Vreme.

Koje vreme.

Isteklo pet minuta.

Tačno vreme je da poreski obaveznici stanu na noge u ovoj zemlji. Da možemo uzeti umerene poreze od njih, a to vreme će doći onda kada na vlast doću srpski radikali.

Ima reč Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, predložen budžet je realan i nije realan istovremeno. On je realan ukoliko već u prvom kvartalu nastupajuće godine dođe do punopravnog povratka Srbije i Jugoslavije u međunarodnu zajednicu, čega nema bez punog poštovanja svih odredaba Dejtonskog sporazuma, harmoničnih odnosa između Srbije i Crne Gore, kao i naših odlučnih poteza da na demokratski način, isključivo u okviru Srbije, pristupimo otklanjanju opasnih tenzija na Kosovu i Metohiji.
Ako se zaputimo ovim smerom, na čemu insistira SPO, ako pristupimo korenitim demokratskim promenama političkog i ekonomskog sistema, onda će priliv stranih sredstava i kapitala, osposobljavanjem većine preduzeća svih sektora, razvojem pre svega malih i srednjih preduzeća u zemlji, brzim oporavkom poljoprivrede i novcem dobijenim od privatizacije državni budžet biti popunjen, a doći će i do rasta prihoda po budžetima opština i gradova.
Međutim, ukoliko ne uslede sve ove hitne promene, koje su u našem državnom i nacionalnom interesu, predviđen budžet biće nerealan i prekratak da podmiri narastajuću socijalnu bedu, a o napretku privrede i novim investicija neće biti ni govora. U svakom slučaju, prvorazredna briga nam moraju biti socijalno ugrožene kategorije stanovništva i održavanje osnovnih funkcija naših opština i gradova.
Danas moramo da delimo siromaštvo, pa je i svaka vaga siromašna. SPO je za to da novom, mudrom i odgovornom politikom stvorimo uslove za proizvodnju bogatstva i deobu bogatstva.
Danas pre podne smo glasali o čitavom nizu predloga, da se stave na dnevni red predlozi određenih zakona. Naišli smo na jedan ozbiljan otpor jednog dela narodnih poslanika. Predloženi su zakoni mimo budžeta, koji imaju po jedan, dva, tri, četiri člana.
Prema tome, jasno je da problemi kod budžeta zaista mogu da traže nešto u pogledu čega bismo mogli da kažemo - kratko nam je vreme, a kratko je vreme za sve, ali u pogledu ovih zakona, koji svaki konkretno je u službi toga, da stignemo do veće sume novca, do zadovoljavanja određenih potreba je apsolutno od posebnog značaja.
Zakon o korišćenju sredstava agrarnog budžeta ima jednu izuzetno važnu stvar, jer u svojoj odredbi člana 2. određuje - da će Narodna skupština, a ne Vlada, odlučivati zašta će se koristiti određena sredstva koja su tu u zakonu predviđena.
Pod drugim zakonom, o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1998. godini, direktno se dovodi u pitanje funkcionisanje gotovo svih naših opština, gotovo svih naših gradova i to je pitanje od egzistencijalnog interesa za sve sredine i za sve te ljude koji žive na tom prostoru.
Sledeći zakon je zakon o kome je ovde bilo reči, Zakon o izmeni i dopuni zakona o akcizama i porezu na promet.
Molim vas, u tom pogledu je dato puno obrazloženje. To je 3% koji su se pominjali ovde, gde je izričito navedeno da se ne radi o nečemu što je vezano za određeni grad, već da se radi o nečemu što se odobrava po posebnom programu na koji daje saglasnost i Vlada Republike Srbije.
Sledeći zakon na koji je ukazano je Zakon o porezu na dohodak građana. Da li je nevažna stvar da li će se ovog trenutka kada za to nema uslova, da se zahteva i traži plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana kada te uslove prethodno nismo ostvarili.
(Predsednik opominje poslanika Mikovića na vreme.)
Odmah ću da završim, ja sam i šef poslaničke grupe, pa da iskoristim i to svoje pravo.
Sledeća stvar je pitanje izmene Zakona o posebnoj republičkoj taksi na duvanske prerađevine i alkoholna pića, gde je takođe izraženo protivljenje tome da se ovaj zakon proširi i na sledeću godinu. Tu se ostvaruju sredstva koja treba da predstavljaju izvor prihoda Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i Republičkog fonda zemljoradnika. Da li su to nevažne stvari, da li je nevažna stvar i za građane Kraljeva, da li će imati mogućnosti da završe izgradnju i opremanje svoje hirurške bolnice, zašta je do sada postojao zakon i zašta se sada traži.
Prema tome, radilo se o izuzetno ozbiljnim zakonima, radilo se o nečem što dira u egzistenciju raznih sredina, raznih ljudi, raznih građana i u takvoj jednoj situaciji ne možemo drukčije da protumačimo ni činjenicu zašto postoji protivljenje protiv predloga zakona koje smo pomenuli i gde se govori o Zakonu o akcizama i porezu na promet od ovih na teritoriji Beograda. Pa, zar smo spremni da budemo protiv Beograda, protiv građana Beograda samo zato što smo protiv Srpskog pokreta obnove.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Radomir Đurđević, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Peručić.

