Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres i prelazimo na odlučivanje.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predloge odluka o izboru: zamenika republičkog tužioca, okružnih javnih tužilaca, opštinskih javnih tužilaca i zamenika opštinskih javnih tužilaca, sa izmenom i dopunom Republičkog javnog tužioca od 4. decembra 1998. godine.
Za 202, protiv nema, uzdržanih je 11, nije glasalo 11, ukupno su prisutna 224 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila predloge odluka.
Dozvolite da u vaše i svoje ime čestitam izabranim nosiocima javnotužilačke funkcije na izboru i da im poželim uspešan rad. (Aplauz.)
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 1999. GODINU
Pre prelaska na razmatranje zakona o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu, saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Života Cvetković, otvaram zajednički načelni pretres o:
- predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu,
- predlogu zakona o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta,
- predlogu zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini, i
- predlogu zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet u 1999. godini.
Molim predsednika Vlade Republike Srbije, Mirka Marjanovića, da podnese ekspoze o ekonomskoj politici za 1999. godinu.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu današnjeg zasedanja Narodne skupštine je Predlog budžeta Republike Srbije za 1999. godinu, o čemu će vas obavestiti ministar finansija Borislav Milačić.
Dozvolite da se prethodno osvrnem na ostvarene rezultate u 1998. godini i na celinu ekonomske i reformske politike koju nameravamo da sprovodimo u idućoj godini.
Ciljevi dinamičnog privrednog rasta, ekonomske i socijalne stabilnosti i sprovođenja reformi u ovoj godini ostvarivani su u mnogo težim uslovima u odnosu na 1997. godinu, kao i u odnosu na uslove koje smo očekivali u ovoj godini.
Pre svega izvršen je ponovni pritisak pojednih delova međunarodne zajednice na našu zemlju zbog principijelne politike na Kosovu u Metohiji i odlučnosti našeg rukovodstva i svih građana da se odbrani suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Jugoslavije.
Nove zabrane i ukidanje preferencijala u trgovini sa Evropskom unijom, zabrana inostranog investiranja u Jugoslaviju, zabrana letova JAT-a na rentabilnim međunarodnim linijama, ograničenje u platnom prometu sa inostrranstvom i drugo imale su izrazito negativan uticaj na dinamiku rasta proizvodnje i izvoza, a s druge strane usporile su započete procese u svojinskoj transformaciji i prestruktuiranju privrede.
Na unutrašnjem planu divljanje albanskih terorista na Kosovu i Metohiji i pokušaj destabilizacije Srbije i Jugoslavije raznim pritiscima i pretnjama, pre svega od strane SAD-a i NATO-a, zahtevao je odlučnu akciju i povećana sredstva za odbranu zemlje i bezbednost građana.
Istovremeno, celokupnu javnu potrošnju, značajna sredstva za oživljavanje proizvodnje, razvoj poljoprivrede i stabilizaciju tržišta ključnim proizvodima finansirali smo isključivo iz domaćih realnih izvora, jer su izostala planirana sredstva iz inostranstva, od svojinske transformacije i drugih oblika ulaganja u našu privredu.
U takvim, veoma nepovoljnim uslovima, Vlada Republike Srbije uspela je da ostvari sva osnovna strateška opredeljenja. U ovoj godini svi ključni pokazatelji privrednog rasta su pozitivni. Zarade su realno porasle, javna potrošnja je održana u realnim okvirima, godišnji rast cena je upola manji od procenta izvršene devalvacije dinara.
To su rezultati koje će, uveren sam, umeti pravilno da ocene narodni poslanici i svi građani.
Dozvolite da nešto detaljnije obrazložim ostvarene rezultate.
Prvo, prema zvaničnim procenama, rast društvenog proizvoda u 1998. godini iznosio je preko 4%. Pozitivan rast ostvarili su ključni sektori - industrija za 5%, poljoprivreda i pored nepovoljnih vremenskih uslova za 1%, trgovina za 10%, saobraćaj za 4% i u stalim oblastima ostvareni su zadovoljavajući rezultati, što predstavlja solidnu materijalnu osnovu daljeg privrednog rasta i razvoja.
Vlada Srbije je tržišno orijentisanom politikom i značajnim sredstvima dala krupan doprinos ostvarenim proizvodnim rezultatima. Velika finansijska podrška pružena je programima oživljavanja proizvodnje u metalskom kompleksu, u tekstilnoj industriji, industriji kože i obuće i drugim oblastima. Samo u program obnove poljomehanizacije u poslednje dve godine uloženo je oko 800 miliona dinara.
Najveća finansijska podrška data je agraru. Ukupne državne intervencije u poljoprivredi, od premiranja i subvencionisanja proizvodnje, preko reprograma i otpisa finansijskih obaveza, do ulaganja u razvoj agrara i sela, iznosi oko 5,5 milijardi dinara.
Cenovnu stabilnost, kao jedan od ključnih ciljeva, je bilo veoma teško postići u ovoj godini zbog nametnutih ograničenja u ekonomskih odnosima sa inostranstvom, izvršene devalvacije dinara i nužnog prilagođavanja monetarne politike.
Vlada je aktivnim merama i značajnim budžetskim sredstvima uspela za stabilizuje cene i obezbedi dobru snabdevenost vitalnim proizvodima. Ispravnost takve politike potvrđena je cenovnom stabilnošću krajem godine. Cene u novembru su porasle samo za 1,5%, a slična se situacija očekuje i u decembru.
Najveći napori su ulagani za ostvarivanje čvrste budžetske dispcipline i finansiranje javne potrošenje isključivo iz realnih izvora. U tome se uspelo, čime je otkljonjena glavna opasnost novog žarišta inflacije. Pri tome, republički budžet je realizovan strogo po planu, bez ikakvog rebalansa, dok se kod fondova socijalnog osiguranja, posebno kada je reč o penzijama, išlo na obezbeđenje dodatnih realnih izvora finansiranja.
Veoma je značajno što je u ovoj godini novim fiskalnim merama privreda rasterećena, čime su obezbeđena dodatna sredstva za finansiranje proizvodnje. Sem toga, paket poreskih zakona, usvojen na prethodnoj sednici Narodne skupštine, omogućuje proširenje poreske osnovice, povećanje prihoda od akciznih proizvoda i dalje smanjenje sive ekonomije.
I pored teškoća sa kojima smo bili suočeni u ovoj godini učinjeni su značajni pomaci u oblasti ekonomske i vlasničke transformacije. Zajedno sa svojinskom transformacijom postojećih, veoma brzo raste broj novih, pre svega malih preduzeća. Ovaj proces se odvija već nekoliko godina, što je najbolja potvrda ispravne politike Vlade Srbije u podsticanju novih ekonomskih aktivnosti.
Poštovani narodni poslanici, osnovna opredeljenja i ciljevi ekonomske politike za 1999. godinu, oko čega postoji potpuna saglasnost sa Saveznom vladom i Narodnom bankom Jugoslavije, su jasni. Prvo, to je maksimalan i realno ostvariv privredni rast i na tome zasnovan porast standarda stanovništva. Procenjujemo da obezbeđenjem adekvatnog tržišnog ambijenta, aktivnim merama stabilizacione politike, bržim sprovođenjem reformi i povoljnijim međunarodnim okruženjem, možemo u 1999. godini ostvariti rast društvenog proizvoda od 7%, što je znatno više u odnosu na druge zemlje, posebno mislim na evropske.
Bitna pretpostavka ovako dinamičnog privrednog rasta jeste brže prilagođavanje svih učesnika, preduzeća, banaka, države i drugih, tržišnim uslovima privređivanja i međunarodnim standardima. Tome treba da doprinese i politika strukturnog prilagođavanja, kojom će se omogućiti veća fleksibilnost privredne strukture, veća efikasnost privređivanja i bolja valorizacija komparativnih prednosti srpske privrede i njeno uspešno uključivanje u svetske robne, finansijske i tehnološke tokove.
Samo tako je moguće ostvariti kvalitativni skok u spoljno-trgovinskoj razmeni, posebno kada je reč o izvozu. U vezi s tim, naglasak je stavljen na postepeno povećanje značaja tercijalnih delatnosti, propulzivnih programa industrije i građevinarstva u stvaranju društvenog proizvoda, i s druge strane, na ubrzanom razvoju i osnivanju novih, pre svega malih i srednjih preduzeća.
U tom smislu dali smo i predloge Saveznoj vladi. Takođe, u tom cilju Vlada Srbije priprema poseban program u okviru koga će se utvrditi institucionalni mehanizmi i formirati specijalizovane institucije za podsticanje osnivanja i razvoja malih i srednjih preduzeća.
Drugo ključno opredeljenje je ostvarivanje cenovne i valutne stabilnosti. Taj cilj ćemo postići politikom realnog i fiksnog deviznog kursa, restriktivnom monetarnom politikom i strogom finansijskom disciplinom u oblasti javne potrošnje. Zato je ključni zadatak da se učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu smanji na 49,5%. Prilikom planiranja republičkog budžeta za iduću godinu i ukupnih javnih rashoda, strogo smo vodili računa da se držimo tog osnovnog ograničenja.
Budžet od 21 milijarde i 458 miliona dinara je pre svega namenjen finansiranju osnovnih državnih funkcija, socijalnih programa i javnih službi. Korišćenje budžetskih sredstava zasnivaće se na maksimalnoj štednji. Predviđena su takođe značajna sredstva za razvoj poljoprivrede. Za te svrhe u Agrarnom budžetu je predviđeno više od milijardu dinara.
Predlogom budžeta planirana su i značajna sredstva, koja će se u cilju realizacije programa razvoja privrede na teritoriji Kosova i Metohije, uložiti preko Direkcije za regionalni razvoj, sa sedištem u Prištini.
Vlada Srbije je čvrsto opredeljena da i nadalje vodi aktivnu socijalnu politiku, koja će se finansirati iz realnih izvora, čime se garantuje redovna isplata socijalnih primanja. Redovnost isplata će se zasnivati na predloženom Zakonu o obezbeđenju sredstava za finansiranje socijalnih programa Republike Srbije u 1999. godini.
Ovim zakonom se obezbeđuje dodatnih 5 milijardi dinara za socijalne namene. Istovremeno, izvršena je preraspodela javne potrošnje u korist fondova socijalnog osiguranja, a sve u cilju uredne isplate penzija i normalnog finansiranja zdravstva.
Želim takođe da ukažem da je dogovoreno da se u idućoj godini poveća učešće federacije u raspodeli prihoda od poreza na promet, od 35 na 40%. Time Republika Srbija daje konkretan doprinos da se većim izdvajanjem sredstava ojača spremnost Vojske Jugoslavije za odbranu zemlje, da se serivisiraju obaveze po osnovu stare devizne štednje građana, kao i obaveze po osnovu pretvaranja kredita datih poljoprivredi u javni dug.
Što se tiče izmirenja obaveze države prema građanima iz prethodnog perioda, biće sačinjen program razduživanja prema stanovništvu, odnosno drugim korisnicima raznih prava.
Mi smo pravna država i mi ćemo izmiriti sve svoje obaveze, ali ne na fiktivan ili inflatoran način. Zato će se dinamika njihovog regulisanja uskladiti sa prilivom sredstava od svojinske transformacije, koncesionih naknada i drugih realnih izvora finansiranja.
