Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Zoran Kostadinović.

Dame i gospodo, vi ste rekli da je za vas ovaj zakon veoma važan, međutim ovog trenutka mi govorimo o petoj tački - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Gospodin koji je ovde diskutovao - ili mu predsednik nije hteo da kaže ili on ne zna o čemu se priča, pa je celo vreme govorio o tački devet - Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje, koje je podnela Vlada Republike Srbije. Ako hoćete da vodimo ozbiljnu diskusiju, bar se naučite da znate o čemu se ovde konkretno govori.

Ima reč Jorgovanka Tabaković, ministar za vlasničku transformaciju.

Spadam u red ljudi koji nikada svoju struku zarad politike nije stavljao pod noge i danas imam zadovoljstvo da govorim o zakonu koji je iz moje struke i oblasti. Volela bih da jedan tek pozitivan početak, koji označava sasvim novi kurs u radu ove vlade, osnažim tako što ću početi od primedbi iznetih na ovaj zakon. Neke su osnovane kao strah, ali nisu kao činjenica.
Ne znam kako može da stoji primedba da je ovo dvanaesti tekst zakona i da se to vezuje za stabilnost poreskih propisa, ako se radi o smanjenju poreskih stopa. Znači, kako nekome može biti problem da nije računao sa ovom izmenom, a ona za njega znači manji trošak poslovanja. Ja izuzetno razumem potrebu za oponiranjem, za kritikom, jer to i jeste smisao opozicije i njenog bavljenja politikom, međutim iskrenost političkog nastupa podrazumeva sledeće. Opozicija se bavi politikom da bi jednog dana došla na vlast, ali iskrenost podrazumeva da bavljenje politikom ne znači i obmanu javnosti.
Razumem strah gospodina Mikovića da smanjivanje poreskih stopa, koje je u obrazloženju lepo dato, ne mora to isto da znači u praksi, ako konkretna rešenja nisu dovoljno jasna. Imali smo takvih slučajeva ranije. Međutim, ako se ovog puta ne ide ni na nikakvu izmenu u obračunu sa bruto na neto, odlično se sećate takvih izmena Zakona, zaista smatram da je neosnovan strah, da ono što se naziva smanjenje poreskog opterećenja neće to sutra u stvarnosti i biti.
U potpunosti tvrdim, a i sami ste svedoci ovog zakonskog projekta, da se ide na jedno široko polje pojednostavljena zakonskih propisa, koje će sutra u primeni značiti ono rešenje koje je u predlogu i sadržano. Bez obzira na to što ovaj zakon jeste dovoljno afirmativan sam po sebi, jer za četvrtinu smanjuje poresko opterećenje, moram da podržim ono što su Ministarstvo finansija i čitava Vlada počeli da rade u smislu sprovođenja poreskih propisa.
Znači, ne samo jedno verbalno zalaganje za jednostavne propise, za oporezivanje koje ne znači eksproprijaciju imovine, nego oporezivanje koje znači jedno razumno zahvatanje iz dobiti. Smatram da je to put kojim i dalje treba ići.
Zato je potpuno neosnovana primedba, nalazim da je potrebno da se na nju osvrnem, da je izmena dela zakona koji se tiče oporezivanja trgovinskih radnji restriktivna, jer pod privredom se ne smatra samo trgovina, i kao što u obrazloženju i piše, ne samo po statističkim izveštajima, nego i po onome u šta možemo da se uverimo u dnevnom životu, a to je brojnost trgovinskih radnji. Znači da mi tu oblast ne treba da stimulišemo dalje na ovaj način i da budžet, od koga očekujemo da reši mnoge druge probleme, uskraćujemo za jedan deo prihoda.
Dodatni razlog da se ovo učini i donese zakonsko rešenje u kome kaže da je uslov da novoosnovana radnja, na primer na nerazvijenom području, ostvari pravo na poresko oslobođenje jeste da i prikaže dobit. Svi ste vi na direktan ili indirektan način svedoci na koji način se računovodstveni izveštaji, pa i sam završni račun, uslovno rečeno falsifikuju.
I, zaista se falsifikuju, jer je siva ekonomija nešto što nije samo ono što je neobuhvaćeno potpuno, nije to ulični šverc. Siva ekonomija pokriva jedan dobar deo navodno legalne aktivnosti, gde se u stvari ne prikazuje sva ostvarena dobit. Smatram da je ovaj zakon jedan od prvih pokušaja da se taj deo dobiti, koja se ostavlja u stranu, u stvari uvede u oporezive tokove.
Mislim da je vrlo ozbiljno otvoreno reći da se ova vlada neće libiti da uzme od onog ko ima. Takav i jeste porez koji treba da obuhvati sva godišnja primanja i smatram da će naići na vrlo pozitivan odjek u široj javnosti, da ova država hoće da uzme od onog ko ima, da transfer državnog blaga napravi na najpravedniji i najpošteniji način.
Mislim da bi bilo vrlo ozbiljno od svih onih koji učestvuju u parlamentarnom životu, bez obzira da li su na strani pozicije ili opozicije, da ovoj vladi omoguće da to i učini. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Milan Miković, replika.

