Daj bože i da jesam. Ali, da pređem na zakon.
Suština promene je promena član 1, odnosno dodatak koji glasi: "Promet robe iz stava 1. ovog člana mogu obavljati i fizička lica, koja su upisana u odgovarajući registar organa lokalne samouprave. "
Šta se ovim želi? Jednostavno su svi poslanici svih stranaka iz Kragujevca podneli predlog za izmenu i dopunu ovog zakona. Gospodin Tomović je povukao svoj predlog, to će verovatno objasniti gospodi u Kragujevcu, kada bude došao u Kragujevac, ako uopšte sme da izađe pred tu gospodu.
Dakle, šta smo želeli ovim predlogom, a potpisali su ga i poslanici Srpske radikalne srnke, Srpskog pokreta obnovi, Socijalisitčke partije Srbije i Nove demokratije. Ovim smo želeli da i fizička lica, koja bi bila upisana redovno u registar organa lokalne samouprave, imaju pravo, a ne samo preduzetnici, da prodaju robu na tezgama. Šta to upravo znači? Prvo, time bismo legalizovali taj rad, imali bismo plaćanje paušalno ili nepaušalno na delatnost i na promet i ne bi se plaćali doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, što je vrlo važna stvar, posebno za Kragujevac. Jer, ovaj porez, doprinos za penzijsko osiguranje je isti na nivou čitave Republike. A to ne može biti isto u jednom Kragujevcu, ta cifra od 700-800 dinara, kao na primer u Novom Sadu, mislim na nivo primanja i ukupni standard. Zbog toga smo mišljenja da ovo treba ovako uraditi i da je to način da se problemi donekle reše u Kragujevcu, jer se puno problema u Kragujevcu rešava na toj šarenoj pijaci. Ono što je lokalna samouprava uradila za ovu delatnost je to da je organizovala šarenu pijacu, dakle jedno mesto, na kome je preko hiljadu tezgi.
Nadam se da ne moram da vam govorim u kakvoj je situaciji Kragujevac, u kakvoj smo ga situaciji zatekli. Blizu 20 hiljada ljudi je na birou i oko 30 hiljada prosečno na plaćenom odsustvu. To je 50 hiljada ljudi, koji praktično ne rade. Naravno, moramo naći način da omogućimo da se to legalizuje i da se to radi. Moram reći da otkako je primenjen ovaj zakon i od kada su počeli da se prijavljuju ljudi kao preduzetnici, sa mogućnošću da prodaju robu na tezgama, niko od tada nije platio ni dinara.
Na ovaj način bi se plaćale tezge i plaćali porezi na delatnost i na promet. Znači, svi bi imali koristi. I, naravno, izbeglo bi se plaćanje doprinosa na penzijsko i invalidsko osiguranje, što je, dakle, jako značajno, jer ti ljudi već negde rade, na plaćenom su odsustvu, imaju minimalne plate i na taj način izdržavaju svoje porodice. Dakle, ne moram vam govoriti, nadam se da shvatate u kakvoj situaciji su veliki gradovi, posebno Kragujevac koji je veliki industrijski grad, koji ove godine slavi 180 godina otkako je postao prestonica, ali, grad koji je praktično na ulici, čije je stanovništvo praktično na ulici.
Moram, takođe, da vam kažem da smo zatekli, pored stanja u privredi ovakvo kakvo jeste, a vrlo je vezano za ovo o čemu pričam, kad je reč o Zakonu, i stanje u javnim komunalnim preduzećima i u fondovima je bilo takođe takvo. Sva su godinama bila u gubitku. I to, velikim gubicima. Uspeli smo u 1997. godini da ih sve stabilizujemo, svi poslovi su pozitivni, i fondovi su pozitivni, i uradili smo, na nesreću nekih, naravno, neuporedivo više od 1997. godine, nego u prethodnih pet godina.
Dakle, to je ono što je činjenica, kao što je činjenica da je grad neuporedivo lepši, neuporedivo čistiji, ali sve to, naravno, nekome smeta pa radi ovo što radi. Ono što je nama cilj u ovom trenutku jeste da te ljude, da tu delatnost legalizujemo i da omogućimo da oni normalno rade na tim tezgama. Tu Kragujevac praktično živi. Možda to nekom smeta, možda to neko smatra da nije u redu. I ja to mislim. To je nešto, valjda, privremeno, to je nešto što će, valjda, da se promeni, a nadam se da će to biti, valjda, uz neku novu vlast.
Ali, ono što me kao čoveka dosta boli i što mi smeta, to je to što smo tim ljudima svi do jednoga obećali, ovako u salama pred TV kamerama, da ćemo da potpišemo taj predlog za izmenu Zakona, da ćemo stajati iza tog predloga za izmenu Zakona, da ćemo čak objašnjavati svojim poslaničkim grupama o čemu se radi. Ali, evo jednog od poslanika koji je malo udahnuo beogradski vazduh, jednostavno ne želi da učestvuje u svemu tome. Razumem da neko bude u Vladi, razumem da argumenti Vlade budu jači nego njegovi, ali ne razumem da on izađe iz toga. Ali, takođe, razumem da on te argumente prihvati kao argumente i da ostane do kraja uz ono što je započeo, uz ljude kojima je dao reč.
Dakle, ljudi, vi ste juče čuli na moj račun, da sam ja neko ko potpiruje neku vatru, da li sam zato što do kraja ostajem uz nešto što je važno, vrlo bitno za život, što sam dužan kao predsednik Skupštine grada da sačekam sve demonstrante, bilo oni da kritikuju novu vlast ili da se po nekom drugom osnovu nađu ispred Skupštine grada, to je moja obaveza, to je moja dužnost. Da znate, ja ću uvek ostati takav kakav jesam, a može to vama smetati koliko god hoćete. Kragujevac je lepši, Kragujevac je čistiji, Kragujevac ima život koji ste mu vi donekle oduzeli (aplauz).