matematičkim institutom SANO-a.

00:48:27 - Bela Balint: Druga tačka iz ovog sektora možda bi mogla da bude ovaj izbor, izbor u naučna zvanja, znači u naučne saradnike, više naučne saradnike, naučne savetnike. Dobro, tu su i istraživači saradnici kao najniže tačke. Bilo je ukupno tri globalnih zasedanja. Na tim zasedanjima je razmotreno negde oko sto sedamdeset, tačnije sto sedamdeset dva zahteva, i doneto je pozitivno rešenje, odnosno pozitivna odluka u sto pedeset pet slučajeva. Što se tiče finansijskog predloga za dvajšestu godinu, sa projekcijom za dvajstedmu i dvajstosedmu godinu, takođe je napravljen polugodišnji izveštaj o učinku programa za dvajspetu, uz analizu postignutih rezultata i projekciju za naredni period.

00:49:39 - Bela Balint: Uhm, izvršena je i u toku je provera finansijskih izveštaja NIO, znači naučno istraživačkih organizacija za dvajstčetvrtu godinu. Pripremljen je detaljan pregled strukture istraživača istraživačkih i naučnih zvanja i institucija i fakulteta koji, gde su zaposleni odradni istraživači. Što se tiče ovaj četvrte podtačke, da kažem tako, radne grupe za rangiranje kandidatkinja, onda da kažem da je to je u okviru programu ovaj za žene u nauci za dvajstpetu godinu i tamo smo bili ovaj aktivni. Prema tome, možemo da budemo zadovoljni sa postignutim rezultatima. Od opštih postignutih stvari, možda bi trebalo istaknuti ovaj formiranje i usavršavanje i dalji razvoj, pre nego što pređem na sektor za inovacije, uhm, uhm, naučno tehnoloških parkova, odnosno NTP-a s jedne strane i ITP-a, industrijsko-tehnoloških parkova.

00:51:08 - Bela Balint: Kao što znate, ovaj u proteklom periodu, počev od 2015. godine, tada je formiran NTP Beograd i nakon pet godina praktično paralelno nešto, nešto, možda malo ranije devetnaeste i dvadesete su ostali NTP parkovi, odnosno NTP-ovi, prvo u Novom Sadu, pa Čačak i tako dalje u Nišnu. Ovaj, kad mislim tako dalje. U toku je, uhm, uhm, registracija. U toku je izrada i sledećeg petog NTP u Kragujevcu, a dobio sam usmeni zahtev za razmatranje i za Kruševac.

00:52:05 - Bela Balint: Što se tiče, ovaj, sektora inovacija, uhm, u svakom slučaju, tu se radilo i bilo je veoma bitno dati akcenat na poboljšanje položaja mladih istraživača. Prema tome, već smo pričali, ja mislim da na prošlom sednici Odbora o portalu otvorene istraživačke infrastrukture, da bi omogućili njima lakše ovaj pristupanje nauci i naučno istraživačkom radu u celini. U poslednjim tačkama bih možda govorio o nekoliko stvari vezano za Izrael, vezano za Ministarstvo nauke Japana, zatim Evropska banka, evropska investiciona, Evropska banka za obnovu i razvoj, onda Evropska investiciona banka i još neki od projekata. Na prvom mestu sam spomenuo saradnju sa ambasadom Izraela. Taj, da kažem ovako, tečaj, projekat ili obuka je ostvaren u okviru NTP Beograda.

00:53:33 - Bela Balint: Jedna, ? se zove Agencija za međunarodni razvoj i saradnju. Ovde je praktično vršena obuka rukovodilaca naučno tehnoloških, već pomenutih naučno tehnoloških parkova. Potpisan je dokument o saradnji o partnerstvu između Ministarstva nauke i japanske Agencije za međunarodnu saradnju. Kasnije ću govoriti u okviru međunarodne saradnje o još jednom veoma bitnom memorandumu vezano za Japan.Održan je sastanak sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj u okviru Projekta podrška naučno tehnološkim parkovima i jačanje inovacijskog ekosistema.

00:54:24 - Bela Balint: Uhm, pri tome možda bih ovako samo sažeo, da je prva faza kompletirana. Druga faza je u realizaciji i započeta je treća faza. Znači zvanično je prešlo u treću fazu. To je komponenta koja je usmerena za jačanje veze između ključnih aktera u inovacijskom ekosistemu Srbije. Tokom perioda koji smo obuhvatili ovim izveštajem održan je sastanak sa predstavnicima Evropske investicione banke, kao što sam rekao, među ostalima Gov Tech programa i (kašalj) korišteni, racionalno korišćenje mogućnosti finansiranja i preko zajmova i preko donacija je u toku.

00:55:18 - Bela Balint: U-u okviru realizacije na kraju ovog dela treba da spomenemo projekat Zalet inovacija u okviru programa promocije i popularizacije inovacione delatnosti. Emitovano je deset podkasta, dok je u okviru projekata Nauka privredi snimljeno šesnaest epizoda koje su, koliko je poznato, neki su čak već i premijerno prikazani. (udah) Zatim treba da pređemo na međunarodnu saradnju. Pa možda je tu bilo ovaj, uhm, možda najviše, uhm, tačaka u okviru, ovaj sektor međunarodne saradnje. Institucije Srbije su ugovore ukupno četristo Horizont Europa projekata ukupnim budžetom od oko sto četrdeset ili preko blizu sto pedeset miliona evra.

00:56:25 - Bela Balint: Tu je jedna od glavnih partnera bila Narodna Republika Kina. Period koji je obuhvaćen 2024. do 2026. Znači, projekat je u toku. Obavljen je konkurs za prijav-prijavu projekata u okviru bilateralne saradnje, znači bilateralna saradnja sa Turskom.

00:56:48 - Bela Balint: Posle ću još p-pomenuti još neke države isto za period 2026.-2028. Znači,uhm, tek ulazimo u-u-u taj, uhm, projekat od, praktično od septembra, novembra dvadeset pete godine je to sve započeto sa organizacijom. U ugra-, u okviru programa Cost, koji su počele sa radom u oktobru dvadese četvrte, naši istraživači su uključeni u pedeset osam akcija od ukupno šezdeset odobrenih, znači pedeset osam od šezdeset. Malopre sam spomenuo kad sam govorio o Turskoj, bilateralnoj ovaj saradnji, da postoji još neka saradnja sa brojnim državama. Realizacija osam tekućih Eureka mrežnih projekata, i to bilateralna saradnja sa Francuskom, sa Slovenijom, sa Hrvatskom, Austrijom, Kinom, već pomenutom Turskom, Slovačkom, Italijom, Mađarskom i Nemačkom.

00:58:09 - Bela Balint: Pored toga je objavljen javni poziv za prijavljivanje mladih istraživača koji su upućeni i biće upućeni na dalje usavršavanje u Narodnu Republiku Kine. U programu koji se zove talentovane mlade naučnike. I posebno bih istakao mislim da je zaista zaslužuje da se posebno ističe Memorandum o razumevanju između Ministarstva nauke koje sam predstavio ja, s jedne strane, naravno, nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Ministarstva obrazovanja, kulture, sporta i tehnologije Japana. Toshiko Abe je ministarka ovaj, čak je bila kandidatkinja za premijera u Japanu. Ako ste pratili ovaj vesti, to je obavljeno 16.

00:59:13 - Bela Balint: septembra dvadeset pete godine. Zatim, postoji tu razni memorandumi o razumevanju između Republike Srbije i Republike Kine, u celini i Memorandum o razumevanju između Ministarstva nauke i kineske Nacionalne svemirske uprave. To se odnosi, naravno, na mirnodopsko ispitivanje i mirnodopsko korišćenje ovaj svemira. Ne bih govorio ja mislim da ste vi dobili, dostavljeni su svi relevantni podaci u celini svim članovima. Znači, neću govoriti o našem sekretarijatu.

00:59:59 - Bela Balint: Od Fonda nauka mislim da ipak treba da izdvojim dve tri reči, budući da puno se govorilo ovih dana zbog restrukturisanja i reevaluacije ideje programa, s jedne strane, i identiteti programa, a s druge strane, jedna je iz ovlasti. Prijedloga je-Uhm, prirodnih nauka, druga iz DH polja, društveno humanistički. Uhm, što se tiče ideja, ovaj, oni su u-- prošli, ovaj, prvu fazu. Uočeni su neki, uhm, tehnički, ovaj, nedostaci prema tome, dok se oni, uhm, ne utvrde, dok se ne re-evaluiraju, dotle nećemo ići u drugu fazu. U toj prvoj fazi šesto, uhm, devedeset šest je projekata, ovaj, uhm, obrađeno od ukupno sedamsto dvadesetak, tačnije sedamsto osamnaest i sto pet je dobio, ovaj, u prvoj fazi, ovaj, pozitivni, ovaj, pozitivno, uhm, odluku ili, ili zeleno svetlo za dalji, ovaj, uhm, napredak.

01:01:14 - Bela Balint: Uhm, od toga, uhm, negde oko hiljadu, hiljadu pedeset, hiljadu četrdeset dva istraživača je uključeno i devedeset osam NIO. Samo radi komparacije sa DH poljem, gde je taj broj negde oko desetak puta, ovaj, manji. Što se tiče istraživača, znači konkretno, sto petnaest istraživača i tridesetak, tačnije dvadeset devet NIO, naučno-istraživačkih organizacija. I (kašalj) uhm, to bi bilo u najkraćem, kao što sam rekao, uhm, rezime sažetka, a ostalo ste dobili u vašem materijalu. Hvala.

01:01:59 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se (kašalj) akademiku Beli Balintu. Dajem reč Zoranu Gajiću, ministru sporta i da informiše ukratko Odbor o radu Ministarstva sporta za ber-period jun-septembar dve hiljade dvadeset pete. Izvolite, gospodine ministre.

01:02:16 - Zoran Gajić: Jel se uključio?

01:02:18 - Zoran Gajić: Da, dobro. Poštovani, poštovani predsedniče Odbora, profesore doktore Marko Atlagiću, poštovani narodni poslanici, članovi Odbora. U periodu koji obuhvata izveštaj zajedno sa Sportskim savezom Srbije smo organizovali Sajam sporta koji se sad već tradicionalno organizuje u septembru svake godine.

01:02:49 - Zoran Gajić: Ovo je bila prilika da se okupimo, prezentujemo sve ono što smo kao sistem sporta postigli, prezentujemo sportove deci- Amen.

01:02:49 - Zoran Gajić: Koja se uvek rado vide i fotografišu s našim vrhunskim sportistima. Pored toga i Sajam sporta je iskorišćen i-- da se organizuju stručne tribine na kojima smo diskutovali na razne teme kao što je doping u sportu, organizacija i administracija u sportu, zatim edukacija stipendista Ministarstva omladine i sporta i druge teme relevantne u sportu. Nastavili smo sa organizacijom i polaganjem stručnog ispita za predstavnike nadležnih Nacionalnih sportskih saveza, teritorijalnih sportskih saveza i sportskih klubova. Radi se o sistemski uspostavljenoj edukaciji katro-kadrova koji se bave izradom programa sportskih organizacija, ali i njihovom realizacijom, što znači da se ti programi finansiraju iz budžeta na različitim nivoima vlasti. Za pripreme toga smo priručnik napravili i moram da kažem da je do sada položilo devedeset i šest polaznika te ispite i to ide dosta, dosta dobro.

01:03:57 - Zoran Gajić: U navedenom periodu su isplaćene nagrade svim sportistima i trenerima za osvojene, za osvojene medalje na velikim takmičenjima i uvek sa zadovoljstvom ističem da smo mi zemlja koja nema pozitivnu diskriminaciju, kao na primer Hrvatska, koja isplaćuje trideset posto paraolimpijicama u odnosu na olimpijice. Mi sto posto isplaćujemo i paraolimpijcima i svima ostalima tako da tu idemo, eto, i ispred jedne zemlje Evropske unije. U navedenom periodu smo za pedesetoro dece iz Sumske i Hersonske oblasti u Ukrajini organizovali finansirani let-- finansirani letnji sportsko-rehabilitacioni kamp. I ovo je bila prilika, eto da sa, sa-- da se deca iz Srbije i Ukrajine spoje i da na neki način zajedno provedu to vreme. Ministarstvo sporta je uključeno u projekat Sport za sve, gde će biti promovisana inkluzija i borba protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom.

01:05:03 - Zoran Gajić: Ovo je zajednički projekat Evropske unije i Saveta Evrope, a sa naše strane pored Ministarstva sporta u projektu učestvuje i Paraolimpijski komitet Srbije. Što se tiče međunarodnih aktivnosti, u ovom periodu smo potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji sa Vladom Republike Gane i sačinili smo nacrt bilateralnih akata o saradnji sa Libanom, Kraljevinom Španijom i sa Otome i Principe. Krajem dvadeset četvrte godine, kao što znate, usvojili smo dva zakona. Zakon o ratifikaciji Konvencije Saveta Evrope protiv manipulacije sportskim takmičenjima i ova Konvencija je po procedurama Saveta Evrope stupila na snagu u maju dvadeset pete godine, a već u junu mesecu imali smo predstavnika na sastanku Komiteta za praćenje primene ove Konvencije, a sastanak je održan u sedištu UEFA Unionu. Organizovali su Savet Evrope i UEFA.

01:06:07 - Zoran Gajić: U tački trinaest Konvencije definisano je obaveza država potpisnica da formira nacionalnu platformu za rešavanje problema manipulisanja sportskim takmičenjima.Eh, Nacionalna platforma u skladu s domaćim zakonom, između ostalog služi z, kao informacioni centar koji prikuplja i prosleđuje informacije koje su relevantne za borbu protiv manipulisanja sportskim takmičenjima relevantnim organizacijama i nadležnim organima, koordiniše borbu protiv manipulisanja sportskim takmičenjima, prima, centralizuje i analizira informacije o neregularnim i sumnjivim opkladama koje se daju za sportska takmičenja koja se odigravaju na teritoriji zemlje potpisnice Konvencije i gde je to adekvatno izdaje upozorenja, prenosi informacije o mogućim kršenjima zakona i sportskim pravilima i-- naravno, iz ove Konvencije. Ministarstvo sporta je u julu otpočelo proces formiranja nacionalne pra-platforme i trenutno se nalazimo u fazi traženja najboljeg rešenja kako će Platforma biti formirana, ko će finansirati njene aktivnosti i ko će se operativno baviti organizacijom i koordinacijom poslova koji su definisani u okviru Konvencije, čije je stvaranje započelo upravo u Beogradu. Posebno želim da istaknem da smo na dvanestoj konferenciji ministara sporta Saveta Evrope, koja je održana davne 2012. godine, da je započen proces izrade nacrta novog međunarodnog pravnog instrumenta, što znači da je Srbija bila jedan od osnivača te ideje i sa zadovoljstvom konstatujem da je moj posebni savetnik, docent doktor Dragana Atanasov, izabran u Savetu Evrope kao član Biroua za praćenje implementacije navedene Konvencije. Međutim, naš najveći fokus u ovom periodu, prioritantan posao je izrada ex ante analize, koja je osnov za donošenje strategije razvoja sporta, a to dalje za unapređenje naših zakonskih o-okvira.

01:08:17 - Zoran Gajić: Radna grupa koju smo formirali je uspela da, eh, usvojila je konačan tekst analize, (zvuk mikrofona) ex ante analize i ono što nas očekuje već naredne nedelje, narednih nedelja su tribine, gde ćemo to, gde ćemo to predstaviti. Podsećam Vas da smo u okviru rada na ex ante analizi konstruktovale (zvuk mikrofona) sto četrdeset i dve lokalne samouprave, sedamdeset granskih saveza, sve fakultete za sport, fizičku kulturu i fizičko vaspitanje i da smo preko šest stotina ljudi iz struke koji su najistaknutiji u našoj zemlji konsultovali, konsultovali, uzeli u obzir njihovo mišljenje. U radnim grupama je bilo preko dvesta, (žbuk) preko dvesta pedeset ljudi koji su tu to uradili. Ex ante analiza je dokument koji u sebi sadrži gotovo osamdeset posto materijala za buduću strategiju. Dokument koji smo izradili je kapitalno delo i materijal, i materijal koji će nam poslužiti i tokom izrade novog zakona o sportu.

