Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.11.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

04.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

OBRAĆANJA

...

Dragomir Milojević

Poštovani narodni poslanici, predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre pravde, predsedniče Ustavnog suda Srbije, dame i gospodo, zaista je u ovom trenutku koji je možda jedan od najvažnijih trenutaka u mom ličnom i profesionalnom životu teško naći reči a pri tom ne upasti u zamku ponavljanja stereotipa.
Podsećam da mi je dužnost i obaveza da se zahvalim vama, narodnim poslanicima, Narodnoj skupštini Republike Srbije, što ste mi ukazali poverenje, a meni čast, time što ste me izabrali za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, najviše sudske institucije u Republici Srbiji.
Istovremeno, koristim ovu priliku, a možda će neko reći da je i zloupotrebljavam, time što ću se zahvaliti i svim sudijama Vrhovnog kasacionog suda koji su mi dali podršku jer bez njihove podrške sigurno ne bih stajao ovde pred vama.
Kao što sam rekao, stojim sada pred vama svestan izazova koji stoje predamnom, pre svega u sprovođenju daljih reformi pravosuđa. Svestan sam svojih obaveza i dužnosti u daljem usmeravanju najkompleksnijih i najznačajnijih reformi koje su u toku u Republici Srbiji.
S druge strane, spreman sam da zajedno sa koleginicama i kolegama sudijama širom Srbije, svojim radom i sa njihovom zajedničkom saradnjom, stvorim organizovano, stabilno i moćno sudstvo. Moćno sudstvo koje će karakterisati nezavisnost, nepristrasnost, efikasnost, odgovornost i transparentnost.
Zaista sam malo uzbuđen pa je teško reći ono što sam naumio da vam kažem, ali sigurno je da sudstvo samo neće moći da iznese taj teret i da stigne do cilja u naznačenom smislu. Stoga je potrebna pomoć svih relevantnih institucija i subjekata, pre svega Narodne skupštine, koja u tom cilju zauzima najznačajnije mesto, pre svega u domenu donošenja zakona, kvalitetnih zakona koji su u skladu sa evropskim zakonima, evropskim standardima i sada već evropskim pravom tzv. „ekijem“. Samo tako ćemo postići ciljeve koje sam unapred pomenuo, vezano za karakteristike našeg sudstva.
Na kraju, još jedanput vam se zahvaljujem na ukazanom poverenju i nadam se da ću svojim radom to ukazano poverenje i opravdati. Hvala na pažnji i živeli.
...

Dragomir Milojević

Poštovani narodni poslanici, predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre pravde, predsedniče Ustavnog suda Srbije, dame i gospodo, zaista je u ovom trenutku koji je možda jedan od najvažnijih trenutaka u mom ličnom i profesionalnom životu teško naći reči a pri tom ne upasti u zamku ponavljanja stereotipa.
Podsećam da mi je dužnost i obaveza da se zahvalim vama, narodnim poslanicima, Narodnoj skupštini Republike Srbije, što ste mi ukazali poverenje, a meni čast, time što ste me izabrali za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, najviše sudske institucije u Republici Srbiji.
Istovremeno, koristim ovu priliku, a možda će neko reći da je i zloupotrebljavam, time što ću se zahvaliti i svim sudijama Vrhovnog kasacionog suda koji su mi dali podršku jer bez njihove podrške sigurno ne bih stajao ovde pred vama.
Kao što sam rekao, stojim sada pred vama svestan izazova koji stoje predamnom, pre svega u sprovođenju daljih reformi pravosuđa. Svestan sam svojih obaveza i dužnosti u daljem usmeravanju najkompleksnijih i najznačajnijih reformi koje su u toku u Republici Srbiji.
S druge strane, spreman sam da zajedno sa koleginicama i kolegama sudijama širom Srbije, svojim radom i sa njihovom zajedničkom saradnjom, stvorim organizovano, stabilno i moćno sudstvo. Moćno sudstvo koje će karakterisati nezavisnost, nepristrasnost, efikasnost, odgovornost i transparentnost.
Zaista sam malo uzbuđen pa je teško reći ono što sam naumio da vam kažem, ali sigurno je da sudstvo samo neće moći da iznese taj teret i da stigne do cilja u naznačenom smislu. Stoga je potrebna pomoć svih relevantnih institucija i subjekata, pre svega Narodne skupštine, koja u tom cilju zauzima najznačajnije mesto, pre svega u domenu donošenja zakona, kvalitetnih zakona koji su u skladu sa evropskim zakonima, evropskim standardima i sada već evropskim pravom tzv. „ekijem“. Samo tako ćemo postići ciljeve koje sam unapred pomenuo, vezano za karakteristike našeg sudstva.
Na kraju, još jedanput vam se zahvaljujem na ukazanom poverenju i nadam se da ću svojim radom to ukazano poverenje i opravdati. Hvala na pažnji i živeli.
...

