Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, čvrsto opredeljena da očuva cenovnu i valutnu stabilnost i omogući privredni rast, ponudila je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije, čija je jedna od najvažnijih karakteristika smanjenje javne potrošnje u društvenom proizvodu.
Ograničavanjem javne potrošnje stvoriće se uslovi za takav privredni ambijent koji će omogućiti rast proizvodnje i izvoz, za koji je Srbija naročito zainteresovana. Nama je posebno važno da će se ukinuti javni rashodi finansirati iz realnih izvora, razmatranjem dostavljenih zahteva za obezbeđivanje sredstava u budžetu mnogobrojnih budžetskih korisnika, a shodno svom opredeljenju za smanjenjem javnih rashoda i finansiranjem iz realnih izvora.
Vlada je imala veoma težak posao da iz planiranih prihoda da najrealnije i najpravičnije rešenje. Naravno, svima se nije moglo udovoljiti u onoj meri sadržanoj u podnetim zahtevima. U skladu sa realno planiranim prihodima vodilo se računa da se obezbede najnepohodnija sredstva za obavljanje funkcija budžetskih korisnika.
Iako smo svesni da sredstva nisu velika, uz neophodne mere štednje, domaćinsko ponašanje, racionalizaciju, usmeravanje sredstava tamo gde su najpotrebnija, mislimo da će budžet Republike Srbije ostvariti svoju funkciju. Sredstva za socijalne programe koristiće ove budžetske godine 5% više korisnika u odnosu na 1998. godinu i to pokazuje da Vlada narodnog jedinstva, u skladu sa mogućnostima, vodi računa o korisnicima socijalne zaštite, pre svega iz oblasti društvene brige o deci i boračko-invalidske zaštite.
Mene kao poslanika Srpske radikalne stranke, koji živi u Pukovcu, u jednoj pretežno poljoprivrednoj opštini, opštini Doljevac, koja se graniči sa opštinom Žitorađe i Merošina, koja je takođe poljoprivredna opština, posebno raduje da je visina sredstava za finansiranje namena iz agrarnog budžeta ove godine povećano ravno za 10% u odnosu na 1998. godinu i da ta sredstva čine 5% od ukupnih rashoda budžeta za 1999. godinu. To znači da će redovno biti isplaćivane premije za mleko, regresiranje stočne proizvodnje, zdravstvena zaštita životinja, unapređenje stočarstva i ostale namene iz ove oblasti. Naravno, svi smo svesni da poljopriveda zaslužuje izuzetnu pažnju države, da država duguje zahvalnost seljaku i poljoprivredniku i da je potrebno i dalje ulagati znanta sredstva za unapređenje poljoprivrede.
Za rashode, za ostvarivanje prava u oblasti društvene brige o deci, planirana su sredstva za isplatu 12 mesečnih obaveza sa povećanjem od 10% mesečno. Ostvarivanju ovog cilja doprineće i planirano donošenje zakona o obezbeđivanju sredstava za finasiranje socijalnih programa. Čeka nas teška godina, godina izolacije, sankcija, pretnji i pritisaka i svi oni su teško razorili našu privredu i stvorili ogromne teškoće. Siguran sam da će Vlada narodnog jedinstva uspeti da stvori uslove za finansiranje najneophodnijih funkcija i potreba i, što je još važnije, da će uspeti da problem Kosova i Metohije reši onako kako će to odgovarati želji građana Srbije izraženoj na referendumu.
Ova vlada je štedljiva. Nema novih automobila, nema novih stanova za ministre i funkcionere. Očekujemo da se privredni subjekti i korisnici budžetskih sredstava tako ponašaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz mog izlaganja se jasno vidi da ću glasati za predloženi budžet i da će to učiniti svi narodni poslanici Srpske radikalne stranke, a pozivam i ostale narodne poslanike da podrže ovaj predlog budžeta. Hvala.

