Zahvaljujem. Da li gospodin Tomislav Nikolić, koji je izdvojio mišljenje, želi reč? (Želi.)

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najvažnijih zakona koji se u Narodnoj skupštini u toku godine donosi je zakon o budžetu. Nažalost, Predlog zakona o budžetu podnela je Vlada čiji je zadatak od kada je izabran novi saziv Narodne skupštine do momenta kada se bude konstituisala nova vlada isključivo da obavlja tehničke i administrativne poslove. Nažalost, u Republici Srbiji tri meseca posle obavljenih izbora za narodne poslanike nemamo konstituisanu Vladu Republike Srbije. Nažalost, u dva sata pred prestanak Drugog redovnog zasedanja još uvek smo na početku rasprave o budžetu, o najvažnijem zakonu o kome treba da raspravljamo, čiji materijal smo dobili jutros.
Šta može čovek na brzinu u veoma šturom materijalu, kakav se u poslednje dve godine dostavlja poslanicima, iz koga ne može mnogo toga da se vidi, šta može da zaključi? Najpre, radi se o inflatornom budžetu. Sasvim je jasno da ste ponovo počeli da predviđate pozajmice, a vi znate gde nas je to odvelo 1992. i 1993. godine.
Ova vlada je loš domaćin. Ova vlada ne isplaćuje plate onima koji se finansiraju iz državnog budžeta. Kod ovog domaćina koji se zove Vlada Republike Srbije ugroženi su školstvo, zdravstvo, sudstvo, vojska, policija, penzioneri, seljaci, deca. Ima li kategorije građana da je nisam nabrojao?
Ova vlada ne vraća dugove koje duguje svojim građanima. Ova vlada predviđa da se pozajmljuje na tržištu novca. A, vi znate kako to ide kada se pojavi veliki novac, moćnici iz finansijske mafije ga iznesu na ulicu, okrenu devize i tek onda isplaćuju ono što je predviđeno da se isplaćuje ljudima koji iščekuju plate iz budžeta.
Bilo je vrlo malo amandmana na Predlog zakona o budžetu, a i kako bi moglo da bude amandmana kada smo već jutros, kada smo dobili materijal, počeli da radimo na ovoj sednici o sasvim drugim stvarima. Ovo kao greh Vladi Republike Srbije, zbog toga što zaista nastavlja da potcenjuje narodne poslanike i Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Vlada je mogla da ide na privremeno finansiranje.
Ovo što će večeras na silu, na povuci potegni, sa gledanjem u sat na zidu da se izglasa, to nije budžet Republike Srbije. Izgleda da ste ga ovako brzo pisali, kako brzo predlažete da se usvoji.
Imalo bi mnogo toga da se govori po razdelima, ali nije naše da se mi mešamo u to kako ćete da trošite novac koji sakupite. Mi smo to pokušavali ranijih godina, da vas upozorimo da postoje mnogi koji su još 1945. godine po tim zakonima stavljeni na budžet, i od onda do danas, neprekidno, a sada su njihovi sinovi ili unuci na tom budžetu.
Novac se troši nenamenski i nedomaćinski. Zato nam Srbija sve više tone.
Ekspoze predsednika Vlade nije govorio ništa o tome hoće li u ovoj Srbiji početi da se radi, nego govori o tome da će preko poreza i akciza da se namaknu neka sredstva koja će se podeliti građanima po osnovu obaveza države. Nema više od koga da se uzima ni porez, ni akcize, doprinosi. Jednostavno - sve je stalo. I, ono što može da se uradi to rade ljudi iz vrha SPS-a i tu za narod nema ništa.
Industrija je potpuno stala, ne rešavaju se osnovna sistemska pitanja koja bi punila budžet. Možete da nas ubeđujete ovde da ste izbalansirali budžet da će sve biti iz realnih prihoda, da neće biti inflacije, da ste sveli troškove na nulu, ali kad fabrika automobila u Kragujevcu ne radi, ja vam ne verujem više ništa.
