Na sednici, održanoj 18. maja, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, koje je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, podneto je 619 amandmana, od kojih je su Odbor i Vlada prihvatili 19 amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, podneto je 206 amandmana, a Odbor i Vlada prihvatili su pet amandmana. Na Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, podneto je 217 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 19 amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, podneto je 97 amandmana, a Vlada i Odbor prihvatili su šest amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, podneto je 54 amandmana, a Vlada i Odbor prihvatili su šest amandmana. Na Predlog zakona o putevima podneto je 313 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 13 amandmana. Na Predlog zakona o železnici, podneto je 310 amandmana, a Vlada i Odbor prihvatili su šest amandmana. Na Predlog zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju, podneto je 319 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 18 amandmana. Na Predlog zakona o interoperabilnosti železničkog sistema, podneto je 113 amandmana, a Vlada i Odbor prihvatili su 11 amandmana. Za izvestioca na sednici Narodne skupštine o podnetim amandmanima na predloge zakona izabrana je predsednica Odbora Katarina Rakić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Stojiljković, Marina Ristić, Jasmina Karanac, Dragan Jovanović, Snežana B. Petrović, Ognjen Pantović, dr Vladimir Orlić, Zoran Milekić, Jovica Jevtić, Dalibor Radičević i Stefana Miladinović.

Na sednici, održanoj 14. maja, članovi Odbora su razmatrali više predloga zakona u načelu i više predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, koji su predloženi za dnevni red Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine. Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Predlog zakona o putevima, Predlog zakona o železnici, Predlog zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju i Predlog zakona o interoperabilnosti železničkog sistema, obrazložili su predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i predstavnici Republičkog geodetskog zavoda. Učešće su obrazlaganju uzeli su Aleksandra Damnjanović, državni sekretar, Zoran Ilić, pomoćnik ministra, Jovanka Atanacković, pomoćnik ministra i Saša Stojanović, v. d. pomoćnika ministra. U nastavku rada razmotren je i Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o izmeni člana 50(a) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i Protokola o izmeni člana 56. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o nadzoru i upravljanju brodskim balastnim vodama i talozima iz 2004. godine, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o međunarodnom drumskom saobraćaju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o međunarodnom drumskom prevozu putnika i tereta, Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske u oblasti urbanizma i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis. Na kraju sednice, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili navedene predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, dr Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Aleksandar Stevanović, Stefana Miladinović, dr Ivan Bauer, Dragan Jovanović, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su, na sednici od 3. aprila, utvrdili ispravku amandmana Odbora na član 5. Predloga zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, i to u stavu 1. i stavu 4. Sednici je predsedavala Katarina Rakić, predsednica Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Jovica Jevtić, dr Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Snežana B. Petrović, Olivera Pešić, Krsto Janjušević, dr Ivan Bauer i Danijela Stojadinović.

Na sednici održanoj 2. aprila, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, u pojedinostima. Na Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka podneto je ukupno 49 amandmana narodnih poslanika, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Odbor je podneo i jedan svoj amandman na član 5. stav 4. Predloga zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji su članovi Odbora jednoglasno prihvatili. Sednici je predsedavala predsednice Odbora Katarina Rakić a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Stefana Miladinović, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Olivera Pešić, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 22. marta, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložile su predstavnice predlagača Godana Zorić i Vasilija Živanović iz Republičkog geodetskog zavoda i tom prilikom istakle da se ovim zakonom uređuje uspostavljanje i održavanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka u Republici Srbiji (NIGP). Poseban cilj NIGP je uspostavljanje infrastrukture koja olakšava pristup informacijama o životnoj sredini, tako što će osigurati javni pristup i ukloniti prepreke za razmenu podataka između organa javne vlasti, kako na nacionalnom nivou tako i u okviru prekogranične saradnje. Predstavnice predlagača upoznale su članove Odbora sa podatkom sa su organi za uspostavljanje NIGP Savet NIGP i radne grupe NIGP i dodale da savet NIGP čini 17 članova koje imenuje Vlada na period od četiri godine. U nastavku sednice, navele su da će se donošenjem ovog zakona omogućiti razvoj privredne aktivnosti i podržaće se stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu. Istaknuto je da je cilj usvajanja predloženog zakona usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom i da se na taj način stvara pravni osnov za donošenje podzakonskih akata, koja zajedno sa zakonom čine pravni okvir za potpunu implementaciju INSPIRE direktive u nacionalno zakonodavstvo, koja se mora izvršiti u propisanom roku, kao uslov za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji. Na kraju sednice, članovi Odbora su većinom glasova usvojili Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Stojiljković, dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Stefana Miladinović, Goran Kovačević i Dragan Jovanović.

