Poštovani narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini.
Prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da sam odobrio odsustvo sledećim narodnm poslanicima: Prof. dr MilovanuBojiću, Radetu Svilaru, Ljubomiru Pešalju i Velimiru Bati Živojinoviću.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri, sekretar Vlade Republike Srbije kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane narodnih poslanika Ratomira Munitlaka i Žarka Jokanovića, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o ovim amandmanima.
Uručena su vam obaveštenja narodnih poslanika Ratomira Munitlaka i Žarka Jokanovića da povlače svoje amandmane, podnete na Predlog ovog zakona.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije, koji nije imao primedaba na Predlog zakona i predlaže Narodnoj skupštini da ga usvoji.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milan Miković.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Ima reč Borislav Milačić, ministar za finansije.

Poštovani predsedniče, poštovani naordni poslanici, pred vama se nalazi Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana. Predložene izmene su u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije o nastavku i intenziviranju započetih reformskih procesa u privredi i društvu. Ministarstvo finansija izvršilo je sveobuhvatnu analizu poreskog sistema Republike u skladu sa zaključkom Skupštine, koji je donet na predlog Vlade kajem 1997. godine. Na osnovu analize ekspertskih timova, formiranih od strane Ministarstva za svaki poreski oblik, predložene su odgovarajuće izmene poreskog sistema.
Osnovni smisao predloženih promena je smanjenje poreskog opterećenja privrede, odnosno stvaranje uslova za dinamičniju privrednu aktivnost. Pored toga, kod svakog poreskog oblika predložene su određene korekcije, kako bi se poštovao osnovni princip da se porezi plaćaju srazmerno ekonomskoj snazi obveznika, a naročito da bi se smanjilo izbegavanje plaćanja poreza.
U ovom trenutku Vlada je predložila izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, jer su kod ovog poreza potrebne najveće i urgentne izmene. U skladu sa nalazima ekspertskih timova predložiće se i izmene više zakona, koji regulišu pojedine poreske instrumente. Do naredne sednice Skupštine izaći će se sa predlogom kodifikacije, odnosno objedinjavanja poreskog zakonodavstva u Republici. Time će se dobiti jedinstven zakon, koji reguliše tzv. direktne poreze - porez na dohodak građana, porez na dobit i porez na imovinu.
Pored toga, predstavnici naše Republike aktivno učestvuju u uobličavanju zakonske regulative na saveznom nivou. Najkrupnija promena odnosi se na uvođenje poreza na dodatnu vrednost. Time se oporezivanje roba i usluga u prometu usklađuje sa rešenjima koja već postoje u većini evropskih zemalja. Ova novina se već dugo najavljuje i potrebno je što intenzivnije raditi na njenoj primeni. U međuvremenu činjeni su napori da se donese Zakon o porezu na promet, kojim bi se utvrdila jedinstvena osnovica i interumentarijum za oporezivanje prometa u zemlji, kako bi se obezbedili jedinstveni i ravnopravni uslovu poslovanja na jedinstvenom tržištu.
I pored naših napora nisu usklađeni stavovi i nije se došlo do predloga jedinstvenog zakona na nivou savezne države. Svako dalje oklevanje u ovoj sferi nije prihvatljivo. Zbog toga je neophodno da Savezna vlada što pre izaše sa predlgom za harmonizaciju poreskog sistema na saveznom nivou.
Kada govorimo o podsticajima za ubrzanje reformskih procesa u našoj Republici, treba podsetiti da je u ovoj godini planirano realno smanjenje javne potrošnje, odnosno smanjenje učešća javne potrošnje u društvenom proizvodu. Vlada će na tom opredeljenju istrajati. Takođe je čvrsto opredeljenje Vlade da se postojeći nominalni okvir budžeta od 16 milijardi dinara ne menja. To znači daće doći do daljeg realnog smanjenja budžeta.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da dam komentar predloženih promena u Zakonu o porezu na dohodak građana. Ove promene potrebne su prvenstveno zbog toga što je poresko opterećenje zarada visoko, tako da su troškovi rada relativno veliki. Zajedno sa doprinosima, na dinar neto zarade danas se u proseku plaća 1,24 dinara poreza i doprinosa. U tom porez čini veliki deo, jer se porez na lična primanja plaća po progresivnoj stopi od 15-30%.
