Kakve to veze ima sa ovim amandmanom.

Kakve to veze ima sa ovim amandmanom.

Svakako apelujem na sve učesnike u raspravi i mislim da je rasprava do sada tekla u dosta dobro i dosta se kvalitetno razgovaralo o temi koja je na dnevnom redu, pa molim da nastavimo u tom pravcu.
Naravno, izjasnićemo se u Danu za glasanje. Samo mi recite koji član je povređen Poslovnika?
(Srđan Milivojević: Član 107. Poslovnika.)
Dobro, član 107.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Svakako apelujem na sve učesnike u raspravi i mislim da je rasprava do sada tekla u dosta dobro i dosta se kvalitetno razgovaralo o temi koja je na dnevnom redu, pa molim da nastavimo u tom pravcu.
Naravno, izjasnićemo se u Danu za glasanje. Samo mi recite koji član je povređen Poslovnika?
(Srđan Milivojević: Član 107. Poslovnika.)
Dobro, član 107.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Svakako apelujem na sve učesnike u raspravi i mislim da je rasprava do sada tekla u dosta dobro i dosta se kvalitetno razgovaralo o temi koja je na dnevnom redu, pa molim da nastavimo u tom pravcu.
Naravno, izjasnićemo se u Danu za glasanje. Samo mi recite koji član je povređen Poslovnika?
(Srđan Milivojević: Član 107. Poslovnika.)
Dobro, član 107.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

To je daleko od namere Vlade ili politike Vlade. Ko je to rekao zaista ne znam, ali to jednostavno nije tako.
Takođe, ovaj deo oko univerziteta, da sve pređe na privatno, ni to nije nigde u strategiji, niti nameri Vlade. Velika je besparica i pitanje obrazovanja i privrede je koka i jaje, šta je starije. Znači, moraće biti neki iterativni postupak podizanja jednog i drugog. Smatrali smo da kroz budžet brzo možemo da ostvarimo pomake na privrednom delu, koji će onda za sobom povući i prosvetni deo i onda će morati 2014. i 2015. i u narednim godinama da se sistem ispravlja da bi došli tamo gde treba da dođemo.
U potpunosti razumemo potrebe za razvoj obrazovanja, međutim mi smo toliko duboko u rupi trenutno, zbog godina nemara prema toj oblasti. Našli smo sad jedan mehanizam za koji mislim da će nam dati veliku inicijalnu kapislu da taj postupak, odnosno proces, njegov tok i napredak promenimo, kako bi i ovaj deo u obrazovanju, prvo kroz reformu sistema, i dalje hranio jedan drugi. Kako vam raste privredni deo, treba i obrazovni da ga prati i onda to pojačava efekte pozitivne po društvo.

Možda ste vi bili bivši ministar pravde? Kako nema veze sa amandmanom? Kako nema veze ako se neko zalaže za poštovanje Ustava, ja to podržavam. U obrazloženju amandmana predlagač se založio za poštovanje Ustava. Poštovanje Ustava podrazumeva i nezavisno pravosuđe, a to podrazumeva da osobe iz političkih stranaka ne mogu da prelaze na rad u tužilaštvo, jer se onda derogira nezavisnost pravosuđa i tužilaštva. A kada to učini bivši ministar pravde, onda se postavlja pitanje kvaliteta predlagača, dakle, kako neko jednom hoće da poštuje Ustav, a drugi put neće da poštuje Ustav. Shvatate?
Da bi potpuno bio u amandmanu, pitam vas, kada je izvršni dužnik država Srbija kao što u amandmanu piše, da li se to odnosi na plaćanje grešaka, kada recimo neko protivustavno ne izabere preko 1.000 ili oko 1.000, kolege će me ispratiti ako grešim, što tužioca, što sudija? Kada nastane šteta zbog neisplaćenih ličnih dohodaka zato što oni protivustavno nisu izabrani, kad to Ustavni sud oceni, kad nastane velika šteta i kada država Srbija biva izvršni dužnik. Pitam kolege pravnike ovde, ko izvršava takvu vrstu odluka, ko nadoknađuje štetu? Poznato mi je da plaćaju građani Srbije.
