E, al' pa čovek ima amneziju.

Čovek ima amneziju. Čovek ima amneziju, pa dobro. Nemam ni šta drugo da kažem. Po tom pitanju. Neki očigledno nemaju ni osnovno vaspitanje da se bar malo zastide za sve ono što su radili po Srbiji.

Još nešto. Pošto vidim da se kolega Palalić javio, daću mu reč. Ovaj, gospodine Pavloviću, to vreme kada se država nenamenski zaduživala je prošlo. Vi novac od kredita možete da dobijete samo ako ispunjavate određene uslove i ne la-, ne nalazi se kao rezervno sredstvo na budžetu Trezora, već na posebnom računu po zakonu o budžetskom sistemu. Ta rezerva koju imamo je od redovnih prihoda budžeta, jer samo sa njom može na taj način da raspoložuje ministarstvo kao direktan nalogodavac trošenja budžetskih sredstava.

Pa napredovali smo kolega Nikeziću u zakonu o budžetskom sistemu. Izvolite, kolega Pavloviću.

Samo kratko dve stvari. Je, stvarno je činjenica da je dug 2001. godine bio, javni dug, mm, bio negde oko četrnaest milijardi. Mislim da se to tada u dolarima izražavalo ili u markama, sad ne mogu više da se, eh, setim. Eh, on je posle toga smanjen, eh, onim otpisom kamata koje za pariski rondonski klub, koje nismo mogli da plaćamo i ako smo hteli da plaćamo tokom devedesetih godina zbog sankcija, pa je time smanjena ta cifra o kojoj ste rekli šest i nešto milijardi, onda išlo na ovu stranu.

Što se tiče C Marketa, prosto činjenično s-, mislim oko sedamdeset sedam posto je privatizovan pre 2001. godine. Sve kasnije transakcije su sekundarne transakcije i realizovane su ne kroz stečaj, nego kroz ponudu za preuzimanje. E, tako je to bilo.Ahm, a ovih preostalih također kroz ponovnu preuzimanja kojih dvadeset tri društvene svojine na kraju otkupljeno, znači nema veze nikakve sa, sa stečajem. Ma jeste činjenica da su oni još ranije, odmah u prvim godinama privatizacije početkom devedesetih, i onda je to kada je promenjen Zakon o svojinskoj transformaciji 1996.

kad je stupio na scenu, onda je određeni sektor resornog ministarstva potvrdio tu, ahm, ranije urađenu privatizaciju kao ispravnu. Tako da to ne, ne, nema veze. C Market nema-

Dakle 1996. godine?

Kad je stupio na snagu novi Zakon o svojinskoj transmaraci-i, transformaciji 2006.

A ko je bio ministar devedes, jaja, Jorgovanka Tabaković, otkad?

Ne mogu da se setim uopšte. Ja ne govorim, ne govorim uopšte personalno, nego prosto kažem da je tada doneto dovod. Pa pa potvrđena je ta, ta privatizacija od pre, po poranijim propisima, privatizacija je potvrđena, samo to.

Uopšte nije pitanje personalno, nego u 2001. godini C Market već ulazi kao sedamdeset sedam postotno privatizovan. U tom smislu je i sam gospodin Radulović bio u toj klasi akcionara koji su imali, oni su očigledno imali neki dogovor, pa su direktori imali, ne znam, svi imali, najviši direktori imali hiljadu šeststo akcija, pa sledeći nivo hiljadu sto, i tako dalje. Tako da, u tom smislu je bio i vlasnik i faktički, ali na jedan nelegalan način kontrolisao tu kompaniju tako što je nije dozvoljavao da se održi skupština, al sad- akcionara uopšte. Tako da, godinama.

Tako da (smeh) sad to ostavimo sve po strani, nego prosto se zna C market i privatizacija C marketa nemaju veze sa stečajem. Hvala. I još jedno samo da iskoristim, nemojte da se ljutite, imam neku obavezu na sudu, ću morati samo čim bude bilo glasanje o ovoj tački dnevnog reda da napustim odbor. Da je nešto drugo ostalo bih, ali pošto je sud, onda moram da idem.