Ukoliko se usvoji predlog da se postojeće progresivno oporezivanje ličnih primanja zameni jedinstvenom proporcionalnom stopom od 14%, odnos neto zarada i ukupnih davanja, vezanih za zarade , smanjiće se u proseku sa dosadašnjih 1:1,24 na 1:0,98. Smanjenjem troškova rada, koje će se postići na ovaj način, privredi će ostati oko milijardu i po dinara u periodu od 1.jula do kraja 1998. godine. U pitanju je veliko smanjenje ukupnog opterećenja. To su značajna sredstva, pogotovo u uslovima opšte oskudice obrtnog kapitala. Istovremeno, postići će se zapošljavanje, jer radna snaga pojeftinjuje, a smanjiće se izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa, usklađivanjem stvarnih zarada kroz njihove isplate u drugim oblicima.
Nov način oporezivanja svakako će uticati na smanjenje poreske evazije. S druge strane, uticaće i na veću motivaciju poslodavaca, ali i zaposlenih, jer plaćanje natprosečnog rezultata neće automatski proizvoditi i progresivno oporezivanje po osnovu većih isplata zarada.
Zbog tehnike ubiranja doprinosa za socijalno osiguranje, odnosno njihovog vezivanja za bruto zarade, predloženo smanjenje poreza rezultovalo bi smanjenjem priliva sredstava kod Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja i zdravstva. Da bi se to izbeglo, predložena je izmena zakona i povećanje stope doprinosa za zdravstveno osiguranje za 0,5 procentnih poena. Takođe, Odlukom Republičkog fonda penzijsko-invalidskog osiguranja u okviru njegove nadležnosti povećaće se stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje za 1,3 procentnih poena. Davanje osiguranika, odnosno zaposlenih po osnovu ovih doprinosa posle predloženih korekcija stopa u proseku ostaće isto. Međutim, zbog ukidanja progresije povećaće se izdvajanje po osnovu doprinosa na nižem nivou zarada i to može da premaši smanjenje izdvajanja po osnovu poreza. Da bi se to izbeglo, povećanje doprinosa za penziono osiguranje izvršiće se na selektivnoj osnovi, tako da niže zarade budu srazmerno manje opterećene. Ovim će se obezbediti da nijedan poreski obeznik nema dodatno opterećenje po osnovu ovih promena.
Ovde je bitno da kažem, jer je u javnosti bilo dosta primedaba da se najniže zarade dodatno operećuju. Nije se imala u vidu celina paketa, jer on u sebi nije sadržao konkretnu odluku, koja se tiče utvrđivanja visine obaveza za penzijsko-invalidsko osiguranje, koja se povećava za 1,3 procentna poena, ali istovremeno i ugrađuje prelazna odredba da se do kraja 1998. godine za kategorije malih zarada do 800,00 dinara utvrđuju kod obračuna osnovice odgovarajući koeficijenti, koji apsolutno obezbeđuju ovu politiku da ni jedna zarada, a naročito male zarade neće imati nikakvo dopunsko opterećenje i da se očuva politika da male zarade, u odnosu na prosečno opterećenje od 0,98%, koliko imaju praktično u proseku zarade, ove zarade imaju ispodprosečno to opterećenje.
Najniže zarade opterećuje jedan isplaćen dinar sa svega 70 para na ime poreza i doprinosa. Kao rezultat svih do sada predloženih promena ostvariće se smanjenje obaveza do kraja 1998. godine po osnovu poreza na lična primanja u iznosu od jedne i po milijarde dinara. Smanjenje budžetskih i javnih prihoda za jednu i po milijardu dinara, kao podsticaj poreskog rasterećenja, biće nadoknađeno obuhvatanjem do sada neoporezovanih prihoda.
U sadašnjem trenutku veliki problem je izbegavanje plaćanja poreza, odnosno ono što zovemo siva ekonomija. Ne smemo više dozvoliti da se jedan ne tako mali deo privrednih aktivnosti odvija van privrednigh tokova. Sve više treba da važi princip da svaka aktivnost mora da bude oporezovana, to je jedna od važnijih obaveza pravne države. U tom smislu naše službe moraće da imaju konkretnije zadatke i rezultate. Mnogo više nego do sada koristiće se raspoložive ekonomske, ali i administrativne mere.
