Poštovani članovi zamenici članova odbora. Poštovani ministre pomoćniče. Uvažene kolege novinari i ostali gosti. Otvaram trideset sedmu-(zvuk udarnog batina) sednicu Odbora za evropske integracije. Na osnovu elektronskih prijava sednici prisustvuje desetoro članova odbora, te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje.

Današnjoj sednici prisustvuju Nemanja Starović, ministar za evropske integracije i Miroslav Gačević, pomoćnik ministra. Pozdravljam prisutne goste, zahvaljujem se na prisustvu na našoj sednici. Poštovane kolege, saziv za hmmm, predlogom dnevnog reda ste dobili i pre nego što pređemo na glasanje i usvajanje dnevnog reda, obavestila bih Vas, kao što ste i dobili na mail, da je planirano da predloženi dnevni red dopunimo, i to tako što ćemo uvrstiti dodatnu tačku, određivanje delegacije odbora koje će učestvovati na dvadeset trećem sastanku Konferencije parlamentarnih odbora za evropske integracije, evropske poslove, zemalja učesnica procesa stabilizacije i pridruživanju jugoistočnoj Evropi KOSAP, koji se održava četvrtog do šestog juna ove godine u Strugi Severna Makedonija. I time će ova tačka postati druga tačka dnevnog reda. Da li možda ima još nekih izmena ili dopuna ovog predloga?

Ukoliko ne, molim da se izjasnite o predlogu za dopunu dnevnog reda. (osam sekundi pauze) Konstatujem da je Odbor jednoglasno usvojio predlog o dopuni dnevnog reda i ukoliko nema više predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda, stavljam na glasanje dopunjeni dnevni red. Molim da se izjasnite. (pet sekundi pauze) Zahvaljujem i konstatujem da je Odbor jednoglasno usvojio dopunjeni dnevni red. I prelazimo odmah na prvu tačku dnevnog reda.

Informisanje Odbora o zaključku o prihvatanju Izveštaja o sprovođenju Plana za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine za četvrto tromesečje 2025. godine, koji je donela Vlada na sednici održanoj šesnaestog aprila i odmah dajem reč ministru Staroviću. Izvolite

Gospođo predsednica Odbora za evropske integracije, uvažene narodne poslanice, zahvaljujem se još jednom na pozivu za učešće u-na ovoj sednici. Mislim da i sa današnjim danom nastavljamo jednu dobru praksu saradnje između Ministarstva za evropske integrac-integracije i Odbora za evropske integracije Narodne skupštine, ali i Vlade Republike Srbije u celini i Narodne skupštine Republike Srbije. Pred vama je pregled informacija o zaključku o prihvatanju Izveštaja o sprovođenju Plana za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine, a za četvrto tromesečje 2025. Plan za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026.

godine, Vlada je usvojila, podsećamo, u aprilu prethodne godine. U dokumentu su predstavljene planirane mere i aktivnosti koje je potrebno-potrebno sprovesti u cilju ispunjavanja obaveza iz merila za otvaranje i zatvaranje pregovora u poglavljima, odnosno iz očekivanih uslova za zatvaranje poglavlja na osnovu predatih pregovaračkih pozicija. Prilikom definisanja Plana uzete su u obzir i glavne preporuke iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2024. godinu, kao i reformski koraci i nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije. Planom je obuhvaćeno trideset i jedno pregovaračko poglavlje.

Imajući u vidu to da poglavlja dvadeset i tri i dvadeset i četiri nisu predstavljena u Planu, jer u tim poglavljima postoji poseban prioritet za dostizanje prelaznih merila, kao i poglavlja trideset i četiri i trideset i pet, zbog specifičnosti materije koju obuhvataju. Kada je reč o sprovođenju ovog Plana u četvrtom tromesečju 2025. godine, Izveštaj predstavlja osvrt na učinak u realizaciji planiranih aktivnosti u cilju ispunjavanja merila u poglavljima u četvrtom tromesečju 2025. godine, kao i onih aktivnosti čija je realizacija otpočeta u izveštajnom periodu ili su unapred realizovane. Izveštaj je sačinjen u potpunosti na osnovu informacija prikupljenih na nivou pregovaračkih grupa koje su Ministarstvu za evropske integracije dostavljene od nadležnih institucija koje rukovode radom pregovaračke grupe, a u skladu sa odlukom o osnivanju koordinacionog sistema za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