Dakle, greške koje počini recimo, Državno veće tužilaca, greške koje počini Visoki savet sudstva ili kako se to već zove, u kome učestvuje predlagač amandmana. Te greške rezultiraju milionima i milionima dinara, voleo bih da izvršni dužnik ne bude država Srbija, već da izvršni dužnik budu funkcioneri koji su doprineli takvom protivustavnom i nezakonitom stanju i zbog čijih grešaka moraju građani države Srbije da plate štetu i na kraju oni bivaju dužnici u ime države Srbije, a ne funkcioneri koji su napravili očigledne propuste, sa čistom namerom da izbor tužilaca i sudija bude takav da nikada ne odgovaraju za svoja nedela. Hvala.

Možda ste vi bili bivši ministar pravde? Kako nema veze sa amandmanom? Kako nema veze ako se neko zalaže za poštovanje Ustava, ja to podržavam. U obrazloženju amandmana predlagač se založio za poštovanje Ustava. Poštovanje Ustava podrazumeva i nezavisno pravosuđe, a to podrazumeva da osobe iz političkih stranaka ne mogu da prelaze na rad u tužilaštvo, jer se onda derogira nezavisnost pravosuđa i tužilaštva. A kada to učini bivši ministar pravde, onda se postavlja pitanje kvaliteta predlagača, dakle, kako neko jednom hoće da poštuje Ustav, a drugi put neće da poštuje Ustav. Shvatate?
Da bi potpuno bio u amandmanu, pitam vas, kada je izvršni dužnik država Srbija kao što u amandmanu piše, da li se to odnosi na plaćanje grešaka, kada recimo neko protivustavno ne izabere preko 1.000 ili oko 1.000, kolege će me ispratiti ako grešim, što tužioca, što sudija? Kada nastane šteta zbog neisplaćenih ličnih dohodaka zato što oni protivustavno nisu izabrani, kad to Ustavni sud oceni, kad nastane velika šteta i kada država Srbija biva izvršni dužnik. Pitam kolege pravnike ovde, ko izvršava takvu vrstu odluka, ko nadoknađuje štetu? Poznato mi je da plaćaju građani Srbije.
Dakle, greške koje počini recimo, Državno veće tužilaca, greške koje počini Visoki savet sudstva ili kako se to već zove, u kome učestvuje predlagač amandmana. Te greške rezultiraju milionima i milionima dinara, voleo bih da izvršni dužnik ne bude država Srbija, već da izvršni dužnik budu funkcioneri koji su doprineli takvom protivustavnom i nezakonitom stanju i zbog čijih grešaka moraju građani države Srbije da plate štetu i na kraju oni bivaju dužnici u ime države Srbije, a ne funkcioneri koji su napravili očigledne propuste, sa čistom namerom da izbor tužilaca i sudija bude takav da nikada ne odgovaraju za svoja nedela. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, tako vam je to, posle razvoda postoji jedan period koji je neprijatan za članove koji su bili u braku. Postraumatsko stanje.
Imam čast da budem ovlašćena ispred DSS za ovu prvu tačku. Inače u okviru ove prve tačke su tri predloga zakona. Dva predloga zakona iz oblasti vodnog saobraćaja. Jedan o unutrašnjoj plovidbi, jedan zakon je praktično sporazum između Srbije i Kipra o pomorstvu i ovaj treći, odnosno da kažem najvažniji zakon, kao što ste videli danas su uglavnom sve kolege govorile o Zakonu o železnici i to zato što to jeste jedan važan sistemski zakon zato što je efikasan i dobro uređen železnički saobraćaj veliki razvojni resurs svake države, pa i Srbije.
Prethodna Vlada u kojoj je takođe ministar zadužen za saobraćaj bio gospodin Mrkonjić je 2011. godine poslala Predlog zakona u Skupštinu. Tada nije obezbeđena većina da zakon bude izglasan u Skupštini. To su, rekla bih, pre svega bili neki problemi u okviru tadašnje većine, odnosno vladajuće koalicije. Ali, je to bio jedan od retkih zakonskih predloga koji nije usvojen u prethodnom sazivu.