Takođe, očekujemo da će se ostvariti poreski prihod predloženom redukcijom olakšica i oslobađanja, kao i širim obuhvatom obveznika. Prema izmenama Zakona izričito se propisuje da su i lična primanja, po osnovu dohotka iz ličnog rada, predmet oporezivanja. Kod oporezivanja zaposlenih, ostala lična primanja iznad propisanih neoporezovanih iznosa dobijaju isti tretman kao i zarade. U cilju širenja poreske osnovice, kod poreza na prihode od autorskih prava, predlaže se smanjenje normiranih troškova za koje se umanjuju poreske osnovice u proseku oko 20 do 25%.
Najveće promene predložene su kod oporezivanja prihoda od samostalne delatnosti:
Prvo, proširuje se krug poreskih obveznika. Obveznici prihoda postaju i fizička lica koja se bave delatnostima koje donose veće prihode, kao što su iskorišćavanje zemljišta u poljoprivredne svrhe, proizvodnja loze i voćnih sadnica, kalemova, itd.
Drugo, smanjuju se troškovi koji se priznaju u utvrđivanju neto prihoda kao osnovica za oporezivanje. Na primer, ukida se poresko oslobađanje prihoda od novoosnovanih trgovinskih radnji. Za ulaganje u sopstvenu delatnost priznaju se umanjenja poreske osnovice za najviše 50%, na principu koliko poreski obveznik, toliko i država.
Treće, predlaže se liberalizacija sistema paušalnog oporezivanja prihoda na samostalne delatnosti. Treba reći da Vlada priprema dodatni paket mera kojim bi se stvorio mnogo bolji ambijent za samostalni i lični rad. Predložena liberalizacija sistema paušalnog oporezivanja je samo prvi korak na tom putu. Biće predložene celovite promene, kojim će se omogućiti poslovanje bez preteranog administriranja i birokratske procedure. U tom smislu biće predložene izmene Zakona o ličnom radu, o trgovini itd.
Značajna izmena Zakona o porezu na dohodak građana odnosi se na ukidanje odredaba o godišnjem sintetičkom porezu i njihova zamena jednostavnijim rešenjima. Sintetičko oporezivanje godišnjeg prihoda, čije se ukidanje predlaže, uvedeno je još 1992. godine, ali se nikad nije primenilo. Krajem svake godine njegova primena je u zadnji čas odlagana uz dugotrajne rasprave i neizvesnost za poreske obveznike i poreske organe.
Očigledno je da takvo oporezivanje nailazi na brojne objektivne smetnje. One se sastoje, pre svega, u nepotpunoj primeni čiste bruto zarade, kako u radnom zakonodavstvu, tako i u kolektivnom ugovaranju. Zbog toga je predloženo da se u Zakonu brišu odredbe o sintetičkom oporezivanju i da se one zamene rešenjem koje je slično ranijem porezu na ukupan čist prihod građana.
Svi građani koji ostvaruju godišnji neto prihod iznad 72.000 dinara obavezni su da prijave i plate ovaj porez. Neto prihod građana bi se uz odgovarajuće umanjenje oporezivao po stopama od 10 do 20%. Rešenje je jednostavno, kod uplata manji broj obveznika prijavljivanja prihoda, a poreski prihodi su izvesniji, u svakom slučaju zasnovani na principu pravičnog oporezivanja. Računa se da će se po osnovu ovog poreza ostvariti prihod od oko 200 miliona dinara.
Izmene i dopune Zakona počele bi da se primnjeuju od 1. juna, deo koji se odnosi na lična primanja zaposlenih, a u ostalim delovima od 1. jula. Primena od 1. juna odnosila bi se i na nove stope doprinosa, kako fondovi zdravstva i penzijskog osiguranja ne bi umanjili svoje prihode.
Poštovani narodni poslanici, predlažem da Narodna skupština razmotri predložene izmene i dopune Zakona i prihvati ih, kako bi iste stupile na snagu od 1. juna i time stvorile prostor bitno boljeg ambijenta za poslovanje privrede i predviđeno rasterećenje.

Zahvaljujem. Da li narodni poslanik koji je izdvojio mišljenje, Milan Miković, želi reč. Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, iz člana 1. Predloga zakona možete da se uverite da od 1994. godine imamo 11 tekstova ovog zakona. Prvo, osnovni, onda izmenjeni, pa opet izmenjeni, i danas 11 put menjamo. Znači, imaćemo 12-ti tekst kada ovo prođe.