Na sednici Odbora, održanoj 25. januara, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. aprila do 30. juna 2017. godine i za period od 1. jula 2017. godine do 30. septembra 2017. godine. Izveštaje o radu Ministarstva narodnim poslanicima obrazložila je državna sekretarka Tatjana Matić sa saradnicima. Matić je navela da je Sektor za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj u pomenutom periodu bio usmeren na zakonodavne aktivnosti, odnosno na izradu Zakona o elektronskim komunikacijama i izrada Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi. Ministarstvo je pripremilo i strategiju razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, koja će postaviti glavne ciljeve i pravce uspešnog razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji. Ulaganje u ovu oblast uticaće na rast bruto društvenog proizvoda, konkurentnosti svih sektora privrede i unapređenje kvaliteta života građana. Nakon zajedničkog pretresa prve i druge tačke dnevnog reda sednice Odbor je, većinom glasova, usvojio Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. aprila do 30. juna 2017. godine i Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. jula 2017. godine do 30. septembra 2017. godine. U nastavku sednice Narodna skupština razmotrila je predstavke građana na predlog radne grupe Odbora. Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na sedam pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Radoslav Cokić, dr Vladimir Orlić, Dragan Jovanović, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Goran Kovačević, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Na sednici, održanoj 23. novembra, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, koji je podnela Vlada. Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica istakao je da je cilj ovog Ugovora stvaranje Transportne zajednice u oblasti drumskog, železničkog, unutrašnjeg vodnog i pomorskog saobraćaja, kao i razvoj transportne mreže između Evropske unije i Strana potpisnica iz Jugoistočne Evrope (šest zemalja Zapadnog Balkana). Potvrđivanje Ugovora ima za cilj da se postigne zajednički konsenzus na nivou regiona i da Srbija, kada bude blizu ulaska u EU, bude spremna da postane punopravni partner kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura. Takođe, Miodrag Poledica istakao je da je cilj Ugovora da se u saradnji sa organima Uprave carine pojednostave sve granične procedure, koje se nalaze između strana potpisnica ovog sporazuma. Potvrđivanjem Ugovora o osnivanju Transportne zajednice razviće se petogodišnji planovi koji se odnose na izgradnju i rekonstrukciju transportne infrastrukture u drumskom, vodnom, železničkom i vazdušnom saobraćaju i otvara se mogućnost korišćenja međunarodnih finansijskih fondova. Državni sekretar je upoznao članove Odbora sa podatkom da je tokom prošle godine kroz program IPA Evropske Unije iz 2015. godine, Srbija po prvi put dobila grant u iznosu od 80 miliona evra za transportnu infrastrukturu. Uz Ugovor o osnivanju transportne zajednice priložena je Deklaracija Republike Srbije u kojoj se ukazuje da je, u skladu sa međunarodnim pravom, teritorija Kosova i Metohije pod međunarodnom upravom u sastavu Republike Srbije i da prihvatanje Ugovora od strane Republike Srbije ne može da se smatra priznavanjem nezavisnosti „Kosova“, istakla je Vesna Laković, viši savetnik u sektoru za međunarodne odnose. Posle kraće rasprave, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice. Na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, narodni poslanik dr Aleksandar Martinović podneo je amandman na član 4. Predloga zakona, a Odbor je većinom glasova predložio Narodnoj skupštini da isti prihvati. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Radoslav Cokić, Krsto Janjušević, Zoran Milekić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović i Snežana B. Petrović.