Poštovani narodni poslanici, predlažem da uz zajednički načelni pretres o svim predlozima zakona koje je podnela Vlada, a u cilju efikasnosti rada našeg parlamenta, ograničimo raspravu na pet minuta. Očekujem da će ovaj moj predlog naići na vašu punu podršku. Hvala.

Zahvaljujem. Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića da Narodna skupština obavi zajednički načelni pretres o svim predlozima Zakona za koje je Vlada Republike Srbije predložila da se na ovoj sednici razmotre po hitnom postupku.

Ko je za ovaj predlog? (119), da li je neko protiv? (75), da li se neko uzdržava? (Niko.)

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda sednice u celini.

Saglasno odredbama Poslovnika Narodne skupštine, sve prihvaćene tačke uvršćuju se u dnevni red sednice po redosledu njihovog predlaganja, odnosno prihvatanja.

O predlozima prihvaćenih akata, nadležni odbori, odnosno Vlada Republike Srbije, podneće svoje izveštaje, odnosno mišljenja u toku trajanja sednice.

Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za donošenje akata po hitnom postupku, odnosno za izmene i dopune predloženog dnevnog reda, molim narodne poslanike da se izjasnimo o dnevnom redu sednice u celini.

Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Ko je za ovaj predlog? (141) Da li je neko protiv? (Četiri.) Da li se neko uzdržava? (Niko.)

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1997. godini u celini.

Molim Službu Narodne skupštine da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i uruči ga narodnim poslanicima.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 1998. GODINU

Pre prelaska na razmatranje Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 1998. godinu, saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Života Cvetković, otvaram zajednički načelni pretres (u 18,35 časova) o sledećim aktima:

- Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 1998. godinu,

- Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta,

- Predlog zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1998. godini,

- Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o akcizama i porezu na promet,

- Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dohodak građana,

- Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnoj republičkoj taksi na duvanske prerađevine i alkoholna pića, i

- Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje.

Saglasno članu 92. stav 1. Poslovnika, narodni poslanik Života Cvetković je predložio da se ograniči vreme trajanja izlaganja na pet minuta. Da li ima drugih predloga? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Pošto je već 18 časova i 35 minuta, a radi se o brojnim i važnim zakonima, predlažem da vreme za izlaganje bude najmanje 10 minuta. Ne preterujem i ne tražim previše, ali ipak 10 minuta može biti nešto više, a o budžetu treba govoriti možda pola sata, ali ukupno neka bude bar 10 minuta. Za pet minuta ne možete ni da pročitate predloge zakona.

Zahvaljujem. Imamo dva predloga. Da li ima još predloga? (Ne.)

Stavljam prvi predlog na glasanje koji je podneo narodni poslanik Života Cvetković, da se rasprava ograniči na pet minuta.

Ko je za ovaj predlog? (126) Da li je neko protiv? (77) Da li se neko uzdržava? (Niko.)

Konstatujem da je prvi predlog prihvaćen.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila većinom glasova da se prihvati predlog Živote Cvetkovića - diskusija se ograničava na pet minuta.

Dajem reč predsedniku Vlade Republike Srbije, Mirku Marjanović.