Od 1991. godine ovo je prvi put da mi je neko u ovom parlamentu, posebno neko iz Vlade, rekao da sam pokušao da obmanem javnost. Sa takvom ocenom ne mogu da se složim. I verujem da ogromna većina onih ljudi koja se sa mnom ovde nalazila od tada ili od kasnije takav zaključak nije mogla da izvede.
Ja sam rekao da ovaj zakon menjan i da se menja dvanaesti put. Ovaj tekst zakona. I rekao sam da to stvara teškoće onima koji primenjuju zakon. Ne znači da to nije dozvoljeno, ne znači da to ne može da se tako radi, da se menja zakon koliko god hoćete puta, ali ne znači da ne bi bilo lakše i bolje da imamo u jednom tekstu zakona ono što je napisano i da ne moramo da okrećemo sve ono ostalo.
Vi kažete, i nisam hteo da se mešam u određene stručne stvari jer obično to ne činim, može siva ekonomija da se tumači kao što je mi većinom tumačimo, oni koji ne plaćaju uopšte ti spadaju u sivu ekonomiju, a ne u normalnu ekonomiju, a oni koji ne plaćaju na sve ili sve svoje obaveze, ti ne spadaju u sivu ekonomiju, ali spadaju u nešto što je opet nedozvoljeno.
Ne mora to tako da se zove, mogu da budu oni koji izbegavaju ili delimično izbegavaju svoje obaveze, ali to je u okviru normalne ekonomije i normalnog svega što imamo.
I, konačno, još jedna stvar koja je sada ovde pomenuta, a to je da se Vlada zalaže da se uzme od onog ko ima. Svi se za to zalažemo. A ne da uzmemo od onog ko nema, jer, prvo, od njega ne možemo ni da uzmemo, a drugo, i normalna je stvar i to je prošlog puta pomoćnik ili zamenik ministra upotrebio na Odboru, rekao je na terenu smo principa poreske pravičnosti i svi se slažemo sa tim.
Apsurdno bi bilo da se neko zalaže, ali možemo da vas pitamo da li je taj princip zaista i primenjen u ovom zakonu, kada je u odredbi novog člana 101b, gde se govori o godišnjem porezu na dohodak građana, granica napravljena na ukupan neto prihod od 72.000 novih dinara, odnosno granica je napravljena na prihodu većem od 6.000 dinara mesečno.
Da li je to za naše uslove normalna granica ili bi to trebalo da bude granica, u uslovima kada bismo normalno privređivali i zarađivali, tako da od svojih zarada možemo i da se izdržavamo. Hvala.

Odgovor na repliku, ministar Jorgovanka Tabaković.

Mi smo ovde zbog zakona, a ne zbog nekih personalnih odnosa. Ne znam koju drugu reč da upotrebim ako se smanjenje, a bez promene obračuna ličnih dohodaka naziva nečim što nije izvesno da je to. Kako da nazovemo nekog malo lopovom ili lopovom. To odlično znate kao pravnik. I, zašto da ne govorimo o nespornim stvarima koje su pozitivne i zašto da kažemo da je teško nekom da primenjuje zakon, iako mu on ide u prilog.

Nemojte da me spuštate na nivo rasprave u kojoj treba da savetujem nabavku literature i stručnih časopisa, vrlo jeftinih, gde postoje prečišćeni tekstovi zakona. Ali, jednostavno, ono što stoji, stoji. Smanjenje poreskih stopa, poreza i doprinosa, po ovom zakonu, bez obzira na to kako ga neko tumači ili ne, on jeste smanjenje i rasterećenje privrede.

Ostaje otvoreno pitae da li će to smanjenje biti iskorišćeno, da ta razlika koja iz preduzeća ne treba da ide u poreske organe bude upotrebljena za neke druge namene, proizvodne, ili u potrošnju - o tome bismo možda mogli da razgovaramo.