Dragomir Milojević

Poštovani narodni poslanici, predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre pravde, predsedniče Ustavnog suda Srbije, dame i gospodo, zaista je u ovom trenutku koji je možda jedan od najvažnijih trenutaka u mom ličnom i profesionalnom životu teško naći reči a pri tom ne upasti u zamku ponavljanja stereotipa.
Podsećam da mi je dužnost i obaveza da se zahvalim vama, narodnim poslanicima, Narodnoj skupštini Republike Srbije, što ste mi ukazali poverenje, a meni čast, time što ste me izabrali za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, najviše sudske institucije u Republici Srbiji.
Istovremeno, koristim ovu priliku, a možda će neko reći da je i zloupotrebljavam, time što ću se zahvaliti i svim sudijama Vrhovnog kasacionog suda koji su mi dali podršku jer bez njihove podrške sigurno ne bih stajao ovde pred vama.
Kao što sam rekao, stojim sada pred vama svestan izazova koji stoje predamnom, pre svega u sprovođenju daljih reformi pravosuđa. Svestan sam svojih obaveza i dužnosti u daljem usmeravanju najkompleksnijih i najznačajnijih reformi koje su u toku u Republici Srbiji.
S druge strane, spreman sam da zajedno sa koleginicama i kolegama sudijama širom Srbije, svojim radom i sa njihovom zajedničkom saradnjom, stvorim organizovano, stabilno i moćno sudstvo. Moćno sudstvo koje će karakterisati nezavisnost, nepristrasnost, efikasnost, odgovornost i transparentnost.
Zaista sam malo uzbuđen pa je teško reći ono što sam naumio da vam kažem, ali sigurno je da sudstvo samo neće moći da iznese taj teret i da stigne do cilja u naznačenom smislu. Stoga je potrebna pomoć svih relevantnih institucija i subjekata, pre svega Narodne skupštine, koja u tom cilju zauzima najznačajnije mesto, pre svega u domenu donošenja zakona, kvalitetnih zakona koji su u skladu sa evropskim zakonima, evropskim standardima i sada već evropskim pravom tzv. „ekijem“. Samo tako ćemo postići ciljeve koje sam unapred pomenuo, vezano za karakteristike našeg sudstva.
Na kraju, još jedanput vam se zahvaljujem na ukazanom poverenju i nadam se da ću svojim radom to ukazano poverenje i opravdati. Hvala na pažnji i živeli.
...

Dragomir Milojević

Poštovani narodni poslanici, predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre pravde, predsedniče Ustavnog suda Srbije, dame i gospodo, zaista je u ovom trenutku koji je možda jedan od najvažnijih trenutaka u mom ličnom i profesionalnom životu teško naći reči a pri tom ne upasti u zamku ponavljanja stereotipa.
Podsećam da mi je dužnost i obaveza da se zahvalim vama, narodnim poslanicima, Narodnoj skupštini Republike Srbije, što ste mi ukazali poverenje, a meni čast, time što ste me izabrali za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, najviše sudske institucije u Republici Srbiji.
Istovremeno, koristim ovu priliku, a možda će neko reći da je i zloupotrebljavam, time što ću se zahvaliti i svim sudijama Vrhovnog kasacionog suda koji su mi dali podršku jer bez njihove podrške sigurno ne bih stajao ovde pred vama.
Kao što sam rekao, stojim sada pred vama svestan izazova koji stoje predamnom, pre svega u sprovođenju daljih reformi pravosuđa. Svestan sam svojih obaveza i dužnosti u daljem usmeravanju najkompleksnijih i najznačajnijih reformi koje su u toku u Republici Srbiji.
S druge strane, spreman sam da zajedno sa koleginicama i kolegama sudijama širom Srbije, svojim radom i sa njihovom zajedničkom saradnjom, stvorim organizovano, stabilno i moćno sudstvo. Moćno sudstvo koje će karakterisati nezavisnost, nepristrasnost, efikasnost, odgovornost i transparentnost.
Zaista sam malo uzbuđen pa je teško reći ono što sam naumio da vam kažem, ali sigurno je da sudstvo samo neće moći da iznese taj teret i da stigne do cilja u naznačenom smislu. Stoga je potrebna pomoć svih relevantnih institucija i subjekata, pre svega Narodne skupštine, koja u tom cilju zauzima najznačajnije mesto, pre svega u domenu donošenja zakona, kvalitetnih zakona koji su u skladu sa evropskim zakonima, evropskim standardima i sada već evropskim pravom tzv. „ekijem“. Samo tako ćemo postići ciljeve koje sam unapred pomenuo, vezano za karakteristike našeg sudstva.
Na kraju, još jedanput vam se zahvaljujem na ukazanom poverenju i nadam se da ću svojim radom to ukazano poverenje i opravdati. Hvala na pažnji i živeli.
...