Uvaženi narodni poslanici, poštovane dame i gospodo, želeo bih najpre da novom sazivu Narodne skuštine poželim uspešan rad  u korist prosperiteta i boljeg života svih građana naše Republike.
Pred svima nama je godina u kojoj treba da uložimo maksimalne napore za dalji ekonomski oporavak zemlje, nastavak reformi i punog otvaranja prema svetu, a sve u cilju bržeg privrednog i društvenog razvoja.
Na dnevnom redu današnjeg zasedanja Skupštine je usvajanje republičkog budžeta za 1998. godinu, kao ključnog elementa ekonomske politike. Dozvolite da se osvrnem na uslove privređivanja u godini na izmaku i osnovne ciljeve i zadatke ekonomske politike u narednoj 1998. godini.
Naša ključna opredeljenja u protekle četiri godine bila su i ostala - ekonomska i socijalna stabilnost, dinamiziranje privrednog rasta i afirmacija tržišnog privrednog sistema.
Četvorogodišnjim upornim istrajavanjem na ostvarivanju tih ciljeva postigli smo rezultate kojima je obezbeđena stabilnost i stvoren ambijent za dalji porast proizvodnje i standarda građana.
Hiperinflaciju smo slomili u najkraćem roku, a stope rasta cena snižavali do ovogodišnjih 8%, što je najniža stopa za poslednjih 15 godina i što za svaku zemlju u tranziciji predstavlja veliki domet.
Ekonomski oporavak i rast proizvodnje smo iz godine u godinu ubrzavali, i protekle četiri godine za preko četvrtinu povećali društveni proizvod. Rast proizvodnje je bio zasnovan na rastu izvoza, pre svega u razvijene zemlje.
Standard stanovništva je rastao iz godine u godinu. Sve društvene delatnosti i javne službe su dobro funkcionisale. Zaokružen je u najvećoj meri tržišni privredni sistem.
Moram da podsetim da su svi ovi rezultati, koji bi bili značajni za normalne prilike, ostvareni u najtežim ekonomskim i socijalnim uslovima, uz neviđenu blokadu i međunarodnu izolaciju naše zemlje, posebno u prve dve godine, mada se proces obnavljanja bilateralne i multilateralne međunarodne privredne saradnje i sada usporeno odvija.
U 1997. godini smo ostvarili najbolje rezultate u protekle četiri godine.
Najznačajniji rezultat je stabilnost opštih uslova privređivanja. Ukupni ovogodišnji rast cena biće oko 8%.
Drugo, ostvaren je realan rast društvenog proizvoda od oko 8%, industrijska proizvodnja je povećana za 9,5% , a poljoprivredna za 8%. Do ovolikog ubrzanja rasta privedne aktivnosti došlo je, pored ostalog, zahvaljujući značajnim podsticajima, obezbeđenim u republičkom fondu za razvoj, ali i zahvaljujući rastu izvoza od blizu 30%.
Treće, ostvaren je realan rast zarada, penzija i drugih ličnih primanja stanovništva za preko 20%.
Četvrto, ove godine je aktivirano 446 gradilišta u oblasti putne strukture, zahvaljujući pre svega sredstvima republičkog fonda za razvoj, izgrađeno je i gradi se 150 km autoputeva, a rekonstruisano je i izgrađeno 1.105 kilometara magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva.
Peto, intenzivirali smo proces reformi. Donošenjem Zakona o koncesijama i Zakona o svojinskoj transformaciji, gotovo je zaokružen tržišni privredni ambijent, a ujedno su stimulisana strana ulaganja.
Svojinska transformacija intenzivirana je, a prodaja dela vlasništva Telekoma Srbije dodatno je delovala na privlačenje stranog kapitala i omogućila značajne podsticaje za rast proizvodnje i izvoza.
Ove rezultate niko ne može negirati. Zato sam o njima govorio jezikom činjenica i brojki.
Uvaženi narodni poslanici, oko ciljeva ekonomske politike za 1998. godinu postigli smo, kao i prethodnih godina, punu saglasnost Vlade Republike Srbije, Savezne vlade i Narodne banke Jugoslavije.
Naši ciljevi ostaju nepromenjeni - cenovna i valutna stabilnost, rast proizvodnje i izvoza, povećanje standarda stanovništva i ubrzanje reformskih koraka.
Pravilno odabrani ciljevi i sinhronizovane mere ekonomske politike omogućiće u narednoj godini ostvarivanje još ambicioznijih rezultata.
Rast društvenog proizvoda od 10%, to se planira, industrijske proizvodnje za 9,5%, poljoprivrede 2,5%, građevinarstva 10%, saobraćaja 12%, trgovine 11%, povećanje izvoza preko 30%.
Ekonomska politika u narednoj godini mora zadržati stabilizaciono obeležje, jer je četvorogodišnje iskustvo potvrdilo punu ispravnost takve orijentacije.
Zato ćemo voditi restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku. Stabilnost cena i dinara bitan su uslov porasta proizvodnje i cenovne konkurentnosti našeg izvoza, koja će omogućiti dalje dinamiziranje izvoza, kao najzdravijeg temelja privrednog rasta i razvoja.
Ujedno, stabilnost je bitan socijalni cilj, jer predstavlja najbolju branu od obezvređivanja realnih zarada, penzija i drugih ličnih primanja stanovništva.