01:09:21 - Zoran Gajić: Inače, nikada do sada u Republici Srbiji nije urađeno ovako detaljno i temeljno istraživanje čitavog sistema sporta, različitih strategija iz mnogih država. Analizirali smo sistem sporta u smislu postojećih ljudskih kapaciteta, sportske infrastrukture, uticaja sporta na društvo, na zdravlje nacije. Analizirali smo karakteristike generacija koje nam dolaze, a to su generacija Z i generacija Alfa, jer su to generacije na koje će ova strategija posebno uticati. Čitav proces izrade ex ante analize vođen je u skladu s pravilima koja je definisana dokumentima Sekretarijata za javne politike, kao što je Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaja pojedinih dokumenata i javnih politika. Inače, tokom ovog procesa, predstavnici Sekretarijata za javne politike su bili veoma aktivni i pomogli su nam da dokument bude potpuno u saglasnosti sa svim definisanim, sa svim definisanim pravilima.

01:10:28 - Zoran Gajić: Naš sledeći korak je izrada strategije koja će biti gotova početkom dvešeste godine i onda nas očekuje javna rasprava koju ćemo organizovati kako na terenu širom Srbije, tako i kroz korišćenje kapaciteta portala e-konsultacija. Tokom procesa javne rasprave bilo bi nam zadovoljstvo da i pred vama prezentujemo nacrt nove strategije, pa ćemo u tom smislu nastaviti naše dogovore i koordinaciju oko buduće sednice. Hvala vam.

01:10:58 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se (kašalj) ministru. Dajem reč Ivani Antonijević, pomoćnici ministra za omladinu, da informiše ukratko Odbor za Ministarstvo turizma i omladine, Sektor za omladinu za period jul-septembar 2025. godine. Izvolite. A šta nešto?

01:11:24 - Marko Atlagić: A opet, opet, opet. To, izvolite.

01:11:28 - Ivana Antonijević: Poštovani predsedavajući, poštovane narodne poslanice i narodne poslanice, poštovani ministri i kolege iz Vlade Republike Srbije, ukratko ću vas informisati o radu Sektora za omladinu u izveštajnom, eh, periodu. Ministarstvo turizma i omladine, Sektor za omladinu je u datom periodu, eh, nastavio savršenje upisivanja udruženja i njihovih saveza, gde je došlo do povećanje, prilično značajnog povećanja broja udruženja koja su upisani u jedinstvenu evidenciju Ministarstva turizma i omladine i u ovom trenutku ih je upisano dve hiljade četrdeset i osam udruženja, od čega je hiljadu trideset i osam udruženja mladih, devetsto sedamdeset i peti udruženja za mlade i trideset i tri saveza i dva krovna saveza. Ministarstvo turizma i omladine je u okviru eh,Ehm, je 2023. godine donelo strategiju za period do 2030. godine i akcioni plan čiji prvi akcioni plan čije se trajanje završava u decembru ove godine i, eh, mi smo osnovali radnu grupu u septembru, eh, za pripremu novog akcionog plana za naredne tri godine.

01:12:29 - Ivana Antonijević: Radna grupa se sastala i mi smo, ovaj, iako je evo period do septembra, eh, sam nacrt akcionog plana je pri kraju. Trenutno smo u procesu rađanja konsultacija gde u četiri grada organizujemo konsultacije gde pozivamo mlade, udruženja mladih i za mlade i sve zainteresovane strane i zadovoljstvo mi je da ćemo, nećemo imati bilo kakav prekid u strateškom okviru, da će akcioni plan biti donet u januaru naredne, eh, godine. U datom periodu smo pokrenuli i konkurs i program za prestonicu mladih Republike Srbije. To je program koji je Ministarstvo turizma i omladine prvi put pokreće tako da ćemo,- obišli smo petnaest lokalnih samouprava koje su kandidati za ovu prestižnu titulu i očekujemo da će jedan od gradova i opština postati prva prestonica mladih za 2027. godinu.

01:13:18 - Ivana Antonijević: Ovo je program koji treba da doprinese podsticaju lokalne omladinske politike i većem ulaganju jedinica lokalnih samouprava u aktivnosti za mlade koje su kvalitetne, besplatne za mlade ljude i koje doprinose razvoju njihovih veština i kompetencija. U skladu sa strateškim okvirom, nastavili smo sa finansiranjem gradova i opština za osnivanje omladinskih prostora, omladinskih centara i klubova, pa smo u avgustu ove godine potpisali ugovore sa Gradom Zaječarom i opštinom Bečej za uspostavljanje omladinskih centara, a sa opštinom Boljevac, Vladičin Han i opštinom Novi Kneževac ugovore za uspostavljanje omladinskih klubova. Ministarstvo turizma i omladine u svakom trenutku, sprovodeći i prateći aktivnosti omladinske politike, vodi računa da aktivnosti budu decentralizovane i sa posebna a-, poseban naglasak stavljamo na manja mesta i manje opštine, te je stoga smo nastavili i posete gradovima i opštinama gde je u ovoj godini samo preko četrdeset gradova i opština ov-ovi-de smo obišli i razgovarali sa rukovodstvom i takođe radili taj momenat lobiranja za veće budžete koji se tiču omladinskih politika. Putem pet javnih konkursa za programe i projekte od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora odobreno je sto pedeset i tri programa i projekata udruženja mladih i Udruženja za mlade i dvadeset šest programa i projekata jedinica lokalne samouprave ukupne vrednosti od trista dvadeset miliona dinara. Eh, Ministarstvo turizma i omladine i dalje nastavlja da radi i da prati sva data istraživanja, tako da smo u datom periodu završili istraživanje za 2025.

01:14:53 - Ivana Antonijević: godinu, istraživanje o potrebama i položaju mladih, na osnovu čega ćemo na osnovu indikatora koji su nam postavljeni u tom istraživanju, između ostalog, definisaćemo i konkurse koji će biti u narednom periodu. Što se tiče međunarodne saradnje, nastavljamo bogatu saradnju, eh, sa međunarodnim partnerima, među kojima posebno ističemo Nemačku razvojnu agenciju GIZ, UNICEF, eh, Populacioni fond Ujedinjenih nacija, OEBS Savet Evrope, kao i Regionalnu kancelariju za saradnju mladih. Predstavnici Ministarstva turizma i omladine uzeli su učešće na, eh, odborima Saveta Evrope i na upravnom odboru i na programskom odboru koji kontroliše rad Fondacije za mlade i radom u ovim telima, koja se sastaju dva puta godišnje, trudimo se da doprinesemo kako radu tela, ali tako da i prakse iz drugih zemalja donesemo u Srbiju. Eh, ono što nam je izuzetno važno jeste da je projekat briga oko perspektive za mlade n-a vrlo ruralnim sredinama u Republici Srbiji, koji sprovodimo sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju, koji se privodi trenutno kraju. Kroz ovaj projekat prvi put u saradnji sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu doveli smo do toga da se, da je osnovan kurikulum za obrazovanje koordinatora eh, kancelarija za mlade i-i veliko nam je zadovoljstvo da po-prvi put koordinatori kancelarija za mlade će imati priliku da se obučavaju kao i svi drugi državni službenici, ali na teme koje se tiču boljeg grada i kvalitetnijeg rada eh, sa, sa mladima.

01:16:19 - Ivana Antonijević: Sa UNICEFom sprovodimo niz aktivnosti, između ostalog, koleginica Gabriela je pomenula i rad na karijernom vođenju i savetovanju, a u prethodnom periodu poseban fokus u saradnji sa GIZ-om se ticao u-u, i poseban fokus u saradnji sa UNICEFom ticao se mentalnog zdravlja i podrške o-omladinskim centrima za organizaciju usluga koje su usmerene na mentalno zdravlje mladih. Populacioni fond Ujedinjenih nacija je podržao izradu strateških dokumenata akcionog plana i, između ostalog, sa njima radimo na razvoju agende Mladi, mir i bezbednost i kroz niz aktivnosti organizacije civilnog društva i Kancelarije za mlade jačaju svoje kompetencije na ovu temu. Zajedno sa Regionalnim savetom za saradnju, takozvanim RCCM učestvovali smo u projektu koji se ticao zelene agende, gde smo sa krovnom organizacijom Mladih Srbije i s organizacijama civilnog društva i kancelarijama za mlade radili na primeni zelene agende među mladim ljudima i zapravo veliki fokus je bio na radu sa srednjim školama. Eh, sve obaveze prema Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih se izvršavaju. Kancelarija ima uslove za rad, s obzirom da smo mi u upravnom odboru ove organizacije i kontrolišući njihov rad, između ostalog, učestvovali smo i u izboru novog rukovodstva i vodimo računa da svi otvoreni pozivi koji se otvaraju za organizacije civilnog društva budu u skladu sa interesima, eh, interesima Srbije.

01:17:48 - Ivana Antonijević: Hvala.

01:17:49 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se. Zahvaljujem se i otvaram raspravu po informacijama o radu. Ko od prisutnih članova Odbora želi reč? (pauza) Riječ ima Peđa Mitrović. Izvolite.

01:18:07 - Peđa Mitrović: Prvo bih jednu tehničku stvar vezano za same forme izveštaja koje dobijamo od ministarstava o kvartalnim aktivnostima. Mislim da onaj koj-Kako trenutno izgledaju su prilično zastareli i da je, recimo, izveštavanje u okviru same Vlade Republike Srbije otišlo značajno napred. Dakle, ovi izveštaji koje mi dobijamo su popis nekih aktivnosti koje je ministarstvo u toku kvartala imalo. Dakle, to su neke administrativne ili tekuće, tekuće stvari, odabrane. Dakle, nije ni ono što je ključno zaista se, što se desilo u tom periodu ne stoji u ovim izveštajima.

01:18:33 - Peđa Mitrović: Kao takvi, oni uopšte ne prate ishode politika u svojim oblastima. Nema nikakvih, recimo, što je, recimo, u-u programskom budžetu postavljeno neke indikatore za praćenje stanja u svakoj oblasti ili u akcionom planu za sprovođenje programa vlade koji vlada sprovodi. Imate različite indikatore koje prate stanje u različitim oblastima, aa, ili imate u raznim strategijama koje je vlada usvaja i programima i tako dalje. Takođe imate indikatore. Dakle, ono što fali u ovim definitivnim izveštajima jeste osvrt na ishode politika koje vlada sprovodi i da bi skupština imala kvalitetnije diskusije i naši odgajani bi kvalitetnije diskusije, ovaj, o onom što se zaista desilo u prethodnom kvartalu.

01:19:12 - Peđa Mitrović: To bi bilo dobro, ipak, da nekako ubuduće pratimo. Pre-trenutno predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je kao premijerka, predsednica Vlade, dugo godina vodila sistem koji se zove Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade, koji je odlično postavljen, teh-tehnički uz podršku i Svetske banke i Evropske unije i ovaj, koji funkcioniše na bazi ciljeva Merilj-merljivih indikatora rokova, takođe nedostaje dimenzija budžeta. Ali to bi, recimo, bilo dobro da o-ta predsednica Narodne skupštine je bila predsednica Vlade, pa imala već takav sistem kod sebe i siguran sam da ona to dobro razume i da bismo mogli ubuduće od ministarstava da dobijamo, dobijamo izveštaje koji su ipak nekako korisniji za, za nas i za javnost, jer zaista treba da se više fokusiramo na efekte politika, a manje na administraciju, jer džaba administracija ako nema efekata, efekata politika. U svom izlaganju sada bih se osvrnuo samo na ono što je ministar prosvete Devo Stanković iznosio. Dakle, ja nekako bih voleo da se uzdržavamo u buduće termina kao što je obojena revolucija, da se ne vraćamo stalno na te teme.

01:20:07 - Peđa Mitrović: Uvek kada se opomene termin obojene revolucije, uvek ćemo se mi vratiti n-da branimo ono što se u društvu dešavalo u prethodnih godinu dana. Uvek, dakle, u istoriji civilizacije, kad god je država zakazala, univerzitet se pobunio. Dakle, to nije nikakva novost i to je počelo još, ako hoćete, u srednjem veku. Blokada Parisškog univerziteta zbog postupanja tržara trajala je dve godine. Oksfordski univerzitet se iselio na nekoliko godina iz Oksforda zbog postupanja grada.

01:20:34 - Peđa Mitrović: Srbija kao država ima d-tradiciju studentskih pobuna i masovnih protesta građana. Dakle, imate protesti tri'es-t prvo do tri'es šeste protiv šestojadovske diktature kralja Aleksandra. Imate proteste devedeset prve i devedeset druge protiv rata. Imate proteste devedeset šeste, devedeset sedme i devedeset osme protiv izbornih krađa. Dakle, hajde nekako da izbegnemo to što je vašem biračkom telu možda, pa atraktivno i politikantski je na mestu, dakle i da pokušamo da se fokusiramo na ono što jeste politika u ovom društvu, da se i da razumemo zašto je do toga došlo.

01:21:03 - Peđa Mitrović: Dakle, nisu se, nije to obojena revolucija koja je došla da sruši režim zato što je sve bilo u redu, nego zato što pala nadlešnica, pa ste rekli da niste rekonstruisali, pa ste onda sakrili kompanije Starting i ostale koje su radile na-na izvođenju radova, pa ste Gorana Resića pustili na slobodu, a inženjere ste uhapsili i držali u pritvoru, pa ste organizovali batinage toku studente ispred Fakulteta dramskih umetnosti. Naravno da se desi kad država zakaže na ovim nivoima i na ovoliko mesta, pa naravno da ostane ljudi da se bore i da se, da brane svoje, svoja građanska prava. Dakle, hajde da izbegnete to, jer svaki put kad vi kažete to da je to dobro za revoluciju, mi ćemo da se vratimo na to jer ne može to tako da ostane kako vi govorite. Drugo, dakle ono što je sad takođe govorite kao rezultat rada ministarstva što se tiče materijalnog položaja nastavnika, dva vanredna povećanja plata nastavnog kadra su rezultat upravo obojene revolucije, ne vašeg obzira u sprovođenju politike, zato što da ste se vi pitali da, kako ste vi zamislili to sve, od toga ništa ne bi desilo. Dakle, to je, to je suština, dakle.

01:21:58 - Peđa Mitrović: Ono što takođe vidim iz ovog ministarstva, što je zapravo iz suštine treba da se racionalno, a to je u obrazovnoj politici ovde nema nikakvog zaokreta. Dakle, ono što vidimo da se dešava u Srbiji, to je da nema apsolutno nikakvog zaokreta u obrazovnoj politici. Nema ni u najavama nikakvih reformi. Obrazovanje je kao u prethodnim decenijama na repu ove vlade. Ne vidimo nikakva posebna ulaganja.

01:22:16 - Peđa Mitrović: Okej, čuli smo nešto vezano za Kancelariju za duhalno obrazovanje. To jeste fokus Vlade i tu se ulažu ogromna sredstva. To je jedna tema. To možda se od-diskutuje ko je za to, ko nije za to, sve je to u redu, a to je okej, mi uz-zadru ideja obrazovanja. Dakle, ako su videli budžet kapitalni ove godine koji smo usvojili, dakle kapitalno izdvajanje za ulaganje u obrazovanje je pet puta manje nego za ulaganje u Rafale.

01:22:38 - Peđa Mitrović: Mislim, to govori koliko je obrazovanje podceno. E sad, da li svaki put ovom odboru treba da se svađamo oko toga. Mislim da je glupo, ali hajde ovako. Dakle, m-moj apel je zaista da uputimo prva stvar tu tehničku stvar, da Ana brn-predsednica skupštine Ana Brnabić, makar u komunikaciji sa Ministarstvom promeni definitivno za početak formu ovih izveštaja koji su zaista prevaziđeni, arhaični. Kažem sama vlada je odustala od ovakvog izveštavanja.

01:23:00 - Peđa Mitrović: Imate sistem APSPV strategije razne koje se sprovode, pa hajde makar za početak onda da pokušamo da ovi izveštaji budu detaljniji, korisniji i ažuraniji. Hvala vam.

01:23:15 - Dejan Vuk Stanković: Je l' mogu da odgovorim?

01:23:18 - Dejan Vuk Stanković: Poštovani predsedavajući ako mogu da odgovorim?

01:23:20 - Marko Atlagić: Može, izvolite, prijavite se.

01:23:21 - Dejan Vuk Stanković: Ovako, da? Ne- Ne bih odgovarao, nego-

01:23:28 - Marko Atlagić: Prijavite se.

01:23:29 - Dejan Vuk Stanković: Iz poštovanja. Je l' u redu? Može? Ne bih odgovarao, nego iz poštovanja prema statusu narodnog poslanika, gospodinu Mikroviću, evo. Što se tiče samog izveštaja, u njemu može da se pročita i ono što su zacrtani ciljevi i ono što su raspoloživi resursi i ono što su, ako hoćete, ishodi.