Molim vas, mislim da je prvi naš zaključak da je neophodno potrebno sutra, prekosutra, za mesec dana doneti jedan tekst da znamo koji je zakon. Svi koji ga primenjuju imaju i te kakvih problema da pronađu ono što jeste. To je prvo.
Drugo, neću da se upuštam u ovo, nisam ni stručan, drugi će o tome govoriti. Sindikat se glasno javio i tražio je da se ovi propisi skinu sa dnevnog reda. Ja te argumente nemam. Imam svoje argumente. Ali, po svoj prilici moglo je bar jednom, ili u dve rečenice da se objasni ovde, da li tako nešto ima osnova ili nema osnova.
Sledeća stvar na koju bih hteo da ukažem, to je da je rečno ovde da je osnovna ideja da se smanji opterećenje. Ja se bojim, ako se uzme u obzir ovo što piše u ovom zakonu, ne što piše u obrazloženju kao dobra namera, nego ono što piše u ovom zakonu, ono što će pisati u ovom zakonu koga ćemo danas donositi, a to je u vezi zdravstvenog osiguranja, odnosno kod nas se zove Zakon o doprinosima za socijalno osiguranje, i ako se ima u vidu ono što je ovde takođe ministar pomenuo, a ne zakon, nego će biti odluka Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, onda samo na osnovu svega toga zajedno možemo da procenjujemo da li ima smanjenja ili nema smanjenja poreskih i svih ostalih opterećenja koja idu na zaradu.
Hteo bih na jednu stvar da ukažem. Vidite, članom 36. se promena predviđa. To je malo mnogo promena. Tu je ponovo i sa tih razloga da razmišljamo o donošenju novog zakona.
Molim vas, uslovi u kojima treba da se radi moraju svima onima koji su poreski obveznici, da budu daleko ranije dati, objašnjeni, da svako ko hoće da se bavi nekom delatnošću unapred zna i može da proceni, da li ima razloga i interesa da se bavi nekom delatnošću ili ne. To postoji u celom svetu, to je normalna stvar, to je nešto na osnovu čega se ljudi opredeljuju čime će se baviti, da li od toga ima nekokg izgleda da bude bolje, ili ne. Ali, mi ovog trenutka imamo jednog malog zanatliju, ili jednog malog trgovca, ili tako nešto.
Međutim, ovo je pitanje od kapitalnog značaja. Mi ćemo sutra tražiti, očekivati, normalno očekivati da će neki ljudi iz zemlje, i ne samo iz zemlje, učestvovati u delatnostima koje će, između ostalog, se podvoditi pod neke naše propise i iz ove oblasti.
Prema tome, ne možemo reći: mi ćemo svake godine, na primer, ovde smo pet puta menjali zakon, pa prošle godine dva puta. Ne može tako da bude.
Ako hoćemo da nekoga pozovemo da ovde radi, moramo unapred da mu kažemo - ovo su ti uslovi, ovo su naši propisi i na osnovu tih propisa, koje nećemo svaki čas menjati, u pogledu kojih nećemo biti spremni da nam se učini za trenutak da je ovo nešto bolje, pa ćemo tu promeniti, tu pooštriti, poboljšati i to nisu uslovi u kojima svet hoće da investira pare.
Prema tome, u tom pogledu moramo da se potrudimo da zaista donesemo takve odredbe, da ih blagovremeno donesemo, da garantujemo maksimalno koliko je to moguće, naravno uvek ima nekih posebnih okolnosti, da će to biti stabilni uslovi i privređivanja i opterećenja, svega onoga što može da utiče na neke ljude.
Pomenuli ste sintetički porez. Jeste, tačno je, svake godine smo sa tim suočeni, ali ipak da ne budemo u nedoumici, svake godine nam je država rekla da još uvek ona nije spremna za tako nešto. Ako, a jesu, verujem da postoje normalni i oni opšti uslovi u kojima privreda radi i deluje, da su to bili, da još uvek nisu normalni, ali tako jeste ili bar ja mislim da tako jeste, kako smo sada rekli. Jako bih voleo kada bi, a ja sam zapisao dva osnovna cilja, bila ostvarena ovim propisom. Jedno je povećanje zapošljavanja, to nam je izuzetan problem, malo smo se njime bavili, ali korz sve ove zakone moramo i time da se bavimo, jer od toga zavisi na širokom planu, kako ćemo ići. Druga stvar je pitanje sive ekonomije i njeno uvlačenje u sistem, o kome će se i određene obaveze izvršavati. Nisam sasvim siguran, ali nisam ni stručan, biće verovatno i drugih koji će o tome govoriti, da je ovo u dovoljnoj meri stimulativno, sa jedne strane, i bojim se, a vi ste pomenuli, da služba treba na dva načina da nastupa, jedno su ekonomske mere, a drugo su administrativne mere.