Da li se još neko javlja za reč? Ako nije, zaključujem raspravu. Prelazimo na glasanje. Predlažem da Odbor usvoji izveštaj sa predlogom zaključka koji upućujemo Narodnoj skupštini, a koji glasi:"Prihvata se Izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2025. godinu."

Stavljam na glasanje ovaj predlog. Ko je za? Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv jedan, od ukupno jedanaeste. Konstatujem da je Odbor jednogla-, već-većinom glasova prihvatio izveštaj sa predlogom zaključka izvestilaca odbora i predstavnik predlagane sednice Narodne skupštine biće predsednik Odbora Veroljba Arsić.

Četvrta tačka dnevnog reda razmatranje Izveštaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu, koju je podnela Komisija za kontrolu državne pomoći. Članom 9. stav 3. Zakona o kontroli državne pomoći utvrđuje da Komisija za kontrolu državne pomoći podnosi izveštaj o radu Narodne skupštine Republike Srbije do marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Postupajući u skladu sa napred navedenom zakonskom odredbom, Komisija za kontrolu državne pomoći podnela je Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o svom radu za 2025. godinu, te molim gospođicu Dragicu Jorgović, predsednika Komisije, da predstavi Izveštaj o radu Komisije za 2025. godinu. Izvolite.

Hvala najlepše. Poštovani predsedniče Odbora, poštovani članovi Odbora, pred vama se nalazi Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu. To je šesti izveštaj po redu koji je blagovremeno dostavljen ovom Odboru i ja ću istaći nekoliko najvažnijih informacija iz samog Izveštaja kada je u pitanju rad Komisije u protekloj godini. Najpre ću se osvrnuti na finansijske i kadrovske kapacitete Komisije, imajući u vidu da su ljudski resursi jedan od ključnih preduslova za efikasno i kvalitetno obavljanje poslova iz nadležnosti Komisije.

U toku 2025. godine nastavljeno je jačanje kadrovskih kapaciteta jer su primljena tri državna službenika na izvršilačkim radnim mestima i sekretar Komisije kao lice na položaju, te je ukupan broj zaposlenih na kraju 25. godine bio dvadeset i šest, i to dvadeset dva državna službenika i četiri člana Saveta. U odnosu na ukupan broj sistematizovanih radnih mesta, kapacitet popunjenosti bio je osamdeset posto. Nadovezaću se na dvadeset i šestu godinu s obzirom da je trend rasta nastavljen, tako da je procenat danas devedeset posto popunjenosti radnih mesta, odnosno ukupno dvadeset i devet zaposlenih i to pun petočlani, aa, sastav saveta koji je ovaj Odbor izabrao i dvadeset četiri zaposlenih, od čega sedamnaest u stručnoj službi Komisije i šest u pratećoj službi Komisije, pored toga i sekretar koji rukovodi radom obe službe.

Zašto ističem jačanje kadrovskih kapaciteta? Jer je jedan od merila za otvaranje Poglavlja 8. Politika konkurencije upravo jačanje kadrovskih kapaciteta, ali ne samo u broju zaposlenih, već i u poboljšanju kvaliteta rada i dodatnog obučavanja zaposlenih. S tim u vezi u dvadeset petoj godini određen je veliki broj obuka i radionica. Pre svega, zaposleni u Komisiji bili su polaznici značajnih obuka u zemlji i inostranstvu, od kojih bih izdvojila, aa, obuku i-i rad u Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije u DJ COMPu, gde je jedan zaposleni tokom boravka obavljao sve poslove koji po obimu i složenosti odgovaraju redovnim radnim zadacima službenika Evropske komisije.