01:23:54 - Dejan Vuk Stanković: U krajnjoj liniji, ja sam o konkretnim temama koje su bile izazovi u ovom trenutku i govorio. Eto. Dakle, ako već govorite o reformi, s čime se ja slažem da u perspektivi treba da diskutujemo reformu obrazovnog sistema na svim nivoima, najpre bih vas podsetio da zbog, hajde sad ću da upotrebim-Jedan precizniji izraz koji vama manje smeta zbog društvenih kretanja koja su išla u pravcu obustave nastavno obrazovnog procesa. Mi nismo mogli da govorimo o promeni sadržaja učenja, o promeni tehnika učenja, o inoviranju nastavnog kadra ili o inoviranju pedagoške prakse, jer smo morali da uspostavimo funkcionalnost obrazovnog sistema. Ako ćemo iskreno taj sistem, ja govorim o trenutku kad sam ja došao na dužnost, a ja sam došao na dužnost sedamnaestog aprila 2025.

01:24:57 - Dejan Vuk Stanković: godine, taj sistem nije funkcionisao na nivou visokog obrazovanja u potpunosti, osim što se online nastava održavala u Novom Pazaru i održavala se nastava na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Na svim ostalim fakultetima i visokim strukovnim školama imali ste bojkot. Dakle, iz te perspektive naš cilj je da se vratim na formu koja je vama adekvatnija bila da obnovimo nastavni proces i imali smo resurse koje smo imali određene administrativne mere i mogućnost da preko medija i kroz pregovore sa rukovodiocima školskih ustanova, visokoškolskih ustanova i drugih školskih ustanova taj sistem obnovimo. Dakle, to je bio period koji je prethodio možda julu. U julu je već to u potpunosti počelo.

01:25:54 - Dejan Vuk Stanković: Ja sam rekao da smo u julu ispunili sve one ciljeve koji su išli u pravcu normalizacije prilika na univerzitetu. Dakle, prihvatili smo kvote koje su univ-univerziteti odredili i učinili sve ono što je neophodno da se sprovede po zakonu upis na fakultete. Time smo sačuvali školsku godinu koja se sada događa. Istovremeno, ako govorimo o učincima, finansijski smo pomogli kroz Sektor za učenički i studentski standard ostanak đaka u domovima studentskim širom Srbije, tako što smo iz budžeta Ministarstva prosvete uložili određena sredstva da bi ta sredstva mogla da se iskoriste da deca po povlašćenoj ceni ostanu ovde, nadoknade nastavu i posle toga izlaze na ispite i uz i ispunjavaju uslove za upis naredne akademske godine. Dakle, to je jedno.

01:26:59 - Dejan Vuk Stanković: Šta ste još pitali? Eh, pitali ste o formi izveštaja. Ja Vam kažem izveštaj je dovoljno informativan ako o tome govorite. Imate sve relevante statističke podatke, imate popis činjeničkih data onoga što je urađeno. E sada, da li bi možda moglo da se nagovesti u kom pravcu ide obrazovna politika?

01:27:19 - Dejan Vuk Stanković: Ja se s time delimično slažem, ali onda izveštaj ne treba da bude kvartalni, nego treba da bude programski. Recimo da bude na primer predmet diskusije za 2026. nešto što bi nazvali programskim ciljevima, recimo Ministarstva prosvete ili nekog drugog ministarstva, pa da onda diskutujemo po tom ko, u tom ključu u kome vi to govorite. Ne znam samo, verovatno to u žaru neke političke borbe, gospodine Mitroviću, kakve ja veze imam kao resorni ministar i kakve veze Ministarstvo prosvete ima sa bilo čime što ima veze sa slučajem Nastrišnica i bilo čime što ima veze sa sukobima između studenata i policije. To zaista niti je predmet ovog izveštaja, niti je predmet ove sednice, niti može da bude predmet bilo kakav sa ovim, eh, bilo kakav predmet diskusije vezan za Ministarstvo prosvete.

01:28:16 - Dejan Vuk Stanković: Ja ne znam zašto se represija vezuje za prosvetu. Mi u okviru Ministarstva prosvete jedino što imamo kao, aj da kažem kontrolni organ, to je Inspekcija, za koju se slažem da cilj treba da bude da bude osnažena i kadrovski i u pogledu opreme i u pogledu, aj da kažem nekih podzakonskih rešenja koje bi regulisali njen rad. Da to stavimo u kontekst one matrice izveštavanja koja je vama bliska. Znači, prvo, činjenica jedino što ima kao kontrolni mehanizam Inspekcija. Drugo, cilj je da se osnaži, kako da se osnaži kroz kadrovski i kroz podzakonski kontekst i to na tome ćemo raditi u 2026.

01:29:05 - Dejan Vuk Stanković: godini. Hvala.

01:29:07 - Marko Atlagić: Zahvaljujem ministru. Peđa Mitrović, izvolite. O, pardon, dao sam reč- Pavićević. Jel prihvatate ovo?

01:29:17 - Dejan Vuk Stanković: Hvala vam. Hvala.

01:29:20 - Đorđe Pavićević: Da, hvala. Eh, ja bih isto počeo sa nekim formalnim eh, zamerkama na ovaj tip, ovaj tip izgov-ovog izveštaja, jer to sam već jednom rekao na jednom od prethodnih odbora ne znam da li je bio u Ministarstvu ovaj sastav, ali čini se prosto da imamo neku paralelnu realnost u izveštajima u odnosu na ono što se događa u sistemu obrazovanja i u drugim eh, drugim sistemima. Sada bi neko ko, kao što zamišljate nekog budućeg istoričara morao da uzima, pa da čita sve tamo dokumente i da onda traži, a zašto su baš sada, recimo, vrat-donešena odluka o vraćanju plata, na primer, ili o, o-online nastavi. Eh, neke stvari prosto mislim da treba da budu eh, jasnije. Ja tu pozdravljam uvodno izlaganje ministra PeđeDejana Vuka Stankovića, koji je ustvari pokrenuo neke od tih tema u ovom oralnom delu, oralnom delu izveštaja, ali mislim da treba da budu i ovde, ali čini mi se da malo oslikava onako stav Ministarstva prema Skupštini i prema poslanicima.

01:30:38 - Đorđe Pavićević: Recimo, ja sam u prošlom sazivu to isto prigovarao, pa je recimo ministarka nauke, tadašnja Begović učinila neki napor da učini preglednijim te izveštaje, da ih, recimo, dostavlja u pre, onoj čitljivoj i pretraživoj, pretraživoj, aa, formi u tom smislu. Aa, ali evo, sad opet dobijamo, aa, u slikane izveš, slikane PDF ove. Aa, druga, druga stvar je, recimo da se malo potrudite. Recimo, pozdravio bih Ministarstvo sporta što je uvelo ove grafikone, gde možemo da vidimo neke stvari ko, jasnije, ali onda da bi razjasnili grafikone, treba nam više vremena nego da pročitamo, aa, u smislu da ne znam, na primer na strani šesnaest ima, aa, gde rodna zastupljenost licenciranja ima sto devet posto onih koji su tu zastupljeni. Znači, aa, da li tih devet posto znači da su neki se izjašnjavali kao i muško i žensko, što bih ja pozdravio sa tog stanovišta, ali čisto sumnjam, s obzirom da, aa, za stav, aa, o rodnom identitetu koji je ovaj odbor zauzeo u odnosu na nastavak biologije.

01:32:03 - Đorđe Pavićević: Znači takođe, recimo, imate deo gde se, aa, na jednom mestu ustvari brojevi, oni fizički brojevi pretvaraju u procente. Mogu vam reći stranu, nije sad važno, aa, da, da prosto imate onda sto trideset devet procenata onih, sto četrdeset procenata ovih, sto dvadeset devet procenata ovih. Pa ispada ustvari da, aa, kad malo bolje pogledate, a za to vam treba vremena, da je to ustvari broj onih koji su učestvovali, učestvovali u tome. Aa, prosto, ako već imamo recimo kancelariju za veštačku inteligenciju, imamo institut koji je ovde naš predsednik Odbora često pominje i hvali, recimo, mogli bi u tom smislu da učinimo neke napore da sve to bude preglednije. Sada što se tiče samog sadržaja svega ovoga, ja ću morati brzo.

01:33:06 - Đorđe Pavićević: Aa, ja se slažem sa ministrom da treba prosto odvojiti obrazovanje od dnevne politike, ali prosto bi u tom smislu zamolio i njega da to radi i da na neki način ne, Ministarstvo ne pokušava da vrši reforme koje su u vezi sa dnevnom politikom. Ja bih podsetio, recimo, samo dualno obrazovanje je najavio predsednik države, aa, na Kopalničkom biznis forumu 2015. mislim ili šesnaest, nije važno. Aa, takozvane identitetske udžbenike koje sada zovemo udžbenici od nacionalnog interesa je najavio predsednik države 2020. godine kao ideju u okviru rasprave o filmu Dara u Jasenovcu, Dara u Jasenovcu.

01:33:57 - Đorđe Pavićević: Mislim da prosto to baš i nisu neki podsticaji za reforme tog tipa, a da recimo i bez i bez neke ozbiljnije rasprave o svemu tome, ja sam bio na tim javnim raspravama o Zakonu o udžbenicima u tom pogledu, zato i kažem. Zato i kažem to, aa da, recimo, imate to da, sad će naravno reći dualno obrazovanje smo mi preuzeli prema ne znam kako, objavio u nekakvom švajcarskom modelu. Videli smo da je prošle godine, je li, kada promenjen, aa, promenjen zakon gde sada, recimo osamdeset posto vremena može da provodi neko učenik u kompaniji i dvadeset posto, aa, dvadeset posto u školi. Znači u tom smislu i sve to je, recimo, za to se zalaže izvrsna švajcarska gospođa profesorka Ursula Renold. Je l tako?

01:35:02 - Đorđe Pavićević: Mislim da. Da, da. Da, da. Da ona je savetnica, jel tako mislim ili? Da, da.

01:35:10 - Đorđe Pavićević: Da koja, recimo, kaže da mi moramo da rešimo problem takozvane zatvorenikove dileme za kompanije ili, kako kaže krivolo, Krivolova kompanija. Znači, govorimo o deci od petnaest i šesnaest godina. To znači da jedna kompanija krade obrazovan, obrazovane učenike drugoj pa smo mi, recimo, prošle godine popravljali zakon da na neki način vežemo učenike za, za te kompanije. I sve ovo, molim vas da ne mešamo sa nečim što je stručno obrazovanje. Stručno obrazovanje ima dru-dugu tradiciju, dugu tradiciju kod nas i mislim da i ovi trening centri ustvari, mi smo to imali i u onim školama učenika u privredi, takozvanim, da su postojale radionice koje su bile pravna lica, gde su, aa, učili, gde su učili, da su učili učenici.

01:36:11 - Đorđe Pavićević: Tako da- Čitav taj projekat zahteva mnogo veću diskusiju, ja mislim da je on u ovom okruženju baš u-u mnogo loš.Aa, u smislu ovoga o čemu ste vi govorili, znači da imate stalnu promenu okruženja. Ono ima mnogo više smisla kada ste imali neke fabrike u kojima su imali okupljene, oko kojih se okupljale zajednice u tom smislu tako nešto više nemamo, pa ćemo onda mi nakon toga u trening centrima vršiti prekvalifikaciji do kvalifikacije, ali o tom potom o tome sam već više puta pričao i ono što meni i dalje nije jasno i molio bih da mi se razjasni, zašto Kancelarija za dulano obrazovanje ne radi unutar Ministarstva prosvete? Zašto tih dvadeset koliko jedan hiljada dece koja pohađaju aa, takav vid školovanja nemaju nikakvu vezu sa obrazovnom politikom koju formuliše ministarstvo, Ministarstvo prosvete u tom pogledu, nego su pod generalnim sekretarijatom, tako da Generalno-generalnog sekretarijata da vlade i troši veliki novac i troši novac koji, recimo vrlo često ne znamo kako se troši, ne u smislu da neko proneveri, nego imamo osnova da mislimo da se troši u nekakve političke svrhe. Jer videli smo, recimo, da su na projektima promocije koji imaju veliki budžet, recimo, radili neki, ajmo da kažemo, studenti koji su bili članovi one organizacije Cerob koja je učestvovala u krađi izbora i kupovini, u kupovini glasova i to je bilo prosto na slikama tih organizacija i personalno se može, može proveriti. Još samo jednu stvar.

01:38:19 - Đorđe Pavićević: Meni je takođe bilo drago da je uvedena rubrika o-o obrazovanje za demokratsko društvo. Znači, to je, ja mislim da te rubrike ranije nije bilo, nisam proveravao, ali onda kad pogledate sadržaj te rublike ustvari, onda je to malo razočaravajuće. To su dve konferencije neke o holokaustu, to su, to je nešto neka o automatskom priznavanju diploma, ugovori, podrška upravljanja, upravljanja migracijama. Jedan od velikih problema našeg obrazovanja jeste što mi nemamo ili smo izmestili onaj obavezni predmet koji je bio Ustav i pravo građana gde su ljudi učili osnove političkog sistema, a i to kako da budu građani. Prebacili smo ga kao opcioni, opcioni ili kao deo sociologije u tom smislu, tako da veliki broj učenika srednjih škola nikada ne dobije osnovno obrazovanje ili nestekne osnovno znanje o tome u kakvom društvu živi i kakav je oblik političke organizacije.

01:39:28 - Đorđe Pavićević: Šta su prava, šta su dužnosti njih kao građana? Hvala.

01:39:33 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se, prvo ćemo- Samo oko forme izvještaja- Pavičević. Pavičević je postavio to pitanje, postavlja Mitrović pitanje pa onda samo čisto da- Ili da damo Mitroviću pošto se javio pa da odgovori- Ispravite mi izveštaj ako ste sačekali imena, ako hoćete, možete. Ako možete samo da nam pojasnite pošto je- Gospodine ministre. Da, evo možete, ne, ne žurim. Dajem reč Peđi Mitroviću pošto je- Zahvaljujem se.

01:40:39 - Peđa Mitrović: (zamor u pozadini) Eh, zahvaljujem se. Prvo jedna napomena za gospodina ministra. Vi ste u Domu Narodne skupštine raspravljate s narodnim poslanicima. Te opaske da ne biste odgovorili, ali eto, pošto sam poslanik, vi odgovarate su i nezrele i nepristojne. Ni ja nisam sretni što ste vi ministar, pa ne komentarišem to, nego moram da pričam s vama šta da radim.

01:40:55 - Peđa Mitrović: Tako je, tako je situacija. Prvo, pitali ste kakve veze ima nasilje sa i tuče studenata i policije sa Ministarstvom prosvjete? Ja sam rekao vrlo jasno kad god pomenete obnovnu revoluciju, dobićete paket. Šta sve ima sa čim veze? Dakle, to prosto mora da, ne može da prođe.

01:41:09 - Peđa Mitrović: Ako pomenete obnovnu revoluciju, mi ćemo da se vratimo zašto je došlo do pobune građana i studenata. Što se tiče izveštaja, ja vam kažem još jedanput imate ASPV, dakle izveštaj o akcionom planu sprovođenja programa Vlade. Pogledajte kako on iz-izgleda to, dakle, ovo što mi dobijamo, nije to. Dakle, ovo je narativni izveštaj u kome nije ništa jasno istaknuto, gde su vam informacije često i možda čak i relevantne, nisu ažurne. Recimo, u vašem izveštaju nema pete gimnazije, ukoliko ja mogu da pročitam.

01:41:34 - Peđa Mitrović: Dakle, sa te strane. Drugo vezivanje rezultata sa aktivnostima ne postoji. Mogu da vam, možda pričamo o formi izveštaja, napravio posebnu sednicu Odbora da pričamo o formi izveštaja, dakle, ali imate sami u Vladi. Pogledajte to što pričate definitivno mi ovde, ovde ne dobijamo. Uh, dakle, šta, još jedna tema o kojoj sam zapravo pustio da zaboravim, a od koje bih zamolio ministra da objasni, tiče se isplata na univerzitetima i gašenja računa Univerziteta.