Ako fabrika automobila ne može da proizvede 10.000 automobila ove godine, džabe je da ovde pričate o budžetu. Jedan grad umire, a sa njim i svi ostali veliki gradovi. I, vi nastavljate po starom. Čak predviđate i sredstva za rad Ustavnog suda i nema čoveka koji ne bi to podržao. Svakoj državi treba Ustavni sud.
Republici Srbiji ne treba ovakav Ustavni sud. Da vas podsetim.... (Predsednik - vreme.) mogli biste malo da mi progledate korz prste gospodine predsedniče, po Poslovniku, kao šefu poslaničke grupe.
Da vas podsetim, 1995. godine poslanik Jovica Stojmenović i ja bili smo protivzakonito uhapšeni na ulici, osuđeni na dva meseca zatvora. Ustavni sud Republike Srbije u toku našeg tamnovanja imao je sednicu, na kojoj je sudija - izvestilac rekao da Administrativni odbor nema pravo da menja Skupštinu u vanrednim zasedanjima i da skida imunitet narodnim poslanicima.
Čak je bio i predlog da se odmah stavi van snage odluka Administrativnog odbora i tačka Poslovnika, što bi značilo da Jovica Stojmenović i ja odmah izađemo iz zatvora. Od onda je prošlo dve i po godine. Ustavni sud o tome više ništa nije razmatrao. Nije ni zasedao po tom pitanju.
Ako je Vrhovni sud Srbije za samo pola sata, najverovatnije jutros, pre sednice, rešio sve prigovore i žalbe Srpske radikalne stranke na regularnost toka izbora, to znači da ste pravosuđe spustili na najniže moguće grane. A, sa najnižih mogućih grana u pravosuđu do javašluka i bezakonja deli nas samo jedan korak.
Srpska radikalna stranka naravno neće glasati za ovaj budžet, tim pre što ovim budžetom pokušavate da podmirite i neke stavke koje Skupština Srbije i Vlada Srbije zakonom ne bi trebalo da podmiruju. To je taj spor u Skupštini grada Beograda oko dodatnih poreza od 3% na svu robu koja se proda na teritoriji grada Beograda.
Ako je Skupština grada Beograda rekla da joj to ne treba, otkud sada odjednom da se pojavi Vlada Republike Srbije kao predlagač, pa čak i amandman jednog od poslanika da to bude obaveza.
Ne zna valjda Srbija bolje od Skupštine grada Beograda šta mu treba, a šta mu ne treba. Time se pravi presedan i otvara kutija zla. Idući put ćete negde smanjiti prihode, negde povećati, jednostavno - ignorisaćete skupštinu lokalne samouprave zato što vama u tom trenutku tako odgovara.
I, oni koji danas budu glasali za to da se zakonom regulišu odnosi u Skupštini grada Beograda neka dobro razmisle da li bi možda sutra ili prekosutra morali da se bune protiv takvog načina rešenja problema, zato što će Republika Srbije da udari na neku opštinu u kojoj su oni na vlasti, pa će da im smanji prihode.
S druge strane, ponovo kao i svake godine, zato što postoji Zakon o finanasiranju gradova, javljaju se amandmani kojim se predlaže da se stope izdvajanja za pojedine opštine povećaju. I, tu se nađu ugroženi skoro svi poslanici i svako bi da predloži povećanu stopu za svoju opštinu. Tu se čak udružuju i vlast i opozicija, jednostavno poslanici žele da sutradan u svom gradu kažu - ja sam tražio više za naš grad, ali nije dala skupštinska većina.
To je loš manir. Poslanici vladajuće stranke takve amandmane ne smeju da daju svojoj vladi. Ili, da traže da se promeni Vlada. Jednostavno ulazimo u neke apsurde u kojima se više ne zna ko je vlast, a šta je deo opozicije.