U Izveštaju o sprovođenju Plana predstavljene su aktivnosti koje su realizovane u četvrtom tromesečju 2025. u dvadeset i pet pregovaračkih poglavlja. U delu šest pregovaračkih poglavlja nije bilo sprovedenih aktivnosti, imajući u vidu to da u periodu koji je obuhvaćen Izveštajem nisu planirane aktivnosti, a u cilju ispunjavanja Plana. U periodu obuhvaćenom ovim izveštajem u okviru poglavlja u kojima su sprovedene aktivnosti, preduzeti su koraci u pogledu usklađivanja nacionalnih propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i koraci u delu jačanja administrativnih kapaciteta kroz stručno usavršavanje i zapošljavanje. Takođe, u izveštajnom periodu sproveđene su i različite projektne aktivnosti.

Dakle, tokom četvrtog tromesečja 2025. i početkom 2026. godine Republika Srbija je nastavila intenzivne aktivnosti na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, uz značajan broj usvojenih zakona, podzakonskih akata i strateških dokumenata u različitim pregovaračkim poglavljima U oblasti finansijskih usluga u okviru Poglavlja 9 usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima, radi potpunog usklađivanja sa relevantnom direktivom Evropske unije. Istovremeno su nastavljene aktivnosti na usklađivanju bankarskog sektora, osiguranja, dobrovoljnih penzijskih fondova i s-sistemu osiguranja depozitima sa, depozita sa propisima Evropske unijeU okviru poglavlja deset Informaciono društvo i mediji usvojen je Zakon o informacionoj bezbednosti, a u završnoj fazi su propisi koji se odnose na elektronsku identifikaciju i digitalni identitet, takozvani digitalni novčanik, kao i Zakon o digitalnim uslugama. U oblasti poljoprivrede i bezbednosti hrane, odnosno u okviru poglavalja jedanaest i dvanaest usvojen je za-usvojeni su Zakon o organskoj proizvodnji i Zakon o službenim kontrolama, dok je u pripremi veliki broj sistemskih zakona iz oblasti bezbednosti hrane, zdravlja životinja, zdravlja bilja i stočarstva.

U oblasti energetike, a to je poglavlje petnaest, usvojen je novi Zakon o gasu, usklađen sa propisima Evropske unije o skladištenju gasa, kao i više pravilnika iz oblasti eko dizajna. Takođe je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. U vezi sa oporezivanjem, a u okviru poglavlja šesnaest, usvojene su izmene Zakona o akcizama i Zakona o PDV-u radi daljeg usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije. Izmenjen je i Zakon o republičkim administrativnim taksama, čime su unapređene elektronske uplate i smanjeni administrativni troškovi za privredu. Kad je reč o veoma izazovnoj oblasti životne sredine i klimatskih promena, usvojen je novi Zakon o upravljanju otpadom, kao i više uredbi i pravilnika u oblasti procene uticaja na životnu sredinu, kvaliteta vazduha, buke, ambalažnog otpada i zaštite prirode.

Nastavljen je i rad na prenošenju evropskih direktiva u Krivični zakonik u oblasti ekološkog kriminala U oblasti carinske unije, poglavlje dvadeset devet, usvojene su uredbe o carinskim povlasticama i usklađivanju nomenklature carinske tarife za 2026. godinu. Takođe, Narodna skupština je u aprilu 2026. godine usvojila novi Zakon o zaštiti potrošača, čime je nastavljeno usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije. Kada govorimo o značajnim reformama i strateškom napretku u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, Srbija je ostvarila značajan napredak u okviru Money val evaluacije.