Pored toga, značajne su bile obuke i treninzi za novo zaposlene u Komisiji za kontrolu državne pomoći u Briselu, kao i obuka u Portugalu, gde su kolege iz Komisije za kontrolu državne pomoći, zajedno sa drugim kolegama iz drugih organa Republike Srbije, bili-Bili eh polaznici obuka i eh predavanja u oblasti energetike, tako da sva ova predavanja i studijska putovanja doprinela su unapređenju praktičnih znanja i prosto primeni evropskih standarda u radu Komisije. Pored obuka koje su zaposleni pohađali u zemlji i inostranstvu, moram da istaknem da je veliki broj obuka su zaposleni i održali. Eh naime, jedan od važnih zadataka Komisije za kontrolu državne pomoći jeste da pripremi potencijalne davaoce državne pomoći za trenutak ulaska u Evropsku komisiju i za obaveze koje nas tada sve čekaju. Eh naime, u protekloj godini eh sprovedeno je četrnaest obuka u jedanest gradova širom Republike Srbije, na kojima je prisustvovalo preko dvesta pedeset polaznika, odnosno naših kolega iz jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine, ministarstava i fondova, tako da praktično pozvali smo sve koje smo prepoznali kao potencijalne davaoce. Eh pored toga, nastavljena je saradnja sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu u pogledu stručnih predavanja u okviru Pravne klinike pravog konkurencije, gde se ova materija i izučava.

I ono što bih takođe istakla jeste da je Komisija u 2025. godini bila domaćin predstavnicima tela za kontrolu državne pomoći Bosne i Hercegovine, što je bila zaista značajna prilika da razmenimo iskustva i dobru praksu u ovoj oblasti, a naročito iz perspektive zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, tako da je ova saradnja doprinela jačanju institucionalnih kapaciteta i regionalne saradnje i u oblasti politike konkurencije i u državnoj pomoći. Kad je u pitanju raspolaganje finansijskim sredstvima Komisije Zakonom o budžetu za 2025. godinu planirano je sto devet miliona sto šezdeset dve hiljade dinara, odnosno nakon izmena finansijskih planova, Komisija je imala na raspolaganju sto deset miliona pedeset tri hiljade dinara, od kojih je ukupno potrošeno sto tri miliona sto sedamdeset jedna hiljada petsto devedeset četiri dinara, odnosno devedeset četiri posto izvršenja budžeta. Najveći rashodi su bili za plate, naknade plate i doprinose za zaposlene, kao i za stalne troškove, kao što su energetski komunalni troškovi, troškovi komunikacije, troškovi zakupa u 2025.

godini, tako da kao što i vidite, budžet komisije zaista nije veliki i vrlo racionalno se sa njim raspolaže srazmerno broju i potrebama zaposlenih i nesmetan rad Komisije. Kad je u pitanju osnovna nadležnost komisije utvrđivanje postojanja i ocene usklađenosti državne pomoći, Komisija u dvadeset petoj godini donela ukupno šezdeset i tri akta. Savet Komisije održao je dvadeset dve sednice na kojima je doneto osam rešenja o utvrđivanju postojanja i oceni usklađenosti državne pomoći, gde je ocenjeno da su sve dodeljene državne pomoći usklađene sa pravilima. Davaoci tih pomoći su bili Ministarstvo privrede, Autonomna pokrajina Vojvodina i Grad Novi Sad. Zatim, doneta su dva pozitivna mišljenja o usklađenosti nacrta propisa sa pravilima i kriterijumima državne pomoći.