Srpska radikalna stranka kao opoziciona stranka glasaće protiv ovog predloga budžeta, ali da znate, velika je zamerka na to što se budžet od momenta kada smo primili materijal do momenta izglasavanja svodi na 10 sati. U tih 10 sati imaćemo sat ili dva javne rasprave povodom budžeta. To je manir kojim se poništava narodna volja i Narodna skupština.
Zato smo protiv ovog budžeta i zato smo izdvojili mišljenje u svim odborima koji su već konstituisani i u kojima smo članovi.

Ima reč narodni poslanik Stevo Dragišić, koji je takođe izdvojio mišljenje.

Dame i gospodo, u četvrtak je održana sednica Skupštine grada Beograda. Na toj sednici je razmatran predlog Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda da se pokrene inicijativa za uvođenje takse od 3% ponovo. Obrazloženje je bilo sledeće - Skupština grada je trebala da usvoji zaključak koji je predložila Gradska vlada.
Tim zaključkom trebalo je da se predloži Vladi Republike Srbije da podnese ovoj skupštini Predlog zakona kojim bi se omogućilo Gradu Beogradu ponovno uvođenje takse od 3%. Po usvajanju Predloga zakona u ovoj skupštini, Skupština grada bi morala ponovo da se sastane i da donese odgovarajuću odluku. Takvo je bilo obrazloženje Izvršnog odbora i put kojim su želeli da to urade. To je bilo sasvim ispravno.
Odbornici Srpske radikalne stranke nisu osporavali način na koji Izvršni odbor želi da uvede ponovo taksu od 3%, ali smo zamerali to što uopšte želi da uvede tu taksu.
Odlukom većine odbornika u Skupštini grada odlučeno je da se ta inicijativa ne pokreće. Inicijativa je propala u startu. I, onda, danas se, u skupštinskim materijalima, ipak pojavljuje Predlog zakona koji je podnela Vlada Repbulike Srbije kojim bi trebalo da se omogući gradu uvođenje ove takse.
U obrazloženju stoji da se taj predlog zakona donosi na inicijativu Izvršnog odbora. Dakle, Izvršni odbor je preuzeo nadležnost Skupštine grada u svoje ruke i čak prekršio odluku Skupštine grada, volju većine u Skupštini grada.
Izvršni odbor, kao što mu i samo ime kaže, je izvršni organ. On izvršava odluke Skupštine grada, izvršava volju Skupštine grada. Ako je Skupština grada odlučila da joj jedna taksa ne treba, da građanima ne želi da uvodi novi namet u Beogradu, onda Izvršni odbor nije smeo da prekrši volju te skupštine.
Morao je da se složi sa mišljenjem većine u Skupštini i da, jednostavno, odustane od takve vrste nameta. Međutim, sledeći pre svega sopstvene interese, političke interese, Izvršni odbor Skupštine grada je ipak Vladi predložio u sopstveno ime da se takva tačka nađe danas na dnevnom redu.
Mi se slažemo sa tim da komunalni sistemi u Beogradu ne funkcionišu, da je javni gradski saobraćaj potpuno pred kolapsom, da je loše grejanje u Beogradu, da je vodosnabdevanje očajno, ali ne treba građani da plaćaju nesposobnost sopstvene vlasti, nego im treba ukazati priliku da na novim izborima izaberu novu vlast, sposobnu vlast, koja će iz postojećih resursa uspeti da obezbedi sredstva, da se podmire sve te potrebe u komunalnim sistemima.
Ranije je ova skupština dozvolila gradu da ima tu taksu, ali je tada Socijalistička partija Srbije vladala Beogradom. Nebojša Čović je bio gradonačelnik. Razumljivo je da oni pokrivaju nesposobnost sopstvenih kadrova, time što će opteretiti građane Beograda, ali ne razumemo potpuno zašto danas Socijalistička partija Srbije omogućava Srpskom pokretu obnove da pokrije njihovu nesposobnost?
Mislim da ćemo odgovor na to pitanje dobiti vrlo brzo.