Samo ekonomske mere će dovesti do toga da situacija bude bolja.
Hvala.

Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, ja sam Sanja Čeković, poslanik iz Negotina, poslanik SPO-a.
U iščekivanju ove sednice javnost je bila obaveštena, već je postojao dnevni red Treće sednice redovnog zasedanja Skupštine Srbije, o sadržaju dnevog reda i na udaru je bio Zakon o porezu na dohodak građana, a nešto malo kasnije došlo se i do saznanja da će se razmatrati i Zakon o izmenama i dopunama doprinosa Zakona za zdravstveno osiguranje. Da li je javnost bila neinformisana ili se niko nije bavio detaljno ovim predlogom zakona, tek u naslovima se samo govorilo da će doći do velikog rasterećenja privrede i privatnih preduzetnika. Da to nije tako, da nije došlo do rasterećenja, nego opterećenja, kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama poreza na dohodak građana, ja ću pokušati da vam i dokažem.
Član 5., koji menja visinu u procentualnom iznosu poreza na lična primanja, o njemu ćemo govoriti i o njegovom pozitivnom ili negativnom efektu, onda kada budemo obradili i Zakon o doprinosima, jer to su dva osnovna elementa koja čine cenu koštanja ličnog dohodka. On je ovim zakonom smanjen, ali koliko će nas koštati lični dohodak, to ćemo pod drugom tačkom dnevnog reda.
Imamo u članu 9. jednu vrlo neuobičajenu pojavi kada je u pitanju materija o kojoj danas razgovaramo. Zadnji stav kaže: "Ministar finansija bliže uređuje visinu i način utvrđivanja rashoda za dugoročno investiciono održavanje osnovnih sredstava koji se priznaju u poreskom bilansu". Društvena i privatna preduzeća dva puta godišnje rade, jedanput periodični obračun, a drugi put završni račun. Kakav će biti poslovni rezultat preduzeća umnogome svakako zavisi od odnosa troškova i prihoda. Kada će ministar odlučiti i zašto baš ministar, zašto se to ne reguliše Zakonom o računovodstvu, koliko će biti priznato u tom poreskom bilansu, mi zaista ne možemo da nagađamo onda kada pristupamo izradi završnih računa.
S obzirom da je to u direktnoj vezi sa poslovanjem preduzeća, molim da se ovaj član 9. precizira i da se precizno odredi, da bi ljudi znali sve potrebne veličine kada rade završne račune.
U članu 11. on je direktno vezan za olakšice i za smanjenje davanja, kako se to danas piše u novinama i govori po televiziji. Kaže - nema olakšica novim radnjama i tu isključivo samostalnim trgovinskim radnjama. Nove radnje svakako znate da su radnje koje tek počinju da obavljaju delatnost. Svaki privatan preduzetnik kada počinje da obavlja delatnost, on mora odnekud da dođe do sredstava da bi tu svoju samostalnu trgovinsku radnju napunio, obezbedio je robom i počeo sa radom. Svakako znate da postoje izvesne robe čija je marža Vladinom odlukom, određena i ne dolazi do slobodnog formiranja cena, pa se nadam da ne očekujete da ta samostalna trgovinska radnja, koja često puta može da bude locirana u jako malom objektu iz koje se izdržava cela porodica, ne može da ostvari toliku dobit da bi smo joj mi i tu olakšicu na kraju godine ukinuli, a nadam se da znate da samostalne trgovinske radnje Zakonom o radnim odnosima imaju obavezu da zaposle dva radnika. Na samom početku delatnosti, treba to izdržati gospodo, treba napuniti radnju, treba zaposliti radnika i treba čekati kraj godine i videti da li će se nešto zaraditi.
Član 12. - obveznik koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenu registrovanu delatnost, ovo znači da se isključivo vezuje za privatne preduzetnike-ulože u kupovinu akcija ili udela u postojećim pravnim licima ili u dugoročne obveznice javnog zajma - umanjuje mu se poreska osnovica za visinu ulaganja, a najviše do 50% od visine poreske osnovice. U zakonu koji je važio do danas, ta poreska osnovica se tim ljudima priznavala u iznosu od 100%.