Neodvojiv element stabilnosti je realan i stabilan kurs dinara. Oni koji se ovih dana zalažu za promenu kursa, kao izolovanu meru, bez šireg sagledavanja ovakvog poteza ekonomske politike, samo ukazuju na sopstvenu neefikasnost i visoke nekonkurentne cene ili na želju da teret sopstvenih dugova prebace na celu privredu, ili to priželjkuju iz špekulativnih razloga.
Svima njima poručujemo da potraže nova tržišta i nove poslovne partnere i da svoje troškove prilagode svetskim cenama, a špekulantima poručujemo da se ekonomska politika, pa time i politika deviznog kursa, vodi u interesu efikasnijeg privređivanja i boljeg korišćenja komparativne prednosti naše zemlje, a ne u cilju njihovih lakih zarada.
Naglašavajući stabilnost, mi ne zaboravljamo centralni značaj što bržeg rasta privredne aktivnosti. Polazeći od relativno niskog stepena korišćenja domaćeg kapaciteta u preduzećima, ukazujemo na velike rezerve za povećanje proizvodnje.
Taj rast u narednoj godini mora što više da bude zasnovan na kvalitativnim faktorima razvoja i efikasnosti poslovanja, zato ćemo poseban značaj pridavati strukturnim promenama i prestruktuiranju preduzeća i povezivanju sa svetom.
Preduzeća se moraju prilagođavati otežanim uslovima poslovanja na svetskom tržištu kroz proces promena u svojinskom, tržišnom, kadrovskom i organizacionom pogledu.
I dalje će na značaju imati podsticaj proizvodnje i izvoza iz Republičkog fonda za razvoj, izgradnja i obnova domaće infrastrukture, realizacija podsticaja u oblasti agrara, preko agrarnog budžeta itd.
Poseban značaj u narednoj godini pridaje se daljim reformskim koracima i strukturnom prilagođavanju privrede. Započela je realizacija Zakona o svojinskoj transformaciji, kojom će biti obuhvaćena preduzeća sva tri segmenta - mala i srednja društvena preduzeća, velika društvena preduzeća, i po prvi put, javna preduzeća.
Broj preduzeća koja su kandidati za svojinsku transformaciju se procenjuje na 4,5 hiljade. Najveći deo odraslih građana Republike, oko četiri miliona, neposredno će biti uključen u ovaj proces.
Pored ovog značajnog posla, mi ćemo pokrenuti postupak za davanje prvih koncesija, pre svega u oblasti putne infrastrukture, u želji da ubrzamo izgradnju mreže auto puteva.
Neodvojivo od svojinske transformacije i prestruktuiranja preduzeća, započeće i realizacija programa sanacije i rehabilitacija bankarskog i šireg finansijskog sistema.
Uvaženi narodni poslanici, osnovno opredeljenje u oblasti javne potrošnje u narednoj godini je smanjenje učešća javne potrošnje u društvenom proizvodu.Uz zadržavanje principa čvrstog budžetskog ograničenja, kao i do sada, trošenje u okvirima zarađenog biće ključni element stabilizacione politike i glavna brana inflacionim pritiscima.
Smanjeno poresko opterećenje će značiti postizanje viših stopa rasta proizvodnje, preko kojih ćemo moći da ostvarimo istovremeno trajnu stabilnost, a posebno povećamo javne prihode. Politika javne potrošnje u narednoj godini biće stabilizaciona i podsticajna. Ukupni javni rashodi prilagođeni su mogućnostima finansiranja iz realnih izvora. Učešće javne potrošnje u procenjenom društvenom proizvodu realno je smanjeno za 1,17 procentnih poena. Takođe je izvršena i preraspodela javne potrošnje. Relativno je smanjeno učešće budžeta Republike i budžeta gradova i opština u korist povećanja učešća rashoda za obavezno socijalno osiguranje, pre svega, za penzijski i zdravstveni fond.
U cilju poboljšavanja stanja u socijalnoj sferi i poštovanja zakonom garantovanih prava korisnika obezbediće se striktna naplata obaveza preduzeća i građana i obezbediti dopunski izvori prihoda, pre svega, kroz svojinsku transformaciju. Osim toga, priprema se ozbiljna reforma brojnih sektora javne potrošnje u cilju usklađivanja davanja sa realnim mogućnostima domaće privrede.
Obim budžeta planiran je u visini od 15.995.000.000 dinara, što je u skladu sa ciljevima ekonomske politike, osnovama politike javne potrošnje i načelom čvrstog budžetskog ograničenja. Reč je o stabilizacionom i reformskom budžetu. Budžetom će biti obezbeđeno finansiranje državnih funkcija, socijalnih programa i javnih službi, zakonskih obaveza prema fondovima, kao i podsticaja industrijskoj proizvodnji i poljoprivredi, gde su u okviru agrarnog budžeta predviđena sredstva u iznosu od 950.000.000 dinara.
Poštovani narodni poslanici, uveren sam da su zacrtani ciljevi ekonomske i socijalne stabilnosti, dinamičnog privrednog rasta i bržeg sprovođenja reformi realno ostvarivi u idućoj godini i da su u najvećem interesu svih građana.
Zato pozivam sve narodne poslanike da usvoje predloženi budžet Republike Srbije za 1998. godinu. Hvala.