Dragomir Milojević

Poštovani narodni poslanici, predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre pravde, predsedniče Ustavnog suda Srbije, dame i gospodo, zaista je u ovom trenutku koji je možda jedan od najvažnijih trenutaka u mom ličnom i profesionalnom životu teško naći reči a pri tom ne upasti u zamku ponavljanja stereotipa.
Podsećam da mi je dužnost i obaveza da se zahvalim vama, narodnim poslanicima, Narodnoj skupštini Republike Srbije, što ste mi ukazali poverenje, a meni čast, time što ste me izabrali za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, najviše sudske institucije u Republici Srbiji.
Istovremeno, koristim ovu priliku, a možda će neko reći da je i zloupotrebljavam, time što ću se zahvaliti i svim sudijama Vrhovnog kasacionog suda koji su mi dali podršku jer bez njihove podrške sigurno ne bih stajao ovde pred vama.
Kao što sam rekao, stojim sada pred vama svestan izazova koji stoje predamnom, pre svega u sprovođenju daljih reformi pravosuđa. Svestan sam svojih obaveza i dužnosti u daljem usmeravanju najkompleksnijih i najznačajnijih reformi koje su u toku u Republici Srbiji.
S druge strane, spreman sam da zajedno sa koleginicama i kolegama sudijama širom Srbije, svojim radom i sa njihovom zajedničkom saradnjom, stvorim organizovano, stabilno i moćno sudstvo. Moćno sudstvo koje će karakterisati nezavisnost, nepristrasnost, efikasnost, odgovornost i transparentnost.
Zaista sam malo uzbuđen pa je teško reći ono što sam naumio da vam kažem, ali sigurno je da sudstvo samo neće moći da iznese taj teret i da stigne do cilja u naznačenom smislu. Stoga je potrebna pomoć svih relevantnih institucija i subjekata, pre svega Narodne skupštine, koja u tom cilju zauzima najznačajnije mesto, pre svega u domenu donošenja zakona, kvalitetnih zakona koji su u skladu sa evropskim zakonima, evropskim standardima i sada već evropskim pravom tzv. „ekijem“. Samo tako ćemo postići ciljeve koje sam unapred pomenuo, vezano za karakteristike našeg sudstva.
Na kraju, još jedanput vam se zahvaljujem na ukazanom poverenju i nadam se da ću svojim radom to ukazano poverenje i opravdati. Hvala na pažnji i živeli.
...