Zašto je bitno govoriti o članu 12. Svako ko ulaže u osnovna sredstva, svako ko se bavi poslom proizvodnje, obično su to proizvođačke delatnosti koje kupuju osnovna sredstva, imaju jako malo, on daje nadu i obećava ovom društvu da će proširiti svoju delatnost i da će se tim poslom ozbiljno baviti. Da će se baviti tim poslom, da će ostvariti izvestan prihod i da će svakako uvećavanjem obima svog posla taj privrednik biti koristan i zaposliti još sigurno mnogo naše dece, koja se danas teško zapošljavaju. Zato, smatram da smanjenje poreske osnovice sa 100 na 50% ne obećava gospodo da smo mi ikoga rasteretili, nego smo ga mnogo opteretili.
Još bi vas samo ukratko sa jednim članom upoznala, a to je član 29. On se menja i glasi: "Obveznik je dužan da utvrđeni godišnji porez na dohodak građana plati u roku od 15 dana od dostavljanja poreskog rešenja". Uobičajeno je da se plati 15 dana po dobijanju rešenja. Svakako znate da imamo i poreskih obveznika koji imaju poremećaj u poslovanju i možda bi trebalo poslužiti se starim zakonom i dozvoliti tim ljudima da plate u ratama. Neka to budu dve ili tri rate. Znači, nije imalo potrebe da se član 155. Zakona menja. Ovim novim članom, što smo uradili da se plaća odmah, mi nismo predvideli šta će se desiti sa ljudima koji imaju preplatu poreza. Da li će republičke uprave javnih prihoda biti obavezne da taj porez vrate ili će postojati nekakav dogovor između korisnika i njih da se možda ta preplata preknjiži na nekom drugom mestu.
SPO neće glasati za ovu izmenu Zakona o porezu na dohodak građana, jer osnovna stvar u našem programu je da stimulišemo i pomažemo malim privrednicima. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Duško Matković.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani predsedniče, osećam potrebu da kažem nekoliko reči vezano za donošenje ovog zakonskog akta i smatram da je ovo najznačajniji, rekao bih, zadatak Skupštine Srbije na ovom zasedanju sa aspekta životnih i radnih, realnih tokova u našoj zemlji - Jugoslaviji, Srbiji. Ovo je, dakle, najznačajniji zahvat i odnosi se direktno na ona pitanja koja su vezana za vitalne interese građana, zaposlenih, fabrika, onih koji izvoze i rade, a i za ova rešenja su jako zainteresovani partneri iz inostranstva sa kojima radimo. Ja ću naravno reći i zašto.
Dva ključna cilja u realizaciji ekonomske politike, dva ključna zadatka koja imamo u ekonomskoj sferi su reforme, dakle, sprovođenje reformi, sa jedne strane, i sa druge strane stalno povećavanje proizvodnje, a samim tim i izvoza. Da bismo izvršili reforme u delu fiskalnog sistema je neophodno napraviti jedan trajan, konzistentan sistem zakonskih rešenja u toj oblasti, koji će biti kompatibilan sa rešenjima u Evropskoj uniji. To znači, poresku neutralnost, stabilnost propisa, niže poreske osnovice, širi poreski obuhvat i kroz neutralnost rešenja fiskalne politike, u stvari, stimulisati zdravu privrednu aktivnost i povećanje izvoza.
To su, dakle, ukratko reformska opredeljenja koja mi moramo da realizujemo. Mislim da su ove izmene i dopune, koje danas treba da usvojimo, u stvari krupan korak prema realizaciji ovih reformskih opredeljenja.
Drugi zadatak je povećanje proizvodnje i izvoza. To je imperativ koji stoji pred nama. Mislim da ove izmene i dopune Zakona, koje su takođe predmet našeg razmatranja i siguran sam usvajanja, u stvari su značajan doprinos tom povećanju proizvodnje. Pre svega na način što će stope biti smanjene za četvrtinu. Dakle, opterećenje privrede, opterećenje pre svega onog dela privrede koja predstavlja nosioca aktivnosti i proizvodnje i povećanja zaposlenosti, izvoza, za njih ovo predstavlja izuzetni značaj, jer smanjiti stopu za jednu četvrtinu je ekonomski i psihološki podsticaj u ovom trenutku, koji je veoma važan.