Veoma je značajno što usvajanjem saveznog zakona počinje servisiranje stare devizne štednje, čime se povećava poverenje građana u državu i stvaraju uslovi za novu, toliko potrebnu štednju i akumulaciju.
Cene proizvoda i usluga treba i nadalje da se slobodno formiraju na osnovu ponude i tražnje. U idućoj godini staviće se mnogo veći naglasak na jačanje tržišne konkurencije, kao osnovnog selektora između uspešnih i neuspešnih učesnika. To podrazumeva deregulaciju kod osnivanja novih preduzeća, otvorenost tržišta za ulazak novih učesnika i dalju liberalizaciju spoljno-trgovinskog režima.
Cene najvažnijih infrastrukturnih proizvoda i usluga ostaju pod kontrolom Republičke i Savezne vlade. Do sada su dispariteti cena u infrastrukturnim delatnostima u značajnoj meri otklonjeni. To je učinjeno na osnovu ekonomskih i tržišnih kriterija, a ne administrativnim putem. Vlada Srbije će tako raditi i ubuduće, imajući u vidu sva ekonomska i socijalna ograničenja, kao i opasnosti od inflatornih posledica.
Stabilnost cena i ponuda osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda će se obezbediti i intervencijama iz robnih rezervi, i iz uvoza, ako bude potrebno, ograničavanjem broja posrednika u prometu i drugim merama kontrole. Reč je o tržišnoj politici cena, kojom se obezbeđuje ekonomski interes proizvođača i istovremeno štiti standard građana, posebno onih sa najnižim primanjima.
Očekujemo takođe da će se uskoro doneti savezni zakon o cenama, gde će se, kao što je to slučaj u razvijenim tržišnim privredama, na trajan način regulisati celokupna problematika cena. Zarade u privredi će se slobodno formirati na osnovu ostvarenih i tržišno verifikovanih rezultata, dok će se plate zaposlenih u društvenim delatnostima i državnim organima utvrđivati na bazi zakona i realnih mogućnosti budžeta i fondova.
Od ključnog je značaja da rast i visina zarada ne deluju destabilizirajuće, a da se istovremeno ne izgubi njihova motivaciona funkcija. Zato će Vlada Srbije insistirati da se formiranje zarada ostvaruje u uslovima pojačane konkurencije, poštovanja finansijske discipline i u skladu sa porastom produktivnosti rada, a ne na osnovu povlašćenih položaja, izbegavanjem plaćanja poreza i doprinosa i na osnovu drugih netržišnih ponašanja.
Poštovani narodni poslanici, izložena ekonomska politika za 1999. godinu biće podržana odlučnim ubrzanjem započetih i pokretanjem novih reformi. To je nužan uslov za ostvarenje planiranih ciljeva ekonomske politike, pa će se u nove reforme krenuti odmah, na početku iduće godine. Uvereni da reforme predstavljaju suštinski dugoročni interes naše zemlje, odlučni smo da u njih krenemo sa ili bez strane pomoći.
Za vreme mandata ove vlade donet je niz značajnih reformskih zakona, među kojima su najvažniji Zakon o svojinskoj transformaciji, Zakon o preduzećima, Zakon o koncesijama i stranim ulaganjima, Zakon o reviziji, kao i niz drugih zakona. Rešenja u navedenim zakonima potvrdila su se najvećim delom u praksi, a sada je najvažnije da se ubrza njihova primena.
Takođe, već sada je jasno da je za uspostavljanje celovitog sistema tržišne privrede neophodno doneti i neke nove zakone. To se naročito odnosi na zakone kojima se regulišu dužničko-poverilački odnosi i procedura stečaja i bankrotstva preduzeća i banaka. Takođe, Vlada Republike Srbije će inicirati izmene postojećih i donošenje novih zakona, koji su u nadležnosti saveznih organa.
Dosadašnje aktivnosti Vlade u oblasti strukturnih reformi bile su prvenstveno usredsređene na regulisanje i praćenje procesa svojinske transformacije, u koju je od donošenja Zakona ušlo 1.200 preduzeća.
Usvajanjem Zakona o akcijskom fondu i formiranjem centralnog depoa akcija stvoriće se neophodni uslovi za dalje ubrzanje procesa svojinske transformacije, a Vlada će razmotriti potrebu donošenja dodatnih podsticaja za ubrzanje ovog procesa.
Svojinska transformacija preduzeća predstavlja nezaobilazan uslov za njihovo restruktuiranje. Reč je o tome da, osim svojinskog, većini naših preduzeća predstoji i temeljno poslovno, tehnološko, organizaciono i tržišno restruktuiranje. Ovaj proces će trajati više godina i sigurno je da će velikim delom biti ostvaren kroz ulaganje stranog kapitala, tako da će i Vlada već naredne godine preduzimati određene aktivnosti kojima će se stvoriti pogodniji uslovi za izvođenje ovog procesa.
Pre svega, Vlada će inicirati po prvi put donošenje saveznog zakona o reprogramu unutrašnjih dugova između domaćih preduzeća. Takođe, Vlada će u narednoj godini pokrenuti proces restruktuiranja javnih preduzeća i velikih infrastrukturnih sistema, u kojima je koncentrisan veliki deo strukturnih problema naše privrede.
Najzad, Vlada će u skladu sa raspoloživim resursima učestvovati u restruktuiranju strateških preduzeća, po posebnom programu Vlade.
Sve je to potrebno uraditi što pre, posebno ako se ima u vidu činjenica da je stalno ili povremeno blokirano oko 58.000 preduzeća u kojima je zaposleno oko 1.440.000 radnika. Blokada računa ovako velikog broja preduzeća, banaka i drugih pravnih lica onemogućava razmenu društvenog proizvoda i kontinuirano povećava nelikvidnost u zemlji i u krajnjoj liniji, utiče na smanjenje stope privrednog rasta.
U finansijskom sektoru su potrebne još dublje strukturne reforme. Restruktuiranje bankarskog sistema treba sprovoditi istovremeno sa prethodno izloženom svojinskom transformacijom i restruktuiranjem preduzeća, naročito onih iz posebnog programa Vlade. Reč je o dve strane istog problema. Veliki deo bankarskih kredita plasiran je u preduzeća koja treba temeljno restruktuirati. Restruktuiranje i sanacija bankarskog sistema istovremeno treba da obuhvata sledeće: prvo, restruktuiranje preduzeća najvećih dužnika, drugo, autonomno tržištno restruktuiranje banaka, podstaknuto bezuslovnom primenom odgovarajućih zakonskih normi u ovoj oblasti i, treće, ako je potrebno, neposredno restruktuiranje nekih velikih banaka.
Resursne intervencije Vlade treba da budu koncentrisane na istovremeno restruktuiranje preduzeća i banaka.
U fiskalnoj oblasti, već u narednoj godini uskladiće se prihodi i rashodi, ali tako da se spreči formiranje dodatnih dugova prema građanima i preduzećima. Kao što je već izneto, za dosadašnja dugovanja predložiće se program razduživanja sa različitim mogućnostima već u 1999. godini. Sa značajnim poreskim obuhvatom sive ekonomije, pre svega akciznih proizvoda ići ćemo na veće fiskalno opterećenje zarada. Isto tako, naplata dospelih dugovanja preduzeća prema budžetu i fondovima po osnovu poreza i doprinosa, takođe će se rešiti u idućoj godini, uključujući konverziju potraživanja za vlasničke akcije dužnika.
Zakon o porezu na dodatnu vrednost treba doneti u prvoj polovini 1999. godine, dok je za njegovu uspešnu primenu potrebno vreme od šest meseci do godinu dana. Srednjeročno, neophodno je smanjiti relativno učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu, da bi se obezbedila akumulacija privrede za nove investicije i privredni rast.
Stoga je u 1999. godini neophodno započeti srednjoročnu reformu penzionog sistema, zdravstva, školstva i naročito države i njenih institucija.
Početak istovremene reforme banaka i restruktuiranja preduzeća, zajedno sa uravnoteženjem prihoda i rashoda kod javne potrošnje, omogućiće Narodnoj banci Jugoslavije da i ona izvrši odgovarajuće reforme u domenu monetarne i devizne politike. Time će se stvoriti uslovi za uvođenje konvertibilnosti dinara.
Ubrzanjem svojinske transformacije, izgradnjom pravne infrastrukture, zakonom o finansijskim tržištima, investicionim fondovima i drugo, naša privreda i zemlja trebalo bi da dobiju pravo finansijsko tržište. Sa svoje strane, ono treba da pomogne proces istovremenog restruktuiranja banaka i preduzeća, razduživanje države, uključujući i deviznu štednju, da dalje pospeši vlalsničku transformaciju i da počne da prikuplja akumulaciju neophodnu za uspešan razvoj na dugi rok.
Sama dinamika izvođenja reformi će biti usklađena sa raspoloživim sredstvima. Zato sam i rekao da u dalje reforme idemo ili sami ili sa kreditima. Štaviše, moramo biti spremni da u narednih godinu-dve ceo program finansiramo pre svega iz sopstvenih sredstava i sopstvenim snagama.
Ako u navedenom periodu obezbedimo strana sredstva, ona će samo ubrzati i olakšati ukupne reforme. Vlada će u najskorije vreme predložiti sveobuhvatan i konzistentan program za sprovođenje započetih i pokretanje novih reformi. U njemu će biti precizno utvrđeni sadržaj reformi, vremenska dinamika i potrebna sredstva za njihovo ostvarenje.
Najzad, želim to posebno da naglasim, ekonomska politika i reforme koje ćemo sprovoditi biće osnova povećanja ekonomske efikasnosti preduzeća, banaka i privrede u celini, ostvarivanja makro-ekonomske stabilnosti i ubrzanje privrednog rasta na duži rok, kao i porasta životnog standarda i većeg blagostanja u zemlji.
Na kraju želim da istaknem još jednu veoma bitnu komponentu naše ukupne reformske orijentacije. U ovoj godini, primetno je osnažen i unapređen parlamentarni život u Srbiji. U odnosu na prve godine funkcionisanja višepartijskog sistema, često opterećenog brojnim nesporazumima i netolerantnošću, sada smo svedoci jednog mnogo zrelijeg, tolerantnijeg i naročito efikasnijeg rada naše Skuštine. Pokazalo se da je i pored zastupljenosti stranaka različitih političkih orijentacija moguće kroz dijalog i uvažavanje argumenata doći do dobrih rešenja, koja su u interesu Srbije i njenih građana.
Ovakvoj, za ukupnu demokratizaciju društva bitnoj promeni, doprinela je i Vlada narodnog jedinstva odbranom suvereniteta zemlje, unapređenjem demokratskih građanskih prava i jačanjem lokalne samouprave. Sve te promene bitne su za uspešan ukupan razvoj Srbije i Jugoslavije.
Poštovani narodni poslanici, iduća 1999. godina mora biti u svakom pogledu uspešnija od ove. Treba očekivati da se i dalje učvršćuje tendencija porasta proizvodnje i standarda, o čemu najbolje govori činjenica da počev od 1994. godine, svake godine, već pet godina za redom, ostvarujemo značajnu stopu rasta, uprkos teškoćama nametnutim spolja. To je moguće, jer imamo sve uslove, i ljudske i materijalne, i višegodišnje iskustvo u vođenju stabilizacione, razvojne ekonomske politike, koja za osnovni cilj ima porast standarda naših građana.
Zato molim narodne poslanike da usvoje predloženi zakon o budžetu za 1999. godinu i ostala zakonska rešenja, jer predstavljaju integralni deo celokupne razvojne reformske orijentacije Vlade Republike Srbije. Hvala lepo.