S druge strane, predložen je i amandman od strane predsednika Izvršnog odbora, taj amandman je još gori od samog predloga Vlade. I što je još gore, taj amandman je prihvaćen.
Tim amandmanom se predviđa da se sada ne ide ponovo na Skupštinu grada, jer je očigledno da je volja većine Skupštine grada potpuno drugačija od volje onih koji vrše vlast u Beogradu, već se predviđa da se direktnim usvajanjem ovog zakona ubira taksa od 3%, zanemarujući potpuno volju Skupštine grada.
Ako je Skupština grada rekla - ne treba nam taksa od 3%, nećemo da opterećujemo Beograđane sa tih 3%, kako je onda moguće da Republika ipak nametne tu obavezu?
Ako se vodilo računa o tome da grad nema dovoljno sredstava, onda se mogao povećati procenat učešća Grada Beograda u porezu na promet, jer je sada 7%. Mogao je da se poveća na 10%, da se poveća obim sredstava koji Republika prebacuje gradu, jer svejedno, to se uzima iz poreza koji građani plaćaju.
Zašto samo Beograđani da se opterećuju sa nekom taksom, da bi pokrili nesposobnost sopstvene vlasti?

Zahvaljujem.

Ima reč narodni poslanik Igor Mirović.

Dame i gospodo, dao bih nekoliko principijelnih primedbi na predlog budžeta.
Prvo, politički je nezrelo i čak cinično da Vlada, koju je izabrao saziv Narodne skupštine, koji više nije na delu, predlaže novom sazivu Narodne skupštine plan prihoda i rashoda za sledeću godinu.
Bilo je mnogo pametnije, politički ispravnije i racionalnije, da donesemo zakon o privremenom finansiranju Republike za prvi kvartal 1998. godine, a da nova vlada ovog saziva Narodne skupštine, saglasno svojim projektima, saglasno svojim ekonomskim, političkim i svim drugim opredeljenjima, narodnim poslanicima ponudi svoju viziju i svoj predlog budžeta.
Ovo je jedan svojevrstan presedan, ali ovo je presedan koji najbolje govori o političkom statusu i o političkim analizama onih koji su nam ovaj predlog predložili.
Drugo, mislim da se projekcija prihoda, koja se zasniva na prognozama Vlade Republike Srbije, zaista nerealno postavlja, da rast nacionalnog dohotka i svi drugi parametri kao što su: industrijska potrošnja, industrijska proizvodnja, rast cena na malo itd., da su toliko nerealno postavljeni da ne uzimaju u obzir neke realne analize, relativno nezavisnih ekonomskih krugova, koje govore o mnogo manjim procentima, nego o procentima koje Vlada Republike Srbije uzima kao realne.
Treće, a ja sam o tome zaista govorio i na Odboru za finansije, kao narodni poslanici više ne možemo da tolerišemo rashodne stavke i razdele, koji su na izvestan način nerealni i nezaokruženi, nejasni. Postoje skoro u svakom ministarstvu stavke koje govore o nekakvim posebnim namenama, o nekakvim planiranim projektima, na izvestan način, zamagljuje se ono što je suština rashoda Budžeta Republike Srbije za 1998. godinu.
Recimo, Ministarstvo za sport u svom razdelu ima sumu koja je vezana za izgradnju sportskih objekata pri školama, a da mi istovremeno ne znamo koje su to škole, u kom delu Republike, koliko iznosi investicija za svaku školu, dakle, za svaki sportski objekat koji se gradi za tu školu itd.
Ja sam apsolutno protiv toga, da osim u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, u bilo kom drugom razdelu, postoji iznos koji je određen za posebne namene.
Mi već jednom moramo da raščistimo sa posebnim namenama u svim ministarstvima i sa ovlašćenjima ministara da bez znanja Narodne skupštine raspodeljuju sredstva (ograničavam se samo na Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali čak i tu mislim da Odbor na zatvorenoj sednici može i mora da ima uvid u troškove tog ministarstva i sve ono što to ministarstvo namerava da pod stavkom - posebne namene - nabavi, investira u Ministarstvo unutrašnjih poslova u ovoj godini).