Ovo takođe podvlačim, da će to ceniti i partneri sa kojima radimo, sa kojima pravimo ugovore, i ceniće banke iz sveta koje nam sada daju kreditne linije za podsticanje proizvodnje i izvoza.
Šta su ovde ključna rešenja koja ja, kao pre svega privrednik, vidim? To je, dakle, da se ide u rasterećenje privrede kroz smanjenje stopa i jedan širi poreski zahvat, širenje baze koja predstavlja dodatni korak ka rasterećenju onog dela privrede koja u stvari nosi 90 posto poreskog opterećenja u ovom trenutku.
Dakle, smanjiće se postojeće stope koje su do sada bile akontacione i progresivne i iznosile su od 15 do 30 posto, smanjiće se stope na 14 posto. To će biti stope koje su proporcionalne, što je velika izmena i veoma značajno za one koje vode preduzeće i privredne subjekte, da planiraju kako će u narednom periodu da usmeravaju svoju aktivnost, da li da prodaju na domaćem tržištu, izvezu, kakvu politiku cena da vode. Ovo je dakle, veoma, važno opredeljenje.
Ovo smanjenje sa 1,24 dinara opterećenja zarada na ispod 1 dinara je veliki podsticaj, realni, koji nama sada omogućava da pravimo drugačije planove, zahvate, i da jednostavno, ja bih to konkretizovao, omogućava da veći deo sredstava usmerimo i prema proizvodnji za izvoz. To je mnogo važno.
Širenje poreskih osnovica, pretpostavljam da ste pažljivo slušali uvodno izlaganje ministra finansija, to bih doveo u direktnu vezu i sa borbom protiv sive ekonomije. Dakle, širenje zahvata kroz izmene i dopune Zakona će omogućiti nove izvore i za budžet, a svakako će to uticati na rast izvora, tamo gde se preko doprinosa prave ti izvori, a to je pre svega za penzije i za zdravstvo.
To je takođe još jedno ohrabrenje. Restriktivniji pristup kod poreskih olakšica takođe je jedna značajna komponenta u izmenama ovog zakona. Prema tome, to je još jedan doprinos poreskoj neutralnosti koja je značajna za sve nas.
Želim kao poslanik da ovde još jednu stvar istaknem, a to je izmena koja se odnosi na godišnji porez na dohodak građana. Prvo, pojednostavljuje se rešenje. Drugo, ide se pre svega na one građane koji imaju visoke prihode i to doprinosi jednoj poreskoj pravičnosti.
Sa svoje strane dajem puni doprinos ovim izmenama i dopunama Zakona, zbog povećanja proizvodnje i zbog značajnog doprinosa reformskim zahvatima koje preduzima Vlada i ostali subjekti na privrednoj, političkoj sceni. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Milivoje Miletić.

Poštovani predsedniče, kolege poslanici, dozvolite mi da iznesem i svoje viđenje izuzetno značajnog poreskog paketa koji se nalazi pred nama. Svakako da osnovni princip koji je Vlada ovog puta ugradila u rešenja ovog zakona, to je da se rastereti privreda, mislim da je u najvećoj mogućoj meri u ovom trenutku uzet u razmatranje i sasvim konkretna rešenja su pred nama.
Dozvolite mi takođe da ukažem, imajući u vidu i ono što je rekao ministar, na pravce daljeg razvoja i usavršavanja poreskih zakona, imajući u vidu njihov značaj za ukupne odnose i privređivanje. Svakako, polazeći od osnovnih zahteva privrednika i privređivanja, koji su pre svega bili na liniji potrebe za rasterećenjem privrede, koje pre svega treba da bude u funkciji oslobađanja dela sredstava za popune obrtnih fondova privrede. Takođe ti zahtevi privrede su bili i jesu zapravo na liniji snižavanja poreskih stopa, odnosno smanjenja fiskalnog tereta privrede, kao i potrebe da se proširi krug poreskih obveznika i preraspodeli poreski teret.
Takođe, postoji jedan izražen zahtev da se pristupi izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, kako bi se obezbedila naplata godišnjeg poreza na dohodak građana za 98. godinu, kako bi se otvorio prostor za dalje poresko rasterećenje privrede.