Zahvaljujem predsedniku Vlade Mirku Marjanoviću na podnetom ekspozeu, a posebno na toplim ocenama i lepim rečima za rad parlamenta.
Molim minstra finansira Borislava Milačića da uzme reč.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, politika javne potrošnje u 1999. godini predstavlja jedan od ključnih oslonaca politike ekonomske stabilizacije naše Republike.
U narednoj godini politika javne potrošnje imaće bitnu stabilizacionu funkciju u onoj meri u kojoj će uspeti da obezbedi rasterećenje privrede i, u suženim okvirima, najracionalnije korišćenje sredstava za socijalne programe, obrazovanje i nauku, kao i za finansiranje državnih organa.
Predlažući politiku javne potrošnje za narednu godinu Vlada Republike Srbije je bila u potpunosti svesna težine ovog zadatka. Pre svega, radi se o tome da se javnom potrošnjom distribuira oko 50% društvenog proizvoda, da u socijalnoj oblasti postoje zakonom definisana prava, da imamo veliki broj institucija društvenih delatnosti, kao i stečenih navika u potrošnji. S druge strane, opredeljenje za rast privredne aktivnosti i strukturne promene, tržišno privređivanje i reforme podrazumevaju da privreda treba da ima daleko više prostora za akumulaiciju i razvoj. Stoga u oblasti javne potrošnje glavni cilj treba da bude dalje smanjivanje njenog učešća u društvenom proizvodu. Na toj orijentaciji bila je i politika javne potrošnje u 1998. godini. Planirano je učešće ukupne javne potrošnje u društvenom proizvodu od 52,5%. Na osnovu procene kretanja do kraja godine ostvarićemo niži udeo - 50,7%. Ovo smanjenje ostvareno je, pre svega, zbog smanjenja učešća budžeta Republike.
Budžet Republike je čvrsto ostao u predviđenim nominalnim iznosima, tako da je njegovo učešće u društvenom proizvodu, od planiranih 15,9%, smanjeno na 13,6%, odnosno za 2,3 procentna poena. Sličan efekat imalo je izdvajanje za savezni budžet. Ostali nosioci javne potrošnje premašiće ili ostvariti planirano učešće u tom društvenom proizvodu. Bez obzira na to, stroga je restriktivna politika budžeta i omogućuje smanjenje planiranog učešća u društvenom proizvodu.
Istovremeno, u domenu javne potrošnje u 1998. godini ispoljeni su ozbiljni društveni problemi, kao i problemi u zadovoljavanju potreba u pojedinim oblastima javne potrošnje. Teret obezbeđivanja sredstava za javnu potrošnju nije bio do kraja pravično raspodeljen. Nedavno usvajanje paketa poreskih zakona treba da doprinese da se poresko zahvatanje u većoj meri ostvari prema ekonomskoj snazi obveznika i da se proširuje poreska osnovica na osnovu prevođenja sive ekonomije u legalnu ekonomiju.
U funkcionisanju pojedinih institucija u oblasti javne potrošnje ispoljile su se velike teškoće. Fond penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih imao je stalnu neusklađenost tekućih prihoda i sredstava potrebnih za izmirivanje prava korisnika. U zdravstvu se ispoljavaju veliki problemi u pokrivanju materijalnih troškova i u snabdevanju lekovima. Sve ovo pokazuje da je uporedo sa vođenjem restriktivne politike u ukupnoj javnoj potrošnji neophodno pristupiti ozbiljnim strukturnim promenama u nekim njenim segmentima.
Poštovani narodni poslanici, prema predlogu Vlade Republike Srbije, politika javne potrošnje za 1999. godinu nosi bitna stabilizaciona obeležja. Osnovni elementi predložene politike javne potrošnje su sledeći:
Prvo, dalje smanjivanje učešća javne potrošnje u društvenom proizvodu.
Drugo, održavanje pune ravnoteže između javnih prihoda i javnih rashoda, i
Treće, dalje smanjivanje poreskog opterećenja privrede uključivanjem u legalne kanale poslovanja što većeg dela tzv. sive ekonomije.
U narednoj godini učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu treba da iznosi 49,5%. Ovo smanjenje učešća na nivo ispod 50% društvenog proizvoda ima značajne materijalne posledice. Efekat smanjenja učešća javne potrošnje sa postojećih 50,7%, što je ostvareno u ovoj godini, na nivo od 49,5%, računato u odnosu na društveni proizvod u idućoj godini iznosi 2 milijarde dinara. Drugim rečima, privreda će u narednoj godini, imati na raspolaganju dodatnih 2 milijarde dinara iz razloga restriktivne politike javne potrošnje.
Iz ovog se jasno vidi da se radi o značajnom fiskalnom rasterećenju i preraspodeli u korist fondova privrede. U proračunu predloženog iznosa sredstava za javnu potrošnju pošlo se od projekcije društvenog perioda za 1999. godinu. Njegova vrednost izvedena je iz procene ostvarenog društvenog proizvoda u 1998. godini, planirane stope realnog rasta, predviđenog rasta cena u narednoj godini i povećanja uračunatog društvenog proizvoda legalizacijom sive ekonomije.
Saglasno tome, predviđa se da će u Srbiji u narednoj godini biti ostvaren društveni proizvod u iznosu od 165,5 milijardi dinara i da će javna potrošnja iznositi 81,9 milijardi dinara. U okviru navedenih kvantifikacija u narednoj godini, vodiće se čvrsta stabilizaciona politika javne potrošnje. To znači da će se sa ukupnim sredstvima morati raspolagati krajnje racionalno, sa precizno i jasno utvrđenim prioritetima.
Prvi prioritet je obezbeđenje realno većih sredstava za savezni budžet. Predlaže se da sredstva za savezni budžet povećaju učešće u javnoj potrošnji Srbije sa ostvarenih 7,8% u 1998. godini, na 9,1% u 1999. godini. To bi predstavljalo realno povećanje za 30,4%. Efekat ove preraspodele iznosiće 2,4 milijarde dinara. Ovo je neophodno da bi se obezbedila veća sredstva i ojačala odbrambena spremnost Vojske Jugoslavije, kao i za druge namene na saveznom nivou, kao što su servisiranje obaveza po osnovu stare devizne štednje, pretvaranja kredita datih poljoprivredi u javni dug.
Ova odluka je, kao što znamo, doneta na poslednjoj sednici Skupštine Jugoslavije. Preostala sredstva za javnu potrošnju u Republici, ukupno 66,9 milijardi dinara, moraće da se koriste što racionalnije, tako da se otklanjaju zatečene strukturne neusklađenosti unutar javne potrošnje. Kada je u pitanju određivanje kvantitativnih okvira politike javne potrošnje za narednu godinu, predložene okvire poredićemo sa planiranim i ostvarenim kretanjima u 1998. godini. Planirane veličine za prošlu godinu, u stvari, predstavljaju politiku javne potrošnje koju je usvojila Narodna skupština Republike Srbije.
S druge strane, ostvarena sredstva govore o realno dostignutoj poziciji pojedinih korisnika javne potrošnje. Za narednu godinu u Republici predviđaju se strukturne promene u korist organizacija socijalnog osiguranja. Za razliku od budžeta, za organizacije socijalnog osiguranja predviđa se porast učešća društvenog proizvoda u 1999. godini u odnosu na planirano učešće u 1998. godini. Glavni teret stabilizacione politike u idućoj godini treba da podnesu budžeti Republike i opština. Budžet Republike bi imao prihode od 21,4 milijarde dinara ili 13% društvenog proizvoda Srbije. To je za zanačajnih 2,9% manje od planiranog učešća za ovu godinu, odnosno 0,6 procentnih poena manje od učešća ostvarenog u 1998. godni. Budžeti opština bi takođe smanjili svoje učešće u društvenom proizvodu, sa planiranih 5,6% i ostvarenih 5,8% društvenog proizvoda u 1998. godini na 5,1% u 1999. godini. Njihovo planirano učešće u društvenom proizvodu za 1999. godinu opalo bi u odnosu na plan za 1999. godinu samo za 0,5 procentnih poena, što je daleko manje nego kod budžeta Republike Srbije. U strukturi sredstava opština značajnije smanjenje u odnosu na ostvarenje u 1998. godini, koje je znatno premašilo plan, imala bi tzv. sredstva opšte komunalne potrošnje. Organizacije socijalnog osiguranja, posmatrano zbirno, ostvarile bi učešće u društvenom proizvodu od 22,4%, što je za 0,5 procentnih poena veće od planiranog učešća u 1998. godini. Celokupno povećanje učešća biće usmereno u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih.
Poštovani narodni poslanici, polazeći od ovako kvantitativno utvrđenih okvira potrošnje u dokumentima koji su vam dostavljeni, detaljno se razrađuje politika javne potrošnje u narednoj godini. Ovom prilikom želeo bih da skrenem pažnju na neka najvažnija pitanja predložene politike.