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, u okviru održavanja sednice Odbora van sedišta Narodne skupštine, obišli su gradilište na južnom kraku Koridora 10, deonica od Niša ka granici sa BJRM (E 75) u delu kroz Grdeličku klisuru u dužini od 26,3 km. Specifičnost i izazov u izgradnji ovog dela Koridora 10 predstavlja činjenica da je u uskom prostoru predviđen prolazak trase budućeg autoputa, na kome se istovremeno već nalazi postojeći državni put II B reda, kao i bivši regionalni put, međunarodna pruga Beograd–Niš, državna granica sa BJRM, vijugavo korito reke Južne Morave, kao i brojna tehnička infrastruktura. V.d. direktora Koridora 10 Zoran Babić, kao domaćin, zajedno sa narodnim poslanicima obišao je gradilište sa usputnim zadržavanjem na izabranim lokacijama. Obilazak je započet na početku prve od šest deonica u izgradnji, gde su u toku bili asfalterski radovi. Narodni poslanici obišli su i radove na osiguranju nekoliko kosina, zatim radove na levoj cevi tunela Predejane, prosečne dužine 1 km, sa zadržavanjem u zoni niše za havarisana vozila, gde je u toku bilo betoniranje kalote u veznom tunelu za prolaz vozila. Tokom obilaska, narodni poslanici obišli su petlju Predejane gde su radovi na mostovskim konstrukcijama u završnoj fazi, a na ovom delu deonice izvedeno je ukupno 330 montažnih nosača. U zoni ove petlje, u toku su intenzivni zemljani radovi na izgradnji nasipa budućeg autoputa, kao i na krakovima same petlje. Na autoputu E 75, na delu kroz Grdelički klisuru, predviđena je izgradnja 32 mosta, a članovi Odbora su obišli radove na mostovima Morava 2 i Vrla. Po završetku obilaska gradilišta, članovi Odbora su održali 21. sednicu u gradilišnom kampu Kržince, na kojoj su razmatrali Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period april–jun 2017. godine. Informaciju o radu obrazložio je pomoćnik ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Đorđe Milić i tom prilikom upoznao članove Odbora sa zakonodavnim i normativnim aktivnostima Ministarstva u oblasti vodnog, vazdušnog, drumskog i železničkom saobraćaja u izveštajnom periodu. Milić je informisao Odbor o realizovanim projektnim, bilateralnim i međunarodnim aktivnostima u pomenutom periodu. Pomoćnik ministra Saša Stojanović je u nastavku sednice govorio o stanju i fazi u kojoj se nalaze radovi na Koridoru 10 i istakao da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u saradnji sa Koridorima Srbije, uradilo sve što je bilo u okviru njihovog delokruga, a odnosi se između ostalog na rešavanje imovinskopravnih odnosa, raseljavanje stanovništva, rešavanje problema eksproprijacije i ostale socijalne aspekte. Kako je naveo pomoćnik ministra, neophodno je da izvođači radova urade svoj posao kvalitetno i u predviđenim rokovima, a da resorno ministarstvo, kao kontrolni organ, kontroliše i nadgleda njihov rad na terenu i da provera projektnu dokumentaciju. U nastavku izlaganja upoznao je članove Odbora sa infrastrukturnim projektima koji su trenutno u procesu ugovaranja, kao što su deonica Novi Sad - Ruma, Niš–Priština, Požega–Boljare i Pojate–Preljina. Stojanović je naveo da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pripremilo Nacrt zakona o putevima, koji je prošao javnu raspravu, a obuhvatiće kompletnu putnu mrežu i sve kategorije puteva. Nacrt zakona trebalo bi da reši uočene nedostatke i nepravilnosti u primeni važećih pravnih propisa iz oblasti puteva, da uredi preciznije uslove i način upravljanja, zaštite i održavanja puteva, naveo je pomoćnik ministra. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora su jednoglasno usvojili Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period april–jun 2017. godine. Odbor je sednicu održao van sedišta Narodne skupštine uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Stefana Miladinović a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dragan Vesović, Krsto Janjušević, Jasmina Karanac, Goran Kovačević, Ivana Nikolić, Ognjen Pantović, Vladimir Petković, Snežana B. Petrović, Dalibor Radičević i Ivana Stojiljković

Na sednici održanoj 12. oktobra, članovi Odbora su odlučili da u amandmanima koje je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije na Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, izvrši sledeće ispravke: u amandmanu IV, podnetom na član 51. Predloga zakona, kojim se briše stav 4. i menja stav 6, umesto „st. 1-5.“ treba da stoji „st. 1-4.“ i u amandmanu VII, podnetom na član 70. Predloga zakona, u stavu 2. umesto „čl. 48. stav“ treba da stoji „čl. 48. stav 4“. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Stojiljković, Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Radoslav Cokić, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Dragan Jovanović, dr Dragan Vesović, Jelena Žarić Kovačević i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 6. oktobra, članovi Odbora razmatrali su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti i Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti podneto je ukupno sedam amandmana narodnih poslanika, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Na Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju podneto je ukupno 49 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 23 amandmana, dok su ostali odbijeni. Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije je podneo sedam amandmana na članove 24, 29, 36, 51, 66, 69 i 70. Predloga zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, koje je resorno ministarstvo prihvatilo. U nastavku sednice, zamenica predsednice Odbora obavestila je članove da će se do kraja oktobra održati sednica Odbora van sedišta, u opštini Vladičin Han, na kojoj će se razmatrati tromesečna informacija o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Tom prilikom članovi Odbora obići će i radove na izgradnji dela deonice autoputa kroz Grdeličku klisuru. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Stefana Miladinović a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Stojiljković, Ivana Nikolić, Ivan Karić, Radoslav Cokić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Vladimir Petković i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 28. septembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti i Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Predlog zakona o izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti obrazložio je predstavnik Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije Milan Vojvodić istakavši da se predloženim izmenama Zakona omogućava da poslove CERT-A republičkih organa obavlja Uprava za zajedničke poslove republičkih organa (UZZPRO), koja je u vreme donošenja Zakona bila nadležna za poslove projektovanja, izgradnje i obezbeđivanja funkcionisanja računarske mreže republičkih organa i njeno povezivanje na Internet, kao i podršku u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u republičkim organima. Predloženim izmenama Zakona omogućava se da poslove CERT-a republičkih organa vrši organ nadležan za projektovanje, razvoj, izgradnju, održavanje i unapređenje računarske mreže republičkih organa, za čije obavljanje je sada nadležna Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Pored toga, s obzirom na navedene promene, predloženo je da se izmenama Zakona predvidi da predstavnici CERT-a republičkih organa učestvuju u radu Tela za koordinaciju poslova informacione bezbednosti. Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije Tatjana Matić, i tom prilikom istakla da će donošenje zakona predstavljati iskorak u pravnom uređivanju elektronskog poslovanja, kao i u funkcionisanju elektronskog poslovanja u stvarnosti. U nastavku izlaganja, istakla je da je osnovni cilj zakonskog uređivanja, podsticanje bržeg i efikasnijeg poslovanja uz smanjenje troškova poslovanja, razvijanje tržišta usluga od poverenja, modernizacija i omogućavanje efikasnijeg rada organa javnih vlasti i privrednih subjekata. Takođe, dodala je da će donošenje zakona omogućiti građanima lakši i sigurniji pristup uslugama organa javne vlasti i drugih subjekata, kao i pouzdano čuvanje elektronskih dokumenata. Državna sekretarka je navela da je zakon podjednako značajan za građane, privredu, državnu upravu, lokalnu samoupravu i ostale subjekte i da će usvojena zakonska rešenja urediti oblasti koje se tiču elektronskog dokumenta, elektronske identifikacije, usluga od poverenja, elektronskog potpisa i pečata i elektronskog čuvanja dokumenata. Digitalizacijom dokumenata postiže se smanjenje upotrebe dokumenata u papirnom obliku, veća pristupačnost dokumentima i omogućava se lakše pretraživanje, korišćenje i publikovanje dokumenata, navela je Tatjana Matić. Nakon kratke diskusije, članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati oba predloga zakona u načelu. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Radoslav Cokić, Dragan Jovanović, Zoran Milekić, Ivana Stojiljković, Goran Ćirić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Vladimir Petković, dr Dragan Vesović, Jovica Jevtić i Snežana Petrović.