Imajući sve ovo u vidu, mislim da ovo što imamo danas ovde ponuđeno, da su ovi zahtevi u najvećoj mogućoj meri zadovoljeni. Takođe je najavljeno objedinjavanje poreskih zakona. Kao što je poznato, oni su danas definisani u više zakonskih akata i to je nešto što zaista treba ubrzati i doneti. Takođe je dobro što je konačno napuštena ta ideja sintetičkog oporezivanja, tako da su brisane i odredbe u zakonu koje su bile na toj liniji.
Kada je u pitanju paušalno oporezivanje, privrednici tu imaju jedan zahtev, koji je pre svega na liniji da se, kada je god to moguće, paušalno oporezivanje izbegava, da pre svega porez i stope poreza budu onolike i da se primenjuju na ekonomsku moć privrednog subjekta, jer je zaista u praksi vrlo teško ponekada izračunati i izmeriti koliko je zaista to paušalno oporezivanje, rekao bih, pre svega delotvorno. Imamo često situaciju da ekonomski moćniji zbog takvog pristupa manje plaćaju.
Ovo što je u javnosti ovih dana posebno potencirano, to je da kod nižih zarada koje su, pre svega, karakteristične za jedan dobar deo naše privrede, kao što je tekstilna, kao što je obućarska itd., ako bi se primenila proporcionalna stopa, koja je ovde predložena, od 14% i ako bi došlo do ovog povećanja, kada je u pitanju stopa za doprinose za PIO, onda bi zaista došlo do povećanja ukupnih dažbina za niža primanja.
Ovde smo sasvim precizno čuli da je tu Vlada išla na jedno rešenje, pragmatično, da se osnovice za primenu tih stopa oporezivanja, odnosno kod stopa za doprinose smanje, tako da bi ukupne dažbine za te zarade bile niže. To je ono što je na liniji interesa privrede i što na kraju krajeva zadovoljava danas ogroman broj preduzeća, odnosno zaposlenih u tim preduzećima.
Svakako da je Vlada mogla da ide i na neki drugi način da bi došla do ovakvog jednostavnog rezultata, odnosno rezultata koji podrazumeva ukupno rasterećenje. Privreda je pre svega zainteresovanja za ukupno rasterećenje, da li se ono odnosilo na poreze ili na doprinose, u kajnjem je na neki način isto, ali mislim da je moglo da se primeni rešenje da se smanje stope kod nižih primanja, stope kod zarada za poreze. Na taj način bi jednostavno imali slične efekte.
Ovde imam jednu simulaciju. Tako npr. da je to primenjeno kod zarada od 500 dinara, imajući u vidu te predloge koji su kod stopa za doprinose, onda sadašnje ukupno opterećenje kod ove vrste zarada, bilo 1:0,836, a ako bi se primenilo u prvobitnom Predlogu zakona koji je Vlada predložila bez ovih koeficijenata, onda bi zaista to opterećenje bilo veće i to bi bilo 1 : 0,909. Govorim samo o stopama poreza i doprinosa na neto zarade. Znači, jednom intervencijom koja je ovde rečena od strane ministra mislim da dolazimo u nivo opterećenja, to je zaista tako, zarada koje su u celini niže nego što je to bio dosad slučaj.
Kada su u pitanju neoporezivi iznosi za određena lična primanja, kao što je regres i topli obrok, mislim da treba raditi jednostavno na tome, pošto su ovi apsolutni iznosi ličnih primanja koja se izuzimaju od oporezivanja i vremenom su obezvređeni, oni su tako u januaru 1997. godine, taj neoporezivi iznos za topli obrok npr. od 300 dinara predstavljao je 56% prosečne zarade u privredi, dok je sada sveden na svega 36%. Deo regresa za godišnji odmor, koji se ne oporezuje, u iznosu od 700 dinara predstavljao je 131% prosečne zarade, a sada je sveden na 83%.
Jednostavno predlažem da se kod izrade sledećih zakona, pogotovo zbirnog zakona, da se tim izmenama pre svega obezbedi održavanje relativnog iznosa neoporezivih primanja za topli obrok i regres za godišnji odmor.
Još jedna stvar, mislim da u osnovi treba da podržimo opredeljenje da se obezbedi naplata godišnjeg poreza na dohodak građana za 1998. godinu. U tom smislu je sasvim prihvatljivo pojednostavljenje postupka obračunavanja i naplate poreza na dohodak građana na godišnjem nivou, jer se ukupan obim posla oko naplate smanjuje i stvaraju se realne osnove za realizaciju ovog posla, što je naročito važno u primeni ovog zakona.