Poslanici i DSS su se nadali da ćete vi, gospodina iz ministarstva, zbog toga što je ministar isti, da ćete iskoristiti tu priliku da napravite više promena u tom zakonu koji je i tada bio loš. Vi ste i sami rekli da je negde oko 5% zakona tadašnjeg izmenjeno. Dakle, to je praktično taj isti zakon koji jeste loš.
Odnosno, da budem preciznija, ovo bi u stvari bio jedan jako dobar zakon da se on odnosi na železnice Francuske i da našim prugama posluje i da imamo TŽV i da smo mi Francuski parlament. Međutim to nije situacija, mi živimo u Srbiji i ovo se odnosi na srpske železnice. Mogu još da pohvalim sve vas koji ste učestvovali u gradnji ovih direktiva EU da ste to toliko dobro uradili da kad čovek pročita ovaj zakon prosto smatra da je Srbija već nekih deset godina u EU.
Kada se neki zakon radi, kada se na njemu radi onda uvek morate da pođete od dve stvari. Prva stvar je kakvu situaciju i stanje imate trenutno u toj oblasti. Drugo, šta želite da unapredite i na koji način to hoćete da uradite. Malo pre je ministar rekao da kada je u pitanju železnica i železnički saobraćaj u Srbiji, ja ga citiram, on je rekao da smo mi na nuli i da mi moramo da izvlačimo sistem iz pepela. Dakle, vi ste dali možda najbolji opis u kakvo se stanju danas nalazi železnički sistem, odnosno sistem železnica.
Malo je nezgodno kada govorite posle svih ovlašćenih predlagača zato što onda rizikujete da ponavljate neke stvari, izvinjavam se kolegama i gledaocima ako neko prati ovaj prenos. Dakle, u kakvoj je stanju železnička infrastruktura? Vi ste sami rekli, a zna se i podatak, recimo, da na nekih dvesta kilometara pruga u Srbiji postoji gde vozovi ne smeju da se kreću brže od nekih 20 do 30 kilometara. Zatim, je bilo puno reči o tome kako nam funkcioniše preduzeće koje je zaduženo i bavi se organizacijom železničkog saobraćaja, to je sada a.d. društvo i kakva je situacija. Takva da svake godine iz budžeta se izdvajaju ogromna sredstva, mi ih zovemo subvencijama, valjda je to nekako lakše. Te su se subvencije uglavnom koristile za isplatu plata, dakle, jako malo sredstava je išlo i ulagalo se u infrastrukturu.
Obim prevoza robe i putnika je veoma mali i u poređenju sa nekim drugim zemljama, recimo, tu se nekako nameće da se uporedi sa Slovačkom jer je to otprilike zemlja koja je iste veličine, ima otprilike isti broj stanovnika kao Srbija, da je taj obim nekih 10% manji nego što je to u drugim zemljama.
Dakle, ceo sistem je loš jer se godinama nije ulagalo i godinama taj sistem posluje sa gubicima. U prošlosti, a vidimo da se i sada to dešava je bilo nekoliko različitih dela restrukturiranja "Železnica Srbije", ali još uvek nije pronađeno najbolje rešenje.
Zašto sam sve ovo navela? Zato što vi u obrazloženju, a to ste i kada ste na početku govorili o ovom zakonu rekli da želite da integrišete železnički sistem u tržište transportnih usluga i da se uspešno odvija integracija srpskih železnica u železnički sistem EU.
Cilj je, dakle, stvaranje uslova za pojavu konkurencije, tj. ukidanje monopola i pojavu više upravljača železničke infrastrukture i više železničkih prevoznika, kako robe, tako i putnika, pa ste vi ubeđeni da će se pojavom konkurencije doći do poboljšanja svih usluga.