Zahvaljujem. Da li predstavnik predlagača želi reč. Ima reč ministar finansija Borislav Milačić.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, u ime Vlade Republike Srbije predlažem donošenje Zakona o budžetu Republike Srbije sa pratećim dokumentima uz sledeće obrazloženje.
Usvojena ekonomska politika za 1998. godinu određuje i politiku javne potrošnje. Ona je determinisana opštim privrednim kretanjima. Prema tome, najznačajniji predviđen realni rast privredne aktivnosti odnosno društvenog proizvoda od 10% određuje i sudbinu javne potrošnje. Tako visoku stopu rasta moguće je ostvariti, s obzirom da se još nismo vratili na nivo korišćenja kapaciteta iz prethodnog perioda. Stoga veće korišćenje kapaciteta, zasnovano prvenstveno na vraćanju na stara tržišta i osvajanju novih prostora u izvozu, predstavlja prvi i odlučujući faktor projektovanog realnog visokog rasta. Ovaj proces biće potpomognut očekivanim prilivom inostranih sredstava.
Drugo ključno obeležje privrednih kretanja u 1998. godini biće stabilnost cena i kursa dinara, kao važan cilj ekonomske politike. Takođe treba istaći da će se ovakva privredna aktivnost odvijati uz istovremenu svojinsku transformaciju preduzeća.
Naše dalje razvojne potrebe nalažu da se iz društvenog proizvoda akumulira i investira što je moguće više. Stoga će javna potrošnja u predstojećem periodu morati da bude dimenzionisana tako da ostane što više prostora za ulaganja u obnovu i razvoj.
U skladu sa navedenim opredeljenjima javna potrošnja će u 1998. godini morati i u realnom iznosu da se smanjuje, odnosno da znatnije smanjuje svoje učešće u strukturi uvećanog društvenog proizvoda.
Ovakvu politiku javne potrošnje biće veoma teško ostvariti. Iskustva iz protekle dve-tri godine, u kojima je bilo izuzetnih teškoća u izmirivanju potreba u javnoj potrošnji, to najbolje pokazuju. S druge strane, to ukazuje na činjenicu da je javna potrošnja objektivno limitirana raspoloživim sredstvima, tako da se rešenja moraju tražiti i u reformisanju ključnih segmenata u javnoj potrošnji - budžetskoj potrošnji, sistemu pinezijsko-invalidskog osiguranja, u sistemu zdravstva. Reformisanje odnosno prestrukturiranje javne potrošnje je izuzetno važan zadatak u narednoj godini.
Imajući u vidu koncept ekonomske politike za 1998. godinu i objektivno ograničenje u javnoj potrošnji, učešće javne potrošnje Republike u društvenom proizvodu smanjiće se sa 34,75% u 1997. na 33,58% u 1998. godini, ili za 1,17 procentnih poena. Pri iskazivanju učešća javne potrošnje u društvenom proizvodu primenjen je obračun po metodologiji sistema nacionalnih računa, kao zvanična metodologija Ujedinjenih nacija. Time se isključuje transfer međusobnih plaćanja između pojedinih učesnika u javnoj potrošnji.
Ukupan nivo javne potrošnje u Republici za 1998. godinu predlaže se u iznosu od 43.709.000.000 dinara i veći je za 16,6% u odnosu na prethodnu godinu. To je u odnosu na nominalni rast društvenog proizvoda od 21,3%, koji u sebi uključuje pored rasta društvenog proizvoda i tzv. prenetu inflaciju, niži porast za 4,7 indeksnih poena.
U pogledu strukture ovako utvrđene javne potrošnje i načina njenog finansiranja predlaže se sledeće:
1. Preraspodela ukupnog obima javne potrošnje u korist saveznog budžeta, radi obezbeđenja funkcija federacije, što se postiže preraspodelom prihoda od poreza na promet u prihvatljivoj proporciji od 35% u korist saveznog budžeta i 65% u korist Republike.
2. U okviru ukupnog obima javne potrošnje u Republici Srbiji za 1998. godinu predlaže se preraspodela između osnovnih nosilaca javnih rashoda u korist organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, a na teret budžeta Republike i budžeta opština i gradova. Efekat ove preraspodele iznosi oko 505.000.000 dinara, od čega se 400.000.000 dinara usmerava Fondu penzijsko-invalidskog osigurana kao dodatna sredstva, a 105.000.000 Republičkom zavodu za zdravstvneo osiguranje. Na ovaj način planiran je veći rast javne potrošnje u organizacijama socijalnog osiguranja i iznosi 19,3%, dok kod budžeta taj rast iznosi 13,9%.
I pored ovako izvršene preraspodele, treba još jednom ukazati da će i nadalje biti teško da se pokriju rashodi u sistemu penzijskog i zdravstvenog osiguranja, zbog čega su neophodne određene reformske promene u okviru ovih oblasti.