Ali o ovom, da ovaj zakon jeste pozitivan, i da je prvi i da kao takav treba da bude pohvaljen i da o njemu ne treba da postoji trunka sumnje, takođe stoji. Kada govorimo o stabilnosti poreskih propisa, uvek se kaže da poreske obveznike ne treba uznemiravati novim zakonima, ako su koristi od takvih propisa beznačajne. Pa, da li je beznačajno smanjenje od 24%?

Zahvaljujem, ima reč ministar za finansije Borislav Milačić.

Da bih razjasnio neke stvari, koje su ovde apostrofirane i koje ne stoje, moram da kažem da smo mi neku podršku donošenju ovog zakona već dobili, što se tiče privrede, time što je potpuno jasno,  na bazi ovih prihoda, koje budžet Republike Srbije ostvaruje ovih dana,  da je usporena isplata zarada, da ne ostvarujemo porez iz tog instrumenta, jer privreda čeka da Skupština odluči i da ona može sa manjim troškovima da isplati zarade radnicima, da bi se ostvario ovaj efekat, o kome govorimo. To je vrlo konkretna stvar i stvar koja, kako se ovde dovodi u sumnju i pravi jedna platforma da je u pitanju kozmetika, a ne suština, ne stoji. Stavovi poslaničkih grupa mogu se opredeljivati svakako slobodno, ali mislim da bar argumenti koji su izneti u javnosti ipak su ovde konkretni, materija finansija je vrlo konkretna stvar, tiče se brojki i bilansa  i mislim da ne stoje.
Ja ću početi od izlaganja gospodina Mikovića. Apostrofira 12 izmena Zakona o porezu na dohodak građana kao problem, koji je pravno i tehnički problem primene u privredi, koji opterećuje ljude, koji je uočen. U uvodnom izlaganju sam rekao da će na sledećoj sednici Skupštine biti kodifikacija, znači objedinjeno jedan poreski zakonik i to smo već prihvatili kao svoju obavezu, na kojoj će se raditi i kojom će se obezbediti i odgovarajuće usklađivanje određenih stavova u porezu na dobit i u porezu na imovinu, jer mislimo da i tu treba izvršiti korekcije. Ali, sve u jednom zakonu, čiji će sastavni deo biti i ovaj zakon. Inače, da ne idemo na to, išli bismo na prečišćeni tekst.
Drugo, nismo se osvrnuli na Sindikat i stavove Sindikata, koji traže povlačenje. Mislim da smo se sa Sindikatom objasnili. Ja sam bio u Sindikatu da na licu mesta raspravim tu temu uticaja ovog zakona. Tamo je dato saopštenje, jer nisu imali celinu paketa, kao što vi ne vidite konkretnu odluku, jer Skupština Srbije ne odlučuje o stopama doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, nego po zakonu odlučuje Upravni odbor Fonda, a saglasnost daje Vlada. U okviru ukupnog paketa, da se ne bi desilo ovo što bi se desilo dato nije predviđeno, već sredinom maja je dat dopis Fondu penzionog osiguranja u kom smislu da pripremi izmene. A to je da se obezbedi selektivna primena kod najnižih zarada, kako se ne bi desilo povećanje na tom segmentu, jer apsulutno ne prihvatamo ulogu da se ovom politikom smanjenja opterećenja za bilo koju platu, ja sam to rekao u uvodnom izlaganju, poveća obaveza u odnosu na poreze i doprinose. Povećaće se obaveza, odnosno doprinosi, ali će se mnogo smanjiti obaveze za poreze. To je čista računica. Ovo je sadržaj tačaka izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim ćemo povećati stopu doprinosa za zdravstvo, to je sadržaj ovog našeg paketa, jer smo na teret prihoda budžeta i prihoda od poreza ustupili jedan deo prihoda, da se ne bi pogoršao položaj ovih fondova, koji su opterećeni, znamo kakva je situacija u tim oblastima.