01:42:01 - Peđa Mitrović: Dakle, prema onome kako je predstavljen u javnosti šta se dešava, ugašeni su računi univerziteta i fakulteta i svaka veća isplata od sto hiljada dinara mora biti potpisana od strane resornog ministra. Ako je to tako, kako je predstavljeno javnosti, to zaista predstavlja fundamentalno kršenje autonomije univerziteta, zato što raspolaganje finansijama i jeste u osnovi autonomije bilo koje organizacije, ako je raspolaganje slobodno, a trebalo je da bude slobodno u skladu sa zakonom. Ja ne vidim ni jedan razlog zašto bi ministar-Imao nadležnost i zašto bi univerzitet morali da pitaju ministra da potpiš-potpišu bilo kakav rashod veći od sto hiljada dinara. To je upravo kršenje autonomije, zato što imate slobodu da ne potpišete i da do nekog rashoda ne dođe. Ali hajde, pošto ste vi tu, ja ću iskoristiti priliku vi se nam reći o čemu se tu zapravo radi.

01:42:42 - Peđa Mitrović: Hvala.

01:43:01 - Zoran Gajić: Samo pošto ja moram da idem, pa- (pauza od devet minuta, grom) Izvolte, gospodorne ministre.

01:43:03 - Dejan Vuk Stanković: Prvo i osnovno, pred Odborom mi dajemo informaciju u skladu sa zakonom, a informaciju shvatamo kao skup činjenica. Dakle, ne dajemo nikakav akcioni plan. Ja sam rekao, odgovarajući poslaniku Pavićeviću da je jedno to što vi vidite kao formu izveštaja, a nešto sasvim drugo je naša zakonska obaveza. Dakle, mi treba da predočimo činjenice koje opisuju šta smo kao ministarstvo radili u određenom vremenskom periodu. To što vi mislite da ta forma izveštaja treba da bude drugačija, to je vaše pravo.

01:43:49 - Dejan Vuk Stanković: Ja donekle s time mogu da se složim, ali o tim stvarima koje Vi postavljate kao relevantnije od ove forme izveštaja koji zakonom predviđena, može u krajnjoj liniji da proizađe i diskusija. Ja nemam problem sa time da proizađe diskusija. Što se tiče filma Dare iz Jasenovca i stava predsednika Srbije da treba raditi na kulturi sećanja i na promeni obrazovne politike, to je jednom izraženo mišljenje. Vi ste takvih mišljenja čuli sa mnogo drugih mesta, a projekat je mnogo složeniji i kao što znate zahtevniji nego što je stav jednog političara. I ne radi se zbog stava jednog političara, radi se o jednom transgeneracijskom projektu.

01:44:44 - Dejan Vuk Stanković: Dakle, ne radi se uopšte o tome da je neko sad zbog toga što je predsednik Srbije nešto pomenuo, odmah pet godina kasnije krenuo da piše zakon i pokrenuo čitavu izdavačku delatnost n-na tom polju. To sad što je vaša interpretacija uzročno posledičnih događaja takva, to je vaše pravo, ali meni se čini da je stvar značajna na delu za izjašnjavanje bilo koga, pa i nas. Što se tiče ove rečenice, odgovorio sam vam zašto ste nas-narodni poslanik, pa vi jeste narodni poslanik i ja poštujem instituciju narodnog poslanika, bez obzira na to šta mislim pojedinačno, to je potpuno irelevantno. Dakle, zato sam i rekao da sam odgovorio uvažavajući instituciju i depersonalizujući u krajnjoj liniji i depolitizujući u krajnjoj liniji svoj odgovor. To je, to je drugo.

01:45:44 - Dejan Vuk Stanković: Treće, ne vidim zaista, ali zaista ne vidim šta je problem sa sistemom SPIRI. Na osnovu sistema SPIRI uvi-uvodi se kontrola i transparentnost u finansiranju i toku novca na univerzitetu. Država je osnivač, država je u najvećoj meri finansijer univerziteta, složićete se. Univerzitet imaju neke sopstvene prihode koje ostvaruje na tržištu. Je l' tako?

01:46:16 - Dejan Vuk Stanković: I-- jesam, izvinjavam se, jesam li ja vama upadao u reč ili nisam?

01:46:23 - Marko Atlagić: Dobićete reč.

01:46:24 - Dejan Vuk Stanković: Drugo, ako baš hoćete da se zbravimo zakonskom materijom, aa, i da se bavimo nadležnostima, preciznije rečeno, Ministarstvo finansija je bilo to koje stoji iza projekta SPIRI, a mi smo jedna od ustanova, jedna od ministarstava na koje se taj projekat odnosi. I drugo, u drugim delovima obrazovnog sistema, u osnovnom i u srednjem obrazovanju, on se već primenjuje. Naravno, drugačija je dinamika trošenja novca, dinamika sticanja novca, sve je drugačije u visokom obrazovanju, ali to ne znači da će se ostati u, na ovim rešenjima ukoliko se u praksi pokaže da neke stvari moraju da se revidiraju. Dakle, ne vidim šta je problem. Ja mislim da čak i opozicioni poslanici uvek insistiraju na transparentnosti u trošenju državnog novca.

01:47:22 - Dejan Vuk Stanković: Je l' tako? Pa mi upravo ovim želimo da pratimo tokove novca, da bi mogli da izveštavamo i javnost i narodne poslanike šta se sa tim novcem radi. Ponavljam još jednom, država je osnivač i glavni finansijer, ne jedini finansijer ovaj, visokoškolskih ustanova i ne vidim šta će biti problem ukoliko svi mi znamo kako se, na koji način i u kojoj meri i sa kojom količinom novca upravlja na univerzitetu. Mi nećemo upravljati tim novcem. Tim novcem će upravljati visokoškolske ustanove.

01:47:59 - Dejan Vuk Stanković: Samo ćemo gledati namenu trošenja sredstava i to će biti javno. Ne vidim da je to bilo kakva represija. Upravljačke strukture univerziteta za sada ostaju iste. Upravljačke strukture su takve da, recimo, na pojedinačnom fakultetu država kao osnivač i glavni finansijer u savetu koji je glavni organ ima dvadeset pet odsto, a ostalih sedamdeset pet odsto se bira iz redova nastavnika, saradnika i vanastavnog osoblja i studenata.Dakle, ne menjamo upravljačku strukturu pokušavamo da uvedemo red u finansije univerziteta i ništa više. I najzad to nije gospodine Mitroviću, projekat Ministarstva prosvete, nego projekat Ministarstva finansija koji se primenjuje na Ministarstvo prosvete, kao što se primenjuje na druge na druga neka ministarstva.

01:49:12 - Peđa Mitrović: Ja se izvi-in- (pauza od 10 sekundi do kraja) Dakle, dakle, dakle, jedna je transparentnost, drugo je potpis na svaki iznos od preko sto hiljada dinara. To što je projekat Ministarstva finansija je u redu. Šta ste vi kao ministar prosvete rekli na to? Imali ste obavezu da ukažete ovo da krši autonomiju univerziteta. U drugim zemljama također država finansira univerzitet, ali ne, ne daje potpis na svaki trošak preko pogotovo tako smešno niskog iznosa u raspolaganju ko što sto hiljada dinara.

01:49:36 - Peđa Mitrović: I upravo to jeste oblik kontrole države nad univerzitetom koji krši autonomiju. E to je suština autonomije, dakle i kako je vi kršite. Univerzitet ima puno pravo da bez saglasnosti ministarstva ili bilo koje državne, erm, erm, državnopolitičke ustanove raspolože novcem, ali da to radi u skladu sa zakonom. Ovo što vi sad radite nije transparentnost. Ovo je kontrola, jer kad vi morate da potpišete iznos preko sto hiljada dinara, kako je predstavljeno u javnosti, to je kontrola.

01:50:00 - Peđa Mitrović: Da ste vi uveli sistem koji oni imaju obavezu da primenjuju, a oni slobodno bez vaše saglasnosti mogu da troše taj novac, to je transparentnost. A vaš potpis na svaki iznos, pogotovo tako nizak iznos od sto hiljada dinara, je kontrola. E, to je suštinska razlika. Hvala.

01:50:14 - Dejan Vuk Stanković: (istovremeno) Hteo bih repliku.

01:50:25 - Đorđe Pavićević: (kašalj) (pauza od pet sekundi) Pančević je - Da. Evo nekoliko stvari o kojima smo raspravljali ovde i zaista mislim da treba više da raspravljamo o mnogim stvarima. Eh, u čemu je problem sa, eh, Spirijem i da li je njegov cilj transparentnost u ovom smislu. Mislim da transparentnost može da se obezbedi preko trezora jednako koliko i preko Spirija, ali onda imate nekakav nekakvu drugu stvar. Pročitaću vam jedan deo vašeg izveštaja u vezi sa onim obrazovnim centrima, naučno obrazovnim centrima, gde se na početku kaže da je Ministarstvo obnovilo zahtev Ministarstvu finansija za dobijanje saglasnosti za preuzimanje obaveza, nekih za ugovore na koje se Ministarstvo finansija nije izjasnilo.

01:51:13 - Đorđe Pavićević: Obnovilo, nije se izjasnilo. Znači, više puta se nije izjasnilo u tom smislu. E, to je problem i sa eh, ovim. Znači, ovde se ne radi, m-m-m, da, da videćemo, ehm, videćemo kako će sve to funkcionisati, pogotovu što fakulteti makar po onom budžetu ili, eh, završnom računu budžeta za prethodnu godinu su ostvarivali oko trideset posto, eh, eh, os-onih svo-ih sopstvenih troškova pokrivali isto. Molim?

01:51:48 - Đorđe Pavićević: (pauza od tri sekunde) Ne. Neki su mnogo više, neki su mnogo manje, ali trideset je u odnosu na završni izveštaj prosek. Eh, pros otprilike prosek i iz sopstvenih, iz sopstvenih prihoda. Znači, prosto, sada se na neki način, eh, sve to dodatno, eh, dodatno kontroliše, a videli smo šta rade inspekcije ovih dana, to jest i u prethodnom periodu gde pravnom pišu dva zarez koliko dva miliona evra kazne Ministarstva finansija, ne Ministarstva prosvete ito. Da je to radi Ministarstvo finansija za mene nije izgovor, kao što nije izgovor eh, ni ovo da, eh, vi kao ministar nemate nikakve veze sa ovim stvarima koje se događaju.

01:52:32 - Đorđe Pavićević: Naveli ste ovde Državni univerzitet u Novom Pazaru kao primer univerziteta koji je radio. Eh, a zašto danas onda ne radi? Zašto, eh, je tri fakulteta izgubilo akreditaciju? Zašto trideset, skoro trideset nastavnika je izgubilo posao i zašto skoro dvesta studenata je izgubilo status stu-studenta ili će izgubiti status studenta u tom smislu? Zato što imate jednu, eh, paradržavnu poluprivatnu firmu u kojoj imate veoma mali broj, eh, redovnih profesora koji su onako vrlo, eh u kojoj nepotizam, eh, dominantan u tom smislu i koji po svaku cenu želi da, eh zadovolji potrebe ili zahteve koje vlast postavlja, postavlja pred nju.

01:53:26 - Đorđe Pavićević: Staću ovde pa možemo nastaviti. Nadam se da hoćemo.

01:53:45 - Dejan Vuk Stanković: (pauza od 15 sekundi) Izvolite.

01:53:46 - Gabrijela Grujić: Hvala. Uvaženi poslanici, ukoliko mogu da odgovorim, s obzirom da ste govorili o poslovanju Kancelarije za drugo obrazovanje i trenings centrima, ono što bi trebalo da bude istina, odgovorno tvrdim da je ovaj odgovor i zasnovan na dokazima i podacima koji su istiniti. Dakle, za početak, eh, pominjali ste politizaciju obrazovnog sistema, pominjali ste predsednika. Evo, lično ću vam reći, ja zaista ne smatram da je u redu da nečija ljudska namera, ako u nekom trenutku u nekoj zemlji koja ima privredno okruženje i koja ima zaista izuzetno ekonomsko bogatstvo, a samim tim dobar kvalitet obrazovanja, i ako želi da naša deca u Srbiji imaju takav jedan model, zašto to doživljavamo ili doživljavate kao, kao nešto što--bi trebalo da bude upitno. Radi se o ljudskoj nameri i tada te godine, kada je gospodin predsednik bio u Vinterturu u Švajcarskoj i video jedan kvalitetan model koji je dao rezultate kada se radi o stručnom obrazovanju, e, previše je možda i rizikovao, znate zbog toga što ako pogledamo možda današnje rezultate kada govorimo o reformama u obrazovanju, oni su zaista dugoročno, zahtevaju određeni broj godina.

01:55:03 - Gabrijela Grujić: Prema tome, radi se o jednoj iskrenoj nameri da naše so-stručno obrazovanje ima onaj kvalitet koji naše ljude, odnosno naše mlade ljude u sistemu, da će dobiti relevantne kompetencije ukoliko uče u realnom radnom okruženju. E, mi smo imali podršku tri vlade Švajcarske, Austrijske i Nemačke u kreiranju nacionalnog modela, ali odgovorno vam kažem da u kreiranju nacionalnog modela, pošto sam dugi niz godina u vladi, smo se samo koristili njihovim iskustvima. Sve ono što je ekspert Ursula fon der Lajen preporučivala, a sve ono što je kancelarija sa svojim timom mislila i sa kolegama iz Ministarstva prosvete ne može da se uvrsti u sistem. To se nije ni dogodilo i zakon nije u tom kontekstu u ovom trenutku u planu da se menja. Kada govorimo o, evo samo ću vam reći da, da pojasnimo ovo o čemu govorimo.

01:55:53 - Gabrijela Grujić: Dakle, kada govorimo o usvojenom zakonu iz 2023. godine, ja se nadam da se mi kao, kao pre svega ovde obrazovani ljudi, ovaj Odrbz za obrazovanje slažemo da se, između ostalog, unapređenje obrazovanja sastoji u podizanjem različitog vrsta platfori, znači dostupni, koje su dobrovoljne. Prema tome, taj zakon iz 2023. godine je vrlo fleksibilno postavljen, pa kaže da u sistemu četvorogodišnjeg obrazovanja imamo povećanje na četrdeset posto obuhvata u kompaniji, zato što je to u struci zaista neophodno da mladi imaju konekciju ili da uče u realnom okruženju. Kada se radi o trogodišnjim profilima da idu na šezdeset posto, a i jedan od modela, ali bez uskraćivanja fonda sati stručnog obrazovanja u školi, ovako kako je ministar predložio da za one kandidate koji žele da ostanu duže u sistemu i da za vreme letnjeg raspusta borave u kompaniji, da je to njihovo pravo.

01:56:49 - Gabrijela Grujić: Dakle, to je dobrovoljni model i sigurno će postojati broj učenika koji može da aplicira za ovakav jedan model. Ovaj model o kome vi danas govorite koji je vama u fokusu, mm, savetnice Renold je u ovom trenutku na pilotiranju pet programa i ukoliko postoji adekvatna, znači realizacija u narednom periodu od tri-četri godine i zainteresovani kandidati. Dakle, mi ćemo, z-, dalji razvoj i zakonske regulative bazirati na dokazima. Što znači videćemo u narednom periodu da li konkretno taj model švajcarski može da bude jednim delom implementirano u nekim regionima gde podrška iz privrede zaista dolazi. To nije samo u Švajcarskoj.

01:57:32 - Gabrijela Grujić: Takav model rezultira i u Danskoj i nekim drugim privredno razvijenim zemljama. Dakle, ono što ovde nije relevantan švajcarski model, nego naš nacionalni model koji zasnovan na potrebama naše privrede. Ja ću vam samo dati podatak da u dualnom obrazovanju je aktivirano ili je u proceduri aplicira jedanaest posto, na primer velikih kompanija, oko trideset četiri posta srednjih, mikro dvadeset, odnosno srednjih dvadeset tri posta, čireset četri posta malih preduzeća, šesnaest posta preduzetnika, otprilike vam kažem, što znači da smo mi zaista vodili računa da naš nacionalni model bude prilagodljiv. Što se tiče paralele sa školom učenika u privredi. Znate, mi ipak živimo u dvadeset prvom veku.

01:58:19 - Gabrijela Grujić: Nešto što se događalo u tr-trećjoj industrijskoj revoluciji i zaista-zaista ne može da se poredi sa svim onim o čemu mi govorimo danas. Mi danas govorimo o digitalizaciji, automatizacija procesa u razvoju ključnih kompetencija i bez savremenih mašine i upravljanja tim mi ne možemo da dobijemo rezultat kod, kod učenika. Znači ni, ni jednim našim modelom ili predlogom kroz zakonsku regulativu nismo ništa od ključnih kompetencija mladima koji zaista sa nastavnicima ih razvijaju u obrazovnom sistemu nismo oduzeli, nego ono što se događa u TEN-im centrima jeste dopuna vrednosti i zaista će u narednom periodu uticati na regionalni razvoj. Što se tiče konkursa koji ste spominjali ne znam koje godine, možda eto pred dve ili tri godine. Odgovorno tvrdim da je raspisan javni poziv da znači po kriterijumima koji su raspisani u skladu sa zakonom dobila je organizacija koja se pojavila.

