Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 65, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasao – 131, od ukupno prisutnih 197 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miodrag Stojković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je Narodnoj skupštini podneo 2. aprila 2013. godine.
Reč ima doktor Stojković.

Reč ima narodni poslanik Sanja Jeftić Branković.

Prošlo je pet minuta. Mene ćete pitati drugi put.

Prošlo je pet minuta. Mene ćete pitati drugi put.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ova inicijativa je u stvari jedna logična posledica onog javnog slušanja koje smo imali ovde u Narodnoj skupštini 7. marta, a odnosi se na promenu Zakona o visokom obrazovanju, a u stvari o davanju ravnopravnosti i svedočanstva stranih škola sa svedočanstvima domaćih škola iste vrste kroz detaljno upoređivanje studijskih programa, stečenih i traženih kvalifikacija ili, ukratko rečeno, nostrifikacija diploma naših ljudi koji studiraju u inostranstvu ili su završili doktorske studije u inostranstvu.
Broj tih ljudi je jako veliki i taj broj ljudi koji se vraćaju u zemlju bi sigurno bio veći da ova procedura nije toliko komplikovana, otežana, čak i skupa.
Samo da vas podsetim, postoje dve vrste nostrifikacije u našoj zemlji. Jedna je akademska, radi daljeg školovanja, druga je radi zapošljenja i to je tzv. profesionalna nostrifikacija diploma.
Za nostrifikaciju visokoškolskih diploma je odgovoran univerzitet, odnosno samostalne visoke škole, što znači da imamo jedan veliki broj različitih klasifikacija i strukturiranja, kakva je određena nostrifikacija diploma na određenim fakultetima, odnosno univerzitetima. Taj proces može da traje jako dugo, po nekoliko godina, može da košta jako mnogo. Na Beogradskom univerzitetu priznavanje doktorske diplome košta 500 evra, za strane državljane je 1.000 evra, a na privatnim negde košta i do 2.000 evra.
Predlažemo skraćenje roka na 60 dana, predlažemo jednu određenu tarifu koja ima veze i ima logike sa državom u kojoj živimo. U Hrvatskoj, recimo, ta cena je 65 evra. Zašto bismo mi ovde plaćali 2.000 evra za nostrifikaciju jedne diplome?
Sa druge strane, postoji još jedan paradoks, a to je da je država Srbija u zadnje tri školske godine, preko Fonda za mlade talente, poslala 983 studenta u inostranstvo na školovanje. To znači da, kada oni završe fakultet tamo, mi ćemo im tražiti da nostrifikuju diplomu ponovo ovde u našoj zemlji, umesto da im otvorimo vrata, mi im zatvaramo vrata za povratak, ili za uzvrat im tražimo oko milion i po do dva miliona evra da bi nostrifikovali diplome.
Sigurno nije odlučujući faktor da li će se ti ljudi vratiti, ali to je prva percepcija jednog mladog čoveka koji ode u inostranstvo na školovanje, da se vrati u našu zemlju. Na nama je da podržimo ovu promenu Zakona o visokom obrazovanju, kako bismo proces nostrifikacije ne samo olakšali, nego pojeftinili, ubrzali i tim mladim ljudima pružili šansu, jer oni donose inovacije, nove ideje, a samim tim i nove tehnologije i nova radna mesta. Hvala najlepše.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ova inicijativa je u stvari jedna logična posledica onog javnog slušanja koje smo imali ovde u Narodnoj skupštini 7. marta, a odnosi se na promenu Zakona o visokom obrazovanju, a u stvari o davanju ravnopravnosti i svedočanstva stranih škola sa svedočanstvima domaćih škola iste vrste kroz detaljno upoređivanje studijskih programa, stečenih i traženih kvalifikacija ili, ukratko rečeno, nostrifikacija diploma naših ljudi koji studiraju u inostranstvu ili su završili doktorske studije u inostranstvu.