Iz tih razloga, ne mogu da prihvatim Predlog budžeta za 1998. godinu. I ne samo iz tih razloga, osam tačaka koje se danas nalaze pred nama, govore o jednom potpuno nekonzistentnom programu, koji u ovoj oblasti zastupa Vlada Republike Srbije.
Pod osmom tačkom dnevnog reda, ako se ne varam, imate čak Predlog zakona o doprinosima za socijalno osiguranje, koji je vezan za izgradnju jedne bolnice, u jednom gradu u Srbiji, nije bitno u kom gradu, toliko je program i toliko je plan prihoda i plan rashoda nekonzistentan, nejasan i praktično dovodi svakog poslanika pred dilemu. Kod mene te dileme nema.
Ja sam se opredelio i sigurno neću glasati za Predlog budžeta za narednu godinu.
Srpska radikalna stranka zalaže se za jedan potpuno drugačiji poreski i budžetski sistem u ovoj zemlji. Mi se zalažemo za smanjivanje poreza, svih vidova i svih vrsta poreza, zalažemo se za širenje poreske osnovice, a za smanjenje poreske stope.
Svi prihodi ove zemlje moraju da budu sadržani u planu budžeta, kao i svi rashodi ove zemlje, koji takođe moraju da budu sadržani u planu budžeta Republike Srbije.
Zato ne mogu da prihvatim da imamo stotine vrsta prihoda i stotine vrsta rashoda, koji se uopšte ne iskazuju u Budžetu Republike Srbije, nego se iskazuju u nekim drugim planovima, u drugim programima Vlade.
To je zamagljivanje stanja, to je bežanje od stvarnosti, to je pokušaj da se narodni poslanici na izvestan način stave pred svršen čin, da ne govorim o tome kako smo gotovo nekoliko časova pred ovo razmatranje budžeta dobili predlog budžeta. Najvažniji akt, najvažniji zakon ove skupštine, mi razmatramo potpuno nepripremljeno, mi razmatramo navrat - nanos.
To je ono sa čime treba da raskinemo. Ja se nadam da ćemo konačno napustiti praksu da o ovako važnim zakonima govorimo na način na koji nam je to servirala Vlada Republike Srbije.

Ima reč narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Drage kolege, pre svega, moram da izrazim svoje izuzetno nezadovoljstvo činjenicom da u subotu veče dobijam telegram, gde se za tri popodne zakazuje Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, na kojoj je prva tačka dnevnog reda republički budžet i prateći zakoni. Pošto sam ja u ovoj skupštii od 1993. godine, kao ekonomista, jednostavno, jedan od najvažnijih razloga za moje prisustvo u ovoj sali je upravo ovaj zakon, kojim poreskim obveznicima, odnosno svim građanima zavlačimo ruku u džep i dajemo legitimitet budžetskim korisnicima da troše taj novac. Mi ovde kao 250 odgovornih ljudi treba da damo legitimitet nečijim potrebama, a ne privilegijama. Da bi to moglo da se uradi odgovorno, onako jedino kako ja to kao poslanik SRS i moje kolege mogu da učinim, zaista nije bilo dovoljno vremena, jer u 10 sati preuzeti materijal, a u 21,40 časova o tome argumentovano raspravljati, zaista nije lako.
Međutim, pošto se ništa nije promenilo, nije mi bilo mnogo teško da pregledam ovaj materijal.