Prvo pitanje odnosi se na instrumente obezbeđenja sredstava za javnu potrošnju. O ovom pitanju je bilo dosta reči na prošloj sednici Narodne skupštine, kada je usvojen paket poreskih zakona. Treba reći da su promene, koje su izvršene, bile usmerene na, pre svega, direktno poresko rasterećenje privrede.
Jedno od najvažnijih pitanja u tom domenu odnosi se na nužne napore za legalizaciju svih ekonomskih tokova i svođenje sive ekonomije na što manju meru. Naravno, poresko rasterećenje privrede može i mora da se ostvaruje svođenjem ukupnog iznosa javne potrošnje u prihvatljive okvire.
Međutim, za privredu koja redovno izmiruje svoje obaveze rasterećenje je i ako se definisani teret finansiranja javne potrošnje korektno rasporedi na sve učesnike u privrednom životu. U tom smislu, očekuju se značajni efekti od mera koje su usvojene uporedo sa donošenjem paketa poreskih zakona.
Na liniji rastrećenja privrede bilo je smanjenje poreskih stopa. Da podsetim, stopa kod poreza na zarade smanjena je od 15 do 30% na 14%, kod dobiti stopa je smanjena sa 25 na 20%, a kod poreza na promet utvrđena je jedinstvena stopa od 20%, odnosno 9%, tako da je niža stopa poreza na promet, proizvoda i usluga, koji su bitni za standard stanovništva, praktično smanjena za jedan procentni poen.
Takođe, prema odluci Savezne skupštine, u idućoj godini ukida se vanredni porez za finansiranje Vojske Jugoslavije, što će sve omogućiti snižavanje cena roba i usluga već na početku godine od 3-4%, zavisno od visine poreskog tereta koji su imali.
U instrumente za obezbeđivanje sredstava za javnu potrošnju biće ugrađeni i podsticajni elementi za određene proizvode, kao što su odeća, obuća, sredstva javne higijene i utvrđena je stopa poreza na promet od 20%, s tim što je istovremeno data mogućnost da Vlada Republike Srbije umanji ovu stopu za domaće proizvođače za 50%.
Mogući efekat ovih poreskih podsticaja, za ove proizvođače, iznosi oko 770 miliona dinara. Imajući sve ovo u vidu možemo reći da u iduću godinu ulazimo sa definisanim instrumentima finansiranja budžetske potrošnje. Promene se predviđaju samo u korišćenju pojedinih instrumenata. Tako će se proporcija podele prihoda od poreza na promet proizvoda i usluga između Republike i saveznog budžeta sa sadašnjih 65% za Republiku, a 30% za federaciju, izmeniti u korist saveznog budžeta na odnos 60:40. Ovo je potrebno da bi se ostvarilo planirano povećanje učešća izdvajanja za savezni budžet, a tim pre što je ukinut poseban savezni porez na promet kod finansiranja vanrednih troškova odbrane zemlje.
Što se opština tiče, ne predviđaju se promene u načinu obezbeđivanja sredstava za klasičnu budžetsku potrošnju. Zadržano je i plaćanje posebne takse od 3% na promet proizvoda i usluga za grad Beograd. Međutim, izdvajanje sredstava za komunalnu potrošnju, koje je u 1998. godini znatno nadmašilo plan i povećava svoje učešće u društvenom proizvodu, mora se realno smanjiti, prvenstveno smanjivanjem komunalne naknade. Smanjenje komunalne naknade je neophodno i radi smanjenja ukupnog fiskalnog opterećenja zarada i zbog toga se predlaže da Vlada Republike Srbije komunalnu naknadu generalno utvrdi u maksimalnom iznosu od 3% za opštine, odnosno gradove kod kojih može da dođe do većeg smanjenja prihoda od ove komunalne naknade, a zbog izmenjenog usmeravanja naknada prema mestu prebivališta zaposlenog, ova naknada će se moći utvrđivati i po većoj stopi, kao izuzetak.
Što se tiče instrumenata kojima se obezbeđuju sredstva za organizacije socijalnog osiguranja, treba reći da oni već duže vreme ne obezbeđuju dovoljne redovne prihode za finansiranje planirane potrošnje. I zbog toga se mora pribeći obezbeđivanju dodatnih prihoda za ove namene. Imajući to u vidu, Vlada predlaže da se usvoji zakon o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini.
Ovim zakonom praktično se objedinjuju instrumentarij, koji je već postojao i koji je Vlada Republike Srbije u 1997. i 1998. godini uvodila radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava iz redovnih prihoda za finansiranje zakonom utvrđenih prava obveznika u oblasti socijalnog osiguranja, socijalne i dečije zaštite.
Pored postojećih naknada, posebno naknade na derivate nafte, cigarete, alkoholna pića, naknade za vršenje platnog prometa, uvode se i dve nove takse - na oružje i na mobilni telefon. Procenjuje se da bi ukupan efekat poosnovu izvora utvrđenih ovim zakonom iznosio oko 6 milijardi dinara i od toga bi prihodi po osnovu novih instrumenata, takse na oružje i na mobilni telefon, iznosili oko 600 miliona.
Sredstva ostvarena po osnovu ovog zakona koristila bi se prvenstveno za isplatu penzija zaposlenih i penzija zemljoradnika, kao i za isplatu dečijih dodataka. Izuzetno u postupku konsolidacije i restruktuiranja velikih privrednih sistema deo ovih sredstava bi mogao biti upotrebljen za finansiranje socijalnih programa, kao sastavnog dela procesa strukturnih promena.
U celini gledano u instrumentima kojima se obezbeđuju sredstva za organizacije socijalnog osiguranja u narednom periodu moraju se izvršiti značajne promene. Treba nastojati da organizacije socijalnog osiguranja, pre svega Fond penzijsko-invalidskog osiguranja zaposlenih, što veći deo planiranih sredstva obezbeđuju iz redovnih izvora. Da bi se to postiglo u toku su pripreme da se na drugačiji način definiše osnovica za plaćanje doprinosa. Kao osnovica za plaćanje doprinosa uzimala bi se cena rada iz granskih kolektivnih ugovora. Plaćanjem doprinosa na ovakvu osnovicu izbeglo bi se rasprostranjeno obračunavanje na sadašnju najnižu osnovicu, garantovanu zaradu od 200 dinara.
Iz ovakvog mehanizma obračuna plaćanja doprinosa bili bi izuzeti zaposleni u metalskom i tekstilnom kompleksu, kao i preduzeća koja su u procesu konsolidacije. Model će biti usvojen nakon detaljnog proračuna efekata. Računa se da bi prihodi po osnovu veće osnovice mogli da ostave prostor za smanjivanje stopa doprinosa na zarade.
U politici korišćenja sredstava za javnu potrošnju osnovna načela biće maksimalna racionalnost i strogo namensko korišćenje prema utvrđenim prioritetima. Kada govorimo o korišćenju sredstava budžeta Republike treba reći da se samo jedan deo odnosi na finansiranje klasičnih državnih funkcija. Veliki deo budžeta predstavljaju sredstva namenjena za finansiranje obrazovanja, nauke i socijalnih programa. Tako će u budžetu Republike za 1999. godinu za obrazovanje i nauku biti izdvojeno preko 6,3 milijardi dinara. U odnosu na prošlu godinu ova sredstva imaju značajan realan rast i povećavaju svoje učešće u ukupnom budžetu Republike.
Ovim sredstvima obezbediće se finansiranje osnovnog, srednjeg, visokog i višeg obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda i nauke. U okviru ovih namena biće obezbeđena sredstva i za nove inicijative. Tako je npr. obezbeđeno 160 miliona dinara za formiranje Fonda za podsticanje naučnog rada i razvoja univerziteta. Kada se ovim sredstvima dodaju sredstva od 1,1 milijardu dinara, koje opštine izdvajaju za osnovna i srednja obrazovanja na osnovu ustupljenog dela poreza Republike, kojim pokrivaju deo materijalnih troškova i investicija, sledi da je ukupno izdvajanje za obrazovanje i nauku oko 7,4 milijarde dinara i predstavljaju najznačajniji deo budžetske potrošnje.
Sledeća važna stavka u budžetskoj potrošnji su sredstva za ostvarenje socijalnih programa. Radi se o sredstvima za isplatu dečijih dodataka, za socijalnu zaštitu, kao i za boračku i invalidsku zaštitu, koja su dodatna u odnosu na fondove socijalnog osiguranja. Za ove namene u budžetu Republike za 1999. godinu predviđeno je ukupno 3,3 milijarde dinara.
Deo sredstava po osnovu predloženog zakona o obezbeđenju sredstava za srovođenje socijalnih programa takođe će se koristiti za ove namene. Kada su u pitanju sredstva za socijalne programe treba uključiti i sredstva u iznosu od preko 800 miliona dinara, koje opštine izdvajaju za ove namene. Znači, za socijalne programe u Republici mimo fondova socijalnog osiguranja obezbediće se preko 4 milijarde dinara.