Broj tih ljudi je jako veliki i taj broj ljudi koji se vraćaju u zemlju bi sigurno bio veći da ova procedura nije toliko komplikovana, otežana, čak i skupa.
Samo da vas podsetim, postoje dve vrste nostrifikacije u našoj zemlji. Jedna je akademska, radi daljeg školovanja, druga je radi zapošljenja i to je tzv. profesionalna nostrifikacija diploma.
Za nostrifikaciju visokoškolskih diploma je odgovoran univerzitet, odnosno samostalne visoke škole, što znači da imamo jedan veliki broj različitih klasifikacija i strukturiranja, kakva je određena nostrifikacija diploma na određenim fakultetima, odnosno univerzitetima. Taj proces može da traje jako dugo, po nekoliko godina, može da košta jako mnogo. Na Beogradskom univerzitetu priznavanje doktorske diplome košta 500 evra, za strane državljane je 1.000 evra, a na privatnim negde košta i do 2.000 evra.
Predlažemo skraćenje roka na 60 dana, predlažemo jednu određenu tarifu koja ima veze i ima logike sa državom u kojoj živimo. U Hrvatskoj, recimo, ta cena je 65 evra. Zašto bismo mi ovde plaćali 2.000 evra za nostrifikaciju jedne diplome?
Sa druge strane, postoji još jedan paradoks, a to je da je država Srbija u zadnje tri školske godine, preko Fonda za mlade talente, poslala 983 studenta u inostranstvo na školovanje. To znači da, kada oni završe fakultet tamo, mi ćemo im tražiti da nostrifikuju diplomu ponovo ovde u našoj zemlji, umesto da im otvorimo vrata, mi im zatvaramo vrata za povratak, ili za uzvrat im tražimo oko milion i po do dva miliona evra da bi nostrifikovali diplome.
Sigurno nije odlučujući faktor da li će se ti ljudi vratiti, ali to je prva percepcija jednog mladog čoveka koji ode u inostranstvo na školovanje, da se vrati u našu zemlju. Na nama je da podržimo ovu promenu Zakona o visokom obrazovanju, kako bismo proces nostrifikacije ne samo olakšali, nego pojeftinili, ubrzali i tim mladim ljudima pružili šansu, jer oni donose inovacije, nove ideje, a samim tim i nove tehnologije i nova radna mesta. Hvala najlepše.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ova inicijativa je u stvari jedna logična posledica onog javnog slušanja koje smo imali ovde u Narodnoj skupštini 7. marta, a odnosi se na promenu Zakona o visokom obrazovanju, a u stvari o davanju ravnopravnosti i svedočanstva stranih škola sa svedočanstvima domaćih škola iste vrste kroz detaljno upoređivanje studijskih programa, stečenih i traženih kvalifikacija ili, ukratko rečeno, nostrifikacija diploma naših ljudi koji studiraju u inostranstvu ili su završili doktorske studije u inostranstvu.
Broj tih ljudi je jako veliki i taj broj ljudi koji se vraćaju u zemlju bi sigurno bio veći da ova procedura nije toliko komplikovana, otežana, čak i skupa.
Samo da vas podsetim, postoje dve vrste nostrifikacije u našoj zemlji. Jedna je akademska, radi daljeg školovanja, druga je radi zapošljenja i to je tzv. profesionalna nostrifikacija diploma.
Za nostrifikaciju visokoškolskih diploma je odgovoran univerzitet, odnosno samostalne visoke škole, što znači da imamo jedan veliki broj različitih klasifikacija i strukturiranja, kakva je određena nostrifikacija diploma na određenim fakultetima, odnosno univerzitetima. Taj proces može da traje jako dugo, po nekoliko godina, može da košta jako mnogo. Na Beogradskom univerzitetu priznavanje doktorske diplome košta 500 evra, za strane državljane je 1.000 evra, a na privatnim negde košta i do 2.000 evra.