Od ukupno četrdeset preporuka FATF-a, Srbija je usklađena sa trideset i šest, dok ni u jednoj oblasti nije ocenjena kao neusklađena. Usvojen je i novi strateško-operativni plan za period 2025-2029 Puna primena novog Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika počela je prvog oktobra 2025. godine, što predstavlja veoma važan korak u jačanju transparentnosti i finansijskog nadzora. Kada govorimo o politici konkurencije u okviru poglavlja osam, Srbija je završila popis šema državne pomoći i dostavila Evropskoj komisiji konačni inventar državne pomoći i Akcioni plan za usklađivanje, što je Evropska komisija konstatovala kao ograničen ali značajan napredak. U okviru poglavlja devetnaest Socijalna politika i zapošljavanje usvojen je Akcioni plan za sprovođenje strategije deinstuticionalizacije i razvoj usluga socijalne zaštite.

Nastavljeno je rad na Zakonu o radnoj praksi, kao i na novoj strategiji socijalne zaštite. U oblasti transportne politike, poglavlje četrnaest, nastavljen je rad na Zakonu o putevima, Zakonu o bezbednosti saobraćaja i Zakonu o alternativnim gorivima, dok je usvajanje Zakona o železnici odloženo usled stanja u železničkom sektoru i formiranja nove vlade U aprilu 2026. godine usvojeno je više zakona značajnih za evropske integracije, uključujući Zakon o izmenama i dopunama Zakona o trgovini, Zakon o trgovačkim praksama za određene proizvode, Zakon o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionskom politikom, kao i Zakon o potvrđivanju Sporazuma o pristupanju Srbije programu EU for Health. Pored usvojenih propisa nastavljen je rad na velikom broju zakona i podzakonskih akata u skoro svim pregovaračkim poglavljima, što ukazuje na kontinuitet reformskog procesa i intenziviranje usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije. Zahvaljujem se i rado ću učestvovati u razmenku diskusije

Zahvaljujem. Otvaram diskusiju i molim zainteresovane narodne poslanike da se prijave. Reč ima narodni poslanik profesor doktor Slobodan Cvejić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća. Slušam sa pažnjom ovo što ministar izloži sa ovih četiri, pet strana kucanih fontom dvadeset i pitam se što sedimo ovde i trošimo vreme na ovakve stvari. Vi kad pogledate šta sadrži ovaj, taj izveštaj, kad bi se jasno sumirao, mogao bi samo da kaže o-nešto o tome koliko sporo i neodlučno mi čak i pravni okvir usvajamo, a da ne govorimo o realnim evropskim politikama, aa, na kojima doživljavamo svakog dana po neki poraz. Evo, sad su nam zaustavljena sredstva u iznosu od milijardu i po evra, sa kojima je trebalo finansirati određene usluge, a mi u izveštaju slušamo o tome kako je usvojen neki zakon koji bi trebao da reguliše recimo, uslove u socijalnoj zaštiti, da, a da u isto vreme imate protest sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti zbog toga što rade u neljudskim uslovima, teško preopterećeni, u vreme kada se predsednik žali na to da je niska produktivnost u javnom sektoru. To bi trebao malo da pogleda ove koje je zapošljavao po partijskoj liniji.

Oni se vrlo često ni ne pojavljuju na radnom mestu. Dakle, ovo potpuno nema veze sa realnošću niti oslikava realnu nameru Srbije da pristupi Evropskoj uniji. U ovom kontekstu ja se pitam zašto se ovo ministarstvo uopšte zove Ministarstvo za evrointegracije, odnosno zašto se izveštaj zove Izveštaj o pristupanju Evropskoj uniji. Možda bi bilo efektnije da se zove Izveštaj o nepristupanju Evropskoj uniji, a kao..Aa, foliramo da pristupamo, pa bismo onda možda znali i zbog čega ministar zarađuje svoju platu. Ovo sve je isprazna priča i ne govori ništa o tome šta mi stvarno radimo da bismo se priključili Euro-Evropskoj uniji.

Da podsetimo još jednom, aa, aa, to je najvažnija politička zajednica na koju mi referišemo. Aa, ono sedenje na četiri stolice u međunarodnoj politici se pokazalo potpuno kontraproduktivnim. Sad zavisimo od bilateralnih ugovora saa, ne znam, Izraelom ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili (kašalj) Kazahstanom. I to je domet naše politike. Tamo gde imamo realni okvir u kojem možemo nešto da ostvarimo i da učinimo korist građanima, ne postižemo mnogo i to sedenje na četiri stolice se pretvorilo u onu igru muzičkih stolica.