Što se tiče klasičnih budžetskih funkcija u Republici, politika korišćenja sredstava zasnivaće se na maksimalnoj štednji, kako na materijalnim troškovima, tako i na investicionoj potrošnji. Ugradiće se mehanizam za stimulisanje ušteda na materijalnim troškovima od strane zaposlenih u pojedinim organima Republike.
Sredstva ušteđena iznad normiranih moći će se koristiti i za porast zarade zaposlenih, jer nema drugih mogućnosti da se one realno povećaju. U domenu investicione budžetske potrošnje prioritet imaju započete investicije, a nove će se moći započeti samo uz saglasnost Vlade.
U okviru klasične budžetske potrošnje obezbeđen je odgovarajući rast sredstava za finansiranje Ministarstva unutrašnjih poslova. Zajednička je ocena da predloženi iznos predstavlja pravu meru između objektivnih potreba, vezanih za složene zadatke u idućoj godini i realnih materijalnih mogućnosti Republike.
Budžet će u skladu sa mogućnostima zadržati i određene podsticajne funkcije, pre svega mislim na sredstva koja su namenjena za argrarni budžet, robne rezerve, kao i sredstva za podsticanje regionalnog razvoja.
Kada je u pitanju podsticanje regionalnog razvoja, treba reći da su značajne stimulativne mere u već ugrađen poreski paket. Radi se o stimulativnim merama kojima se dodatno stimulišu ulaganja u razvoj nedovoljno razvijenih područja. Preko Fonda za razvoj daće se snažna podrška za oživljavanje privredne aktivnosti i podizanje i korišćenje kapaciteta, posebno na području Kosova. Takođe budžetska sredstva namenjena za područje Kosova su višestruko povećana. Pored toga, za podsticanje regionalnog razvoja koristiće se i sredstva koja se budu izdvajala na poseban račun Republike. U narednom periodu obnavljanje privredne aktivnosti i podsticanje razvoja Kosova predstavljaće realni prioritet u radu Vlade Republike Srbije.
U vezi sa tim Vlada će pripremiti poseban program u kome će biti definisano obezbeđivanje sredstava za ove namene, mere, mehanizmi i ostalo. Politika korišćenja sredstava opština kod klasične budžetske potrošnje treba da bude slična politici korišćenja sredstava budžeta Republike. Kod komunalne potrošnje iz razloga koje sam već naveo, doći će do redukovanje ukupnih sredstava. Tako će organi opština morati pažljivo da određuju prioritete. U organizacijama socijalnog osiguranja, zbog relativno velikih prava korisnika za koja su do sada uz velike napore bila obezbeđena sredstva, moraće striktno da se poštuju prioriteti. Prvi prioritet za fondove, kao i za budžete, treba dabude poštovanje principa, a može se isplatiti onda samo ono što se realno prihoduje.
Ovo će obezbediti održavanje pune ravnoteže između prihoda i rashoda, eleminisaće mogućnost nastajanja mogućeg deficita. Naravno, ostaju problemi koji proističu i iz neizvršavanja zakona gde su utvrđena prava. Ovo pitanje će morati posebno da se razmotri i da se daju predlozi za njegovo rešenje, na jedan kratak i jedan dugi rok. Rešenje sigurno neće biti lako, ali ga je neophodno definisati da bi se u javnoj potrošnji ostvarila puna stabilnost koja je u interesu i privrede i korisnika javne potrošnje. U slučaju Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja zaposlenih, osnovni princip treba da bude redovnost isplata penzija. Ovom principu treba da bude podređeno sve ostalo. Moramo izlaziti iz ove nedefinisane situacije u kojoj penzioneri ne znaju kada mogu da očekuju sledeću penziju. U zdravstvu će nabavka materijala, pre svega lekova, imati prioritet, dok će zarade zaposlenih biti povećavane prvenstveno iz sredstava koja se ostvaruju opravdanim uštedama. Važno pitanje politike i korišćenja sredstava javne potrošnje odnosi se na mogućnost razduživanja Republike.
Predsednik Marjanović je u okviru svog ekspozea dao osnovne načelne pravce za rešavanje tog pitanja. Radi se o dugovima prema Narodnoj banci i dugovima prema stanovništvu. To je stara devizna štednja, nerealizovana prava i sl. S obzirom na bilansne mogućnosti u javnoj potrošnji u idućoj godini, objektivno nema mogućnosti za razduživanje Republike u narednoj godini. Prioritet u politici javne potrošnje biće u tome da se ne stvaraju novi tekući deficiti, što je takođe veoma težak zadatak.
Imajući ovo u vidu, na nedavnom zasedanju Veća Savezne skupštine usvojene su dve inicijative naše Reupublike.
Prva se odnosi na odlaganje plaćenih dospelih obaveza Republike u narednoj godini po kreditima Narodne banke Jugoslavije, prema kreditu budžeta, penzijskom fondu i Direkciji za robne rezerve.
Druga je amandman na Zakon o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana, kojim se obezbeđuje da se obaveze Republike po osnovu zakona odgode za period posle 1. januara 2000. godine. Na taj način obaveza naše Republike po ovom osnovu iznosi 180 miliona maraka, a prenosi se u period posle 2000. godine.
Što se tiče izmirenja obaveza prema građanima, računa se da će ove obaveze moći da budu izmirene tek kada počnu da pristižu sredstva od prodaje društvenog i državnog kapitala i od koncesionih naknada. Na osnovu procene realnog priliva ovih sredstava, iz ovih izvora, biće sačinjen program razduživanja prema stanovništvu, odnosno drugim korisnicima raznih prava.
U međuvremenu, potpuno smo otvoreni za sve incijative i predloge kako da se, imaujući u vidu realne mogućnosti, ovaj problem reši na najbolji mogući način. U narednoj godini očekujemo efikasniji mehanizam operativne realizacije usvojene politike javne potrošnje. Na osnovu nedavno usvojenih izmena Zakona o javnim prihodima i rashodima, Vlada Republike Srbije je utvrdila opšti bilans javnih prihoda i rashoda za 1999. godinu.
Ovaj bilans definiše obavezujuće okvire za ukupan iznos i za sve vidove javne potrošnje. Na taj način omogućava se da se realizacija politike javne potrošnje odvija u skladu sa definisanim kvantitativnim okvirima. Utvrđivanje opšteg bilansa Vlada Republike Srbije čvršće preuzima odgovornost za realizaciju javnih rashoda u Republici. Zbog toga je pored ukupnih iznosa sredstava za pojedine vidove potrošnje, neophodno utvrditi i odgovarajuću dinamiku kako ne bi došlo do narušavanja jedinstvenog sistema javnog prihoda i rashoda u Republici.
Polazeći od toga, za sve nosioce javne potrošnje biće utvrđene tromesečne kvote moguće potrošnje. Kada nosilac javnih rashoda ostvari sredstva u visini 1/3 kvartalne dinamike, dodatni priliv sredstava usmeravaće se na poseban račun Republike Srbije. Sredstva sa posebnog računa Republike Srbije koristiće se za one subjekte koji nisu ostvarili prihod utvrđenom i predviđenom kvartalnom dinamikom potrošnje i za realizaciju socijalnih programa.
Poštovani narodni poslanici, predlažući izloženu politiku javne potrošnje Vlada Republike Srbije je uverena da ona predstavlja značajan doprinos politici i stabilizaciji u narednoj godini. Takođe, sigurni smo da predložena politika predstavlja realan korak ka dugoročnom usklađivanju odnosa u stvaranju i raspodeli društvenog proizvoda, tako da javna potrošnja bude u saglasnosti sa dostupnim stepenom privrednog i društvenog razvoja, odnosno sa zahtevima privređivanja u modernoj tržišnoj privredi. Naravno, ovu politiku moraju da prate još mnogi ekonomski potezi. Radi se o uspostavljanju finansijske discipline, o rešavanju problema i regulisanju unutrašnjih i spoljnih dugova, o nužnosti restruktuiranja banaka itd. S tim problemima moraćemo se suočavati u budućnosti i preduzimati efikasne i realne poteze na liniji njihovog dugoročnog rešavanja.
Poštovani narodni poslanici, predlažem da podržite politiku javne potrošnje koju je utvrdila Vlada Repbulike Srbije i da usvajanjem zakona o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu, zakona o agrarnom budžetu, zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet za 1999. godinu, kao i zakona o obezbeđenju sredstava za finansiranje socijalnog programa Republike, omogućite neophodne normativne uslove za njeno ostvarivanje. Hvala vam.