To su bili Nacrt pravilnika Grada Beograda u oblasti sporta i Nacrt pravilnika Fonda za inovacionu delatnost i tri obaveštenja kojima je akt koji predstavlja pravni osnov za dodelu državne pomoći ocenjen kao usklađen, ali ističem, tu su davaoci postupili suprotno Članu trideset jedan Zakona o kontroli državne pomoći, gde su ta akta prijavili Komisiji nakon njihovog donošenja, a ne pre. Tako da, upravo da bi se ovakve situacije izbekle i svele na minimum, Komisija intenzivno radi na svim aktivnostima koje su usmerene na podizanju svesti o pravilima državne pomoći, o samoj potrebi prijave državne pomoći pre same dodele, odnosno pre samog donošenja propisa koji predstavlja osnov za dodelu pomoći, tako da je u vezi sa tim izrađen i informativni i edukativni materijal koji predstavnici Komisije distribuiraju na obukama i seminarima i taj materijal prosto pruža pojašnjenje i odgovore na najčešća pitanja u vezi sa primenom ovih pravila. Takođe, na internet stran-- taj materijal možete pogledati na internet stranici. Možda sam napravila grešku što vam ovo prilikom nisam eh ponela da vam podelim, ali eh, na internet stranici možete se eh upoznati i sa biltenom, šestomesečnim biltenom koji Komisija objavljuje, a vezan je za sve sprovedene aktivnosti i aktuelnosti kako u Republici Srbiji, tako i u zemljama članicama Evropske unije. Sve odluke Komisije se objavljuju na sajtu (kašalj) pardon, tako da pored toga, na sajtu se objavljuju godišnji izveštaji o dodelenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji, godišnji izveštaji o radu Komisije, informator o radu i tabele dodeljene pomoći male vrednosti za svaku godinu po korisnicima, a za potrebe kumulacije.

Kada je u pitanju Godišnji izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći, iako je u dvadeset petoj godini usvojen izveštaj za dvadeset treću, ja bih se osvrnula na aktuelnu informaciju, odnosno na usvajanje izveštaja za dvadeset četvrtu godinu. U toku izrade samog izveštaja Komisija se zaista suočava sa određenim izazovima kada je u pitanju prikupljanje podataka od strane jedinica lokalne samouprave. Naime, eh rok za donošenje izveštaja je treći kvartal tekuće godine za prethodnu godinu, ali mi zaista taj rok i probijamo u cilju, kako bismo prikupili što više podataka od jedinica lokalne samouprave, a u cilju tačnosti i sveobuhvatnosti podataka u-za prikupljanje izveštaja za 2024. godinu od sto sedamdeset četiri jedinica lokalne samouprave, osamdeset šest jedinica lokalne samouprave nam je dostavilo podatke na naš zahtev, dok osamdeset osam jedinica lokalne samouprave se nije odazvalo na naš poziv za dostavljanje podataka u cilju izveštavanja, tako da ove godine smo dosta ranije krenuli sa prikupljanjem i sa ličnim pozivanjem predstavnika jedinica lokalne samouprave, a radi tačnosti i sveobuhvatnosti podataka. Kad je u pitanju godišnje izveštavanje o popisu šema državne pomoći eh u 2022.-Eh, pa u 2025.

godini ocenjen je popis šema za 2024. godinu, gde je ocenjeno ukupno trideset i četiri šeme, od čega je šest šema ocenjeno kao neusklađeno i svaki davalac je obavešten da se radi o neusklađenoj šemi i u kom smeru je potrebno da je izmeni do pune usklađenosti. Od tih neusklađenih šema u-- krajem prošle godine, ako se ne varam, jedna šema je, erm, prestala da važi, a upravo po obaveštenju Komisije. Er, druga važna nadležnost Komisije jesu normativne aktivnosti, er, sa stanovišta pristupanja Evropskoj uniji jer je jedno od m-od merila za otvaranje Poglavlja osam upravo harmonizacija sa pravnim tekovinama Evropske unije. Od usvojenih podzakonskih akata Vlada Republike Srbije je na predlog Komisije u prošloj godini usvojila Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti regionalne državne pomoći, pomoći male vrednosti, pomoći male vrednosti za obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa, zatim Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za širokopojasnu mrežu, a u toku 2026.

godine doneta je i Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti horizontalne državne pomoći, kao i propratno uputstvo za ocenjivanje usklađenosti posebnih slučajeva državne pomoći za istraživanje, razvoj i inovacije. Sve ove uredbe su prevedene na engleski jezik. Urađene su tabele usklađenosti sa pravilima Evropske komisije. Poslato je Evropskoj komisiji na dalju kontrolu. Pored toga, Komisija intenzivno radi na daljoj harmonizaciji, tako da se očekuje potpuna harmonizacija do kraja ove godine, jer trenutno radimo na nacrtima, uuu, uredbi iz oblasti energetike i finansiranja rizičnog ulaganja.