01:59:15 - Gabrijela Grujić: Nakon toga se znači realizuje projekat. U pitanju je promocija dualnog obrazovanja, postoje finansijski izveštai i realizacija aktivnosti. To je znači sve transparentno, javno i uspešno i projekat završen. Ja zaista ne mogu da se bavim time u ovom trenutku. To o čemu pričate organizacija iz kojih je sredstava šta radila, kako sigurno nije na ovom projektu.

01:59:36 - Gabrijela Grujić: Kao da ne bi bilo reč na reč vi jedna, a sad vaša reč ili moja. Državna revizija je bila u Kancelariji za dualno obrazovanje i apsolutno kancelarija sve u zakonskoj regulativi ispravlja i ovaj, aa, ispravno sprovodi. Na kraju izveštaj se nalazi na portalu, pa ga možete pročitati, tako da kažem revizija državna je apsolutno analizirala sve ono što radi Kancelarija, tako da u tom kontekstu zaista kao direktor ove institucije kažem da je sve što se tiče toga i raspisivanja javnih nabavki ili konkursa zaista u skladu sa zakonom i relevantno. Dakle, ponavljam sve ono što je deo TEN centara zaista smatram u ovom trenutku u stručnom obrazovanju relevantnim i zaista hvala Vladi Republike Srbije što je prepoznala da stručno obrazovanje da je to naša obaveza, jer nam se sedamdeset pet posto mladih ljudi opredeljuje samoinicijativno za dualno obrazovanje i ima pravo da bira po kojoj će se platformi učiti.Obrazovati, naravno, u skladu sa mogućnostima ili razvojnim potencijalom određene lokalne samouprave. Da li ima mogućnosti da ima dovoljan broj kompanija, ali ovo o čemu govorimo u trening centrima, to znači jednaki uslovi za svu decu i u malim mestima i u velikim gradovima sa trening centrima, kako bi stekli adekvatne kompetencije i znanja u struci i kao takvi spremni izlazili na tržište ili da bi osnažili sedamdeset i sedam posto domaćih kompanija koje su u dualnom obrazovanju i dvadeset tri posto stranih koliko je sada prema našim podacima.

02:01:08 - Gabrijela Grujić: Hvala.

02:01:12 - Đorđe Pavićević: (zvuk šuma od razloga što niko ne govori) Molio da ne banalizujete zaista, uh, to što e se neko nešto nekad zvalo ŠUP, uh, kada škola učenika u privredi, uh, ne znači da se neko zalaže da to, uh, se preslika sa svim onim stvarima. Ali ja sam dovoljno star da se sećam generacija poslednjih koje su izlazile iz toga, koje su učile na tada najsavremenijim strujovima, u tom trenutku najsavremenijim strujovima, koji za pet godina nisu bili, nisu bili takvi i u takvoj situaciji su vrlo često i, uh, i u, i druga stvar je, uh, su uh, vrlo izloženi, uh, vetrovima tržišta al da ne raspravljamo da ne raspravljamo, uh, sada o tome, al je zanimljiva ova slučajnost, recimo, uh, da na tim konkursima, kao što, recimo, možemo svedočiti, recimo kod Ministarstva turizma i omladine takođe dobijaju nekakve slične organizacije, uh, koje, recimo iz godine u godinu dobijaju, uh, sredstva za neke projekte koji su potpuno, potpuno isti. Recimo, ja znam sa svog fakulteta, na primer, taj Evropski studentski forum, koji je u stvari ispostava Srpske napredne stranke, uh, koji, uh, stalno dob-, onda još nekoliko koji stalno dob-, čak i više ne postoje kao prave organizacije dobijaju, dobijaju za nekakav sajt koji postave jednom u tri meseca nešto. (vrum) Ali, uh, možda je to zaista sve slučajност. Ne sumnjamm da je urađeno po zakonu i u tom smislu nije kršenje zakona, ali evo, kao što nije kršenje zakona, recimo, ni Instagram nalog Kancelarije za dualno obrazovanje gde su prve tri fotografije, evo pogledajte predsednik Vučić.

02:03:09 - Đorđe Pavićević: Uh, bukvalno kad otvorite nalog, to je, to je to. Uh, i u tom smislu ne znam da li je predsednikova zaista iskrena ljudska želja bila da, uh, se obrazovanje reformiše na ovakav način, ali mislim da u ozbiljenoj državi to nije način i nije put kako se reformiše obrazovanje. Ono je prosto uvedeno bez ozbiljne, bez ozbiljne rasprave. Znači, stavljeno je mimo ministarstva, mimo, mimo Ministarstva prosvete gde Uh, kancelarija generalnog sekretara Vlade i u stvari, uh, i Sekretarijata Vlade i Privredna komora Srbije imaju mnogo veći uticaj nego samo, nego samo Ministarstvo. A što se tiče razvoja kompetencija, o tome zaista možemo da raspravljamo na, uh, mnogo načina koliko neko ko prođe kroz dualno obrazovanje, uh, u tom formativnom periodu i gde mu se u stvari zaustavlja put za dalje obrazovanje, uh, može da stekne i kojih kompetencija i koliko su mu one, uh, u životu, uh, uh, najvažnije.

02:04:31 - Đorđe Pavićević: Hvala.

02:04:33 - Gabrijela Grujić: Hvala.

02:04:44 - Gabrijela Grujić: (prekid od 5 sekundi) ...ću kratko.

02:04:45 - Marko Atlagić: Izvolete.

02:04:46 - Gabrijela Grujić: Možda se nismo razumeli u kontekstu kako spominjete školu učenika u privredi, ako je to do mene, tako sam shvatila. Zato sam na ovaj način odgovorila. Ja bih samo iznela podatak, koji je zaista podatak nad dokazima da naši, uh, instruktori u kompanijama su često učenici koji datiraju još iz tog vremena, što znači da učenje na savremenim mašinama je nešto što zaista jeste relevantno i da je njihovo znanje u ovom trenutku i dalje aktuelno posle dvadeset, trideset, pedeset koliko godina četrdeset u sistemu da učenicima mogu da pomognu, jer su to ljudi koji su verovatno lakše usvojili znanja na savremenim mašinama, što je shodno iskustvu koju su stekli možda još iz tog vremena. Znači mi imamo instruktore u kompanijama koji su ljudi koji dolaze još iz tog vremena. Što se tiče ovog drugog, objasnila sam kako izgleda javna nabavka ili konkurs.

02:05:41 - Gabrijela Grujić: To je potpuno jasno svima. Što se tiče naloga Kancelarije za dualno obrazovanje. Opet napominjem ovo što ste vi danas otvorili, što vam eto, smeta je poseta kompaniji Palfinger, gde su naši učenici u dualnom obrazovanju. To je jednostavno samo prilika da mnoga deca i mnogi mladi koji se školuju u sistemu vide, saznaju više i da je to prilika da kažemo na koji način se radi na uvođenju dualnog obrazovanja. Šta više, ako ste pratili, ako vam je ta objava, predsednik je izložio da nije zadovoljan rezultatima.

02:06:17 - Gabrijela Grujić: Zašto mislite da je to sad samo u kontekstu nekog političkog, uh-uh, angažm-? Dakle, to je njegova zaista odgovorno tvrdim. Dugo godina sarađujem. Njegova iskrena želja da se uspostavi jedan sistem koji će mladim ljudima zaista obezbejiti relevantne kompetencije. Hvala.

02:06:36 - Gabrijela Grujić: Hvala.

02:06:36 - Đorđe Pavićević: (razgovori iz publike) Istoma krv. Moglo da bude, ali evo bukvalno. (prekid od pet sekundi)(uzdihe) Je da, drago mi je smo se razumeli oko škola učenika u privredi.

02:06:58 - Đorđe Pavićević: Poenta je bila da razlikujemo stručno obrazovanje od eh dualnog obraz- Dualno je deo stručnog.

02:06:59 - Đorđe Pavićević: Deo stručnog da, ali nije eh isto što i stručno obrazovanje.

02:07:25 - Đorđe Pavićević: Ona može imati različite forme i treba da ima različite, različite forme i treba da postoji kao stručno obrazovanje koje onda može da ima i prohodnost za dalje školovanje za raz- Da li, eeeh eh na koji način znači da završite ponovo sve ispočetka da bi onda polagali one- (žamor u sali) Da,da, da. Dobro nije važno da ne raspravljamo sad o tome. A što se tiče samog slik, ja s-prosto slučajno otvorio, pa se prvo što je tako udarilo u oči.

02:07:49 - Đorđe Pavićević: Ali ono što je meni važno i što je ist-takođe moja poenta jeste da ono eh prosto n-nije toliko relevantno šta predsednik misli eh i eh prosto meni je eh to što predsednik- (žamor u pozadini) Meni je to što predsednik misli jednako. Eh te jednaku težinu ima kao bilo ko ko je uključen u bilo na bilo koji način u sistem obrazovanja, a to što smo mi institucije pretvorili u servis za ispunjavanje želja predsednika, to je već druga stvar.

02:08:24 - Marko Atlagić: (uzdihe) vezano za izveštaje dve rečenice ne želim i polemiku da izazivam. Pojedini poslanici su tražili da je izveštaji, odnosno informacije, a ne izveštaji budu problemski. Mi smo to uslišali i jedno i drugo. To je broj jedan. Broj dva.

02:08:44 - Marko Atlagić: Ja molim narodne poslanike opozicije i opozicije da smo dužni kao narodni poslanici pratiti zbivanja u resoro, u delatnostima koje predstavljamo, a ta-to znači da ja kao narodni poslanik pratim šta se dešava u nauci, bez obzira na informacije ove u sportu, u prosveti i tako dalje, dakle svakodnevni, jer informacije ne služe samo glumaznosti, ali ni rezime da se daje. Znači, mi smo ispunili, odnosno ministarstva, ono što su pojedini poslanici tražili, a ovde smo svi tu, složićete se da se problemski malo da ja ne puke informacije. Idemo na jedno i drugo. Jedni traže rezime, druge traže problemski i tako da, da ne idemo. Ali kažem, svi smo dužni u celini.

02:09:42 - Marko Atlagić: Kada je vezano za dualno obrazo-obrazovanje. Ovaj, mislim da smo ist-i to dužni da pratimo, izveštaje Kancelarije, Ministarstva i tako dalje. Dakle, eh ovo što gospođa Gabrijela rekla doktorka, to je prava stvar. Trening centri postaju svagdje kako znate, to je oblik, hajde da kažem obrazovanja, obrazovanja u zdravstvu. Trening ce, za trening centre znaju svi naši nastavnici u osnovnim i srednjim školama.

02:10:21 - Marko Atlagić: Ne znam šta to nije jasno. Dalje za građansko vaspitanje postoji u osnovnoj školi. Jedan narodni poslanik, ja ne želim zaista izazivati replike na zadnjoj se-poslednjoj ovaj prethodnoj sednici eh plenuma. Zamislite što je izrekao? Kaže, nemojmo u vojsku slati one kad završe osnovnu školu, jer oni ne znaju baratati najnovijim tehnologijama.

02:10:51 - Marko Atlagić: A taj poslanik bi trebao da zna da mi imamo u osnovnoj školi predmet osnovi informatike sa veštačkom inteligencijom. Da čovek se krsti bre kad, kad vidiš to. Dakle, kao narodni poslanici svi smo dužni pratiti koliko možemo, dakle delatnosti koje mi obje ovde zastupamo. Ovo su eh trening centri, sad vidim da se tražilo prošli put jer je bilo reči da je to eh obrazovanje za robove, su najveća do ovde je izrečeno to, najveća dostignuća danas u svetu vezano povezivanje obrazovanja hajde da kažemo i rada. Dakle, to su naj-najveći dostignuća.

02:11:34 - Marko Atlagić: Dalje ja vas molim zaista ako (kašalj) ovaj želite pojedinačno izazivati predsednika republike ovdje nema smisla.

02:11:53 - Marko Atlagić: On je pokretač modernizacije Republike Srbije, nisam ja govorio kad ste vi govorili, hvala vam na upadici- možemo i zakon da donosimo.

02:11:57 - Marko Atlagić: Hvala vam na lipom vaspitanju. Dakle, ja ću sad citirati jednog narodnog poslanika. Pošto s-vidim upadice, koji je rekao 2014. godine da će se vreme u razvoju Srbije meriti do d-prvi period od 2000, dvanaeste i drugi period od 2012. pa do dvadesete uzme.

02:12:29 - Marko Atlagić: Znate šta je jedan narodni poslanik rekao? Evo veli glup Jaklogić kaže da će se časovnik po časovniku vreme. Imamo i takvih poslanika. Taj nikad nije više i neće biti narodni poslanik. I zaista se, će se vremenski period u razvoju društva meriti po tome.

02:12:49 - Marko Atlagić: Ja neću sad da ocene dajem. To je stvar nauke.Ali bi ipak trebali biti korek-korektni u nekim, u nekim stvarima. Eee vezano za obra-obrazovanje. Dakle, mi imamo građan-za demokratiju građansko vaspitanje. Tamo se uči to, tačno oblici koji su kod nas i tako dalje.

02:13:10 - Marko Atlagić: Vezano za autonomiju univerziteta, želio bih zaista da to ovdje više ne postavljamo. Pročitajmo ljudi zakon, tačno stoji kako Evropa radi i kako mi radimo, kako mi radimo kod državnih univerziteta i kod privatnih, a mi bilo je predloga ima već četiri pet godina da udeo u savetu fakulteta država ima većinu, pa mi je nemamo.

02:13:38 - Marko Atlagić: Evo Šešelj kaže, devedeset posto. Nemojte me provocirati kolega Pavićeviću za Vas je jedan poslanik je rekao profesor Šešelj zločinac za mene je narodni heroj. To su stvar viđenja. Srpski junak, za vas ne, rasturio je Haški tribunal. Jedan me prošli put ovdje provocirao hoću li ovog braniti, da hoću, branio bi svakog predsjednika, jer ovo je moja država i moji predsjednici bez obzira ko god da, da bio.

02:14:10 - Marko Atlagić: Toga danas nema ovdje poslanika i vjerujem da nikada više neće biti, jer narod vrlo dobro zna i nemojte provocirati, nego idemo mi na vaspitanje i obrazovanje. Hvala Ministarstvu prosvjete što je uspelo na neki, ne na neki način uspelo u saradnji sa roditeljima vratiti našu decu u škole i na fakultete. Svi oni koji su sudjelovali u tome da deca ne pohađaju škole i fakultete, ja sam ovdje pet puta ponovio čine pedagoški zločin prema toj deci. Ja sam najsretniji kad ih vidimo, a ja verujem i Vi. Prema tome,(kašalj) što se tiče nauke, akademik aa Balint je izuzetno dobro kratko rekao, ali bilo bi mi drago kad smo posjećivali u Kragujevcu data centar da su i narodni poslanici iz opozicije išli da bi to vidjeli direktno.

02:15:09 - Marko Atlagić: (kašalj) Ne samo to, vidjeli bi distrikt. E sad će pitat šta je dindistrikt, tačno znam da će pitati neki. I šta to znači. Vidjeli bi i data centar i da odemo na fakultete. Vidite, moja malenkost je išla na neke fakultete, imala sam hrabrost kao narodni poslanik i kao profesor da razgovaram s kolegama, nemam nikakvi problem.

02:15:39 - Marko Atlagić: Nikakavi, bilo se nije. 'nači Štoviše i mi kao narodni poslanici u bazu da se spustimo. Država se ne miješa na univerzitet, ali izvinite ovo da raščistimo kod izbora profesora stvar je univerziteta, ali ako se krši zakon, ajde, molim vas, valjda se zna da inspekcija treba da dođe ako se netko žali, a ne autonomija u tom smislu. Dakle, to radi razjašnjenja. Za riječ se sada javio aa Naumović.

02:16:16 - Edin Numanović: Numanović.

02:16:19 - Edin Numanović: Numanović izvinite, Numanović Edin.

02:16:20 - Marko Atlagić: Edin. Samo malo potpredsednik Odbora. Izvolite.