Braćo Srbi, sestre Srpkinje i svi drugi inoverni koji predstavljate časno i čestito svoje nacionalne zajednice, gospodine predsedniče, ako se povrati oblik glasanja ćoravom kutijom iz 1945., najlogičniji sledeći događaj je da se očekuje mera dobrovoljnog otkupa. To je jedino ime za ovaj način zahvatanja jednog iznurenog naroda, koji je potpuno onemoćao, koji je osiromašio i koji zaista ne može više da izdržava budžetski privilegovane pojedince i grupe.
Nama se, međutim, ovde stalno podmeće diverzija i mimikrija razgovora o svim ključnim pitanjima. Niko nije protiv bolnica, naprotiv, one su u žalosnom stanju. Niko nije protiv škola koje su u tragičnom stanju, obdaništa i svih drugih javnih i kulturnih institucija ovog naroda. Naprotiv, smeta nam samo obrnuta logika da se iz svih tih problema izađe. Nije reč o tome ovde da različito vidimo situaciju. Mi smo jasno svi diplomirali 50 godina slušajući izbacivanje parola i znamo kako se jedna situacija potpuno izvitoperava, predstavlja lažnom slikom i lažnom suštinom.
Činjenica je da zemlje razvijene demokratije, na koje se često pozivaju upravo predstavnici političkih grupacija koje bi ovde preko kolena htele da usvoje budžet, o nacionalnom budžetu raspravljaju po mesec dana, mereći svaki dinar štednje, svaki dinar prihoda, mereći svaki izdatak.
Mi se suočavamo sa situacijom da preko kolena moramo da usvojimo, prosto se držimo kao taoci u ovoj sali, stalno smo zasipani papirom, kao da u podnožju ove zgrade postoji neka tajna štamparija. Jednostavno, sve ovo što se danas događa je za Ginisovu knjigu rekorda.
Kad su nam materijali dostavljeni pola sata pre nego što će da počne ova skupština, onda se u toj tehnici ovakvog odlučivanja otišlo korak dalje pa se vrlo nevino predložilo da je dovoljna rasprava i od pet minuta.
Ako sledimo suštinu, rasprava na takav način i usvajanje budžeta na ovakav način, zaista je onda i suvišna, sem da kao ljudi operemo svoju savest.
Pitam se samo nešto kao čovek - koja je to reč koja bi danas mogla da podstakne našu kolektivnu savest; koja je to reč koja bi mogla da mobiliše naš moral, da ne mislimo jedno, a da radimo drugo.
Nije ovde činjenica da mi različito vidimo situaciju. Razlika je u karakternom postavljanju prema ovom problemu. Može li ta interpartijska disciplina, koja ništa drugo nego poznati Brozov demokratski centralizam, da nas potpuno osujeti od svake dobre namere, da izneverimo ne samo svoje birače, nego i sebe i svoje potomstvo.
Zato nam je danas i potreban čestiti glas - da bi čovek rekao da ne želi da glasa za ovakav budžet, da ne želi da glasa za novo zahvatanje u džepove iznurenog naroda. To je taj aspekt i to je ta tehnika koja se nameće da se tako odlučuje, krsteći, naravno, i sam Poslovnik.
Mislim da bi svaka druga analiza bila suvišna, ona ne može ni da se iskaže za pet minuta, svejedno i da smo ovaj Poslovnik proučavali ne znam koliko dugo. Kažu da je ovo vek apsurda. Ali, ako bi neko podvlačio apsurde iz ovih stavova koji su ponuđeni, oni bi zaista bili tragični, tragični po naše vreme, tragični po našu savest, tragični po našu budućnost. (Predsednik opominje na vreme.)
Hvala, mislim da je moje izlaganje bilo i kraće od dozvoljenog vremena.

Zahvaljujem.