Na sednici održanoj 14. septembra, članovi Odbora razmatrali su Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) za 2016. godinu. Izveštaj o radu predstavio je direktor RATEL-a dr Vladica Tintor i tom prilikom istakao da je 2016. godinu obeležio prihod od oko 105 miliona evra na račun budžeta Republike Srbije, kao rezultat aukcije iz 2015. godine od oslobođenih frekvencija, odnosno nakon uspešno sprovedene digitalizacije na teritoriji cele Srbije. Na tržištima elektronskih komunikacija i poštanskih usluga tokom 2016. godine, pojavili su se novi virtuelni mobilni operatori u našoj zemlji, poput Mundio mobajla i Globaltela. Tintor je naveo da je u protekloj godini potpisan memorandum o saradnji na polju kvaliteta servisa i planiranja radio-frekvencijskog spektra sa regulatornim agencijama Hrvatske, Češke, Slovačke, Ukrajine i Rumunije, kao i novi Sporazum o razumevanju između Bosne i Hercegovine i RATEL–a. Direktor RATEL-a upoznao je članove Odbora sa podatkom da su ukupni prihodi u 2016. godini iznosili 1,88 milijardi dinara, dok je iznos ukupnih rashoda bio 823 miliona dinara. Razliku sredstava između prihoda i rashoda, agencija je uplatila na odgovarajući račun javnih prihoda budžeta Republike Srbije i AP Vojvodine, a ista će se koristiti za unapređenje i razvoj u oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva, dodao je Tintor. Podsetio je članove Odbora da su odlukom Narodne skupštine, 3. marta 2016. godine imenovani novi članovi Upravnog odbora, koji je u novom sazivu održao deset sednica. Na sednicama je doneto više pravilnika, predloga pravilnika, odluka, internih akata, Plan rada, Finansijski plan i Plan nabavki za 2017. godinu, istakao je Tintor. Takođe, upoznao je članove Odbora da je od 1. februara 2016. godine sedište RATEL-a premešteno u Palmotićevu 2, u Beogradu što je Agenciji obezbedilo kvalitetniji i povoljniji prostor za rad. U nastavku izlaganja, Tintor je predstavio regulatorne aktivnosti i naveo da je Agencija u protekloj godini donela Izmene i dopune Plana numeracije, Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o određivanju tarifnih stavova za univerzalnu poštansku uslugu i Odluku o izmeni Odluke o određivanju relevantnih tržišta podložnih prethodnoj regulaciji. U oblasti radio-komunikacije, RATEL je u toku 2016. godine izdao 9.370 pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencije. Tintor je podsetio da je od 1. aprila 2014. godine korisnicima fiksne telefonije omogućeno da prilikom promene operatora zadrže svoj pretplatnički broj i naveo da je do kraja 2016. godine 183.000 pretplatnika to i učinilo. Nakon detaljnog izlaganja direktora RATEL-a dr Vladice Tintora, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2016. godinu. U nastavku sednice, Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na šest pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Radosav Cokić, Aleksandar Stevanović, Dragan Jovanović, Zoran Milekić, Goran Ćirić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Jovica Jevtić, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 29. maja, članovi Odbora razmatrali su izveštaje o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 01. jula do 30. septembra 2016. godine, za period od 01.10.2016. godine do 31.12.2016. godine i za period od 01.01.2017. godine do 31.03.2017. godine. Državni sekretar Aleksandra Damnjanović informisala je članove Odbora o sprovedenoj zakonodavnoj i normativnoj aktivnosti u izveštajnom periodu, ističući da se zakoni doneti u pomenutom periodu implementiraju i da su veoma svrsishodni. Damnjanović je istakla da je trend rasta izdavanja građevinskih dozvola i dalje u porastu i dodala da je u martu ove godine izdato oko 1500 istih, što ujedno prati i porast vrednosti ukupno izvedenih radova u građevinarstvu. Zakonom o planiranju i izgradnji, koji se primenjuje od 1. marta ove godine, omogućava se objedinjena procedura izdavanja građevinskih dozvola za najviše 28 dana, navela je državna sekretarka. U nastavku izlaganja, upoznala je članove Odbora sa primenom Zakona o ozakonjenju objekata, ističući da se isti implementira i da se ovim zakonom uređuju uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekata izgrađenih bez građevinske dozvole i dodala da su, po prvi put, u Srbiji popisani svi objekti bez građevinske dozvole. Takođe, dodala je da će do kraja meseca maja biti kompletno urađena kategorizacija objekata koji će biti ozakonjeni. Državni sekretar Miodrag Poledica informisao je Odbor o realizovanim aktivnostima u železničkom, drumskom, vazdušnom i vodnom saobraćajem, a Maja Matija Ristić, sekretar ministarstva, informisala je članove Odbora da je izveštaj Državne revizorske institucije o sistemu finansijskog upravljanja u Ministarstvu, svrsishodan i ekonomski opravdan i dodala da je, na današnji dan, izvršenje budžeta 26 odsto. Nakon kraće diskusije članovi Odbora su većinom glasova usvojili izveštaje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za pomenute periode. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članovi Odbora Ivana Nikolić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, dr Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Aleksandar Stevanović, Stefana Miladinović, Dragan Jovanović, dr Dragan Vesović, Zoran Milekić i Snežana Petrović.