I pored generalnog opredeljenja za smanjivanje ukupne javne potrošnje, izuzetak se predlaže kada je u pitanju komunalna infrastruktura u opštinama. Uvažavajući činjenicu da se radi o vitalnim potrebama, odnosno o nezamenljivom uslovu života svih građana, predlaže se zadržavanje naknade za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa na nivou iz 1997. godine, odnosno na maksimalnom nivou od 4%. Jasno je da ovakav predlog ne zadovoljava potrebe najvećeg broja opština i gradova. Međutim, nije realno očekivati da se postojeći problemi u ovoj oblasti reše u kratkom roku, pogotovo u jednoj godini, a da se pritom realno smanjuje javna potrošnja.
U sklopu ovakvog prilaza je i predlog za produženje odnosno ponovno uvođenje posebne takse na promet proizvoda i usluga na teritoriji grada Beograda u visini od 3%. Uvažavajući speficičnosti i probleme grada Beograda, naročito sa stanovišta dotrajalosti komunalne i saobraćajne infrastrukture, ocenjuje se da je neophodno da se gradu Beogradu obezbedi dodatni izvor prihoda, ili bolje rečeno, nastavi sa korišćenjem tog izvora prihoda, što je iz nerazumljivih razloga prekinuto.
Sredstva od ove takse koristila bi se strogo namenski za konsolidaciju i opremanje komunalnih i saobraćajnih infrastruktura grada Beograda i za nastavak izgradnje beogradskog železničkog čvora. Saglasnost za korišćenje sredstava davala bi Vlada Republike Srbije.
Za gradove u Republici zbog komunalnih problema dodatno su planirana i sredstva u iznosu od 100.000.000 dinara i to: Beogradu 66.000.000, Novom Sadu 12,6 miliona, Nišu 9,3 miliona, Kragujevcu 7,5 miliona i Prištini 4,6 miliona.
Budžet Republike u idućoj godini iznosi, kao što je već rečeno, 15.995.000.000 dinara i uvećan je za 13,7% u odnosu na ovu godinu, što je, kao što je rečeno najniži nominalni porast u okviru javne potrošnje.
Budžet Republike zasniva se na sledećim principima:
- planirano realno smanjenje ukupnih sredstava i selektivno smanjivanje u samoj realizaciji rashoda;
- čvrsto budžetsko ograničenje odnosno finansiranje rashoda iz realnih izvora.
Finansiranje rashoda iz budžeta može se grupisati u četiri osnovna segmenta i to:
1. izvršavanje prava u oblasti socijalnih programa,
2. izvršavanje rashoda za javne službe,
3. redefinisanje obaveza Republike u oblasti, intervencija u privredi i
4. finansiranje najneophodnijih potreba za klasične budžetske funkcije, rad državnih organa i organizacija.
Izvori finansiranja javne potrošnje u 1998. godini u osnovi zadržavaju postojeći fiskalni instrumentarijum, s tim što će se njegova kompleksna dogradnja izvršiti već u prvom kvartalu 1998. godine.
U ovom trenutku se, naime, vrše samo nužne intervencije, kojima se produžava primena određenih instrumenata predviđenih da važe do kraja 1997. godine.
Tako se predloženim zakonima u fiskalnoj oblasti odlaže primena sintetičkog poreza na dohodak građana i oporezivanja devizne štednje, a produžava plaćanje posebne republičke takse na duvanske prerađevine i alkoholna pića, radi pokrića dela deficita u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Pored toga, utvrđuje se mogućnost da grad Beograd uvede posebnu taksu na promet do 3%, kao i produžava obaveza postojećeg dodatnog doprinosa za opštine Kraljevo, Vrnjačka Banja i Raška, radi finansiranja izgradnje i opremanje hirurške bolnice u Kraljevu.
Ključno opredeljenje u primeni postojećeg instrumentarijuma biće širenje obuhvata naplate poreza i doprinosa, što treba da omogući smanjenje poreskih stopa, odnosno ravnomernije opterećenje poreskih obveznika.
Jedan od važnih efekata ovakve politike treba da bude smanjenje poreza na lična primanja, odnosno smanjenje ukupnih troškova radne snage za preduzeća. Ovo će biti omogućeno efikasnijom naplatom prihoda po osnovu akciza, poreza na promet, kao i posebnim merama na sektoru sive ekonomije, odnosno njenim uvođenjem u legalne tokove. Procenjuje se, na primer, da se u prometu na malo u velikoj meri izbegava plaćanje poreza na promet. U periodu do uvođenja potpuno novog poreskog instrumentarijuma (VAT), ovaj problem bi morao da se reši utvrđivanjem poreza za trgovinske i ugostiteljske objekte snimanjem njihovog prometa i primenom na toj osnovi razrađenih kriterijuma.
Poštovani poslanici, budžetom Republike koji predlažemo za usvajanje predviđeno je obezbeđenje sredstava za finansiranje rashoda u skladu sa ustavnim odredbama i na njima zasnovanim zakonskim obavezama Republike i to:
- za ostvarivanje prava u oblasti socijalne zaštite, društvene brige o deci i boračko-invalidske zaštite;
- za obaveze Republike za finansiranje rada javnih službi (prosveta, nauka, kultura i fizička kultura);
- za obaveze Republike po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja;