Zahvaljujem, ima reč narodni poslanik Milan Miković, šef poslaničkog kluba SPO-a.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, budžet nije akt kojim se prikupljaju prihodi, to su pojedini zakoni u pojedinim oblastima. To je akt kojim se određuje kako će se trošiti ono što uspe da se skupi. Prema tome, u tom pogledu moramo od samog početka da ovo imamo u vidu i da na osnovu toga cenimo da li je ono što nam je ponudila Vlada ovog trenutka najbolje, najkorisnije, da li će u najvećoj mogućoj meri zaštititi određene interese, određene potrebe i da li postoji možda i neko bolje rešenje. Da li je nešto što je važno izostavljeno, ili je nešto što je manje važno stavljeno u prvi plan ili negde napred. Moramo ovog trenutka već da ukažemo, u ime SPO-a, da je pre kratkog vremena ovde odlučivano o jednom kompletu poreskih zakona, da smo se sa tim istim zakonima u drugoj formi, povodom drugog zakona koji se zove Zakon o osnovama poreskog sistema, u pogledu koga je nadležna Savezna skupština, suočili sa činjenicom da nisu u svemu postignuti dogovori ni između Republike i Savezne države, a po svoj prilici ni između federalnih jedinica u okviru Jugoslavije. To je jedno izuzetno važno pitanje, jer dozvolite, bez obzira na sva moguća različita gledanja i neslaganja, ovo je teren na kome je sve u najgoroj i najtežoj situaciji, a rešenja se moraju naći.
Rešenja se moraju naći da bi se na isti način poslovalo, privređivalo, odgovaralo svojim obavezama i na neki način podmirivale potrebe, najvažnije potrebe u okviru jedne države i jednog društva. U tom pogledu nesumnjivo stoje i obaveze svih onih koji su danas izašli i branili ovaj budžet da se apsolutno hitro, brzo, na odgovarajući i odgovoran način i u tom pogledu nađu određena rešenja.
Sigurno je, a ovde je u dva maha navedeno, da postoje neke stvari koje sve vreme moramo imati u vidu. Jedna od tih stvari je da se sve vreme mora voditi računa da država i Srbija i Jugoslavija, svoje obaveze koje ima prema postojećim propisima reši, razume se ne može sve odjednom da reši, razume se da tu neke stvari imaju svoje prioritete, ali ne može da se desi bilo kog trenutka da neko stekne uverenje da se o njegovim pravima prema svojoj sopstvenoj državi ne razmišlja, ne vodi računa i ne traži rešenje u dogledno vreme i na pravi način.
Samo tada može država i državna vlast da ima poštovanje i podršku svojih građana i svojih nesumnjivo poreskih obveznika. Sigurno je da je pitanje devizne štednje, ne samo devizne štednje i sva ostala pitanja vazana za tu oblast, od kapitalnog značaja za sve nas, jer to je i rešavanje tih problema, to je jedini način, jedini realan način unutar zemlje da se stvori poverenje u banke, u one ustanove koje treba da obezbede kreditiranje svih ovih potreba koje su ovde navedene ili čitavog niza potreba koje su ovde navedene. To je jedna stvar.
Druga stvar o kojoj moramo voditi računa, to je naša obaveza. Ne mogu sva rešenja da budu na terenu - sve ćemo to izmiriti za 5 ili 10 godina ili čak i za duže. Ne možemo i ne smemo naše obaveze, koje smo stvorili ili možda delom da je neko stvorio pre nas, prebaciti sve za generacije koje dolaze iza nas.
Mi to ne smemo da uradimo. Mi moramo da tražimo rešenja, hitra, brza rešenja u tom pravcu. Pomenuta je ovde i siva ekonomija. Siva ekonomija, da jednom apsolutno raščistimo, pitanje sive ekonomije nije upravljen u tom pravcu da neke koji ne rade u svemu po zakonu, koji ne izmiruju svoje obaveze kao neki drugi, da ih isključimo, da ih onemogućimo da rade. Stvar je u tome da ih dovedemo u situaciju da se ponašaju onako kako treba da se ponašaju, da svoj deo obaveza izmiruju i da na taj način reše, s jedne strane svoje probleme, a sa druge strane nesumnjivo, opšte i zajedničke probleme u ovoj oblasti.