Na sednici Odbora, održanoj 26. maja, članovi Odbora vodili su zajednički i jedinstveni pretres o svim tačkama dnevnog reda sednice. Mirjana Trifunović, v.d. pomoćnika ministra u sektoru za železnički saobraćaj, članovima Odbora obrazložila je Predlog odluke o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine, koji je podnela Vlada. Ona je navela da je cilj donošenja ovog akta, u skladu sa propisanim Zakonom o železnici, zaokruživanje planiranja izgradnje, rekonstrukcije, i održavanja železničke infrastrukture. Ujedno, ovim predlogom odluke, detaljno će se odrediti prioriteti razvoja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja funkcionalnosti železničke infrastrukture. Donošenjem ovog akta realizuje se ovlašćenje Narodne skupštine da, na predlog Vlade, donese odluku o Nacionalnom programu, koje je propisano Zakonom o železnici. Trifunović je navela da se pored kreditnih sredstava, bilateralnih aranžmana i budžeta Republike Srbije, veliki napori ulažu da se značajna sredstva obezbede iz pretpristupnih fondova Evropske unije. U nastavku sednice, predstavnici Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu istakli su da se Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Specijalne administrativne regije Hong Kong Narodne Republike Kine o vazdušnom saobraćaju, koji je podnela Vlada, tiče standardnih regulisanja odnosa između dve države u odobravanju određenih vazduhoplovnih sloboda. Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, koji je podnela Vlada, rečeno je da se Sporazum odnosi na potrebu za sletanjem aviona na osiječki aerodrom, odnosno aerodrom Nikola Tesla, usled duvanja jakih istočnih vetrova. Naime, kontrolori leta iz Republike Srbije imali bi slobodu da vode letove koji preleću delom preko Republike Hrvatske i sleću na aerodrom Nikola Tesla u Beogradu, i obrnuto. O Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, zaključenog razmenom nota, koji je podnela Vlada, predstavnici Ministarstva istakli su da se predviđa liberalizacija tranzitnog prevoza stvari. Nakon obrazloženja, članovi Odbora prihvatili su sva četiri predloga zakona, a za izvestioca na sednici Narodne skupštine izabrana je Katarina Rakić, predsednica Odbora. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Ivana Stojiljković, dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Ognjen Pantović, Stefana Miladinović i Zoran Milekić.