Nama se zapravo izmiče ta glavna stolica na kojoj treba da sedimo, a to je evropska. Ja se nadam da će doći momenat kada ćemo slušati neke konkretnije stvari i realne pomake, a ovo za sad smatram ispraznom pričom i samo formalnošću, potpuno neprimereno onoj prvoj uvodnoj rečenici ministra koji je rekao, "Nastavljamo dobru praksu saradnje između ovih i onih." Ovo nije dobra praksa. Ovo je loša praksa. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Radin, zamenik predsednika Odbora. Izvolite.

Ah, samo ih, hvala. Zahvaljujem, predsedavajuća. Moram reći da sam malo zbunjen, ovaj, pošto čujem da se mi referišemo na neke političke zajednice, što baš nisam siguran da je fraza koja ima bilo kakvog smisla u bilo kojem okruženju, pogotovo ne u Odboru za evropske integracije. A s druge strane, ja bih, predsedavajuća, ako mogu, zamolio službu da nam za sledeći odbor, gde će se pominjati bilo kakva finansijska sredstva, ovde omogući alate za pisanje u vidu makar jedne table, pošto ne bih da gubim suviše vremena na objašnjavanje funkcionisanja MFF-a ljudima koji nikada nisu se uopšte potrudili da shvate kako funkcioniše finansijski sistem Evropske unije, kako finansijski funkcioniše Evropa. Pošto ta laž o konzustavljenih sredstava je zanimljiva u kontekstu nekih predizbornih kampanji i sličnih stvari, u realnosti nema nikakvog utemeljenja, s obzirom da isto tako bi moglo i da se kaže da, recimo, Evropska unija je odustala od bilo kakve pomoći Ukrajini, jel od desetina milijardi koje su izglasali ni cvonjak još uvek nije uplaćen, tako da mislim ovo što (udah) pokušava negde da se plasira u javnosti je apsolutno neistinito, netačno, štaviše, možda malo i maliciozno.

Maliciozno ako se makar načelno zalažete za evropske integracije. Ako ste apsolutno protiv evropskih integracija, onda je to vrlo legitimna, kako da kažem, taktika, kako biste ljude udaljili od Evropske unije. Nemam nikakvih problema s time, ali činjenica je da je laž. Tako da, što se toga tiče, ako bismo mogli, sledeći put mogu da odvojim jedno tri, četiri, pet sati, da nacrtam uvaženim i cenjenim kolegama kako funkcioniše finansijski sistem Evropske unije. S druge strane, ministre, zahvaljujem vam se na vašem izveštaju.

Ja bih voleo samo, ako možete malo više pažnje da, aa, s malo više pažnje da posvetite zajedničkoj spoljnoj bezbednosti i politici, s obzirom da me i dalje zanima kako to da i tu se sada traži i dalje neke stvari od nas, s obzirom da u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju mi moramo u potpunosti da uskladimo našu spoljnu i bezbednosnu politiku šest meseci pre ulaska u Evropsku uniju. Pretpostavljam da nismo na šest meseci od ulaska u Evropsku uniju, tako da ovaj, ako možemo tu samo malo onako iscrpnije da čujemo šta i kako smo na tome. Zahvaljujem

Zahvaljujem. Da li još neko od članova Odbora želi reč? Ukoliko ne, ja bih iskoristila svoje vreme. Erm, nisam htela pre gospodina Radina da odgovorim, pa ću pokušati sve da sumiram i u odgovor iz, aa, svoje pozicije predsednice Odbora, koristeći vreme. Najpre, da razjasnimo, dakle, u Poslovniku Narodne skupštine, član šezdeset četiri kaže, između ostalog, šta sve radi Odbor za evropske integracije, razmatra planove, programe, izveštaje, informacije o postupku stabilizacije i pridruživanja i tako dalje.