Prema tome, mislim da u tom pogledu, a to je jedno od pitanja, privatizacija je drugo pitanje, odnosi sa svetom su treće pitanje i sve na terenu budžeta i ekonomije je podmirenje zajedničkih potreba. Sve to zajedno i uporedo apsolutno ozbiljno i apsolutno odgovorno, a ako tako krenemo i ako tako pokušavamo da rešavamo stvari, onda je nesumnjivo da je pitanje budžeta bar za izvesno vreme pitanje države, nacionalno pitanje i pitanje po kome nećemo biti u dilemi. Malopre je pomenuo, mislim da je gospodin Peručić rekao da se obraća pažnja prema socijalnoj sferi. Istovremeno sa obraćanjem pažnje prema socijlanoj sferi mora isto tako da bude obraćena pažnja prema povećanju proizvodnje, prema stvaranju uslova da se može bolje raditi, da se može brže i efikasnije stići do novih sredstava i da na osnovu toga mogu silne obaveze koje postoje da budu na neki način izmirene.
Hteo bih povodom dve-tri konkretne stvari u vezi ovog budžeta da se izjasnim.
Jedna je stvar, videli ste u članu 5., u tekuću budžetsku rezervu izdvajaju se sredstva u iznosu od 446 miliona dinara. U toku prošle godine u tu svrhu je izdvojeno 100 miliona dinara. Četiri i po puta manje. Zašto je sada, ovog trenutka tako, a po svoj prilici iz onoga što piše u stavu 2. člana 5., gde se kaže sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se na predlog Ministarstva finansija.
Jasno je da se u tom pogledu situacija menja u toj meri da se na neki način ne radi budžetom, ne radi odlukom koju će doneti narodni poslanici, već će se pare u tom pogledu trošiti onako kako to oceni Ministarstvo finansija.
Možda je to dobro za jedan trenutak, ali nesumnjivo je da tamo gde god može da se Narodna skupština opredeli šta su prioriteti onda da se to pravo od Narodne skupštine ne prebacuje na Ministarstvo finansija ili bilo koje drugo, ne izražavajući nepoverenje, veće ili manje poverenje jednom ili drugom ministarstvu.
Mi smo na sednici Odbora pokrenuli još neka pitanja, koja mogu da imaju i svoj značaj i koja traže i neke svoje odgovore.
Jedna stvar je u okviru Ministarstva za zdravlje. Za prošlu godinu je bilo predviđeno u okviru sredstava za sprovođenje zdravstvene zaštite i Zakona o zdravstvenom osiguranju 130 miliona dinara, a ove godine je predviđeno 60 miliona dinara. Manje od 50%. Mada nam je rečeno, ako sam to dobro razumeo, da je još na jednu drugu stranu otišao 21 milion dinara, ali je to manje od onoga što je bilo tokom prošle godine.
Nisam sasvim siguran da je situacija u našem zdravstvu takva da bismo to pitanje ostavili bez odgovora i bez nekog objašnjenja.
Ima i jedno posebno pitanje vezano za situaciju na terenu sa koga ja potičem kao narodni poslanik, a to je pitanje zaštite životne sredine. Da li je to problem, da li je to krupno pitanje, ili je to nešto što je moderno iza toga stajati? Oni koji ne žive u sredinama kakva je Pančevo, kakvih verovatno ima, ali Bor, Šabac, Subotica, gde postoje takve fabrike, oni su svesni toga. Molim vas, za pošlu godinu Ministarstvo zaštite životne sredine je imalo na raspolaganju 22 miliona i osamsto i nešto dinara.
Ove godine predviđeno je 10 miliona 811, prema tome ispod 50% sredstava koja su bila predviđena za prošlu godinu. Rečeno nam je - deo tih sredstava otišao je Zavodu za zaštitu prirode. Zavodu za zaštitu prirode jeste otišlo 5 miliona 900.000, ali od toga 4 miliona i 900 odnosi se na plate i materijalne troškove tog ministarstva, a samo milion dinara je otišlo na - posebne namene, gde mogu da pretpostavim da su to neke pare koje će se utrošiti za obezbeđenje svega onoga što nam je potrebno da zaista zaštitimo i prirodu i životnu sredinu.
U ovom pogledu mi mislimo da se mora na ozbiljan, odgovoran način na sve ovo i odgovoriti. I, konačno, samo ću da kažem još dve rečenice. Pitanje penzionera, penzija, mora da dobije kategoričan odgovor, bez obzira da li je to rešenje moguće za tri meseca, šest meseci ili godinu dana, za bilo koji vremenski period. Ne možemo ostaviti penzionere bez odgovora. A, kakav će odgovor biti, to nesumnjivo proističe iz čitavog niza okolnosti o kojima svako, a posebno Vlada, mora da vodi računa.
Mi smo svesni da nešto mnogo drugačije od svega ovoga što je napisano u budžetu nije moglo ni da se napiše, ni da se predvidi. Jedini izlaz je zaista - korenite reforme unutar zemlje i - korenite reforme u odnosima sa svetom, sa inostranstvom. Hvala.
Podržaćemo budžet.