Riza Halimi

Samostalni poslanici
Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, u dužem periodu Albanci iz Preševske doline su taoci nerešenih odnosa između Srbije i Kosova. Sasvim su normalna bila očekivanja da će se ozbiljnije rešavati njihovi životni problemi kada su započeti briselski pregovori o normalizaciji ovih odnosa. Međutim, dosadašnjim Briselskim sporazumima uglavnom se radilo na rešavanju položaja srpske zajednice na Kosovu, a da pri tom i dalje ostaje težak položaj Albanaca u Srbiji. Formalno su započeti razgovori predstavnika Albanaca sa Vladom o rešavanju veoma teških životnih problema, i to nakon tenzija izazvanih intervencijom žandarmerije za uklanjanje spomen ploče u Preševu, a u Bujanovcu zbog izgradnje provokativnog memorijalnog centra žandarmerije.
Na samom startu, kada je trebalo rešavati težak položaj Albanaca u pravosuđu, ispostavilo se da i ova Vlada ne odstupa diskriminatorskog odnosa prema Albancima ovog područja. Čak šta više, dosadašnje prebacivanje krivice na albansko stanovništvo za ne ostvarivanje vladinog programa za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa iz 2001. godine, jer navodno Albanci ne žele da ostvaruju svoja prava. Sada su predstavnici Vlade otvoreno počeli da se zalažu za drastičnu reviziju još uvek ne ostvarenog programa iz 2001. godine, uslovljavajući to sa njihovim prebrojavanjem, u ovom slučaju, Albanaca.
Perfidno koristeći bojkot popisa stanovništva Albanaca zbog nametanja diskriminatorskih uslova za popis, Vlada otvoreno i još drastičnije diskriminiše sve Albance u Srbiji tako što smanjuje finansiranje Nacionalnom savetu Albanaca za 30%. Opštini Preševo je ukinut osnovni sud i osnovno tužilaštvo, zato što ova opština od 35 hiljada stanovnika iz 2002. godine, falsifikovano se prikazuje samo sa tri hiljade stanovnika. Umesto 32 hiljade postojećih Albanaca u Preševu, Vlada priznaje samo njih 416, a u Bujanovcu umesto 25 hiljada Albanaca, Vlada priznaje svega 244 Albanaca.
U ovoj apsurdnoj situaciji, koju nameće država konkretnim odlukama, kako ukidanjem sudova, kako smanjivanjem finansiranja opština Preševo i Bujanovac, kao i Nacionalnom savetu Albanaca, tako i brisanjem iz evidencije prebivališta izbeglih Albanaca sa ovog područja u toku ratnog i vanrednog stanja, ali i mladih Albanaca koji rade u Prištini ili u Gnjilanu, jer nemaju nikakvih šansi da se zaposle u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Sada postavljam pitanje – zašto nije do sada ostvaren program savezne i republičke Vlade za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, koji je bio planiran za period 2001. – 2004. godina? Zašto se ostvarivanje osnovnih ciljeva ovog programa, pre svega ekonomska revitalizacija, integracija Albanaca u državne organe i institucije, uslovljava sa prebrojavanjem Albanaca, kada se zna da je samo u Preševu službeno prijavljeno preko deset hiljada zaposlenih? Zašto u Preševu, a naročito u Bujanovcu i Medveđi nije ništa urađeno za stvaranje barem minimalnih uslova za povratak raseljenog i izbeglog stanovništva za vreme ratnih uslova?
Pošto Vlada očigledno preko svojih odluka i rešenja ne priznaje skoro 99% Albanaca u Preševu i Bujanovcu, znači li to da oni nemaju obaveze prema državi? Jesu li oni onda oslobođeni obaveza da plaćaju poreze i druge naknade?
Da vas sada podsetim, bivša Jugoslavija, njene vlade su u prošlosti imali sporazume o iseljavanju svojih manjina. Da li sada ovim otvorenim potezima ova Vlada pokazuje iste namere da se oslobodi u ovom slučaju albanske nacionalne manjine. Hvala.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici, postaviću pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno predsedniku i ministru finansija, koje se tiče prekomernog, odnosno enormnog zaduživanja Vlade Republike Srbije.
Naime, ukupan dug Republike Srbije na dan 31. novembar 2014. godine, prema izveštaju Uprave za javni dug Ministarstva finansija Republike Srbije, iznosi 22 milijarde 737 miliona evra, odnosno 28 milijardi 306 miliona američkih dolara. To je rekordna zaduženost Republike Srbije, u njenoj istoriji najveća zaduženost, a to je i najveća zaduženost od 2000. godine.
Naime, 2000. godine, prema istom izveštaju Uprave za javni dug, zaduženost 2000. godine je bila je 14 milijardi 167 miliona, ista zaduženost, gotovo ista zaduženost je bila i na kraju 2011. godine 14 milijardi i 787 miliona dinara.
Međutim, od dolaska ove Vlade, odnosno ove koalicije na vlast, zaduženost je porasla za 7,5 milijardi, odnosno dostigla je iznos od 22 milijarde 286 miliona evra. To je rekordna zaduženost koju je proizvela ova Vlada.