Ima reč narodni poslanik Zlatan Peručić, a neka se pripremi Nenad Čanak.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, Odbor za finansije je većinom glasova, u vrlo konstruktivnoj raspravi, korektnoj i tolerantnoj, prihvatio zakon o budžetu i prateće zakone.
Nekoliko reči da kažem s obzirom da je rasprava u načelu.
Inflacija je loš saveznik svake vlasti, svake države, svake opozicije, svakog poslanika.
Recesija je takođe loš saveznik svake vlasti, svake države, svake opozicije, svakog poslanika.
Ravnoteža je problem koji uvek pripada razgovoru o ovoj temi, uravnoteženje budžeta između prihoda i rashoda, ne činiti opterećenja većim, pokušati stvoriti ambijent da privreda, društvo može da funkcioniše bolje, pokušati ispuniti zakonom obaveze koje su stečene, zatečene, za koje se svi u našim poslaničkim aktivnostima zalažemo da moraju biti sprovedene.
Sve je to nešto što govori o tome. Da li je ponekad brzina dobra ili loša, ružna ili bolja od privremenog finansiranja, naprimer, što je takođe moguća varijanta.
U ovom trenutku valja Vlada Republike je pokušala i uložila napor da ponudi poslanicima budžet i prateće zakone. Moje je lično mišljenje da je to još uvek manje zlo i bolje nego ići u privremeno finansiranje, da je nama, dakle, potrebno stvoriti ambijent koji možemo tokom godine, kad ga ocenimo i ako ga ocenimo, menjati onako kako poslanici ocene da bi mogao biti menjan, zavisno od stvarnih mogućnosti i realizacije i od onoga što privreda i građani traže.
Bitno je stvoriti ambijent za kompletan i jači ulazak u reforme, u sve ono što mi inače ovde govorimo kao privredni, budžetski, finansijski ambijent. Ako me išta brine to je da ravnomerno rasporedimo teret. Ono što je mene zabrinulo kod onoga o čemu je ministar govorio, rekao je jedanaest plata, deset ili dvanaest posto više bez povećanja, nategla se stvar. Ako je tako nategnuta kao budžet, onda znači da je potrebno ostvariti sve što je moguće da se korisnici budžeta koji proističu iz zakona, od penzionera, socijale, policije, zdravstva i drugih, mogu finansirati realno, a da to ne optereti više nego što je do sada privredu i društvo. Prema onome što je ocena većine nas u Odboru za finansije budžet je postigao to u meri u kojoj je to moguće. Nije inflatoran, nadam se da nije ni ono drugo.
Dozvolite mi da kažem jedno svoje lično viđenje i mišljenje, a vezano je za nešto što ne bih ponovo govorio i izlazio kao amandman. Politički odnosi u jednoj skupštini, konkretno u Skupštini grada Beograda ne moraju uvek da budu odnosi koji su u ovom trenutku od najvećeg interesa za sve građane Beograda. Kao rođeni Beograđanin moram da kažem da sam siguran da ne postoji politička stranka u Beogradu, građanin Beograda koji neće reći da je Beograd u krizi sa stanovišta komunalne infrastrukture, da je to verovatno teško nasleđe, malo para, skup grad itd. Beograđanima je potrebno pokušati omogućiti i nešto bolje. Nadam se da će to učiniti Skupština grada Beograda. Učiniti nešto bolje i moram da vam kažem učiniti nešto ravnomerno. Suprotno tome samo povećanje cena komunalnih usluga opterećuje samo kategoriju građana. Komunalna taksa opterećuje malo širi krug i one koji imaju privilegiju da im je sedište firmi u Beogradu i one koji imaju privilegiju da u Beogradu prodaju. Privilegija je u dvomilionskom gradu imati firmu, raditi, prodavati, trgovati itd.
Dobro je i korektno da građanima Beograda pokušamo da omogućimo, a ne samo njima, nego praktično svima onima koji u Beogradu koriste tu privilegiju, da pokušamo da omogućimo bolji saobraćaj, bolju vodu, malo bolju komunalnu infrastrukturu, koja je u svakom velikom gradu skupa.
Najzad, mi smo prihvatili procenu Vlade Republike Srbije da u ovom trenutku eventualna blokada u samoj Skupštini grada ne treba da optereti činjenicu da svi isto misle da je građanima Beograda potrebno omogućiti ovo o čemu sam govorio. Još jednom, poštovani gospodine predsedniče i narodni poslanici, iz razloge koje sam rekao naša je procena da je budžet u ovom trenutku neophodno doneti, da on omogućuje da funkcioniše sistem onako kako je to inače normalno i da omogućuje da Vlada ispunjava svoje zakonom utvrđene obaveze. Gospodine predsedniče, moje lično izvinjenje što sam minut i dvadeset sekundi uzeo više, obzirom da retko nastupam u Skupštini Srbije nadam se da mi kolege poslanici to neće zameriti. Hvala lepo.