02:16:24 - Edin Numanović: Zahvaljujem predsjedavajući. Poštovani ministri sa saradnicima, uvaženi predstavnici Vlade. Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću komentarisati razmatranje informacije o radu Ministarstva prosvjete za period jul septembar tekuće godine. Aa želim da pohvalim zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima koji smo izglasali na posljednjem skupštinskom zasjedanju, koji garantuje pravo Bošnjacima na udžbenike od posebnog značaja na bosanskom jeziku, kao i drugim manjinskim zajednicama aa iiste udžbenike na svojim maternjim jezicima. Ovo je značajan iskorak ka poboljšanju kvaliteta i ravnopravnosti u obrazovanju.

02:17:13 - Edin Numanović: Takođe, ovim zakonom jačamo interkulturalnost, jačam osnažujemo dostupnost, dakle u samom obrazovanju. Moram da istaknem ulogu Stranke pravde i pomirenja i pomoćnika ministra prosvjete gospodina Nermina Balije, zaduženo-zaduženog za unapređenje položaja manjinskih zajednica u obrazovanju koji je bio dio radnog tima za izradu ovog prijedloga zakona. Zaista, odrađen je fantastičan posao i drago nam je da je taj zakon usvojen. Moram ovdje na sjednici Odbora da aktueliziram pitanje Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Kriza koju prolazi ova visokoškolska ustanova je specifična i trebamo na nju gledati na drugačiji način u odnosu na druge univerzitete aa u zemlji.

02:18:03 - Edin Numanović: Zašto? Zato što je na njemu dugotrajna blokada i dalje se odvija online nastava. Departmani gube akreditacije i postoji ozbiljan, ozbiljan rizik od gašenja ovog univerziteta, što bi bilo pogubno za visoko obrazovanje u Sandžaku. Aa svi društveni faktori u Sandžaku saglasni su da je za ovakvo stanje na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru najodgovornija aktualna rektorka Zana Dolićanin. Iz tog razloga ja upućujem pitanje Ministarstvu prosvjete, odnosno ministru prosvjete, žao mi je što što nije sada prisutan.

02:18:43 - Edin Numanović: Kakvi, da li postoje mehanizmi za uvođenje privremenih mjera sličnih onima koje su uvedene ranije na Prištinskom i Kragujevačkom univerzitetu u cilju spasavanja ove visokoškolske ustanove? Svakako Predsjedništvo Stranke pravde i pomirenja je podržalo prijedlog za smenu aktualne rektorkinje Dolićanin, naravno uz jasan stav da na njeno mjesto ne smije ni po koju cijenu doći osoba koja je na bilo koji način povezana sa lokalnim strukturama iz Novog Pazara, sa atletskom stadionom koje već upravljaju osnovnim predškolskim i srednjoškolskim ustanovama.Aa, obrazovanjem, stavljajući ga u funkciju materijalnih i političkih interesa. No, bez obzira na te lokalne teme, želim da istaknem gde je veoma značajno da se u što kraćem roku upotrebe svi zakonom dozvoljeni mehanizmi kako bismo osigurali stabilizaciju univerziteta, zaštitili prava studenata i na kraju povratili povjerenje javnosti u ovu veoma veoma za nas važnu instituciju. Takođe želim da se osvrnem na nešto o čemu smo ranije govorili na plenovima Narodne skupštine, a tiče se diskriminacije u opštini Prijepolje u predškolskoj ustanovi Miša Cvijović, gdje je nekakvim diskriminatorskim pravilnikom direktorka te ustanove zabranila djevojkama Muslimankama Bošnjakinja iz Prijepolja koje nose hidžab, da zbog te svoje nošenje se zaposle i obave stručnu praksu u toj ustanovi, a što njihove sunarodnice potpuno to pravo koje je na kraju garantovano Ustavom ostvaruju u drugim školskim ustanovama. Pohvaljujem reakciju ministra prosvjete koji je donio odluku o otklanjanju ove diskriminacije, čak je i pomenuta direktorka smijenjena.

02:20:42 - Edin Numanović: To su veoma važni koraci naprijed. Međutim, taj pravilnik još uvijek nije promijenjen i željeli bismo da znamo koji je sljedeći konkretan korak ka potpunom ispravljanju te nepravde. Zahvaljujem. Hvala. Riječ ima Šušnjar Sladljana.

02:21:04 - Marko Atlagić: Hvala. Riječ ima Šušnjar Sladljana.Izvolite.

02:21:05 - Slađana Šušnjar: Poštovani ministre, predstavnici Vlade. Mišljenja sam da su izvještaji koji su dostavljeni ovom odboru i narodnim poslanicima korektno i kvalitetno urađeni i kao informacije koje smo dodatno dobili, a koje se ne nalaze u samim izvještajima. Ono na čemu bi se ja zadržala jest informacija o radu Ministarstva turizma i omladine i postavila bih pitanje gospođi Antonijević. Pre svega, smatram da ovo Ministarstvo svojim dugogodišnjim radom na terenu zaista podiže kvalitet života mladih, pre svega finansirajući različita udruženja mladih iz mlade kroz različite programe i projekte. Isto tako otvaranjem kancelarija za mlade, kao i omladinskih centara i mišljenja sam da istraživanja koja svake godine radite su nešto što je dobra smernica i put za dalji rad kako samog Ministarstva, tako i poboljšanja života mladih u Republici Srbiji.

02:22:05 - Slađana Šušnjar: Pa me interesuje da li postoji inicijativa ili da li je možda pokrenuta da se čuje i mišljenje mladih iz lokalnih zajednica, posebno manjih, kao i o daljoj saradnji da li je u toku neka inicijativa o saradnji mladih iz Srbije sa mladima iz regiona i šire. Hvala vam.

02:22:28 - Marko Atlagić: Zahvaljujem reč ima Spasojević Goran. Izvolite.

02:22:38 - Goran Spasojević: Zahvaljujem se predsjedavajući, ali pošto Zdravko ima nekih obaveza da on je zamolio ako može pre mene, pa ću ja poslije ako nije problem.

02:22:48 - Marko Atlagić: Mladenović Zdravko Izvolite.

02:22:52 - Zdravko Mladenović: Zahvaljujem se kolegi Spasojeviću. Poštovani predsedniče, Uvaženi gosti iz ministarstava koji ste danas ovde ovaj ja želim. Da postavim jedno pitanje predsednicima Ministarstva prosvjete. S obzirom da ministar nije morao zbog obaveza da ode, ali nadam se da ćete mi vi dati pitanje. Dati odgovor na pitanje koje sam postavio četvrtog novembra na plenarnom zasedanju Narodne skupštine u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić Srbija ne sme da stane, gde sam tražio informaciju od rektora svih univerziteta s akcentom na Beogradski univerzitet.

02:23:39 - Zdravko Mladenović: Koliko studenata je u ovoj školskoj godini, odnosno akademskoj godini dostiglo onu brojku od četrdeset osam bodova da bi mogli da se upišu u narednu godinu kao studenti na budžetu. Koliko studenata ima trideset sedam bodova i samim tim su stekli uslov za upis u sledeću godinu kao samofinansirajući. A koliko studenata nije došlo ni do trideset sedam i samim tim su obnovili godinu. S tim da te podatke bih uporedio dakle sa akademskom dvadeset četvrtom dvadeset petom. Da vidimo prosto razliku u ovom trenutku.

02:24:21 - Zdravko Mladenović: Ja ne znam zašto ja taj odgovor nisam dobio od rektora Beogradskog univerziteta. Ne znam da li on još uvek uopšte ima mogućnost da uđe na svoje radno mesto, pošto znam da bez malo godinu dana nije mogao da stupi da korakne nogom u rektorat. Da li mu je sad to omogućeno i zašto taj podatak nisam dobio, ali pretpostavljam da bi taj podatak morali da daju vama iz Ministarstva prosvjete tako da bih voleo taj podatak da dobijem jer kažem, vrlo je značajno uporediti to sa prethodnim godinama i to u ovom trenutku, kada smo imali oktroisana školsku godinu, akademsku godinu i školsku u nekim školama i akademsku godinu gde treba da budemo potpuno iskreni. Iz razgovora sa mnogim univerzitetskim profesorima svi su negde bili istog stava da kriterijum nije bio ni blizu kao onaj koji je bio prethodnih prethodnih godina. Ali opet i pored toga me interesuje taj podatak.

02:25:16 - Zdravko Mladenović: Dalje, tad sam takođe postavio pitanje šta ćemo sa ovom akademskom godinom, jer i ona je startovala sa mesec dana zakašnjenja. Dakle, mi smo ponovo prinuđeni da se gradivo zipuje.Informatički rečeno. I dakle, da li ćemo mi sad, odnosno kakva je sad dinamika praktično što se tiče predavanja ispitnih rokova na većini fakulteta u Srbiji, s obzirom da ono što je trebalo da startuje prvog oktobra, startovalo je prvog novembra. Da li to znači da će se ići sa mesec dana-- da-daće se mesec dana kasnije završiti, uhm, zimski semestar? Kad će početi letnji semestar, kad će se završiti zimski?

02:25:55 - Zdravko Mladenović: Šta je sa ispitnim rokovima, i tako dalje, i tako dalje. Dakle, to su sve stvari na koje sam ja tražio odgovor od rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, a on se nije udostojio narodnom poslaniku da da taj odgovor. Što se tiče ovih izveštaja, uh, ja nemam nikakvih preteranih zamerki, odnosno nemam nikakvih zamerki na izveštaje, uh, niti jednog ministarstva. Sve je to u principu ono šta treba da sadrži jedan, jedan izveštaj, jer ovo jeste izveštaj o radu, dakle ne bilo kakav akcioni plan ili dinamički plan. Osvrnuću se na, uh, delimično na diskusije kolega, uh, iz opozicije i na jednu rečenicu, odnosno jednu, uh, jedan izraz koji je upotrebio ovaj ministar u svom izlaganju, a to je da u određenim školama gde je bilo problema u prošloj školskoj godini, da su deca dobila validna svedočanstva.

02:26:55 - Zdravko Mladenović: I sad sam taj termin validno svedočanstvo, koje podrazumeva da je savladano dve trećine gradiva, je po meni vrlo, vrlo sporan, vrlo sporan. A reći ću i zašto. Dakle, nije tih škola bilo mnogo, ali, uh, one škole koje su radile po tom modelu i na taj način, dakle, to su deca ozbiljno oštećena. A evo, navišću samo jedan primer. Dakle, ja sam po struci profesor matematike i ako ste imali dve trećine savladanog gradiva, to znači da trećinu niste.

02:27:33 - Zdravko Mladenović: Odnosno od trideset sedam nedelja, dvanaest ili trinaest nedelja se praktično nije išlo u školu. Imate smerove elektrotehničkih, recimo, srednjih stručnih škola ili gimnazija matematičkog smera, gde imate četiri časa nedeljno matematike, negde i pet. Ako uzmemo da je to četiri časa matematike nedeljno, dakle, ta deca su pedeset dva časa matematike propustila. Ko će to njima i kad da nadoknadi? I ključno pitanje, ko je kriv za to?

02:28:06 - Zdravko Mladenović: Ja ne bih da se cela ova priča završi tako što niko nije kriv. (kihanje) Deca je izgubila pedeset dva časa matematike, uh, trideset devet časova srpskog jezika i tako dalje, i tako dalje. I sad to znanje, ta rupa koja je nenadoknadiva, da se razumemo, sad to ništa kao ništa se nije desilo. Uh, ko je kriv? Pa krivi su prosvetni komesari i komesarke bivšeg režima.

02:28:39 - Zdravko Mladenović: Da ih sad ne imenujem pojedinačno. O nekima sam pričao. Reći ću samo ministar prosvete je takođe pomenuo Jovinu gimnaziju u Novom Sadu koja je bila problematična. Tamo imamo dve komesarke. Grujić i Vasić, evo i prezimena.

02:28:55 - Zdravko Mladenović: Nije ništa sporno. Dakle, one su ko, uh, te koje su opstruirale sve vreme nastavno obrazovni proces u Jovinoj gimnaziji. Imali ste takvih-- i sad da krenete da zagrebete redom u svaku školu, svud ćete naći, ili ne svud, ali u, makar ovde u Beogradu ćete u svakoj školi naći po jednu komesarku ili komesara bivšeg režima koji se ne bavi vaspitno obrazovnim radom, nego se u školi bavi isključivo politikom. E, oni su krivi. I sad ću da se vratim, jer smo imali na prošloj sednici, takođe ministar sad, sad ga niko ovde-- što ga sad niste nazvali ministrom osvete.

02:29:35 - Zdravko Mladenović: Prošli put ste ga nazivali ovde ministrom osvete dok nije bio prisutan. Što ga sad niste nazvali ministrom osvete? I to zbog čega- I to zbog čega? Zbog toga što nisu produženi ugovori određenim prosvetnim radnicima koji su imali te ugovore na određeno. Evo ja ću sad probati da tu situaciju prevedem i da iskarikiram.

02:29:59 - Zdravko Mladenović: Ja sam tad to rekao, dakle da-- u kojoj to zemlji dembeli imate da neko neće da radi da mu se ugovor produžava? Hajde zamislite situaciju da u vašem, u bilo kom poslaničkom klubu se potpisuju ugovori na šest meseci i poslanik neće šest meseci da dođe na sednicu. I šta biste mu vi radili kao šef kluba? Čovek neće šest meseci da dođe ni na sednicu, ni na odbore, ni na šta, a platu prima.

02:30:25 - Zdravko Mladenović: Prema tome, mislim da što se tiče Ministarstva, da ovde moramo, naravno, lepo je ministar rekao, tu je, dakle, uh, na rukovodećem kadru, upravljačkom kadru u školama je to, dakle, nije to na vama, ali prosto apelujem da se sa takvim stvarima konačno jednom prekine, jer ova politizacija koja je napravljena u zadnjih godinu dana i ovo što je predsednik Odbora rekao, a i to smo više puta pominjali, ovo je jedan zločin koji je izvršen prema srpskom obrazovanju i ne može niko da ne bude kriv. I konačno za sam kraj, iz diskusije ministra takođe bih izdvojio jednu rečenicu, a to je da postoji problem, i to su realni problemi sa kojima se zaista srpska, srpsko obrazovanje suočava. A to je ko će nama za dvadeset godina da predaje matematiku, fiziku, hemiju, ovih filozofa kao ovaj, ovih iz Jovine gimnazije imate toga napretek. A šta ćemo sa ovim krucijalnim predmetima?Od kojih zaista zavisi obrazovanje svakog deteta i ova ideja koja je data i mislim da o tome treba da se povede itekako računa da se razradi ta, ta priča da o stipendiranju za deficitarna zanimanja u obrazovanju.

02:32:07 - Zdravko Mladenović: Mislim da je to jako, jako dobra stvar i vrlo je važno, jer, verujte mi van univerzitetskih centara u krugu od trideset kilometara imate stravičan problem sa nedostatkom profesora matematike, fizike, hemije- Pa to je već.

02:32:07 - Zdravko Mladenović: Ne znam biologije čega već i tako dalje i tako dalje. Dakle, da završim, evo, tu sam se uklopio u ovih deset minuta. Uhmmm, izveštaji su zaista dobri po meni koncizni jasni. Hteo sam nešto i oko Spiryja, ali ti oko te autonomije univerziteta, al ajd nema veze, to ćemo da ostavimo za neki drugi put. Ovaj, mislim- Da sve ovo ide u dobrom smeru u dobrom pravcu i zaista mislim da Ministarstvo prosvete i ovaj zakon o udžbenicima i sve ono što ste u proteklom periodu radili, mislim da samo treba u tom smeru da se nastavi i da se obrazovanje vrati u one okvire u kojima bi ono moralo da bude hvala vam najlepše.

02:32:46 - Marko Atlagić: Zahvaljujem.

02:32:51 - Marko Atlagić: Šta ste kolega Mitroviću, nisu?- nismo mi ovo, Grujić je članak sa naše strane.

02:32:54 - Marko Atlagić: Dobro, izvolite Peđe Mitrović.

02:32:57 - Peđa Mitrović: Gospodine Mladenoviću, kad se pomenje Danijele Grujić, vi možete da ustanete, pošto na čast i pošteno radi svoj posao- i pošto vi govorite tešku optužbu- To je teška optužba i težak, težak prostakluk. Takve kvalifikacije ostavite za neku drugu priliku gde sedite privatno sa ljudima i još jedanput vam kažem kad čujete ime Danijele Grujić da ustanete hvala.