Zahvaljujem Borislavu Milačiću, ministru finansija. Molim prof. dr Jovana Babovića, ministra poljoprivrede i šumarstva, da uzme reč.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije u proteklom periodu je u kontinuitetu vodila jednu realnu, ali podsticajnu politiku prema poljoprivredi i selu.

Zahvaljujući merama Vlade Republike, uz maksimalno angažovanje naših poljoprivrednih proizvođača, mi smo i u protekloj godini i pored nepovoljnih vremenskih uslova ostvarili dobre rezultate u poljoprivredi Srbije. O tome najbolje govore sledeći podaci.Svi bilansi prehrambenih proizvoda obezbeđuju prehrambenu sigurnost našeg stanovništva, obezbeđuju strateške rezerve, a imamo i značajne količine hrane za izvoz na svetsko tržište.

Sve ovo je postignuto prevashodno i značajnim ulaganjima koja je učinila Vlada Republike Srbije putem raznih intervencija u oblasti poljoprivrede, sela, prehrambene industrije, šumarstva i vodoprivrede. Samo u ovoj godini putem raznih intervencija u oblasti premija, regresa, subvencija, reprograma i odlaganja kredita, zatim oslobađanje od poreza, ulaganje u razvoj i oživljavanje sela, ulaganje u razvoj poljoprivredne mehanizacije i ulaganje u protivgradnu zaštitu na području Vojvodine, uloženo je oko 5,5 milijardi dinara.

