Poštovani predsedniče, gospodo poslanici, obrazložiću sve amandmane na član 8. Predloga zakona o budžetu za 1999. godinu.
Kao poslanik SPO iz Leskovca i Jablaničkog okruga predložila sam četiri amandmana, čijim bi usvajanjem Skupština Srbije i Vlada učinili mnogo za okrug iz koga dolazim.
Amandmanima koje sam predložila na Predlog zakona o budžetu za 1999. godinu predviđaju se sredstva u pojedinim ministarstvima za izgradnju vodosistema "Barje", sanitarnu deponiju u Leskovcu, za obnovu jedinih manastira u Jablaničkom okrugu, Svete Bogorodice i Svetog Jovana, i za završetak Sportskog centra "Zdravlje", odnosno završetak čuvenih leskovačkih bazena, koji se grade više od 20 godina.
Poznato je svima nama da u Srbiji nema dovoljno para, da nema dovoljno para za sve opštine, da svi kubure, da svi imaju mnogo problema. Međutim, u ovom slučaju treba imati u vidu da je Leskovac najveća opština u Srbiji posle gradova Beograda, Niša, Kragujevca, Novog Sada, da Leskovac, tačnije Jablanički okrug, ima najmanje plate u Srbiji i da sama opština Leskovac nema svojih para za završetak ovih kapitalnih objekata, a pre svega vodosistema "Barje" i sanitarne deponije. Pomoć Republike je neophodna.
Opštine Jablaničkog okruga zapostavljene su veoma dugo u svakom pogledu pa zato insistiram da se ubrzaju radovi na vodosistemu "Barje", bazenima, da počne izgradnja sanitarne deponije, a naročito naglašavam potrebu da se pomogne jašunskim manastirima, jer iduće godine manastir Svete Bogorodice beleži 500 godina svog postojanja.
Očekujem od poslanika svih političkih partija iz Jablaničkog okruga i od svih predstavnika u organima Vlade Srbije, pre svega zamenika ministra iz SRS Slavišu Mladenovića, zamenika ministra za omladinu i sport, zamenika ministra za trgovinu iz SPS Milana Stamenkovića i na neke druge predstavnike Jablaničkog okruga da će podržati ove amandmane da Leskovac dobije ono što već imaju svi drugi gradovi u Srbiji.
Ukoliko Skupština ne prihvati ove amandmane, a to očekujem, s obzirom da ih Vlada nije prihvatila, očekujem od Vlade Srbije da iz nekih drugih sredstava, iz fondova, iz Fonda voda, iz Fonda za razvoj, i nekih drugih izvora, obezbedi sredstva za završetak ovih kapitalnih objekata i za obnavljanje manastira Sveta Bogorodica.
Ovo je bio komentar na amandmane na član 8., koji su se odnosili na Leskovac i ove objekte kapitalne za Jablanički okrug.
Druga grupa amandmana, koju bih ovde želela da prokomentarišem, jesu amandmani na Predlog zakona o budžetu za 1999. godinu takođe, kojima se obezbeđuje povećanje sredstava u nekim pozicijama Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva za brigu o porodici.
Ono što sam predložila ovim amandmanima je povećanje sredstava za isplatu dečjih, materinskih i socijalnih dodataka, kao i povećanje sredstava iz obaveza države u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i boračko-invladiske zaštite.
Vlada budžetom predviđa sredstva za 12 isplata dečjih, materinskih i socijalnih dodataka. Međutim, Vlada nigde ne pominje svoje zaostale obaveze prema milionima građana Srbije, koji primaju dečje, materinske i socijalne dodatke, ili primaju boračke i invalidske dodatke.
Vlada Srbije mora da pronađe sredstva i vrati sve zaostale dodatke i penzije i ovi dugovi ne smeju da se odlože. Ovom zadnjom grupom predloženih amandmana, koje sam pomenula, obezbedila bi se sredstva za isplatu 18 zaostalih socijalnih dodataka u toku 1999. godine. Time bi se kašnjenja i dugovi Vlade prema korisnicima budžeta smanjili, a Vlada bi trebala da preuzme na sebe obavezu da do sredine 2000. godine izmiri sve dugove prema korisnicima dečjih, materinskih i socijalnih dodataka.
Vlada bi takođe morala da nađe način da do sredine 1999. izmiri svoja dugovanja i prema penzionerima. Takođe, Vlada Srbije mora da pronađe način da u značajnoj meri poveća iznose dečjih, materinskih i socijalnih dodataka, koji su uvredljivo mali.
SPO traži od Vlade Srbije da, ako je potrebno, izvrši rebalans budžeta, da bi se isplatili socijalni dodaci našim najsiromašnijim građanima. Srbija ima puno nesrećnih ljudi i mi se moramo potruditi da im bar ublažimo nesreću. Ublažićemo je poštovanjem i sprovođenjem zakona na osnovu kojih se primaju dečji i materinski dodaci, materijalna pomoć, dodatak za negu i pomoć drugog lica.
I tek onda, kada izmiri svoje obaveze prema građanima, država može da naplaćuje račune za struju, telefon i razne takse. Zašto ovo sada govorim - zato što mi se obraća veliki broj građana sa pomenutim problemima. Na primer, obratio mi se pismom Milosavljević Bogoljub, iz Busilovca kod Paraćina, težak bolesnik, kome 15 meseci kasni dodatak za tuđu negu i pomoć. Evo ovde pisma, dobila sam ga na adresu Skupštine Srbije.
Mada država nije ispunila obaveze prema njemu, isključena mu je struja, jer nije na vreme izmirio obavezu prema Elektridistribuciji Paraćin. A kako da Milosavljević Bogoljub izmiri obaveze prema javnom preduzeću, ako ne prima na vreme penziju i pomoć koja mu sledi, odnosno ove pomenute socijalne dodatke.
Vlada Srbije, da ponovo kažem, mora da nađe način da se isplate socijalni dodaci koji kasne više od godinu dana. Za pomenute socijalne dodatke i penzije sredstva treba obezbediti, naravno, iz realnih izvora i pre svega oporavkom privrede. Međutim, oporavka naše zemlje nema bez pomirenja sa svetom, bez stranog kapitala i bez promene političkog i ekonomskog sistema naše zemlje.
Uvođenje novih taksi i poreza nije rešenje, jer će tako građani Srbije samo još više siromašiti. Na kraju želim da istaknem da sam pomenute amandmane predložila zato što SPO veoma brine o tome kako žive svi, a naročito najsiromašniji i najstariji građani Srbije. Hvala.