Gospodine predsedniče, dame i gospodo, mene je predsednik predstavio, samo još da kažem da sam poslanik SPO i da dolazim iz Požarevca.
Drage kolege, nekada nije mogao da se uplati lični dohodak, dok se ne uplate doprinosi. To je bilo ispravno i tako treba da bude i danas. Unazad već nekoliko godina firme, koje posluju na ivici gubitaka ili su pred stečajem, ne uplaćuju doprinose. Doduše, one nešto uplaćuju, koliko imaju para, to je novac koji uplaćuju pod formom toplog obroka i neke akontacije. Kako se ne uplaćuje doprinos za zdravstveno osiguranje i za zdravstveni fond i kako se ne uplaćuje za penzioni fond, onda se događa, na primer, i dogodiće se možda i nekima odavde iz ove skupštine, da kada budu otišli u penziju, a radili su 35 godina, videće da nekoliko godina nisu uplaćivana sredstva za fond i da će im za toliko biti umanjena penzija. U zdravstvu se nekada, znam to kao zdravstvnei radnik, poštovao princip da oni kolektivi koji ne uplaćuju, to je protivzakonito. Sestre su pored svog protokola uvek imale imena kolektiva, to je bilo početkom 90-tih godina, koji nisu uplatili doprinos. Takvim zdravstvenim osiguranicima nismo vršili preglede, nismo prepisivali lekove... (Tomisla Nikolić: Niste im ukazali pomoć?!) Čekajte, sad ću da kažem, zato što smo dobijali isto od apotekarskih organizacija da dotična firma nije uplatila, osim ne daj bože, gospodine ministre, ukoliko je hitna i neodložna medicinska intervencija, onda humanost govori.
Događalo se do prošle i pretprošle godine da i neke velike firme, kakva je Elektroprivreda Srbije u vreme velikih remonta, kada vape za dinarom, ne uplate i mesec-dva dana. Doduše, saznao sam od predsednika naše poslaničke grupe da po zakonu imaju prava da ne uplate mesec dana, ali su dužni posle tog meseca da uplate i to i za sledeći mesec. To se nije radilo vrlo često i svedok mi je i moj aktuelni ministar, gospođa Milićević, da su nekad ta sredstva, ako nisu uplaćena, morali su da prebijaju za potrošnju električne energije, koju mi nismo mogli da platimo po domovima zdravlja i medicinskim centrima. Znači, ipak se nije uplaćivalo. Kako mi, zdravstveni radnici, direktno živimo i radimo od tog doprinosa i snabdevamo se osnovnim sredstvima i potrošnim materijalom, onda je naša delatnost kao takva ugrožena, a sigurno su ugroženi i naši pacijenti, jer ne može da se ukaže neophodna medicinska pomoć. Šire od toga, ugrožen je Fond penzijskog i invalidskog osiguranja.
Zato bi trebalo da bude malo više reda oko uplaćivanja u fondove, jer shvatam ekonomski trenutak, da ne radi ni vanprivreda ni privreda. Ali, onda mora da se nađe neko rešenje. neka to budu neke transformacije, da li će to biti svojinske, mešovite, državne. Mi smo ovde poslanici došli u Skupštinu da nađemo ta rešenja i da pomognemo kako fondovima, tako i našem narodu. Nemojte da se dogodi da sada mi ovde pravimo neke cifre, da li je za penzijsko-invalidksko osiguranje skočilo sa 12,8 na 14,1, da li je za zdravstveno osiguranje od 8,1 na 8,6. To je povećanje. Ako oni nisu mogli da uplate i ovo što je bilo manje, vrlo teško će da uplate i ono što je veće.