Na sednici održanoj 17. maja, članovi Odbora razmatrali su izveštaje o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 01. jula do 30. septembra 2016. godine, za period od 01.10.2016. godine do 31.12.2016. godine i za period od 01.01.2017. godine do 31.03.2017. godine. Predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija upoznali su članove Odbora sa izveštajima o radu Ministarstva za pomenute periode. Pomoćnik ministra Sava Savić istakao je da je Nacrt zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, koji je izrađen u saradnji sa Ministarstvom privrede, upućen Vladi na razmatranje, a koji, pored toga što obuhvata postojeći Zakon o elektronskom poslovanju, Zakon o elektronskom dokumentu i Zakon o elektronskom potpisu, dodatno uređuje usluge od poverenja, u smislu sigurne dostave i dugotrajnog čuvanja elektronskih dokumenata, i potpuno omogućava rad prilikom kreiranja elektronskog dokumenta i svih procesa koji se odnose na obradu pomenutog dokumenta. U nastavku izlaganja, Savić je upoznao članove Odbora da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija izradilo Strategiju razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine, a odnosi se na sistemsku podršku tom sektoru, kroz razvoj IT sektora u domenu razvoja ljudskih resursa. Dodao je da je zbog nedostatka stručnog kadra u školama, održano niz obuka u oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija u skladu sa Evropskim standardima, a sve u cilju jačanja kapaciteta i stavljanja u svrhu digitalnih kabineta u osnovnim školama na području Srbije. Istakao je da je kroz ovu obuku prošlo 735 nastavnika u osnovnim i 228 nastavnika u srednjim školama. Predstavnik Ministarstva upoznao je članove Odbora da je 27. februara 2017. godine, osnovan Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, kako bi svi građani, uključujući i decu, mogli da prijave ugrožavanje bezbednosti dece na internetu i dobiju neophodne savete iz te oblasti. Savić je dodao da je u pomenutom periodu doneto viši uredbi koje bliže uređuju mere zaštite IKT sistema od posebnog značaja i istakao da su uredbe stupile na snagu 3. marta ove godine, kao i da su sve relevantne institucije u obavezi da ih primenjuju. Upoznao je članove Odbora sa posetom predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republici Indiji, koja je rezultirala potpisanim Memorandumom o razumevanju u oblasti informacionih tehnologija i elektronike sa Ministarstvom elektronike i tehnologije Republike Indije. Predstavnica Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Andan upoznala je članove Odbora sa sprovedenim aktivnostima u oblasti poštanskih usluga, ističući da je u Ministarstvu pripremljen Predlog strategije razvoja poštanskih usluga za period od 2017. do 2020. godine, koji je prošao javnu raspravu i očekuje se da će Strategija biti usvojena do kraja ovog meseca. Pored toga, Ministarstvo je radilo na izradi Nacrta zakona o poštanskim uslugama, koji je takođe prošao javnu raspravu i dobio pozitivna mišljenja svih relevantnih institucija i ministarstava. U nastavku izlaganja, istaknuto je da je Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama upućen u skupštinsku proceduru i da predstavlja jedan savremen, sistemski zakon koji ima za cilj da uredi ovu oblast koja je krucijalna za dalji razvoj privrede, kao i za unapređenje kvaliteta života svakog građanina Srbije. Ovim zakonom poboljšane su i preciznije uređene neke od odredbi važećeg Zakona. Nakon diskusije koja je usledila, članovi Odbora usvojili su izveštaje o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za pomenute periode. U nastavku sednice Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na osam pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Aleksandar Stevanović, Stefana Miladinović, Dragan Jovanović, Zoran Milekić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Ognjen Pantović, Jovo Ostojić, Jovica Jevtić, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 28. februara, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom obrazložio je Veljko Kovačević, v.d. pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kovačević je tom prilikom istakao da će ovim sporazumom reka Tisa biti otvorena za plovidbu brodova bez obzira na to pod čijom zastavom plove, za razliku od Sporazuma iz 1955. godine, kada su plovili brodovi samo pod srpskom i mađarskom zastavom. Takođe, naveo je da se ovim sporazumom reka Tisa uključuje u Transevropsku mrežu vodnih puteva, što predstavlja dobru osnovu za razvoj bilateralne saradnje i dobrosusedskih odnosa. Reka Tisa imaće režim reke Dunav, odnosno Tisom će ploviti, ne samo brodovi sa zastavom Evropske unije, već brodovi svih država, istakao je Kovačević. Članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom. U nastavku sednice članovi Odbora prihvatili su predlog Radne grupe za postupanje po svim predstavkama upućenih Odboru. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Jovica Jevtić, Zoran Milekić, dr Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Ivana Stojiljković, Ivan Karić, Jovo Ostojić, Balša Božović, Snežana B. Petrović, Dragan Vesović, Dragan Jovanović i Jasmina Karanac.