Dakle, ja se zaista trudim, zahvaljujući stručnoj službi, da sazivam ove sednice u skladu sa Poslovnikom i složit ćete se da imamo redovne sednice. Nije, i to da razjasnimo, nije ni obaveza lično ministra da svaki put on sam dođe i predstavi nam određeni izveštaj, koji ste inače svi dobili na mejl. Ovaj, na primer, ima sto osamdeset stranica. Mogli smo da se upoznamo sa njim. Ministar je u potpunosti u skladu sa svojim poslom i sa obavezama sumirao suštinu izveštaja.

Čak ja, kao neko ko je i pričao o ovim predlozima zakona u raspravi iz ugla evropskih integracija, na raspravi se tačno sećam tog perioda kraja godine. Nije to bilo tako daleko davno. Pričali smo o tome da, mm, neki poslanici su rekli da je ovo kasno.

Ja mislim da ne kasnimo mnogo. Dakle, sad je maj, pričamo o kraju prošle godine. Vlada je usvojila ovaj izveštaj u aprilu, dakle, nismo mogli ranije ni da ga stavimo na dnevni red. Ja zaista ne vidim šta je besmisleno i šta nema smisla. Dakle, ministar je sam naglasio i ilustrovao konkretnim primerima da smo poboljšali, dakle intenzivirali aktivnosti na usklađivanju zakonodavstva.

Pričam o konkretnim zakonima, podzakonskim aktima, strateškim dokumentima, tako da ja zaista ne mogu da shvatim kritike.

Hm. A to iza-i zato ću zamoliti vas, gospodine ministre. Što konstantno se u poslednje vreme u javnosti, pa i ovde puštaju laži i podvlače laži da su nama zaustavljena sredstva. Dakle, jednom zasvagda i o-o tome je ministar govorio u javnosti, verujem da će govoriti i sada. Dakle, znamo koja su pravila procene.

'nači ni-ne postoji nikakva tajna, nepo-ne postoji nikakva zavera u pozadini. Eh, od samog početka kada je uveden instrument plana rasta za zapadni Balkan, znalo se da je novac vezan za određene reforme. Postoje pravila povlačenja kada se to procenjuje, ali to što vi sada plašite narod i sto-što radite na tome da se u potpunosti odustane, ja ne znam od evropskih integracija ili da one moraju da bu-moru da budu zamrznute dok, Bože moj, dok je Aleksandar Vučić i ovi njegovi na vlasti, a pri tom. Znači, ja ne razumem zašto je proevropskoj opoziciji ovo cilj, pa molim ministra da i to, eh, razjasnimo. S druge strane, eh, kažem, dobili smo dokument tabelarno je sve prikazano.

Tačno smo sada, ja sam sa izuzetnom pažnjom pratila ministra, mogli da čujemo i po poglavljima. Eh, priča o konkretnim zakonima koji su, koje smo mi, o-koje smo mi ovde u Narodnoj skupštini usvojili u decembru. Naravno, pošto se uvek trudimo da se dotaknemo i aktuelnosti. Ministar je spomenuo i najsvežije zakone koje smo usvojili na prethodnoj sednici, kao što je Zakon o koheziji, o zaštiti potrošača, trgovine i tako dalje. Tako da, ja jednostavno, uz dužnu pažnju i poštovanje i pošto sam saslušala i ministra i jedinog predstavnika opozicije, zahvaljujem vam se što dolazite na sednice, za razliku od ostalih koji polako odustaju, a samo pobla-podvlače koliko su proevropski i-i konstantno, da kažem plaše narod što, Bože moj, nema tih para i neće ih ni biti.

Ne razumem, eh, kritike i ne razumem besmislenost ove sednice. Dakle, i to što je sednica, mnogi su me pitali, sazvana je u devet, jer ministar ima obaveze u jedanaest. Predvidela sam bar dva sata da imamo priliku da razgovaramo s ministrom i ja lično mislim da je ovo dobar način saradnje ministarstva i Odbora Ako neko to zna bolje, pa volela bih da čujem neke ideje, a ne samo kritike bez ikakvih argumenata. Eh, zahvaljujem reč ima ministar Starović. Izvolite