Ima reč narodni poslanik dr Živadin Jotić a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Veselinov.

Gospodine predsedniče, kolege poslanici, nešto ću reći o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta. Agrarni budžet, kako je predstavljen trebalo bi da posluži poljoprivredi kao podsticajna finansijska mera. S obzirom na stanje u poljoprivredi u poslednje vreme njoj nema pomoći ni sa sredstvima agrarnog budžeta, taman i u desetostruko većem iznosu od ponuđenog.

Sredstva agrarnog budžeta za razvoj poljoprivrede i sela koja su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije za 1999. godinu, iznose jednu milijardu i 45 miliona dinara, ili jednu dvadesetinu, ili 20-ti deo ukupnog budžeta Republike Srbije. Sredstva Agrarnog budžeta dele se na dve velike grupe. Prva grupa su premije, regresi za oživljavanje sela, a u drugoj grupi su obaveze utvrđene Zakonom o poljoprivredi.

Kroz sredstva za premije, premija za mleko od 362 miliona predstavlja najveću stavku. Premija za mleko kao podsticajna mera, tako se definiše, u iznisu od 60 para po litru, u 1999. godini, u 1998. godini je bila 40, pa kasnije 50, trebalo bi da pomogne proizvođačima u ukupnoj ceni. Premija treba da učestvuje u ukupnoj ceni mleka na nivou 25 do 30% od cene. Znači 1/4 - premije.

Kako su otkupne cene u poljoprivredi unazad nekoliko godina daleko ispod realnih i na štetu poljoprivrednih proizvođača, poređenja radi jedan litar mleka kroz proizvođačku cenu od 2,5 ili 2,8 dinara znači da je jedan litar mleka ispod jednog litra mineralne vode u maloprodaji, ili na nivou pola litra piva, pa smatram da su cene ispod svake realnosti i na štetu poljoprivrednih proivođača.

Sami proizvođači, seljaci, više bi voleli da oni mogu da formiraju svoje cene, tržišne i proizvođačke, kao i neki drugi proizvođači, a ne da im cene određuje država, tj. Vlada ili Ministarstvo za poljoprivredu, i to pod nazivom - zaštitne proizvođačke cene.

Pitanje je koga te cene štite, da li državu ili proizvođače? Proizvođača - seljaka apsolutno nikako. Prvo, kroz otkupne cene, koje Vlada određuje, uzmu ti i otkupe sve po bagatelnoj ceni, pa kroz tri ili četiri rate još više obezvrede, da bi kasnije kao - podsticajne mere kroz premije i regrese dali i vratili proizvođačima neke mrvice.

Ilustracije radi, 1998. godine premije za mleko nisu isplaćene od januara do juna, da bi bile isplaćene pred žetvu kroz naftu i to mlekarama, da je distribuiraju po zvaničnim tržišnim cenama za naftu. Kako da jedan seljak isplati dugovanje za električnu energiju Elektroprivredi kada nema svežeg novca. Neće valjda tom naftom koju je dobio.

U međuvremenu dok je čekao premije račun mu se za električnu energiju povećao nekoliko puta samo na osnovu kamata. Na mleku zarađuju svi osim proizvođača. Zarađuju mlekare, proizvođači folija za pakovanje, štamparije, sito štampa za etikete i trgovina.