02:33:15 - Marko Atlagić: Hvala. Pavićević profesor re- (priča iz kluupa) Šta kažete? Direktno Vas, izvolite. Ja vas pitalih- Stanete li izašao. Vi ste imali direktno da spominju ime nekako prenesite.

02:33:33 - Marko Atlagić: Evo izvi- ... (četiri sekunde pauze). Pa profesor Pavićević replika.

02:33:40 - Đorđe Pavićević: Hvala. Pa da pitali ste zašto ga nisam nazvao prvo ministrom osvete? Prvo retko koristim to, ali drugo s-razlog je samo to što nisam imao vremena da govorim o toj temi, uhm, prosto prošli put smo pominjali te profesore koji su izgubili, eh kojima nije produživan radni odnos, a sada ima čak i jedna zanimljiva, jer ovaj izveštaj imate, govori tako o nekim šifricama obnovilo zahtev Ministarstvu finansija za dobijanje saglasnosti i tako dalje. A ovde k-se na jednom mestu kaže da je na osnovu inspekcija, uhm, i hvala vam što ste mi dali priliku da govorim o tome, napravljeno sto osamdeset pet ček lista u vezi sa osi, u vezi sa organizacijom, uhmmm, organizovanjem štrajka i obustava rada. Pa ja bih voleo isto tako da znam šta li su te ček liste.

02:34:40 - Đorđe Pavićević: Znači u tom smislu i zašto sto osamdeset pet, šta one sadrže ili koga one sadrže u tom smislu i da li to nema nekakve veze sa tim s-kome nisu produživani ugovori komi, koji direktori su smenjivani i tako dalje ili se kaže primljeno je sedamsto četrdeset pet podnesaka fizičkih i pravnih lica. Znači, to je nešto šta onaj telefon koji ste ovde u skupštini organizovali da se, ne-kne znam, kažem, prosto stoje, stoje takve, stoje takve formulacije u tom i u tom smislu i zaista se onda postupa i kažem pošto i radim u obrazovnim obrazovnoj instituciji i znam puno ljudi koji rade i inspekcije su vrlo aktivne u tom smislu i uhm, zaista, a onda ne znam šta je to ako nije osveta sistemu za ono što je rađeno što je rađeno u prethodnom periodu, a zanimljivo je i hvala kolegi koji je izgovorio ime Zane Dolićanin da, uhm, ta, znači meni je drago ako u Novom Pazaru svi smatraju da ona jeste odgovorna naslednica mesta (smijeh) mesta rektora u Novom Pazaru. U tom smislu da ni-nisam čuo i nisam siguran da je ustvari, ja sam postavio to i poslaničko pitanje. Znači da li je Ministarstvo kontrolisalo i razmatralo slučaj Novog Pazara i slučaj Zane Dolićanin i slučaj gubitka akreditacije i slučaj ljudi koji su izgubili posao i studenata koji su izgubili status studenta i nadam se da i ovi mimo ona dva koja je sama za, uhm, koje je sama potpisala gubitak, to jest prestanak statusa studenta neće ih to dogoditi, ali se isto tako nadam da to neće biti neko nakaradno rješenje koje, uhm, se već onako nazire javno. Hvala.

02:37:05 - Marko Atlagić: Hvala vam. (šaputanje) Reč ima Goran Spasojević. Replika, replika. Gospodin spomenuo je. Jasno.

02:37:18 - Marko Atlagić: Eh, izvinite onda. Prijavite se. Izvolite. Pa prvo, ja nisam imenom pomenuo nikog od prisutnih poslanika.

02:37:39 - Zdravko Mladenović: Da li se to, aa, da-da li je to, dakle praksa da ukoliko pomenete člana neke stranke, predsednika, člana izvršnog odbora, člana gradskog odbora ili šta god odmah mora da se dobije replika? Ako je to tako, onda okej, mi možemo da se javljamo ovde svako od nas po deset puta koliko puta oni predsednika Vučića, ovaj, koliko oni predsednika Vučića pomenu, ali dobro. Tako je kako je. Dakle, aa, ako ste vi navikli tamo da stojite mirno jedni pred drugima, to ovde moram da vam kažem uopšte nije praksa. Nemam nameru ja uopšte da stojim mirno pred koleginicom Grujić u kojoj, ja profesionalno, ne mislim ništa loše.

02:38:18 - Zdravko Mladenović: Ja pričam o tome da je zloupotrebila svoj položaj prosvetnog radnika u ovom što vi ne volite da se zove Obojena revolucija, ja bih je onda drugačije definisao kao pobuna besnih i obesnih. Eto tako, možda vam se tako više sviđa. Dakle, i da i još-još jednu stvar moram da vam kažem, pa iskreno više bih voleo da polemišem sa koleginicom Grujić nego sa vama. Vi ste zadnji put u školi bili kad ste uzeli svedočanstvo iz srednje škole. Hvala najlepše.

02:38:48 - Marko Atlagić: Hvala mole vas, aa, mole vas idemo na- Molim vas. Dobićete polako. Peđa Mitrović.

02:38:58 - Peđa Mitrović: Gospodine Mladenoviću, ja sam diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Radio sam na Ekonomskom fakultetu pet godina. Završio sam master studije u Londonu u Velikoj Britaniji. Nemojte molim vas meni pričati o obrazovanju. Hvala.

02:39:13 - Marko Atlagić: Hvala. Goran Spasojević. Izvinite gore nada.

02:39:16 - Goran Spasojević: E ništa. Zahvaljujem se predsedavajući uvaženi predstavnici, uvaženi ministri i predstavnici Vlade. Pa evo ja m-m što se tiče samih izveštaja, zaista nemam nikakve primedbe i svakako mogu samo da kažem da je zahvaljujući radu ovog Odbora i uvedeno nekako redovno stanje izveštaja jer smo imali jedan zaostatak u prethodnom periodu i pokazali da što se tiče samih izveštaja i rada bilo kog ministarstva nismo imali problem sa tim da izađemo i na ovaj Odbor i naravno u plenum i bilo gde. Ono što bih ja pitao ili sada konstatovao, a to je da je ovo ipak suviše veliki broj izveštaja za jednu sednicu u kojoj, čini mi se, neki odbori zauznu previše vremena i nažalost sa mnogo tih loših tema koje ističu priliku da se i malo politika provuče kroz sve ovo, ali i da pohvalim što učestvuju u radu, za razliku od nekih koji ne učestvuju u radu i ne bave se svojim poslom, a često i najčešće nalaze primedbe na bilo koji rad Ministarstva, pa bih zamolio predsedavajućeg ili našu službu da možda podelimo po dva, da imamo dva j-izveštaja za jedan odbor, dva izveštaja za drugi odbor i onda bismo imali prilike da govorimo o temama. Možda bi bilo sadržajnije, bilo bi više koncentracije, mogli bi više da, ovaj, posvetimo ovim temama i nekako bi, čini mi se, došli do toga da politiku izbacimo pre svega iz ovog, iz ove teme prosvete, jer ona je, čini mi se, najviše štete nanela, pre svega mladima i pre svega obrazovanju.

02:40:44 - Goran Spasojević: Ali mislim da smo na dobrom putu i ja verujem u to. To će kolege koje su iz te oblasti više da. Ja ono što sam hteo da pomenem danas je pre svega Izveštaj Ministarstva sporta. Aa, svakako Ministarstvo sporta već poslednje vreme, evo koliko radi ovaj Odbor, donosi veoma sadržajne iscrpne izveštaje. Sve ono što se radilo u narednom, u prethodnom periodu i što će se raditi u narednom periodu, uz isticanje pre svega izrade Strategije razvoja sporta, gde smo i gde sam i pomenuo prošli put na sednici Odbora, gde želim da uzmemo učešće i da vam pomognemo u tome da mi kao poslanici i Pododbor za sport i naravno, ovaj Odbor ko želi da učestvuje u tome, zajedno sa vama radimo na, na tim javnim tribinama i zajedno učestvujemo u svemu tome kako bi građani dobili što veći broj informacija i što tačnijih informacija, Pa u prilog tome imam jednu molbu za Ministarstvo sporta i za kabinet ministra i za tim saradnika.

02:41:38 - Goran Spasojević: Pošto se često sport zloupotrebljava u plenumu, nikada nikako nisam mogao da čujem, posebno od strane opozicionih poslanika. Aa, zamolio bih vas da, ako to nije problem za vas, dostavite možete i meni kao narodnom poslaniku, možete i Pododboru, možete i kako god, tačan broj projekata koje smo radili (kašalj) u prethodnom periodu, al' ne odnosi se samo na fudbal. Pa kažu često vi samo ulažete u fudbal, a nemamo druge sportove. To nije tačno. Ja znam većinu tih stvari, ne znam tačno taksativno, pa ne bih voleo da govorim o toj temi, a da nemam tačne podatke.

02:42:10 - Goran Spasojević: Pa da krenemo od atletske dvorane, od atletskih stadiona, Dvorane za borilačke sportove i tako dalje i sve. Da dobijemo jedan taj podatak, samo bih zamolio. To nema veze s ovim izveštajima. Oni se nalaze sigurno u-u delu izveštaja za određene periode, ali za naredni, neki naredni sastanak ili naredni, ovaj, sednicu Pododbora za sport i Odbora, da možemo te podatke da imamo tačno i želeli bismo, imamo volju i želju da pre svega sportski radnici i ljudi iz sporta mnogo više govorimo u plenumu o sportu. Mislim da ima mnogo toga da se kaže.

02:42:41 - Goran Spasojević: Mislim da je Srbija, zauzima značajno mesto na sportskoj mapi sveta i Evrope, da imamo sjajne rezultate, da može mnogo bolje, naravno, da može dosta toga da se uradi drugačije, naravno uz saradnju svih i-i-i radom na tome. Tako da, eto, to je, to bi bila samo jedna mala sugestija, a mi vam kao Pododbor i ovaj Odbor stojimo na raspolaganju za sve što je potrebno Ministarstvu sporta u narednom periodu, posebno oko ove i usvajanja ove Strategije izrade kompletne i oko svega ovoga. Znamo šta to znači, koji je to vremenski period i jedan od predloga je bio naš u prethodnom periodu da je mali period od četiri godine i to je zaista mali i ne možete puno toga ni da predvidite. Mnoge stvari se prave. Znači deset godina je najoptimalniji rok i zbog toga bismo želeli da zajedno učestvujemo u radu kako bismo što bolje i kvalitetnije došli do tih rešenja.

02:43:33 - Goran Spasojević: Hvala.

02:43:37 - Marko Atlagić: Hvala za s- samo prijavite se.

02:43:40 - Goran Spasojević: Prijavite se.

02:43:42 - Marko Atlagić: (pauza sedam sec)A izvinjavam se. Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra. Javite se. Državni sekretar. Evo, izvolite.

02:43:56 - Vesna Nedeljković: Hvala uvaženi predsedavajući. Poštovane poslanici, narodne poslanice i koleginice i kolege. Pre svega hvala svima koji su primetili i- i ovde pohvalili da, da smo nešto uradili i dobro ili samo nešto. Ja zastupam stav da smo dosta toga dobrog uradili i još nismo završili uradićemo još dosta toga. Hvala na pohvalama.

02:44:27 - Vesna Nedeljković: Svakako uvažavam i primedbu da način izveštavanja, odnosno pružanja informacija sigurno može biti savremeniji, bolji ili drugačiji. Dakle, apsolutno nije sporno ako govorimo o formi. Sve je stvar dogovora. Ono što bih volela ovde samo da naglasim nekoliko stvari da prosto ne ostanu kao takve rečene, a da ne demantujem neke stvari ako moram tako da se izrazim. Dakle, Državni univerzitet u Novom Pazaru radi, radi na način onlajn.

02:45:08 - Vesna Nedeljković: Evo sada za vikend su imali kolokvijume. Dakle, u držanju nastave i u polaganju ispita su učestvovali i profesori koji blokiraju nastavu i studenti koji blokiraju nastavu, i studenti koji drže nast-, profesori koji drže nastavu i studenti koji podržavaju držanje nastave. Dakle, oko polaganja kolokvijuma, a zatim ispita svi su bili jedinstveni. Upravo je, koliko sam ja upoznata, u toku izbor dekana u Novom Pazaru. Dakle i to je rektora, rektora u Novom Pazaru i to je, recimo jedna stvar koju ste pitali, ali ono što bih negde volela da raščistimo.

02:45:56 - Vesna Nedeljković: Nekada odgovara da postoje nekakve kontrolne i privremene mere, nekada ne. U visokom obrazovanju ni inspekcija, zapravo Ministarstvo prosvete ne može uvoditi privremene mere. Zna se ko bira rektora, odnosno dekana na fakultetima. Ono što inspekcija tu radi samo može kontrolisati procedure. Dakle, ukoliko se u toku izbora ili reizbora prilikom kontrole uvide nezakonitosti, opet se daju instrukcije ka Savetu da ih otkloni.

02:46:36 - Vesna Nedeljković: Ministarstvo prosvete i nadležna Prosvetna inspekcija nema tu vrstu nadležnosti kao što ima u univerzitetskom obrazovanju, gde može uvoditi privremene mere. Slučaj koji ste pomenuli bio je upravo takvog tipa, bila je nezakonitost i data je mera Savetu da, da je tako biran v.d. dekan. Dakle, samo da otklonimo tu vrstu nejasnoća. Što se tiče ček lista i bilo kakve vrste postupanja po nekakvim sumnjivim listama zaista nije tako.

02:47:13 - Vesna Nedeljković: Ček liste su, kako im samo ime kaže, prosto čekiranje da-ne. Bilo je veoma važno u trenutku kada treba prikupiti podatke da čekirate na najbrži mogući način. Koliko škola u Republici Srbiji radi? Dakle, koliko škola je obustavilo rad i procentualno koliko zaposlenih je izrazilo želju da radi, odnosno koliko zaposlenih je izrazilo želju, moram naglasiti protivno zakonu, da blokira rad. Nisu bila navodena imena.

02:47:49 - Vesna Nedeljković: Dakle, molim vas ček lista ne sadrže lične karakteristike bilo koga, lične podatke ni imena zaposlenih. Prosvetna inspekcija kada vrši nadzor, nadzor isključivo vrši sa odgovornim licem ustanove, to je direktor. Dakle, čak i da prisustvuju zaposleni. Isključuje se bilo kakav vid čak obraćanja inspektora zaposlenima da ne bi to doživeli kao lični napad. Kada smo govorili o demokratskom društvu, demokratskom pravu, to je jedan projekat u Srbiji na koji smo veoma ponosni.

02:48:30 - Vesna Nedeljković: Između ostalog, u izveštaju, odnosno u ovoj informaciji data, dat je kratak pregled. Mi smo od Saveta Evrope veoma pohvaljeni za učešće u tom projektu i mnogi rezultati su vidljivi i oni su upravo ušli u kao takvi u primenu u koncept novih programa u udžbenike. Dakle, zaista se može meriti napredak prema tom indikatoru koje je Savet Evrope i postavio. Ne znam šta da, bilo je-- mi nemamo podatak vezan za broj ostvarenih poena, nažalost. Potražićemo taj podatak od rektora.

02:49:18 - Vesna Nedeljković: Ono što jedino znam da je Vlada Republike Srbije formirala komisiju u kojoj učestvuju, učestvuju i rektori i profesori i dekani fakulteta i da se ta komisija sastaje u Vladi Republike Srbije. I sasvim sigurno ćemo kada se završi sve to dobiti izveštaj. Mi sada kao Ministarstvo prosvete, naš ministar je član te komisije kolega pomoćnik Jović je takođe član, ali-E, Izveštaj o radu naravno, dobićemo kad svi vi dobijete. Nama on još nije javno poznat. Ako sam nešto zaboravila, ja sam rada da dam objašnjenje.

02:50:07 - Marko Atlagić: (kašalj) Dobro.

02:50:07 - Vesna Nedeljković: Hvala.

02:50:10 - Marko Atlagić: Hvala. Prijavite se, izvolite.

02:50:12 - Marko Atlagić: (žamor u sali) Šef kabineta. (šum u pozadini) Posebni savetnik ministra- Dakića sporta. Izvolite.

02:50:21 - Jovan Knežević: Uvaženi predsedavajući, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici. Ja ću vrlo kratko ovaj, da se zahvalim naravno na ovom pitanju i na eto sugestiji da, da Vam dostavimo što više informacija.