Želim da istaknem, da u skladu sa strategijom razvoja poljoprivrede, sela, prehrambene industrije, šumarstva, vodoprivrede Srbije i u skladu sa ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije, naše je ključno opredeljenje u oblasti agrara da u narednom periodu težište damo daljem povećanju poljoprivredne proizvodnje, najmanje po stopi od 3%, izmeni proizvodne strukture u korist intenzivnih i tržišno orijentisanih proizvodnji, težište nam je da značajno povećamo izvoz i da značajna sredstva uložimo u oživljavanje svestranog razvoja našeg sela.

U skladu sa ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije, imajući u vidu realnost raspoloživih sredstava, predlaže se agrarni budžet u inosu od milijardu 45 miliona dinara. Njega ćemo koristiti prevashodno u skladu sa razvojnim prioritetima, ulaganjem i podsticanjem stočarske proizvodnje, proizvodnje voća i povrća, grožđa, industrijskog bilja, onih proizvodnji koje treba da doprinesu bržem sveukupnom razvoju poljoprivrede i njenom prestruktuiranju ka izvoznoj orijentaciji privrede Srbije.

Što se tiče namene korišćenja agrarnog budžeta, praktično je 60% od ukupnog agrarnog budžeta, ili 632 miliona dinara namenjeno podsticajima u razvoju stočarske proizvodnje. I, to, za premiranje proizvodnje mleka - 362 miliona dinara. Naše je težište da putem daljeg premiranja stočarske proizvodnje obezbedimo razvoj govedarstva u našoj Republici, veću proizvodnju mleka, i istovremeno veću proizvodnju junećeg mesa.

I da na toj osnovi stvorimo uslove za racionalnije korišćenje naših proizvodnih kapaciteta, da istovremeno koristimo racionalno naše prehrambene kapacitete i time doprinesemo bržem razvoju i povećanju izvoza poljoprivrede Srbije, jer je stočarstvo kičma poljoprivrede Srbije.

Opredeljenje je da 0,60 dinara po litri izdvojimo za premiju u ravničarskom delu i 0,65 dinara za premije za proizvodnju mleka u brdsko planinskom području, a 50 miliona za razvoj stočarstva biće usmereno za regresiranje priplodne stoke. To je osnovni motor koji treba da obezbedi dalju reprodukciju i značajnije povećanje produktivnosti u stočarskoj proizvodnji u Republici Srbiji.

Usmerili smo 62 miliona za mere selekcije. One su prevashodno osnov za uvođenje poboljšanja rasnog sastava, produktivnosti, ali i podizanje ukupne ekonomičnosti stočarske proizvodnje u našoj Republici.

Za zdravstvenu zaštitu usmerili smo 85 miliona, jer je cilj da zaštitimo naše osnovno stado i time opšte zdravlje ljudi u našoj Republici.