Hvala vam i posebno se zahvaljujem na prilici da adresiram nekoliko konkretnih pitanja ili teza koje su iznete u dosadašnjoj kratkoj diskusiji. Naime, i vi ste, uvažena predsednice Odbora, potencirali tu potrebu da adresiramo svojevrsni narativ koji se već neko vreme plasira u domaćoj javnosti o navodnom zamrzavanju finansijskih sredstava iz Plana rasta Evropske unije za zapadni Balkan koja su namenjena Republici Srbiji. I naravno da se radi o jednoj potpuno lažnoj vles-vesti koja je veoma tendenciozno plasirana na prilično senzacionalistički način, a koja ne stoji ni u kakvoj vezi sa stvarnim stanjem i sa činjenicama. Naime, mi smo imali priliku i tačno pre nedelju dana prošlog petka da svi pročitamo zvanično saopštenje Evropske komisije, u kojem su takvi narativi potkrti i negirani, a imali smo takođe prilike da ispratimo i press brifing u ponedeljak, koji je održan u Evropskoj komisiji, koji je držao portparole Evs-Evropske komisije Markus Lamert, koji je na dva ili čak tri uzastopna pitanja, a u vezi sa ovom temom dao potpuno jasan i nedvosmislen odgovor. I citiraću njegove reči da je kazao da finansijska sredstva namenjena za Republiku Srbiju nisu zamrznuta niti bilo šta slično.

Kraj citata. I mislim da je u najmanju ruku nakon tog momenta morala biti stavljena tačka na ovu diskusiju koja ne znam zbog čega još uvek traje, a evo možemo čuti i dalje od nekih narodnih postavljena prostlanika da su zaustavljena sredstva od milijardu i po evra namenjena Srbiji. I to je taj prilično zlonameran narativ koji želi da nas ubedi u to da postoji negde na nekom računu milijardu i po evra koji su spremni da sutra budu uplaćeni Republici Srbiji, ali da je to, Bože moj, zbog činjenja ili nečinjenja srpskih vlasti zamrznuto ili blokirano. Ponavljam, to je daleko, daleko od istine. Ono što postoji kao jedan stalni mehanizam od momenta kada je Plan rasta Evropske unije za zapadni Balkan uspostavljen i mehanizam koji važi za sve korisnike plana rasta, a time i za Republiku Srbiju.

To je proces kontinuirane procene ispunjenosti kriterijuma za isplatu. Dakle, apsolutno ništa novo, ništa što već ne postoji. I ja ću opet još jednom pokušati da pojasnim nešto o čemu smo već, naravno, višeputo razgovarali na sednicama ovog Odbora, kako Plan rasta funkcioniše u organskoj vezi sa našom reformskom agendom na taj način što mi periodično svakih šest meseci podnosimo zahteve za isplatu finansijskih sredstava iz plana rasta, a na osnovu broja koraka iz reformske agende koju smo uspešno realizovali u tom prethodnom šestomesečnom periodu. Nakon što podnesemo zahtev za isplatu finansijskih sredstava, Evropska komisija paralelno proverava sredstva verifikacije, da li su zaista u potpunosti i na pravi način ti koraci iz reformske agende sprovedeni, i sa druge strane procenjuje ispunjenost tih dodatnih kriterijuma koji se uglavnom tiču, a to važi, ponavljam, za sve korisnike plana rasta koji se tiču ekonomskeKriterijuma iz oblasti vladavine prava, zajedničke spoljne bezbednosne politike, odnosno stepena usklađenosti i specifičnog za Srbiju i naše ponašanje i delovanje u kontekstu pregovaračkog poglavlja trideset i pet. To traje određen broj meseci.

U našem slučaju, kada govorimo o isplati prve tranše, trajalo je deset meseci, ali je na kraju isplata te tranše odobrena. Traje između četiri, pet, pa i više meseci kada govorimo o ostalim korisnicima Plana rasta. I ponoviću još jednu važnu stvar kojom prosto i adresiramo svu tu vrstu tendicionost-tendiciozno plasiranih lažnih narativa, a to je da kada saberemo iznos finansijskih sredstava koji je odobren Srbiji kroz pretfinansiranje odobreno u junu 2025. i prvu tranšu čija je isplata odobrena u januaru 2026. zbirno govorimo o iznosu od stotinu šezdeset i osam miliona evra, što je više u odnosu na bilo kog drugog korisnika Plana rasta sa zapadnog Balkana.

