Vreme.

Vreme.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, nadam se da ste sa istom revnošću i sa istom brižljivošću pročitali moju deklaraciju, kao što ste čitali deklaraciju o Vojvodini i nadam se da ste sa istim žarom mogli da razmišljate o toj deklaraciji.
Želim da vas obavestim da je 48. gradova i opština do sada usvojilo deklaraciju za svoje gradove bez genetski modifikovanih proizvoda i bez genetski modifikovane proizvodnje. Na ovaj način su se pridružile stotinama regija u EU. To znači da ova deklaracija nije protivna ni jednom zakonu EU, a pre svega zastupa i širi politiku svih zelenih u EU i u Evropi, svih zelenih partija koje se nalaze u Evropi.
Sve ono što može da izazove sumnju ne sme se naći na tržištu Republike Srbije i ne sme se naći u semenskoj proizvodnji Republike Srbije. Ova oblast nije potpuno shvaćena i posledice ulaska genetski modifikovanih organizama u našu poljoprivredu i našu trgovinu mogu biti dalekosežne i opasne.
Na kraju krajeva, šta je strateški interes za našu zemlju? Od 240 suverenih država, ni 40 nije ratifikovale dokumenta Svetske trgovinske organizacije o kojima nam toliko pričate, o uvozu GMO semena u njihovim zemljama. Nemačka, Francuska nisu ratifikovale ove sporazume o genetski modifikovanim organizmima, a Švajcarska je uvela moratorijum.
Može li jedna zemlja koja se zove nezavisnom i koja je zarađivala od proizvodnje semena za sebe i za izvoz da dozvoli sebi da postane zavisna od tuđeg semena i, na kraju krajeva, od tuđe volje. Nemamo pravo pred sobom, ni pred svojom decom, a nemamo pravo ni pred ovim domom u koji se svi zaklinjemo da se poigramo sa ovim pitanjem.
Da li može Svetska trgovinska organizacija da nas kazni? Ne može da nas kazni zato što je samo 37 zemalja prihvatila njihove uslove, a preko 200 zemalja koje su članice Svetske trgovinske organizacije nije prihvatilo ove uslove. Ne može se ni ovoj zemlji reći, a ni nama kao narodnim poslanicima, ni narediti, to se u anglosaksonskom pravu, to verovatno kolege poslanici koji su pravnici znaju, to se zove krivično delo ucene. Ako smo spremni da prihvatimo ovo krivično delo ucene od strane Svetske trgovinske organizacije, onda nećemo glasati za ovu deklaraciju.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, nadam se da ste sa istom revnošću i sa istom brižljivošću pročitali moju deklaraciju, kao što ste čitali deklaraciju o Vojvodini i nadam se da ste sa istim žarom mogli da razmišljate o toj deklaraciji.
Želim da vas obavestim da je 48. gradova i opština do sada usvojilo deklaraciju za svoje gradove bez genetski modifikovanih proizvoda i bez genetski modifikovane proizvodnje. Na ovaj način su se pridružile stotinama regija u EU. To znači da ova deklaracija nije protivna ni jednom zakonu EU, a pre svega zastupa i širi politiku svih zelenih u EU i u Evropi, svih zelenih partija koje se nalaze u Evropi.
Sve ono što može da izazove sumnju ne sme se naći na tržištu Republike Srbije i ne sme se naći u semenskoj proizvodnji Republike Srbije. Ova oblast nije potpuno shvaćena i posledice ulaska genetski modifikovanih organizama u našu poljoprivredu i našu trgovinu mogu biti dalekosežne i opasne.
Na kraju krajeva, šta je strateški interes za našu zemlju? Od 240 suverenih država, ni 40 nije ratifikovale dokumenta Svetske trgovinske organizacije o kojima nam toliko pričate, o uvozu GMO semena u njihovim zemljama. Nemačka, Francuska nisu ratifikovale ove sporazume o genetski modifikovanim organizmima, a Švajcarska je uvela moratorijum.
Može li jedna zemlja koja se zove nezavisnom i koja je zarađivala od proizvodnje semena za sebe i za izvoz da dozvoli sebi da postane zavisna od tuđeg semena i, na kraju krajeva, od tuđe volje. Nemamo pravo pred sobom, ni pred svojom decom, a nemamo pravo ni pred ovim domom u koji se svi zaklinjemo da se poigramo sa ovim pitanjem.
Da li može Svetska trgovinska organizacija da nas kazni? Ne može da nas kazni zato što je samo 37 zemalja prihvatila njihove uslove, a preko 200 zemalja koje su članice Svetske trgovinske organizacije nije prihvatilo ove uslove. Ne može se ni ovoj zemlji reći, a ni nama kao narodnim poslanicima, ni narediti, to se u anglosaksonskom pravu, to verovatno kolege poslanici koji su pravnici znaju, to se zove krivično delo ucene. Ako smo spremni da prihvatimo ovo krivično delo ucene od strane Svetske trgovinske organizacije, onda nećemo glasati za ovu deklaraciju.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, nadam se da ste sa istom revnošću i sa istom brižljivošću pročitali moju deklaraciju, kao što ste čitali deklaraciju o Vojvodini i nadam se da ste sa istim žarom mogli da razmišljate o toj deklaraciji.