Predlažemo skraćenje roka na 60 dana, predlažemo jednu određenu tarifu koja ima veze i ima logike sa državom u kojoj živimo. U Hrvatskoj, recimo, ta cena je 65 evra. Zašto bismo mi ovde plaćali 2.000 evra za nostrifikaciju jedne diplome?
Sa druge strane, postoji još jedan paradoks, a to je da je država Srbija u zadnje tri školske godine, preko Fonda za mlade talente, poslala 983 studenta u inostranstvo na školovanje. To znači da, kada oni završe fakultet tamo, mi ćemo im tražiti da nostrifikuju diplomu ponovo ovde u našoj zemlji, umesto da im otvorimo vrata, mi im zatvaramo vrata za povratak, ili za uzvrat im tražimo oko milion i po do dva miliona evra da bi nostrifikovali diplome.
Sigurno nije odlučujući faktor da li će se ti ljudi vratiti, ali to je prva percepcija jednog mladog čoveka koji ode u inostranstvo na školovanje, da se vrati u našu zemlju. Na nama je da podržimo ovu promenu Zakona o visokom obrazovanju, kako bismo proces nostrifikacije ne samo olakšali, nego pojeftinili, ubrzali i tim mladim ljudima pružili šansu, jer oni donose inovacije, nove ideje, a samim tim i nove tehnologije i nova radna mesta. Hvala najlepše.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, ministri u odsustvu, stvarno više ne znam na koji način da vas animiram da dođete i da odgovarate na poslanička pitanja, s obzirom na to da smo međusobno počeli da vodimo monologe po tom pitanju i da jedni sa drugima razgovaramo o temama na koje bismo trebali da dobijemo odgovore od nadležnih ministara.
U pisanom obliku sam postavila pitanja i ministru Raduloviću. Kako na njega posle proteka roka od 15 dana nisam dobila odgovor, probaću i na ovaj način to isto pitanje, pa možda mi se i posreći da na bilo koji način i u bilo kojoj formi dobijem odgovor na isto.
Krajem oktobra meseca tekuće godine, italijanska kompanija „Dajtek“, koja je inače trebalo da proizvodi elemente za protok ulja i maziva za potrebe automobilske industrije, raskinula je ugovor, odnosno odustala je od svoje planirane investicije u radnoj zoni u Nišu. U tom smislu, postavila bih pitanja gospodinu ministru. Znam da on nije bio na vlasti onda kada je ovaj ugovor sklapan. Tada je tadašnji ministar, gospodin Dinkić, pre tačno tri godine od dana kada je ova kompanija odustala od investicija, znači oktobra 2010. godine, potpisan je ugovor sa ovom italijanskom kompanijom i u tom smislu je tada planirano da se izdvoji oko 12 miliona evra za ulaganje u ovu fabriku.
S druge strane, planirano je da se zaposli 400 novih radnika. Tim povodom je grad Niš izdvojio, odnosno ustupio 2,5 ha zemljišta. Sada imamo situaciju da imamo jedan poluizgrađeni objekat u radnoj zoni u Nišu, koji iznosi oko 8.000 m2 i koji ne služi ničemu.
Niš je jedan od najsiromašnijih gradova na jugu Srbije, sa preko 40.000 nezaposlenih ljudi i odustajanje od jedne ovakve investicije za grad Niš predstavlja veliki gubitak. Najmanje što očekujemo od gospodina Radulovića jeste da odgovori da li i na koji način se planira dalje korišćenje ovog poluizgrađenog objekta, s jedne strane, a s druge strane, koliko je zapravo novca iz budžeta Republike Srbije izdvojeno za ulaganje u ovu fabriku, koja je, kako vidimo, prestala da postoji? Hvala.

Oko otvaranja mosta, pošto su pozvani samo poslanici SNS…

Oko otvaranja mosta, pošto su pozvani samo poslanici SNS…