Dakle, "Železnice Srbije" više neće imati monopol u organizovanju saobraćaja na svojim prugama. Zakon omogućava otvaranje tržišta i postojanje konkurencije i to je u suštini dobro, ali srpske železnice u ovom trenutku nisu spremne za takvu vrstu i toliku liberalizaciju usluga i dolazak kako stranih kompanija, a ima i nekoliko i domaćih kompanija, koje su uspele da kupe lokomotivu, zaposle ljude koji su radili na železnici, ali su u penziji i tako oni postaju jako konkurentni.
Šta kažu železničari? Godinama se nije ulagalo ništa, a sada takva stara i spora železnica treba da se takmiči za poslove i usluge na tržištu. Zato mi smatramo da je ovo konkretno rešenje.
Dakle, u ovom zakonu ima nekih jako dobrih rešenja koja su i morala biti doneta već i sada, ali ova, da kažem, ovakva liberalizacija tržišta će biti verovatno pogubna po "Železnice Srbije", ili taj njihov deo, koji se zove deo društva, a to je Kargo Srbije, pitanje je kako će oni biti konkurentni.
Imate iskustva drugih država u Evropi koje sada već imaju jako razvijene sisteme železnice, pa su oni sačekali da srede stanje u svojoj kući, pa su onda tek izašli na tržište. Onda se postavlja pitanje – čemu ova žurba i šta će nama jedan ovakav ultraevropski zakon kada je ovo u pitanju? Dakle, ponavljam ima dobrih rešenja, ali kada je ovo u pitanju mi tu stavljamo veliku zamerku. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, tako vam je to, posle razvoda postoji jedan period koji je neprijatan za članove koji su bili u braku. Postraumatsko stanje.
Imam čast da budem ovlašćena ispred DSS za ovu prvu tačku. Inače u okviru ove prve tačke su tri predloga zakona. Dva predloga zakona iz oblasti vodnog saobraćaja. Jedan o unutrašnjoj plovidbi, jedan zakon je praktično sporazum između Srbije i Kipra o pomorstvu i ovaj treći, odnosno da kažem najvažniji zakon, kao što ste videli danas su uglavnom sve kolege govorile o Zakonu o železnici i to zato što to jeste jedan važan sistemski zakon zato što je efikasan i dobro uređen železnički saobraćaj veliki razvojni resurs svake države, pa i Srbije.
Prethodna Vlada u kojoj je takođe ministar zadužen za saobraćaj bio gospodin Mrkonjić je 2011. godine poslala Predlog zakona u Skupštinu. Tada nije obezbeđena većina da zakon bude izglasan u Skupštini. To su, rekla bih, pre svega bili neki problemi u okviru tadašnje većine, odnosno vladajuće koalicije. Ali, je to bio jedan od retkih zakonskih predloga koji nije usvojen u prethodnom sazivu.
Poslanici i DSS su se nadali da ćete vi, gospodina iz ministarstva, zbog toga što je ministar isti, da ćete iskoristiti tu priliku da napravite više promena u tom zakonu koji je i tada bio loš. Vi ste i sami rekli da je negde oko 5% zakona tadašnjeg izmenjeno. Dakle, to je praktično taj isti zakon koji jeste loš.
Odnosno, da budem preciznija, ovo bi u stvari bio jedan jako dobar zakon da se on odnosi na železnice Francuske i da našim prugama posluje i da imamo TŽV i da smo mi Francuski parlament. Međutim to nije situacija, mi živimo u Srbiji i ovo se odnosi na srpske železnice. Mogu još da pohvalim sve vas koji ste učestvovali u gradnji ovih direktiva EU da ste to toliko dobro uradili da kad čovek pročita ovaj zakon prosto smatra da je Srbija već nekih deset godina u EU.
Kada se neki zakon radi, kada se na njemu radi onda uvek morate da pođete od dve stvari. Prva stvar je kakvu situaciju i stanje imate trenutno u toj oblasti. Drugo, šta želite da unapredite i na koji način to hoćete da uradite. Malo pre je ministar rekao da kada je u pitanju železnica i železnički saobraćaj u Srbiji, ja ga citiram, on je rekao da smo mi na nuli i da mi moramo da izvlačimo sistem iz pepela. Dakle, vi ste dali možda najbolji opis u kakvo se stanju danas nalazi železnički sistem, odnosno sistem železnica.