Kao i do sada, nerealna procena društvenog proizvoda doprinosi sagledavanju ovog budžeta kao nečega što ne prekoračuje 50% ukupno stvorenog društvenog proizvoda, koji se preraspodeljuje voljom vladajuće stranke, odnosno vladajuće koalicije. Društveni proizvod za prošlu godinu je bio procenjen na nekih 100 miliona. Međutim, vrlo je vešto izbegnuto da se kaže koliko je i ostvaren. Ne bih da se upustim u raspravu ni sa bilo kim u ovoj sali koliko je ostvarenje procenjenog društvenog proizvoda, jer ću doći u nezgodnu situaciju da mi kolege sa ove leve strane, iz leve koalicije priznaju da je veliki deo društvenog proizvoda van legalnih tokova i kao takav nemoguće ga je obuhvatiti ovim brojkama, koje su sadržane u budžetu. To znači, nema čoveka i ja bih mu dala nagradu, koji zna koliki je zaista društveni proizvod, a sigurno nije onih 100 miliona, pa preko njega 10%, na bazi kojih tvrdimo da je učešće javne potrošnje smanjeno.
Sve ono, oko čega sam se sporila sa gospodinom Vlatkovićem, bivšim ministrom finansija, ostalo je na snazi i dan-danas. Da počnem od prihoda. Ako vi na prihodnoj strani u stvaranju budžeta predviđate svega 340 miliona od poreza na dobit preduzeća, ako porez iznosi 25%, to znači da vi priznajete da se u ovoj državi stvara tek oko 1.300.000.000 dobiti. Zašto dozvoljavate i to sistemski dozvoljavate da mnogo veliki iznos društvenog proizvoda odnosno profita i dobiti ostaje van oporezivih tokova, van kanala? Mislim da ne treba da idemo putem države, koja će gro svojih prihoda, na bazi kojih će alimentirati budžetske korisnike, na bazi poreza na lična primanja, koja su minimalna i svi vi, koji ovde primate platu možda ne znate, ali znate od svog komšiluka da su te plate oko 200-300 i 500 dinara. Jedva da se neko može pohvaliti platom od 1.000 dinara. Sve su one oporezive i pet godina unazad pričamo da je odnos poreza i doprinosa na ova primanja 1:1, a on to još uvek nije.
I dalje nam dajete stavku "Ostali prihodi", gde se pominje neka cifra od 732.420.000 nerazloženo. Ponavljam i ne mrzi me da to ponovim šesti put u ovoj sali da nam ne možete ovako nerazloženo davati prihode, ma koliko se pravdali novim kontnim planom. Jer, tu ulaze prihodi od izdavanja u zakup nepokretnosti, kojima država Srbija, Republika Srbija gazduje. To je sve ono što se naplati od izvršenja krivičnih sankcija u prekršajnom postupku, znači zaplena iz takvih postupaka, kao i kamate na depozite po viđenju javnih fondova budžeta. Zašto govorim da je ta ovog puta izuzetno velika cifra ostala van uvida i dometa? Ako u jednom malom gradu kao što je Kraljevo postoji opšti problem, ako se takvi budžeti sele iz "Jugobanke" u "Delta banku", jer je na njih kamata 2,5% mesečno, zašto to nama nije ovde neko prikazao? Pa je umanjio ovaj iznos za gotovo 50% u odnosu na prošlogodišnji iznos. To je izuzetno veliki prihod.
Znači, planirate da neće biti krivičnih sankcija ili više nemate imovinu koju izdajete u zakup, da bi na osnovu toga mogli da alimentirate potrebe budžetskih korisnika. Znači, nedozvoljivo je ostaviti nerazloženo ovu vrstu prihoda.
I još nešto, dvojna politika budžeta. Ona koja je na uvidu javnosti i poslanicima i ona, koju stvarno vodite, to je naša stvarnost. Optuživao me je gospodin Vlatković da nije istina da se deficitarno finansira budžet. Ja to tvrdim i dan danas.