Ponavljam, dakle, mi podnosimo zahteve za isplatu u šestomesečnim intervalima. Trenutno je na razmatranju naš zahtev za isplatu druge tranše podnet u julu mesecu prošle godine u iznosu od oko sto pet miliona evra, a u međuvremenu smo u januaru podneli zahtev za isplatu i treće tranše u iznosu od oko devedeset i pet miliona evra. Vrlo brzo, već u julu podnećemo zahtev za isplatu naredne tranše. Ali ne postoji nikakvih milijardu i petsto osamdeset miliona evra koji čekaju na nekom računu. Plan rasta se realizuje u skladu sa reformskom agendom u okviru perioda 2024.-2027.

To važi kako za nas, tako i za druge korisnike, a uzimajući u obzir grace periode koji postoje za realizaciju koraka iz reformske agende, pa potom i ovaj period o kojem sam malopre govorio o odobravanju isplate sredstava, sama realizacija plana rasta će sasvim sigurno ući u najmanju ruku duboko u 2029. godinu Ponavljam kako za Srbiju, tako i za druge korisnike. I to je, dakle, period od naredne četiri godine u kojima će se sukcesivno isplaćivati, dakle, ta sredstva u ukupnom iznosu koje je za Srbiju alocirano od maksimalno milijardu i petsto osamdeset miliona evra. Čisto da razjasnimo, dakle, sve te nedoumice i tendiciozno plasirane narative o nekakvih milijardu i po evra koji već samo čekaju parkiranje na nekom računu i čija je isplata zaustavljena. Dakle, ne postoji milijardu i po evra koji su parkirani na nekom računu i ne postoji bilo kakva odluka Evropske komisije o blokiranju, zaustavljanju, zamrzavanju isplata za Republiku Srbiju Takođe, mogli smo čuti u toku ove kratke diskusije i priču o tome da Srbija sedi na neke četiri stolice, da se neka glavna stolica izmiče, pa priču o nekakvim muzičkim stolicama.

Mislim da smo malo promašili, da smo promašili vreme, budući, koliko se ja sećam, da je politiku od takozvana četiri stuba plasira-lansirao nekadašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić. A kada govorimo o magistralnim pravcima spoljne politike Republike Srbije danas, za nas ne postoji ni četiri stolice, ne postoji ni glavna evropska stolica, već samo jedna jedina srpska stolica i druge nam svakako nisu-nisu potrebne Narodni poslanik Milan Radin je s pravom upitao gde smo trenutno po pitanju stepena usklađenosti sa zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom, odnosno zbog čega se sada traži, očekuje ili zahteva sa različitih nivoa, kako Evropska unija, pogotovo u određenim državama članicama, da se stoprocentno uskladimo sa zaj-zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom, imajući u vidu to da to ne predstavlja našu obavezu koja bi pristicala iz važećeg pregovaračkog okvira. I narodni poslanik je u potpunosti u pravu. Naša je obaveza, dakle, da se postepeno usklađujemo sa zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom do dana kada postanemo punopravna članica i kada bi u neposredno pre tog dana i u samom danu naš stepen usklađenosti trebao da bude tih stotinu procenata. Specifičnost ovog problema se ogleda i u činjenici da je zajednička spoljno-bes-bezbednosna politika obuhvaćena pregovaračkim poglavljem trideset i jedan, i to je jedino od svih pregovaračkih poglavlja za koje još uvek nije usvojen izveštaj o skriningu, skriningu koji je sproveden još 2014.

godine. Dakle, punih dvanaest godina mi čekamo za izveštaj o skriningu, što je neophodan pretkorak ili korak da bismo uopšte imali uspostavljena merila, kriterijume, bilo da govorimo o otvarajućim, potencijalnim, prelaznim merilima ili o merilima za zatvaranje tog, tog poglavlja No, uprkos toj činjenici, dakle, mi se suočavamo, pogotovo nakon početka tragičnog rata u Ukrajini, sa tom vrstom očekivanja, pa i zahteva da u potpunosti uskladimo našu zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, što bi nas dovelo u jednu poziciju da, koja mislim da nije primerena nezavisnim i suverenim državama, u jedan odnos koji se definiše onom formulom policy maker-policymaker, gde bi mi morali samo da prihvatamo bespogovorno, bez bilo kakvog razmatranja nekakve spoljnopolitičke odluke koje se donose za stolom na kojem mi nemamo, na kojem mi nemamo mestoNo, ono na šta smo se mi obavezali i što u praksi sprovodimo, sprovodimo, verujem dovoljno efikasno. To je podizanje nivoa usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. I podsetio bih na činjenicu da je u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2024. godinu iskazan nivo usklađenosti od pedeset i jedan odsto.