Druga raspodela i namena iz agrarnog budžeta predviđena je za premiranje u biljnoj proizvodnji. S obzirom da smo se opredelili za intenziviranje u biljnoj proizvodnji na poteškoće u uzgajanju šećerne repe, naše ključno opredeljenje je da 80 miliona dinara usmerimo u premiranje proizvodnje štećerne repe, da to zajedno uložimo sa našim proizvođačima i prehrambenom industrijom i da time obezbedimo stabilan bilans proizvodnje šećera u našoj Republici.

Ključno i strateško opredeljenje u našem sveukupnom razvoju poljoprivrede je svakako oživljavanje i svestrani razvoj našeg sela. Na toj osnovi naš je cilj da i u narednoj godini izvršimo ulaganja u podsticanje razvoja proizvodnje na gazdinstvima naših seljaka, a s druge strane da ulažemo u urbanizaciju našeg sela, izgradnjom puteva, vodovoda. Na primer, u ovoj godini smo izgradili u 300 sela vodovod i doveli vodu, a u pretprošloj godini 250, što ukazuje da je razvoj infrastrukture ključni elemenat da sprečimo dalju migraciju stanovništva iz sela u grad, da ljudi ostanu na selu, posebno mladi, i da se bave poljoprivredom.

Želim da istaknem i namenu za izgradnju i dovršetak protivgradne zaštite i istovremeno da je četiri puta više obezbeđeno sredstava za rakete, kako bismo uspešnije branili naša područja od elementarnih nepogoda. Za te namene, za rakete, predviđeno je 15 miliona dinara.

Drugi ključni segment, koji je simbioza poljoprivrede, je šumarstvo i ključno je da rasporedimo agrarni budžet tako da damo doprinos unapređenju šumarstva, zaštiti šuma, istovremeno da obezbedimo negu šuma, kao i podizanje novih šumskih zasada.

Za ove namene su potrebna daleko veća sredstva, ali u agrarnom budžetu, u skladu sa raspoloživim izvorima, predvideli smo 90 miliona.

I, na kraju, 154 miliona predviđeno je za višenamensko korišćenje voda, za dovršetak postojećih brana, za izgradnju hidrosistema, sistema vodosnabdevanja i za zaštitu od štetnog dejstva voda.

Sve u svemu, želim da istaknem da je uz postojeće rezerve od 25 miliona dinara agrarni budžet namenski usmeren u pravcu onih prioriteta koji su od opšteg interesa za sve opštine i našu Republiku u celini.

Naravno, tu su i stručne poljoprivredne službe. Naša osnovna orijentacija je da one u narednom periodu, tih 800 ljudi, koji rade u njima, rade na polju prenošenja praktičnih saznanja na gazdinstva naših seljaka, da na toj osnovi unapredimo i masovno povećamo poljoprivrednu i ekonomičnu proizvodnju.

Jednom rečju, predlažem vama, dragi poslanici, da usvojite predloženi agrarni budžet. On je oslonac i naš dalji podsticaj, a Vlada Republike Srbije će drugim merama ekonomske politike podsticati razvoj poljoprivrede i sela, s obzirom da je to naš razvojni prioritet. Hvala.

Zahvaljujem Jovanu Baboviću, ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na izlaganju.
Da li narodni poslanik Pantelija Petrović, koji je na sednici Odbora za poljoprivredu izdvojio mišljenje prilikom razmatranja Predloga zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta, želi reč? (Ne.)
Pošto se nalazimo za ovih desetak minuta pred pauzom, predlažem da napravimo pauzu i da nastavimo u 14,30 časova.
(P o s l e p a u z e.)

Nastavljamo rad.
Ima reč narodni poslanik Gorica Gajević, šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, a neka se pripremi Milan Rodić.

Poštovani paredsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, Socijalistička partija Srbije podržava ekspoze predsednika Vlade narodnog jedinstva, Mirka Marjanovića, i predloženi zakon o budžetu za 1999. godinu.
Predlog budžeta obezbeđuje stabilne izvore finansiranja osnovnih budžetskih obaveza i redovnost isplata socijalnih funkcija, zdravstva, obrazovanja, nauke i penzija, ali i podsticanje funkcije u industriji, posebno metalskom kompleksu i agraru.
Predlog smanjuje javnu potrošnju i tom restriktivnom dimenzijom delovaće stabilizaciono na uslove privređivanja i poslovanja preduzeća. Predloženi budžet odražava doslednu politiku Vlade narodnog jedinstva da obezbedi socijalnu stabilnost i redovno finansiranje vitalnih budžetskih obaveza, plus očuvanje cenovne i monetarne stabilnosti i permanentno definisanje uslove za sveobuhvatne privredne reforme.
Na takvoj ekonomskoj politici, Vlada narodnog jedinstva dobila je podršku ove Narodne skupštine i dosledno je sprovodi u složenim okolnostima, ekonomskim, političkim, i međunarodnim, izazvanim nepravednim pritiscima i pretnjama.
Ovaj budžet nastavak je takve uspešne politike Vlade narodnog jedinstva. Ono što je najvažnije, budžetski fondovi puniće se iz realnih izvora, što će, pored redovnog finansiranja obaveza države, imati i snažno antiinflaciono dejstvo.
Predlog budžeta Kosova i Metohije, zakonskih akata o učešću lokalne samouprave u porezu na promet, zakona o obezbeđivanju sredstava za socijalni program Vlade, zakon o korišćenju sredstava agrarnog budžeta, najbolje govore o prioritetima ekonomske politike Vlade u narednom periodu u njenoj brizi za standard najugroženijih kategorija građana.
Nova rešenja u fiskalnoj sferi rasterećuju privredu, šire krug poreskih obveznika, smanjuju visinu zahvatanja, oporezuju ono što je u domenu luksuza, i tako, pored pravičnosti, naglašavaju i socijalnu dimenziju fiskalne politike, kao osnovnog budžetskog mehanizma.
Izuzetno je važno da se teret finansiranja državnih funkcija rasporedi tako da teret ponesu oni koji najviše imaju, ali da istovremeno niko ne bude izuzet od obaveza da doprinese finansiranju osnovnih funkcija države u nužnom iznosu.
Vlada je dobro odmerila i prihodnu i rashodnu stranu budžeta. On je realan i saglasan uslovima u kojima se nalazi naša privreda i društvo, obavezama i izazovima koji nas očekuju. Naravno, nastojanja na podešavanju i izvršavanju budžetskih funkcija su nužna i potrebna, i Vlada će to činiti, uostalom, kao i do sada, prateći privredna kretanja.
Izražavam uverenje da je ovim predlogom Vlada narodnog jedinstva još jednom potvrdila svoju privrženost očuvanju socijalne i privredne stabilnosti, kao i finansiranju državnih obaveza iz realnih izvora, što će obezbediti stabilne uslove privređivanja, stabilnost cena i dinara i u narednoj godini, kao i nastavak privrednog rasta, sprovođenja reformi i obezbeđivanja višeg životnog standarda naših građana.
Čuvajući stabilne uslove privređivanja, vodeći aktuelnu socijalnu politiku, obezbeđujući podsticajne mere za industriju i agrar, redovno servisiranje osnovnih funkcija države, Vlada narodnog jedinstva na najbolji način čuva i stabilnost, obezbeđuje uslove razvoja i štiti naše vitalne nacionalne interese.
Budžet, kao izuzetno važan instrument politike Vlade, tome značajno doprinosi i Socijalistička partija Srbije predlaže da se on usvoji, kao i ostali prateći zakoni. To će stvoriti pravnu osnovu i podršku za uspešno sprovođenje smele, reformske i razvojne politike Vlade Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Ima reč naraodni poslanik Milan Rodić, šef poslaničkog kluba JUL-a, a neka se pripremi Žarko Jokanović.