Što se tiče regresa za priplodnu stoku za 1997. godinu, isplaćen je tek 1998. godine, u aprilu, opet naturalno, kroz semenski kukuruz. To može da posvedoči i ministar Babović.

Kako su mnogi domaćini nabavili kukuruz još u martu mesecu, ovaj iz regresa, jednostavno, nisu ni hteli da preuzmu, jer nisu znali šta će sa njim. I na kraju podatak koji će, pretpostavljam, sve da iznenadi - ukupna dugovanja za predate poljoprivredne proizvode države seljacima do sada su preko 2,5 milijardi dinara, a visina Agrarnog budžeta koji ćemo, nadam se, danas usvojiti, ovde u ovom skupštinskom domu, iznosi jednu milijardu.

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov, šef poslaničkog kluba Koalicije "Vojvodina", a neka se pripremi narodni poslanik Jela Veselić.

Dame i gospodo, narodni poslanici, konstatujem ispred Koalicije "Vojvodina" da je predlog budžeta profesionalno urađen, da je on jasan, da je on pregledan, da je verovatno to maksimum koji ova vlada može dati, no, istovremeno, s obzirom na program Koalicije "Vojvodina", za nas je on politički neprihvatljiv.
On je politički neprihvatljiv iz dva razloga. Otuda što je budžet i dalje instrument preraspodele novca, od razvijenih ka polurazvijenim ili nerazvijenim, i drugo, ono što je glavni izvor punjenja državnog budžeta Srbije, nažalost, u ovom trenutku jesu opterećenja građana, njihovih ličnih primanja i njihove imovine.
Tužna je činjenica da se državni budžet naše zemlje pre svega puni time što se odire koža našem narodu, time što se oporezuju lična primanja, dakle, plate i penzije, i što se ovaj budžet pre svega puni taksama, kaznama, komunalnim taksama, taksama koje se odnose na automobile. Sutra će ove takse biti proširivane, kao što se to i predviđa. Nije toliko važno to što se i taksama puni državni budžet, jer to je neminovno, već je važno to što siromašni građani, zaposleni, koji imaju danas platu negde oko 1.100 dinara neto, i penzioneri, kojima se penzije već isplaćuju sa zaostatkom od tri i po meseca, da je to glavnina stanovništva koja puni državni budžet Srbije.
To je neprihvatljiva ekonomska situacija i upravo je ta situacija dokaz najveće ekonomske krize u kojoj se naša država nalazi, naša zemlja nalazi, i nesposobnost naše vlade da, s obzirom na okruženje i njenu unutrašnju politiku, koju ona vodi prema okruženju i u zemlji, proizvede novu ekonomsku politiku, koja će pre svega iz poreza na promet i drugih prihoda, koje realizuje industrija i trgovina, da se puni budžet.
Budžet koji živi od oporezivanja naroda, ličnih primanja, takav budžet nema veliku perspektivu, takva zemlja ide ka putu konačne ekonomske katastrofe. Mi iz političkih razloga ne možemo pristati na ovakav budžet, otuda što se putem njega i dalje Skupštini Vojvodine, od 21,5 milijarde novca, vraća 110 miliona dinara. To, naravno, nije sav novac koji će otići u Vojvodinu, ali upravo ova činjenica da svega oko 0,60% od ukupnog državnog budžeta Srbije, se vraća Skupštini Vojvodine, govori o najtežem ekonomskom položaju Vojvodine, njenom kolonijalnom položaju, o tome da Skupština Vojvodine nema gotovo nikakvih finansijskih moći da upravlja poslovima na svojoj teritoriji i da upravo ono što bi trebalo da budu osnovni poslovi Skupštine Vojvodine, a to su prosveta, kultura, sudstvo, tužilaštvo itd. fondovi, muzeji, arhivi, parkovi, da upravo to Vojvodina nije u stanju sopstvenim novcem da finansira, već mora čekati šta će dobiti iz Beograda.