Predlog, koji imate pred sobom, govori o 303 miliona duga, koji treba vratiti, koji se zakonom o saveznom budžetu i ovim zakonom prolongira od 1993. godine, od kada sam ja u ovoj skupštini, ovoga puta do 2002. godine. Nemojte se ponašati kao nesolidni dužnici i kao nepošteni ljudi, govoriti da finansirate budžetske korisnike iz realnih izvora, jer to jednostavno nije istina. I to ovaj papir pokazuje, ma koliko ga nam kasno dali na uvid.

Ima reč narodni poslanik Živorad Tiosavić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Miković

Dame i gospodo narodni poslanici, vi znate da ja nemam običaj da za govornicu donosim nikakve papire, jer mogu da zapamtim otprilike onoliko koliko je potrebno da se pamti, ali ovaj put sam prinuđen. Danas sam u više navrata pokušao da animiram predsednika Skupštine da mi da reč, da mu ukažem da je Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja zakazao na neregularan, odnosno na  nelegitiman način, kršeći Poslovnik, jer se pozvao na član 82. stav 1., gde se kaže: Predsednik Narodne skupštine pismenim putem određuje dan i čas održavanja sednice Narodne skupštine sa predlogom dnevnog reda najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica. Ja sam poziv sa dnevnim redom dobio 26. i koliko znam da računam, od 26. do 29. ima tačno tri dana, gospodine predsedniče, a ne sedam dana. A zašto je predviđen ovaj minimum od sedam dana? Da bi mi poslanici mogli da se pripremimo, da ne bi izlazili za ovu govornicu da improvizujemo, a pogotovo o ovako važnim zakonskim projektima, kakav je na primer budžet Republike Srbije. Šta da ja sad govorim o budžetu, kad nisam, moram da priznam i gledaocima i slušaocima, jer se nadam da se ovo večeras prenosi, ni stigao da pročitam, ne zato što sam lenj, nego jednostavno nisam imao vremena, jer mi je ovakav važan dokument uručen pre nekoliko časova.
O ovom budžetu ja ću govoriti sa dva aspekta. Predviđeno je oko 15.900.000.000 i ja sam to pokušao da prevedem u dolare i to iznosi 1.830.000.000 dolara. S obzirom da je budžet jedne države ogledalo ekonomske moći te države, moja patriotska osećanja su ovim iznosom veoma povređena.
Ne znam da li postoji država u Evropi koja svojim budžetom predviđa manja sredstva, uključujući tu i Andoru, San Marino, Lihtenštajn i ove druge manje državice, odnosno najmanje državice u Evropi. To je jedan aspekt ovog budžeta.
Drugi, koji predstavlja paradoks jeste da su i ovo nerealna sredstva i da ja nažalost ne vidim poreskog obaveznika, niti grupe poreskih obaveznika u ovoj zemlji koji mogu napuniti ovu prihodnu stranu od 1.830.000.000 dolara, jer je isceđeno sve što je moglo da se iscedi, a vi znate ko je bio na vlasti poslednjih 10 - 50 godina.
Ako jedan od vaših bivših predsednika Vlade, čini mi se da se zvao Radmilović, čovek da bi slikovito objasnio šta ga kao predsednika Vlade čeka kod sastavljanja budžeta, ekonomsku situaciju u svoje vreme u ovoj istoj zemlji je nazvao suvom drenovinom, aludirajući na poznatu epsku pesmu - gde je samo Kraljević Marko bio sposoban da iscedi neku kap iz te suve drenovine. Sadašnja ekonomska situacija, meni je teško da priznam kao Srbinu i patrioti, je u ovoj zemlji još teža, tako da mu ni Musa Kesedžija sada ne bi mogao pomoći, koji je kako se opet zna iz neke epske pesme bio još veći junak od njega.
Predsednički kandidat i savezni ministar za inostrane poslove oslobodio je u predizbornoj kampanji seljake poreza za 1994. i 1995. godinu. Da sam bio njegov savetnik, ja mu ne bih savetovao da u ovoj zemlji oslobađa poreza, već siromaštva. Cilj vlasti jeste da svoje poreske obaveznike ne oslobađa poreza već siromaštva.