Što se tiče međunarodne saradnje, Komisija je korisnik dva projekta. To je EU podrška razvoju unutrašnjeg tržišta Srbije, koji datira od dvadeset treće godine i rok je bio do kraja ove godine. Međutim, kako je juče na Steering committeeju saopšteno, u hotelu Moskva, on će se produžiti do maja 27. i takođe korisnik smo i Plug 4 projekta. Dosta aktivnosti Komisija obavlja preko projekta.

Naročito strani eksperti su nam od velike koristi za efikasniju harmonizaciju propisa, a pored toga, naši zahtevi su i usmereni ka dodatnom usavršavanju, što kroz studijske posete relevantnim institucijama u zemljama članicama EU, ali i kroz posete Komisiji najvećih stručnjaka u ovoj oblasti, naročito u oblasti energetike i transporta. Iako se ne radi o radu Komisije u 2025. ja ću se osvrnuti na, na one aktuelnosti, odnosno ono na čemu Komisija je u toku ove godine radila, a što mislim da je značajno za ovaj Odbor. Pre svega, radna grupa izradila je Nacrt zakona o kontroli državne pomoći i nakon javnih konsultacija, erm, zakon je preveden. Urađene su tabele usklađenosti i poslat Evropskoj komisiji na kontrolu i na mišljenje.

Očekujemo da će prvi preliminarno, prvo preliminarno mišljenje stići u narednim sedmicama. Nacrti u potpunosti ispunjava sve preporuke Evropske komisije sadržane u izveštajima o napretku Republike Srbije, kao i izveštaje o sprovedenoj Peer review misiji u oblasti Poglavlja osam i kroz operativne zaključke sa sastanaka Odbora za stabilizaciju i pridruživanje i Pododbora za unutrašnje tržište i konkurenciju. Pored toga, Komisija u saradnji sa Ministarstvom finansija radi na izradi Akcionog plana za usklađivanje neusklađenih šema i u procesu izrade tog nacrta intenzivno sarađujemo sa svim davaocima radi prikupljanja podataka, kako bismo i taj nacrt do kraja juna usvojili i kako bi prosto Republika Srbija ispunila jedan od koraka propisanih reformskom agendom. Pored toga, radimo na ažuriranju inventara državne pomoći koji treba da dostavimo Vladi do kraja juna 2026. godine i nakon čega će biti poslat Evropskoj k-komisiji, nadamo se pozitivnoj oceni.

Tako da to bi bilo sve što se tiče samog rada Komisije u 2025. godini. Nastavićemo da i u narednom periodu radimo na svim aktivnostima u cilju ispunjavanja svih obaveza koje Republika Srbija ima na osnovu SSP-a i merila za otvaranje Poglavlja osam. Hvala na pažnji. .

Zahvaljujem. Otvaram raspravu. Da li se neko javlja za reč? (dvadeset sekundi pauza) Ako se niko ne javlja za reč, zaključujem raspravu i prelazimo na glasanje. Predlažem da Odbor usvoji, usvoji Izveštaj sa predlogom zaključka koji upućujemo Narodnoj skupštini, a koji glasi: Prihvata se Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog. Zaključujem glasanje. Za je glasalo devet, protiv jedan, od ukupno jedanaest, te konstatujem da je i Odbor većinom glasova prihvatio Izveštaj sa predlogom zaključka. Izvestilac Odbora i predstavnik predlagača na sednici Narodne skupštine biće predsednik Odbora Veroljub Arsić. Ovim smo iscrpili dnevni red sednice.

Zahvaljujem se svima na radu i zaključujem sednicu.