Te činjenice mi ne možemo uvažiti i mi smo svesni da Vlada, doduše, i ne može bog zna šta više da učini od ovoga, budući da je ona ograničena Ustavom Srbije, za nas je ovaj ustav Srbije neprihvatljiv, jer ga smatramo izrazom jednopartijske skupštine, donet je 1990. godine, bez volje građana i bez volje Vojvodine.
No, to nije razlog, zbog toga što je Ustav glavni krivac za ovo, da glasamo za predlog budžeta Vlade, za koji verujemo da ne odgovara našim potrebama. Ovim budžetom zadržava se tzv. Fond za razvoj. On prima novac u iznosu od 258 miliona dinara. Fond za razvoj bezuslovno treba ukinuti, a nikako podržati njegovu egzistenciju. Bilo kakav fond za razvoj na nivou države jeste izraz odavno preživele socijalističke politike.
Nikakvi opšti investicioni i drugi fondovi ne mogu postojati na nivou države, gde bi se putem njih finansirao razvoj industrije. Industrija i trgovina moraju se razvijati sopstvenim sredstvima, potpomognuti bankarskim novcem, iz zemlje i inostranstva.
Država je dužna samo da ponudi pomoć onda kada su neke intervencije nužne. Država kao finansijer, kao kapitalist, država kao investitor u ekonomske poslove, takva država bi bila izraz nove etatizacije i mi smo protiv toga.
Konačno, Fond za razvoj Srbije verovatno je dao izveštaj o svom proteklom poslovanju Vladi. No, mi ovde nemamo nikakav izveštaj o njegovim dosadašnjim aktivnostima, a u javnosti se uveliko govori o tome da je jedan lavovski deo tog novca, na volšeban način napunjen, misterioznim odlukama raspodeljivan drugima, da jedan veliki deo tog novca nije na vreme vraćen i da je došlo do reprogramiranja.
Naša država jeste takva, gde dužnici konstantno pobeđuju poverioce i gde su poverioci odavno izgubili, gde su milioni građana izgubili deviznu, dinarsku štednju, preduzeća nisu vraćala kredite, banke ne vraćaju jedne drugima kredite. Tu gde su dužnici pobedili poverioce, gde ne mogu otići pod likvidaciju, gde se imovina ne rasprodaje da bi se dugovi vratili, tu nema perspektive za našu zemlju.
Konačno, Vojvodina ne može pristati na to, ma kako bila teška situacija na Kosovu, da regioni Kosova dobijaju više novca od regiona u Vojvodini, prosečno regioni na Kosovu dobijaju 1.100.000 dinara, a vojvođanski regioni u proseku 900.000 dinara.
Međutim, Vojvodina i Kosovo se ne daju porediti, po razvijenosti svakako ne mogu, možda i po mnogim drugim elementima, ali mi mislimo da je ovaj budžet težak instrument preraspodele i da je upravo na račun onih koji se razvijaju i pokušavaju da održe svoju produktivnost rada, svoju industriju, da novac od njih odlazi na područja koja taj novac ne mogu da zarade.
Mi razumemo i tešku političku, vojnu, policijsku itd. situaciju na Kosovu. Koalicija "Vojvodina" je izričito u toliko navrata govorila da je državni integritet Srbije neprikosnoven, da smo mi za politiku nepovredivih granica, da mi smatramo Kosovo delom Srbije koji se ne može izdvajati, ali mi istovremeno nismo za to da kosovski gradovi u porezu na promet učestvuju tako da gotovo celokupan porez na promet mogu zadržati, a da u Vojvodini i Srbiji mnogi gradovi i opštine to ne mogu činiti.
Mi smatramo da na Kosovu, bez obzira da li su to srpski delovi ili albanski, imaju jednaku odgovornost za izdržavanje zajedničkih funkcija u državi Srbiji kao i Srbija i Vojvodina i da se ne mogu privilegovati time da novac od poreza na promet zadržavaju na svojoj teritoriji, a da državnu administraciju Srbije izdržavaju samo Srbija i Vojvodina.
Mi nismo za to da se iz budžeta države Srbije finansiraju pojedini infrastrukturni radovi u bilo kom gradu, pa tako i u Prištini. Svejedno što će Priština dobiti po ovom budžetu, ukoliko se izglasa, svega četiri miliona dinara za toplifikaciju.