Treće pitanje je šta znači to zbirno, nešto smanjujemo, drugo povećavamo. To je računica i ta računica je sadržana u ovom obrazloženju. Ovo smo imali i u okviru rasprave na odborima. Ukupno rasterećenje po osnovu velikog smanjenja poreza na zarade iskorišćeno je kao osnova da se postigne prvi cilj, da se privreda rastereti sa milijardu i po dinara. Da nismo išli na politiku da se sanira po osnovu smanjenja osnovice kod doprinosa, rsterećenje bi bilo veće. Ali bi ugrozilo dodatno još funkcije fondova zdravstva i penzijsko-invalidskog osiguranja. Ali, u zbiru je, znači, ostvljen prostor da se njihove stope mogu povećati i pored toga da se smanji ukupno zahvatanje, da se rasterete plate i da zbir ukupnog opterećenja umesto 1,24 bude 0,98. Ta stvar je generalni element tog paketa i politike i iza njega stojimo.
Mislim da je dosta važno pitanje odnosa ovog zakona u odnosu na samostalni lični rad. Mislim da su ovim zakonom urađeni bitni pozitivni pomaci, koji se, izgleda, ne razumeju, a ima dosta ljudi koj se bave tom oblašću.
Kao prvo, mi smo predvideli kod samostalnog ličnog rada pravo, tzv. paušalnog oporezivanja, za koje postoji primedba da je recidiv i da je trebalo ići na stvarno utvrđivanje osnovice, a znamo šta je problem stvarne osnovice. To u odnosu na ljude, koji se bave tom delatnošću, znači određeno administriranje, pravljenje bilansa, evidencije, knjigovodstva i ostalog. Dali smo im pravo, znači ne moraju da ga koriste ako im je nepovoljno, da pređu na pušalno oporezivanje na bazi razreza, koji se utvrdi od strane Uprave prihoda i da do kraja regulišu svoj odnos sa državom.
Pravo na paušalno oporezivanje smo stimulisali tako, jer je pre stajalo u zakonu da ne može da bude paušalac onaj ko ima više od dva zaposlena radnika, i to je sada izbrisano. Da li će to biti podsticajno za zapošljavanje i da ljudi, koji se bave samostlanim ličnim radom, prime i drugog i trećeg čoveka, normalno je da hoće. A videli ste da prijavljivanje na evidenciju, uvođenje u radni odnos radnika u ovom trenutku, ako mu se da mala plata, toliko malo poreza i ukupnog opterećenja ima. Da li smo time izbili argumente onima koji kažu - neću da prijavljujem radnike, jer država propisuje enormno visoke obaveze za poreze i doprinose? Pogledajte koliko treba dati, imate to u tabeli, za penziono i zdravstveno osiguranje kroz onu najnižu, malu platu kod prijave radnika, da bi ostvarili ta prava na penziju i zdravstvenu zaštitu. Mislimo da time stvaramo taj ekonomski ambijent za legalizaciju tokova, koji su u ovom trenutku bili u domenu sive ekonomije. Zato je i reč o ekonomskim i administrativnim merama, jer mislimo da imamo puno argumenata da u narednom periodu oni, koji pokušavaju da izbegavaju da prijavljuju radnike, da ne plaćaju poreze i doprinose, imamo sva prava i argumente da to otklonimo.
Što se tiče prava ministra, vezano za ovo, u Zakonu o računovodstvu,koji nije poreski zakon, pravo tog rezervisanja troška je dato pravo nosiocu izrade knjigovodstvenog bilansa. Međutim, to pravo može da znači i pravo da se u okviru poreskog bilansa prikaže nepostojeći trošak i izbegne plaćanje obaveza. Ne možemo samo rasterećivati i dati apsolutno pravo da svako može da prikazuje da nema dobit. Naš napor će biti upravo na ovom delu oporezivanja dobiti preduzeća , kao što je to i kod ličnog rada, da se realno stanje dobiti preduzeća iskaže na bazi poreskog bilansa, čija će pravila izrade biti potpuno jasno utvrđena. To pravo će biti prema svima isto, nikoga neće operećivati više ili manje, nego će samo biti ograničeno, da bi se izbegla moguća zloupotreba.
Na kraju, oko različitih vremena primene ovog našeg zakona, mi kažemo da se jedan deo zakona primenjuje odmah, a to je rasterećenje. Drugi deo zakona, koji se tiče primene propisa, prava da se opredeli da li će biti paušalno ili neće itd. da izabere od ovoga, rok je mesec dana. U čemu je tu problem? Da li treba odložiti za mesec dana ovu primenu? Ko se zalaže za to da se za mesec dana odloži ovo rasterećenje, koje je apsolutno nužno i u ovom trenutku jedan pozitivan proces, koji će doprineti poboljšanju uslova privređivanja i ostvarivanju ciljeva Vlade?