- za obaveze Republike utvrđene posebnim zakonima u oblasti zdravstva i zbrinjavanja izbeglih i prognanih lica;
- za klasične budžetske funkcije (rad državnih organa i organizacija, pravosudnih organa i ustanova za izvršenje krivičnih sankcija);
- za obaveze Republike za otplatu kredita Narodne banke Jugoslavije, odobrenog u 1994. godini;
- za rashode za podsticanje razvoja i intervencije u privredi, preko agrarnog budžeta, fonda za razvoj, robnih rezervi, železničke infrastrukture u oblasti protivgradne zaštite i preko fonda za pružanje pomoći u slučaju elementarnih i drugih većih nepogoda;
- za rashode koji se finansiraju iz tekuće i stalne budžetske rezerve;
- za rashode kojima se obezbeđuju sredstva za funkcije autonomnih pokrajina i za dopunsko finansiranje opština.
Ukupno utvrđeni obim budžeta Republike za 1998. godinu, kao što je rečeno, iznosi 15.995,00 mil. dinara, što je u odnosu na plan za 1997. godinu rast od 13,7%.
U okviru ovako utvrđenog budžeta Republike, planira se izvršavanje navedenih rashoda i to:
- za plate zaposlenih 6.878,65 mil. dinara, odnosno 43% od ukupnog obima budžeta, od čega 3.322,05 mil.dinara ili 20,8% od ukupnog obima budžeta se odnosi na plate zaposlenih u državnim organima i organizacijama, a 3.556,60 mil.dinara ili 22,2% od ukupnog obima budžeta se odnosi na plate zaposlenih u javnim službama (prosveta - osnovno, srednje, više i univerzitetsko obrazovanje, zatim učenički i studentski standard, kultura i fizička kultura).
Ovaj iznos planiranih sredstava obezbeđuje isplatu 11 mesečnih plata za oko 243.000 zaposlenih, sa povećanjem od 10%, koliko su dozvoljavale bilansne mogućnosti za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta,
- za materijalne troškove planiraju se sredstva u ukupnom iznosu od 1.159,2 mil.dinara ili 7,2% od ukupnog obima budžeta, od čega 712,8 mil.dinara za republičke organe i organizacije, a 446,4 mil. dinara za javne službe. Ovim sredstvima obezbeđuju se najneophodniji materijalni rashodi, što obavezuje budžetske korisnike na krajnje racionalnu potrošnju,
- rashodi za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava obuhvataju obaveze iz budžeta u oblasti socijalnih programa za koje su planirana sredstva u ukupnom iznosu od 2.994,53 mil. dinara ili 18,7% od ukupnih rashoda budžeta. Ovaj obim sredstava omogućava izvršavanje obaveza Republike u oblasti: socijalne zaštite, društvene brige o deci i boračko-invalidske zaštite za oko 1.180.000 korisnika, za 12 mesečnih obaveza, na nivou isplaćenih prava u septembru 1997. godine, bez povećanja.
Ograničene bilansne mogućnosti nisu dozvoljavale obezbeđenje većeg obima sredstava za ove namene, kojima bi se obezbedila brža dinamika isplate zaostalih obaveza u ovoj oblasti. Dugovanja po ovom osnovu, samo za društvenu brigu o deci iznose oko 2.123 mil.dinara. Pri ovom se mora voditi računa o doslednoj primeni zakona u pogledu ispunjenosti uslova (cenzusa) za sticanje i prestanak prava na isplate po ovim zakonima.
Vlada Republike Srbije će u 1998. godini posebno pratiti izvršavanje rashoda u ovoj oblasti i pristupiti izradi programa za iznalaženje mogućnosti za izmirivanje obaveza po osnovu zaostalih isplata.
Opredeljenje Vlade da se u budžetu Republike planiraju sredstva za podsticanje razvoja ima za cilj da se, dinamiziranjem rasta proizvodnje, stvore povoljni uslovi za povećanje zaposlenosti i smanjenje broja korisnika socijalnih prava.
Sredstva za podsticanje razvoja planirana su u iznosu od 1.454,4 mil.dinara ili 9,1% od ukupnih rashoda budžeta. U okviru ovog iznosa planira se finansiranje rashoda iz Agrarnog budžeta u iznosu od 950 mil. dinara ili 5,9% od ukupnog obima budžeta, što je za 2,3% više u odnosu na planirana sredstva za ove namene u 1997. godini. Ova sredstva se planiraju za podsticanje razvoja agrara, a koristila bi se (osim premija i regresa), kao učešće za obezbeđivanje odnosno mobilisanje sredstava iz drugih izvora (kreditnih potencijala banaka i sopstvenog učešća korisnika) za programe koji bi se pratili na bazi Zakona o agrarnom budžetu koji je sastavni deo ukupnog paketa.
Pored toga, merama Vlade Republike Srbije već je omogućen dalji razvoj agrara (odlaganje i otpisivanje dugova po osnovu poreskih obaveza poljoprivrednih proizvođača).
Iz Fonda za razvoj obezbeđuju su značajna sredstva za razvoj poljoprivrede.