Kada se pogleda prema istom izveštaju, koji stoji na sajtu ove uprave, učešće javnog duga u BDP Republike Srbije, ono je 2011. godine bilo 45% u odnosu na društveni bruto proizvod, a sada na kraju novembra 2014. godine ono je 69,2% društvenog bruto proizvoda.
Dakle, javni dug, odnosno dug Republike Srbije porastao je za neverovatnih 24% i premašio je za isti procenat zakonski dozvoljen maksimalni dug koji propisuje zakon koji se odnosi na javno zaduživanje.
Dakle, Vlada Srbije ne samo što je podigla zaduženost za 7,5 milijardi evra, nego je premašila i zakonski dozvoljeni iznos zaduživanja za 24%.
Kao ilustracija neracionalnog ponašanja Vlade Republike Srbije u zaduživanju, evo ga od pre nekoliko dana izveštaj DRI, u kome se kaže da je provizija zbog kašnjenja u povlačenju ugovorenih kredita za koji su date državne garancije Srbije iznosila 906 miliona dinara u 2013. godini. Znači, ne samo što ste se zadužili, odnosno što se Vlada Srbije zadužila, a vi ratifikovali ta zaduženja, nego niste povukli na vreme kredite i zbog toga plaćate enormne penale, zato što verovatno niste imali realizovane projekte, a zaduživali ste se.
Pitam Vladu Srbije šta će uraditi u narednom periodu da bi prekinula sa zaduživanjem, pošto ovih dana imamo i najave novih zaduživanja od kineskih partnera, jer niko ne dolazi ovde da bi dao novac, već da bi dao kredite?
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici, postaviću pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno predsedniku i ministru finansija, koje se tiče prekomernog, odnosno enormnog zaduživanja Vlade Republike Srbije.
Naime, ukupan dug Republike Srbije na dan 31. novembar 2014. godine, prema izveštaju Uprave za javni dug Ministarstva finansija Republike Srbije, iznosi 22 milijarde 737 miliona evra, odnosno 28 milijardi 306 miliona američkih dolara. To je rekordna zaduženost Republike Srbije, u njenoj istoriji najveća zaduženost, a to je i najveća zaduženost od 2000. godine.
Naime, 2000. godine, prema istom izveštaju Uprave za javni dug, zaduženost 2000. godine je bila je 14 milijardi 167 miliona, ista zaduženost, gotovo ista zaduženost je bila i na kraju 2011. godine 14 milijardi i 787 miliona dinara.
Međutim, od dolaska ove Vlade, odnosno ove koalicije na vlast, zaduženost je porasla za 7,5 milijardi, odnosno dostigla je iznos od 22 milijarde 286 miliona evra. To je rekordna zaduženost koju je proizvela ova Vlada.
Kada se pogleda prema istom izveštaju, koji stoji na sajtu ove uprave, učešće javnog duga u BDP Republike Srbije, ono je 2011. godine bilo 45% u odnosu na društveni bruto proizvod, a sada na kraju novembra 2014. godine ono je 69,2% društvenog bruto proizvoda.
Dakle, javni dug, odnosno dug Republike Srbije porastao je za neverovatnih 24% i premašio je za isti procenat zakonski dozvoljen maksimalni dug koji propisuje zakon koji se odnosi na javno zaduživanje.
Dakle, Vlada Srbije ne samo što je podigla zaduženost za 7,5 milijardi evra, nego je premašila i zakonski dozvoljeni iznos zaduživanja za 24%.
Kao ilustracija neracionalnog ponašanja Vlade Republike Srbije u zaduživanju, evo ga od pre nekoliko dana izveštaj DRI, u kome se kaže da je provizija zbog kašnjenja u povlačenju ugovorenih kredita za koji su date državne garancije Srbije iznosila 906 miliona dinara u 2013. godini. Znači, ne samo što ste se zadužili, odnosno što se Vlada Srbije zadužila, a vi ratifikovali ta zaduženja, nego niste povukli na vreme kredite i zbog toga plaćate enormne penale, zato što verovatno niste imali realizovane projekte, a zaduživali ste se.
Pitam Vladu Srbije šta će uraditi u narednom periodu da bi prekinula sa zaduživanjem, pošto ovih dana imamo i najave novih zaduživanja od kineskih partnera, jer niko ne dolazi ovde da bi dao novac, već da bi dao kredite?
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 50, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo – 142, od ukupno prisutna 193 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ivan Karić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije za Srbiju bez GMO, koji je Narodnoj skupštini podneo 5. februara 2013. godine.
Da li narodni poslanik Ivan Karić, želi reč? (Da.)
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 50, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo – 142, od ukupno prisutna 193 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ivan Karić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije za Srbiju bez GMO, koji je Narodnoj skupštini podneo 5. februara 2013. godine.
Da li narodni poslanik Ivan Karić, želi reč? (Da.)