Malo je nezgodno kada govorite posle svih ovlašćenih predlagača zato što onda rizikujete da ponavljate neke stvari, izvinjavam se kolegama i gledaocima ako neko prati ovaj prenos. Dakle, u kakvoj je stanju železnička infrastruktura? Vi ste sami rekli, a zna se i podatak, recimo, da na nekih dvesta kilometara pruga u Srbiji postoji gde vozovi ne smeju da se kreću brže od nekih 20 do 30 kilometara. Zatim, je bilo puno reči o tome kako nam funkcioniše preduzeće koje je zaduženo i bavi se organizacijom železničkog saobraćaja, to je sada a.d. društvo i kakva je situacija. Takva da svake godine iz budžeta se izdvajaju ogromna sredstva, mi ih zovemo subvencijama, valjda je to nekako lakše. Te su se subvencije uglavnom koristile za isplatu plata, dakle, jako malo sredstava je išlo i ulagalo se u infrastrukturu.
Obim prevoza robe i putnika je veoma mali i u poređenju sa nekim drugim zemljama, recimo, tu se nekako nameće da se uporedi sa Slovačkom jer je to otprilike zemlja koja je iste veličine, ima otprilike isti broj stanovnika kao Srbija, da je taj obim nekih 10% manji nego što je to u drugim zemljama.
Dakle, ceo sistem je loš jer se godinama nije ulagalo i godinama taj sistem posluje sa gubicima. U prošlosti, a vidimo da se i sada to dešava je bilo nekoliko različitih dela restrukturiranja "Železnica Srbije", ali još uvek nije pronađeno najbolje rešenje.
Zašto sam sve ovo navela? Zato što vi u obrazloženju, a to ste i kada ste na početku govorili o ovom zakonu rekli da želite da integrišete železnički sistem u tržište transportnih usluga i da se uspešno odvija integracija srpskih železnica u železnički sistem EU.
Cilj je, dakle, stvaranje uslova za pojavu konkurencije, tj. ukidanje monopola i pojavu više upravljača železničke infrastrukture i više železničkih prevoznika, kako robe, tako i putnika, pa ste vi ubeđeni da će se pojavom konkurencije doći do poboljšanja svih usluga.
Dakle, "Železnice Srbije" više neće imati monopol u organizovanju saobraćaja na svojim prugama. Zakon omogućava otvaranje tržišta i postojanje konkurencije i to je u suštini dobro, ali srpske železnice u ovom trenutku nisu spremne za takvu vrstu i toliku liberalizaciju usluga i dolazak kako stranih kompanija, a ima i nekoliko i domaćih kompanija, koje su uspele da kupe lokomotivu, zaposle ljude koji su radili na železnici, ali su u penziji i tako oni postaju jako konkurentni.
Šta kažu železničari? Godinama se nije ulagalo ništa, a sada takva stara i spora železnica treba da se takmiči za poslove i usluge na tržištu. Zato mi smatramo da je ovo konkretno rešenje.
Dakle, u ovom zakonu ima nekih jako dobrih rešenja koja su i morala biti doneta već i sada, ali ova, da kažem, ovakva liberalizacija tržišta će biti verovatno pogubna po "Železnice Srbije", ili taj njihov deo, koji se zove deo društva, a to je Kargo Srbije, pitanje je kako će oni biti konkurentni.
Imate iskustva drugih država u Evropi koje sada već imaju jako razvijene sisteme železnice, pa su oni sačekali da srede stanje u svojoj kući, pa su onda tek izašli na tržište. Onda se postavlja pitanje – čemu ova žurba i šta će nama jedan ovakav ultraevropski zakon kada je ovo u pitanju? Dakle, ponavljam ima dobrih rešenja, ali kada je ovo u pitanju mi tu stavljamo veliku zamerku. Hvala.