Već naredne godine 2025. dakle, razmatrali smo veoma detaljno i na sednicama ovog odbora taj izveštaj. Stepen usklađenosti je podignut na šezdeset i tri procentna poena, za čitavih dvanaest odsto više u odnosu na prethodnu 2024. godinu, a mi smo u međuvremenu nastavili da radimo na podizanju nivoa usklađenosti trenutno, mada to varira nekada često sad oblikovnih okolnosti iz dana u dan, ali trenutno smo na nekih oko šezdeset i šest procenata sa ambicijom da u periodu koji je ispred nas dostignemo sedamdeset procenata usklađenosti, ali svakako držeći se onih magistralnih pravaca naše spoljne politike koje su definisane, dakle vojnomeutralnošću i političkom nezavisnošću i držeći se zaključaka još uvek svakako važećih bitnih i važnih zaključaka koji su prošli test vremena. Govorim o zaključcima našeg Saveta za nacionalnu bezbednost od dvadeset i petog februara 2022, što podrazumeva to da ne pristupamo režimu sankcija protiv Ruske, protiv Ruske federacije.

Još jednom se zahvaljujem na prilici da pojasnim ovih nekoliko stvari koje možda mogu biti i opšte poznate, ali je važno, čini mi se zbog naše, zbog naše opšte javnosti da iskoristimo svaku priliku da ih pojasnimo.

Hvala puno. Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik doktor Slobodan Cvejić. Izvolite.

Samo kratko. Ovo je nefunkcionalan način komunikacije da ovako razgovaram. Ja sam izneo svoje mišljenje i dao neke argumente. Uhmm, ni jednog momenta nisam rekao da će sredstva biti zamrznuta. I vi sad pričate o konferenciji koju je održao portparol.

Komesarka za proširenje je jasno rekla da sredstva će biti zaustavljena, isplata tih sredstava, što znači ceo taj vozić o kojem govorite od nekoliko tranši dok se ne ispune uslovi vezani za takozvane Mrdićeve zakone. I nema tu mnogo šta da se priča da li je Evropska komisija donela odluku ili nije. Komesarka je to iznela javno i to je činjenica. Ako bude ovo što se desilo sa visokim javnim tužilaštvom sa Visokim savetom tužilaštva prihvaćeno kao jedan truli kompromis i na osnovu toga bude rečeno, e dobro, sad je to korigovano, a trulo je zato što dva ključna tužioca koji su razotkrili poslednje dve velike afere, onih pet tona marihuane u-u Kruševcu iii ovaj slučaj korupcije oko nadstrešnice. Ako njih dvoje ne budu vraćeni da vode te slučajeve u kojima su već postigli značajne rezultate, jasno je o-o čemu se radi i kakav će to kompromis biti.

Ja n-ne verujem da će to da nam donese pomake u pridruživanju Evropi. Uhm, i vi ste dva puta govorili, kako sam ja rekao, zamrznuta sredstva, reč koju nisam izgovorio, ali to je način na koji vi vodite dijalog, zamenite teze i onda udri po tome. Što se tiče vašeg komentara, ja ni jednog momenta nisam rekao da vi ne statutarno vodite sednicu, da nije u zakonu predviđeno da nas vlada izveštava i tako dalje. Ja sam samo za ceo taj proces rekao da je besmislen u kontekstu našeg s-sporog, realnog približavanja Evropskoj uniji, što znači približavanja vrednostima i politikama Evropske unije. Tako da ste opet potrošili neko vreme da pričate sa mnom o nečemu što ja nisam izgovorio.