U okviru ovog iznosa u budžetu planira se i finansiranje rashoda iz oblasti agrara koji se odnosi na premije i regrese za mleko, biljnu proizvodnju, priplodnu stoku i revitalizaciju sela, zatim rashode u oblasti vodoprivrede, zaštitu šuma i uređenje poljoprivrednog zemljišta odnosno zaštitu životinja i unapređenje stočarstva.
Sredstva planirana za funkcije preko Fonda za razvoj u iznosu od 225 mil. dinara imaju rast od 80% u odnosu na 1997. godinu, a odnose se na ostvarivanje politike regionalnog razvoja Republike.
Sredstva za geološka istraživanja planirana su u iznosu od 18,8 miliona dinara, ili za 19% više u odnosu na 1997. godinu. I ovim sredstvima se planira mobilisanje sredstava iz drugih izvora kako bi se postigao što veći efekat izdvajanja iz budžeta za ove namene i ostvarivanje programa koji se finansiraju.
Za finansiranje republičkih robnih rezervi planiraju se sredstva u iznosu od 70 miliona dinara koliko je omogućeno ovim okvirom potrošnje na bazi parametara koji su izneti.
Za održavanje i razvoj železničke infrastrukture planirana su sredstva u iznosu od 150 miliona dinara, s tim što se procenjuje da će se za ove namene obezbediti sredstva i iz posebnih prihoda (3% poreza na promet proizvoda), odnosno još dodatnih od oko 900 miliona dinara, što je regulisano posebnim zakonom.
Za posebne namene koje obuhvataju rashode utvrđene po posebnim zakonima planirana su sredstva u ukupnom iznosu od 1.801,6 miliona dinara. U okviru ovog iznosa planira se izvršavanje rashoda, i to:
- zdravstvena zaštita u iznosu od 153,8 miliona dinara;
- zbrinjavanje i smeštaj izbeglih i prognanih lica u iznosu od 278,5 miliona dinara;
- za obaveze Republike po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja planiran je iznos od 24,5 miliona dinara. Pored toga deo sredstava od poreza na dohodak građana u visini od 25% na prihode od poljoprivrede i šumarstva biće usmeravan na izmirivanje obaveza Republike po osnovu penzijsko-invalidskog osiguranja radnika;
- za sprovođenje ugovora u oblasti naučno-istraživačke delatnosti planiraju se sredstva u iznosu od 467,5 miliona dinara;
- sredstva za sprovođenje zakona u oblasti kulture u iznosu od 312,4 miliona dinara;
- sredstva za isplatu regresa za godišnji odmor zaposlenih, koji se finansira iz budžeta, u iznosu od 157 miliona dinara ili po 700 dinara po zaposlenom, koliko iznosi neoporezivi deo;
- za posebne namene u učeničkom i studentskom standardu planiraju se sredstva u iznosu od 196 miliona dinara, za ishranu i smeštaj učenika i studenata. Pri ovome se planira preispitivanje povećanja učešća učenika i studenata u ceni ishrane i smeštaja, jer bilansne mogućnosti ne omogućavaju veće učešće Republike u ovim rashodima. Preispitivanje učešća u cenama ishrane i smeštaja se mora izvršiti naročito sa stanovišta dužine studiranja od određenog optimalnog roka za studije, odnosno korišćenje studentskih kapaciteta;
- za sprovođenje ostalih posebnih zakona u oblasti informisanja, zaštite životne sredine i fizičke kulture planiraju se sredstva u iznosu od 211,9 miliona dinara;
- u budžetu Republike planirana su i sredstva za otplatu kredita u iznosu od 332,5 miliona dinara. Ovaj iznos sredstava neophodan je za otplatu kredita korišćenog kod Narodne banke Jugoslavije iz 1994. godine za realizaciju Programa ekonomskog oporavka Jugoslavije i finansiranje javnih rashoda u Republici Srbiji u toj godini;
- deo sredstava u budžetu Republike planiran je za izmirenje rashoda koji se finansiraju iz tekuće (oko 100 miliona dinara) i stalne rezerve (22 miliona dinara), koliko su dozvoljavale bilansne mogućnosti;
- za finansiranje rashoda iz budžeta autonomnih pokrajina planirana su sredstva u ukupnom iznosu od 90,6 miliona dinara, što je na nivou rasta budžeta od 13,7%, od čega se na Autonomnu pokrajinu Vojvodinu odnosi 75,3 miliona dinara, a na Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija 15,3 miliona dinara;
- za dopunsko finansiranje opština predložena su sredstva u iznosu od 101,5 miliona dinara, što je znatno više u odnosu na izvršene rashode u 1997. godini.
Ovako predloženi raspored sredstava za izvršavanje rashoda budžeta Republike u 1998.godini omogućiće se iz prihoda koji su detaljno navedeni u predlogu budžeta, u ukupnom obimu od 15.995 miliona dinara.
U slučaju neravnomernog ostvarivanja prihoda za izvršavanje rashoda, predviđa se mogućnost kratkoročnog zaduživanja Republike i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, radi obezbeđivanja sredstava za redovno mesečno izvršavanje obaveza.
Na osnovu izloženog predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 1998. godinu, sa pratećim dokumentima.
Hvala.