02:50:33 - Jovan Knežević: (kašalj) Na našem sajtu eh, se nalazi ovaj eh, obiman dokument o kome je danas ministar govorio, a to je eksantna analiza koju smo uradili eh, vezano za izradu strategije razvoja sporta. Eh, unutra se nalaze mnogi podaci ov, iz ovih naših istraživanja koje možete naravno koristiti. Ukoliko bude trebalo još nešto, naravno da ćemo dostaviti. A naša ideja je bila da strategija koju ćemo eto, ja se nadam ovaj, završiti u-u-u početkom godine da eh, ovaj izraditi nacrt, da nju ne opterećujemo podacima o prethodnom s-opisu stanja u sistemu sporta i zato smo k-tajkov pristup imali da prvo uradimo jednu ozbiljnu eksantnu analizu, da sagledamo sve probleme koje sistem sporta eh, muči ovaj u, u, u onom današnjem periodu, kako bismo dali adekvatno rešenje i odgovore na ono što se zovu i ciljevi i ishodi. Mi u samoj strategiji ćemo imati jedan opšti cilj, pet posebnih ciljeva i čitav niz mera koje ćemo, koje prate realizaciju tih ciljeva i nakon usvajanja strategije u roku tri meseca, kako je zakonom definisano, mi ćemo izraditi akcioni plan gde će detaljno biti razrađena svaka od tih mera i aktivnosti koje ćemo raditi.

02:51:50 - Jovan Knežević: To će biti naša agenda. Ovaj, ono što je jako važno jeste da m-ono što smo i videli ma to samo kratka informacija u, u, u ovoj eksantnoj analizi jeste da će sigurno biti potrebe da se menja Zakon o sportu. I ovaj dokument ćemo moći da koristimo i kao taj eh, prvi dokument u, u pripremi novog Zakona o sportu, pošto će sigurno mnoge stvari morati da se menjaju u samom sistemu. Tako da hvala na interesovanju i naravno, ministar je rekao i u svom izlaganju da bi nam bila stvarno i čast da dođemo ovde i da diskutujemo o strategiji, o onomu što su i naše dileme i-i mi smo puno i tribina organizovali i organizovao ih baš zbog toga da čujemo čitav sistem sporta šta je to što treba uraditi i promeniti na ovom eh, kako državnom nivou, tako i na nivou jedinica lokalnih samouprava, jer se mahom spor, sistem sporta finansira iz sredstava javnih vlasti. Hvala vam.

02:52:40 - Marko Atlagić: Hvala. Dozvolite samo nekolike rečenice da razjasnimo.

02:52:50 - Vesna Nedeljković: Koje je pa- Dobila sam pitanje...

02:52:50 - Marko Atlagić: Izvolite. Izvolite. Da odgovorite dasno.

02:52:57 - Vesna Nedeljković: Ne, ne može.

02:52:58 - Marko Atlagić: Ovo. Prijavite se, molim vas. Prvo sam ja bio uzeo reč, ali...

02:53:07 - Marko Atlagić: Izvolite.

02:53:08 - Vesna Nedeljković: (šum u pozadini) Znači hvala samo ću kratko odgovoriti narodnoj poslanici Šušnjar na pitanja koja je usputila. Pre svega najlepša hvala na uvidu, na uvidu o radu Ministarstva turizma i omladine. Eh, osnovni mehanizam kroz koji se eh, u-utiče na položaj mladih u lokalnoj samoupravi jesu kancelarije za mlade. U ovom trenutku u Srbiji postoji sto trideset i pet kancelarija za mlade i Ministarstvo turizma i omladine je u ovoj godini povećalo budžet za pedeset miliona sa prethodnih sedamdeset i pet na sto dvadeset pet upravo za finansiranje aktivnosti Kancelarije za mlade. Potpisan je i Memorandum sa Ministarstvom prosvete eh, gde se radi na aktualizaciji tog memoranduma da kancelarije za mlade postanu obavezan deo što obavezniji deo ovaj aktivnosti za sve mlade koji su takođe deo formalnog sistema.

02:53:54 - Marko Atlagić: (šum u pozadini) Zahvaljujem.

02:53:58 - Marko Atlagić: (kašalj) Nomanović jel hoćete kratko?

02:54:00 - Vesna Nedeljković: Krato samo.

02:54:01 - Marko Atlagić: Numanović Izvolite, predsednik Odbora.

02:54:03 - Edin Numanović: Da, ja Vam se zahvaljujem jako na eh, iznetim informacijama. Dakle, ja kao neko ko dolazi iz Novog Pazara prenosim ovde eh, i ovaj situaciju koja je, koja je tamo na, na terenu i pokušavam da aktualiziram to pitanje koje je za nas jako, jako značajno. Eh, hvala Vam na informacijama koje ste, koje ste nam dali. Dakle, to smo, to smo i tražili. Još samo je eh, ostao.

02:54:28 - Edin Numanović: Ostao sam. Ostali ste dužni odgovora za Pravilnik o Prijepolju. To sam pitao za Preškursku ustanovu. Da, da.

02:54:35 - Marko Atlagić: Radi se.

02:54:38 - Zoran Gajić: Je l to tako?

02:54:38 - Marko Atlagić: Hvala. Izvolite kratko odgovoriti.

02:54:41 - Zoran Gajić: Kratko.

02:54:42 - Marko Atlagić: Ministar je već- Prijavite se. Izvolite.

02:54:45 - Vesna Nedeljković: Hvala predsedavajući. Ministar je već napomenuo da izmene zakona, dakle ZOSAV krovnog zakona su u toku, a iz tog zakona će proisteći izmena pravilnika. Eh, mi smo već razmišljali o tome. Koleginica pomoćnica ministra koja vodi je u zaštiti od nasilja sa kolegom Nerminom smo razgovarali. Mi zaista lepo sarađujemo vi to pretpostavljam znate.

02:55:10 - Vesna Nedeljković: Vezano za udžbenike o nacionalnim manjinama smo imali intenzivne sastanke. Dakle, već imamo predloge rešenja kako vam je ministar i obećao, ali čeka se izmena krovnog zakona. Hvala vam.

02:55:25 - Marko Atlagić: (zvuk) (zvuk) Zahvaljujem. Dozvolite samo da razjasnimo nekoliko rečenica vezano za izveštaje, odnosno informacije. To smo se valjda svi dogovorili bez obzira jesu poslanici opozicije pozicije. S tim što upozoravam podpredsednika za sport da može samo stalno sazvati pododbor i informaciju vezano za sport i onda predložiti dakle malo ud eh, eh imamo mi još jedan pododbor, a to je za omladinu.Nažalost, naš kolega Lazić je operisan i teško da ne kažem, ma, u glavnom da kažem da je operisan i zbog toga verovatno bi sazvao i taj pododbor. Ja bih voleo da se u pododboru nađu i predstavnici opozicije, onda bi ovde išlo brže i lakše, razjasnili bi mnoge stvari, to je jedno.

02:56:20 - Marko Atlagić: Drugo, ovaj vezano za eh, nauku, ovde je ministar nauke akademik Balint sve ono gospodine ministre, što ste napravili, a napravili ste ogromne stvari. Meni bi bilo drago, kao i Ministarstvu prosvete, eh eh da su svi poslanici, ajde da kažemo članovi odbora, pošli s nama u Data centru Kragujevac, pa i u Niš, pa da vidimo tamo šta se, šta se radi u okviru Data centra. Biće inovac-inovacioni distrik, jedinstven i jedan od par u Evropi u okviru njega inovacionog distrikta biće nacionalno tehnološki park, što ste vi rekli. Vidite, to su krupne stvari, to su ogromne stvari, jeli. Nadalje, Srbija zahvaljujući Data centru prepoznata je kao jedna od lidera u oblasti elektronske uprave i bezbednosti podataka.

02:57:21 - Marko Atlagić: Data centar u Kragujejvcu je, Kragujevc je prvi u istočnoj Evropi koji je dobio prestižni sertifikat zahvaljujući Ministarstvu nauke. To je ono što treba da kažemo kao narodni poslanici, profesorima, članovima instituta, da mi širimo ne samo ministarstvo, nego i mi kao narodni poslanici. Je li zahvaljujući ne samo ministarstvu, moram ovog puta da ponovim što sam i prošli puta rekao, zahvaljujući predsednici Skupštine Ani Brlemić koja se godinama bavi ovim problemom, kao i zahvaljujući Gabrijela Vama, doktore ono sve što činite vezano, vezano za dualno obrazovanje, pogotovo eh, sada za ove, ovaj trening centre. Je li vrlo lepo poslanici su to tražili da se objasni dakle u izgradnji ih imamo šest kao što ste i rekli, je, neki su izgrađeni, a neki su i planirani kako ste rekli. Dakle, sve u svemu i mi kao narodni poslanici trebali bi to na neki način da, da ovaj pratimo.

02:58:29 - Marko Atlagić: Nadalje, kada je u pitanju, bilo bi mi drago da ipak kao članovi Odbora istaknemo naše učenike i naše studente koji su na međunarodnim takmičenjima, počevši od balkanskih, evropskih i svetskih postigli najbolje rezultate, zlatne medalje. Sad ćete reći u matematici ne, nego i u drugim predmetima. Dakle, to je ono što je jako bitno u jeli u takmičenju engleskog jezika. Naši su predstavnici studenci zauzeli pr, jedna od boljih mesta, Fakultet za organizacione nauke. Dakle, vidite to treba da ističemo, a doći će u reformi do sukoba u navodnike između onih koji žele ići ovo što ste vi rekli u dvadeset prvom veku u inovacione tehnologije i veštačku inteligenciju i oni koji su ostali u srednjem veku.

02:59:26 - Marko Atlagić: I tu nema dileme moraćemo pratiti Institut ministre za jedna, veštačku inteligenciju. Hvala Vam što to podstičete i dalje je jedina zemlja naša van Evropske unije koja je to otvorila u osnovnoj školi mi smo među jedanaest zemalja sveta koja je uvela osnove informatike sa veštačkom inteligencijom. To je ono što mi kao narodni poslanici treba da pratimo i onda eh, ćemo motivisati naše, naše učenike i naše nastavnike. Ja zaista mislim da niko, 'ajde ko je prosvetni radnik ne želi se ovaj revanširati nekom za bilo koga, pa to mi učenicima i studentima ne radimo. Ali molim Vas, nisu bogate-bogateri bili studenti, nego deo studenata.

03:00:15 - Marko Atlagić: Ja sam gledao studenta i dolazio tamo sa še-šezdeset četiri godine, a narodni poslanik i diže indeks. Ja neću to ovde da govorim to-to je za drugo mesto da se govori, ali neki koji su pokušali pedagoški eh, uništiti našu decu, moraće odgovarati kad-tad, ako ne nigde, a onda prema Bogu. Onda ćemo tamo svi doći nekad-nekada na-nebo, polagaćemo svi račune i ja i svaki učenik i svaki profesor. I ovde sam video nekoliko puta, a svaki put se predsednik države proziva. Moram Vam reći, zahvaljujući tom čoveku, a ja sto puta ovde sam ponovio i na sednicama je nastala ubrzana modernizacija Republike Srbije na svim nivoima.

03:01:10 - Marko Atlagić: Dve hiljade trinaeste godine citiraću sebe, biću bezobrazan sada. Na nar, u sednici Narodne skupštine rekao sam da je referat predsednika Vlade tada Vučića bio najkonkretniji, najbolji i najprecizniji od svih predsednika vlada od prvog predsednika Vlade Republike eh, Srbije pa do danas i došao mi je narodni poslanik pred klupu i pitao me, nije on danas više ovde, kaže gde ste to pročitali? Pogledao sve istražio ove ekspoze. Najveći je prethodni bio koji je bio na devet strana. Pre tog kada se napravila analiza onoga što je bilo i budućnost.

03:01:55 - Marko Atlagić: Mi koji se bavimo naukom ja verujem da prov, kolege profesori to dobro znaju, da-Onda možemo to uporediti. I tačno da ja, kao istoričar neću verovati ovim informacijama kad budem istraživao. Zapravo, mogu verovati, nego ću ići svaki papir da vidim je l' klasifikat. O tome se bavi posebna pomoćna istorijska nauka koja se zove diplomatika. Na primer, evo, radi primera, ja sam jednu reč istraživao pedeset četiri godine, samo jednu reč.

03:02:24 - Marko Atlagić: I ne kažem da sam istinu pronašao. Dok ja sedim ovdje, možda neko to pobije to kolege koji se naukom bave i tako dalje, da ja ne idem u širinu, nego da mi privodimo ovo na neki način kraju. Ja sam samo, uhm, jedan deo na Olimpijadi za znanja uzmu. Dve hiljade dvadeset četvrte godine naši učenici osvojili su dve zlatne, tri srebrne, sedam bronzanih i ukupno dvanaest medalja. To ste, mi smo dužni da to pratimo kao narodni poslanici.

03:02:51 - Marko Atlagić: Vidjeli smo ko ih i prima, kako u ministarstvo i tako dalje da se s tim više bavimo. A što se tiče kvaliteta nastave, složit ćete se sa mnom vi koji radite u osnovnim i srednjim školama, školama, to je stvar pedagoga škole i didaktike. Oni su di-didaktičari, a pitanje ocjenjivanja isto se najviše oni bave. Nauka koja se, koju su naši pedagozi polagali, zove se dokimologija. To je jedna od težih nauka, nauka ocjenjivanja.

03:03:22 - Marko Atlagić: Nije to tako, tako baš jednostavo kao što neki misle. Pošto više nema ovaj, prijavljenih za glasanje- -za diskusiju. Zaključujem raspravu i prelazimo na odlučivanje o ovim informacijama. Prvo, stavljam na glasanje informacije o radu Ministarstva prosvjete za period jul-septembar dve hiljade dvadeset pete godine. Molim Vas da se izjasnite.

03:03:51 - Marko Atlagić: Pristupite glasanju (ljudi u pozadini). Ponovimo, ponovimo. Izvolite, moramo ponoviti zbog sistema. Samo neka svi glasuju. Molim vas, vi glasajte ponovite- (zvuk za raspravu na pozadini) .Polako, sistem nije da...

03:04:22 - Marko Atlagić: (trajno pauziranje) Ponavljamo. Ponovit ćemo glasanje(trajno pauziranje) . Prvo stavljam na glasanje Informaciju o radu Ministarstva prosvjete za period jul-septembar 2025. godine. Molim vas glasajte, narodni poslanici, sad je glasanje Izjasnite se, pristupite glasanju.

03:04:46 - Marko Atlagić: (zvuk za raspravu na pozadini) Koliko ima? Četiri, šest? Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor saglasno članu dvjesto dvadeset devet Poslovnika Narodne skupštine razmotrio Informaciju o radu Ministarstva prosvjete za period jul-septembar 2025. godine i odlučio da je prihvati, o čemu će podnijeti izvještaj Narodnoj skupštini. Svojih većinom glasova.

03:05:15 - Marko Atlagić: Većinom glasova. Deved za, protiv nitko, uzdržano nitko. Glasalo devet, nije glasao nitko. Ukupno devet. Stavljam na glasanje Informaciju o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period jul-septembar 2025.

03:05:34 - Marko Atlagić: godine. Molim vas, izjasnite se pristupite glasanju (pauza, zvuk za raspravu na pozadini). Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor saglasno članu dvjesto dvadeset devet Poslovnika Narodne skupštine razmotrio Informaciju o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period jul-septembar 2025. godine i odlučio te prihvatiti jednoglasno- Jednoglasno i odlučio da je prihvatio, o čemu će podnijeti izvještaj Narodnoj skupštini. (papanje) Stavljam na glasanje Informaciju o radu Ministarstva sporta za period jul-septembar 2025.

03:06:10 - Marko Atlagić: godine. Molim vas da se izjasnite. Pristupite glasanju. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor saglasno članu dvjesto dvadeset devet Poslovnika Narodne skupštine razmotrio Informaciju o radu Ministarstva sporta za period jul-septembar 2025. godine i jednoglasno odlučio da je prihvatio, o čemu će podnijeti izvještaj Narodni-Narodnoj skupštini.

03:06:35 - Marko Atlagić: Stavljam na glasanje Informaciju o radu Ministarstva turizma i omladine za period jul-septembar 2025. godine. Molim vas da se izjasnite. Pristupite glasanju. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor saglasno članu dvjesto dvadeset devet Poslovnika Narodne skupštine razmotrio Informaciju o radu Ministarstva turizma i omladine za period jul-septembar 2025.

03:07:02 - Marko Atlagić: godine i odlučio jednoglasno da je prihvatio, o čemu će podnijeti izvještaj Narodnoj skupštini. Zaključujem dvadesetu sednicu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i zahvaljujem se na učešću. U to ime živjeli mi.

Snimak sednice