Želim da vas obavestim da je 48. gradova i opština do sada usvojilo deklaraciju za svoje gradove bez genetski modifikovanih proizvoda i bez genetski modifikovane proizvodnje. Na ovaj način su se pridružile stotinama regija u EU. To znači da ova deklaracija nije protivna ni jednom zakonu EU, a pre svega zastupa i širi politiku svih zelenih u EU i u Evropi, svih zelenih partija koje se nalaze u Evropi.
Sve ono što može da izazove sumnju ne sme se naći na tržištu Republike Srbije i ne sme se naći u semenskoj proizvodnji Republike Srbije. Ova oblast nije potpuno shvaćena i posledice ulaska genetski modifikovanih organizama u našu poljoprivredu i našu trgovinu mogu biti dalekosežne i opasne.
Na kraju krajeva, šta je strateški interes za našu zemlju? Od 240 suverenih država, ni 40 nije ratifikovale dokumenta Svetske trgovinske organizacije o kojima nam toliko pričate, o uvozu GMO semena u njihovim zemljama. Nemačka, Francuska nisu ratifikovale ove sporazume o genetski modifikovanim organizmima, a Švajcarska je uvela moratorijum.
Može li jedna zemlja koja se zove nezavisnom i koja je zarađivala od proizvodnje semena za sebe i za izvoz da dozvoli sebi da postane zavisna od tuđeg semena i, na kraju krajeva, od tuđe volje. Nemamo pravo pred sobom, ni pred svojom decom, a nemamo pravo ni pred ovim domom u koji se svi zaklinjemo da se poigramo sa ovim pitanjem.
Da li može Svetska trgovinska organizacija da nas kazni? Ne može da nas kazni zato što je samo 37 zemalja prihvatila njihove uslove, a preko 200 zemalja koje su članice Svetske trgovinske organizacije nije prihvatilo ove uslove. Ne može se ni ovoj zemlji reći, a ni nama kao narodnim poslanicima, ni narediti, to se u anglosaksonskom pravu, to verovatno kolege poslanici koji su pravnici znaju, to se zove krivično delo ucene. Ako smo spremni da prihvatimo ovo krivično delo ucene od strane Svetske trgovinske organizacije, onda nećemo glasati za ovu deklaraciju.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, Ministarstvo pravde i državne uprave objavilo je tekst Nacrta zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Otvorena je javna rasprava po ovom pitanju koja je u toku i koja traje od 25. novembra ove godine i trajaće sve do 17. decembra 2013. godine.
Postojeći Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je pokazao svoju punu manjkavost 2010. godine kada su i bili i zbori po tom zakonu, koji je pokazao nedostatke u predizbornim procesima, tokom samih izbora, a i u postizbornom procesu.
Takođe, u smislu korespondencije nacionalnih saveta i nadležnih državnih organa, nivo komunikacije nije bio na zadovoljavajućem nivou. Koliko sam uspeo vidite, ovaj nacrt zakona više tretira tehnička, proceduralna pitanja, nego što jesu same nadležnosti nacionalnih saveta.
O samom sadržaju ne želim da govorim. Kada taj zakon bude došao u proceduru u Skupštinu, onda se može pričati o samom sadržaju. Ali, želim da postavim set pitanja Ministarstvu pravde – zašto se na ovakav način pristupilo pripremama za promenu tog zakona?
Naime, samo se pojavilo na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave, bez ikakvih dodatnih obaveštenja i transparentnog davanja informacija svima onima koji su zainteresovani po ovom pitanju, a potpuno sam ubeđen da interesovanje, kada su sve nacionalne zajednice u Srbiji u pitanju, jeste veliko kada se govori o ovom zakonu.
Pitam zašto je ovako kratko vreme trajanja javne rasprave? Zašto javnost i zainteresovane strane nisu transparentnije obaveštene, već samo preko sajta ministarstva? Zašto javna rasprava nije otvorena za širu javnost, već se zatvara u krug odabranih od strane ministarstva, koje je napravilo i kreiralo radnu grupu? Na javnim raspravama, koliko znam, održana je samo jedna u Vršcu, direktno su pozvani učesnici koji mogu da prisustvuju. Zašto o ovome nisu obaveštene parlamentarne stranke nacionalnih manjina koje su po mom dubokom ubeđenju trebale učestvovati i u samoj izradi nacrta i u samoj proceduri javne rasprave?
Poslednje pitanje je zašto zakon nije dostupan na jezicima nacionalnih manjina i samo davanje komentara, što je ustavno i zakonsko pravo nacionalnih zajednica u Republici Srbiji? Zahvaljujem.

Jedno pitanje za vas, predsednice.

Jedno pitanje za vas, predsednice.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 65, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasao – 131, od ukupno prisutnih 197 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miodrag Stojković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je Narodnoj skupštini podneo 2. aprila 2013. godine.
Reč ima doktor Stojković.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 65, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasao – 131, od ukupno prisutnih 197 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miodrag Stojković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je Narodnoj skupštini podneo 2. aprila 2013. godine.
Reč ima doktor Stojković.