Zahvaljujem. Pošto se nalazimo pred tim da odbori koji su tzv. matični odbori treba da razmotre zakon o budžetu i prispele amandmane, mislim da bi bilo dobro da napravimo pauzu, s tim da je iskoristite za večeru, da dam pauzu do 20,15 odnosno 20,30. A molim matične odbore da odmah održe sednice i razmotre sve materijale. Kažem - matične odbore, ali ako mogu to da učine i drugi odbori, tj. ako mogu da stignu, bilo bi poželjno.

(Posle pauze u 21,10 h.)

Predlažem da nastavimo sa radom. Pre toga molim stručne službe da utvrde kvorum. U sali je prisutno ukupno 167 narodnih poslanika. Imamo kvorum i možemo da nastavimo sa radom.

Matični odbori su završili i neki odbori koji su uspeli da do kraja završe posao u samom toku sednice će nam izneti svoje stavove.

Narodni poslanici Tomislav Nikolić, Stevo Dragišić i Milovan Radovanović su izdvojili mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora. Da li žele reč? (Da.)

Ima reč narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao član Zakonodavnog odbora izdvojio sam mišljenje u vezi predloga određenih zakona koji su večeras u ovom parlamentu na dnevnom redu. Naime,  o čemu se radi.
Ne mogu iz neprava da se izvode prava. Ne možemo mi na Zakonodavnom odboru, sa čijim zaključkom se nisam složio, da određujemo određene iznose zakonom o budžetu za stavke, odnosno razdele za koje ne znamo da su legitimne i da zakonom treba da postoje onako kako su donete.
Razdelom 1. predviđena je plata od tri miliona i dvadeset četiri hiljade dinara za 1998. godinu za predsednika Republike Srbije, odnosno za Kabinet predsednika Republike Srbije. Sada mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo bezbroj dokaza da je upravo inaugurisani predsednik Republike Srbije u ovoj skupštini, naravno bez prisustva radikala, voljom Socijalističke partije Srbije i njihovih određenih pomagača, kandidat Socijalističke partije Srbije, navodno na osnovu formalnih razloga postao predsednik Republike. Međutim, mi imamo dokaze u Srpskoj radikalnoj stranci ...