Mi ne vidimo zbog čega onda druga sredstva ne bi mogla da se dodele bilo kom drugom gradu u Srbiji ili u Vojvodini, iz istog razloga, ili zbog nekih drugih.
Nekoliko reči o Agrarnom budžetu. Agrarni budžet kao ideja je izvanredna stvar i mnogi su se za njega zalagali još pre 10 godina. Međutim, danas, po različitim osnovama, zemljoradnicima i poljoprivredi se duguje verovatno ne manje od 1,5 milijardi dinara.
Prilikom donošenja prošlogodišnjeg Agrarnog budžeta istakli smo da dok god se ne isplate dugovanja države i državnih organizacija, društvenih organizacija prema zemljoradnicima za šećernu repu, suncokret, mleko i druge proizvode ne može se donositi novi Agrarni budžet koji tu činjenicu neće uvažiti i gde će novi Agrarni budžet predviđati da se tobože čini ono isto što je trebalo da se uradi prethodne godine, a što nije učinjeno.
Budžet valja da se troši na taj način što će se izmirivati dugovi, pre svega prema zemljoradnicima i prema primarnim poljoprivrednim proizvođačima. Koalicija "Vojvodina" nije za politiku zaštitnih cena, nije za politiku otkupnih cena. Molimo Srbiju da oslobodi Vojvodinu politike zaštitnih cena. Nama zaštitne cene nisu potrebne. Mi hoćemo slobodnu trgovinu, u zemlji i van. Hoćemo slobodan protok robe, novca i kapitala.
Ono što se predlaže agrarnim budžetom jeste da se da 0,60 dinara po litru mleka kao premija proizvođačima mleka. Do sada mnogi proizvođači mleka premiju nisu primili. Ponovo predviđamo premiju za mleko, a prethodne nisu isplaćene. Istovremeno, u predloženom budžetu se napominje da bi se agrarna politika vodila tako da cena mleka ne može biti više od tri puta veća od otkupne, to znači ne više od dva dinara, možda i manje. Smatramo da je to neprihvatljivo. Tražimo slobodnu politiku u obrazovanju cena mleka. Sada je cena mleka daleko ispod cene mineralne vode.
(Predsednik: Vreme, molim vas.)
Normalan odnos između cene mleka i dizela je - za litar mleka jedna litra dizela. Ne može se voditi veoma loša politika premija mleka tako što će se dati svega 0,60 dinara i zadržati otkupna cena na nivou od oko blizu dva dinara. Ukoliko je to politika Vlade, dovešće do novog udarca na proizvodnju mleka i do padanja poljoprivrednog proizvoda.
Neprihvatljiva je diskriminacija preko premija za mleko proizvođača u Vojvodini u odnosu na proizvođača u Srbiji. Neprihvatljivo je da premija za mleko u Srbiji bude 0,65, a 0,60 dinara u Vojvodini. Vojvodina daje preko dva puta više proizvodnji mleka u Srbiji, u Vojvodini se proizvodi na farmama, a ne na slobodnoj ispaši. Neprihvatljivo je da se Vojvodina kažnjava, i njena farmerska proizvodnja, i da se diskriminiše vojvođanski seljak ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Veselinov, molim vas.)
... i da mu se isplati manja premija od one koja bi se dala u Srbiji. Zahvaljujem.

Ima reč narodni poslanik Jela Veselić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Kostadinović.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, tačka dnevnog reda o kojoj sada raspravljamo je najvažnija na današnjem zasedanju i zato sam se opredelila da uzmem učešće u raspravi u načelu.
Odmah da kažem da dajem punu podršku ovakvom predlogu budžeta, sa željom da se u celosti realizuje u predloženim okvirima, uz apel drugim poslanicima i drugim parlamentarnim strankama da podrže ovakav predlog.
Budžet je veoma restriktivan, neinflatoran, sa realnijim fiskalnim izvorima i čvrstom monetarnom politikom.Sigurna sam da svi budžetski korisnici neće u celosti biti zadovoljni nivoom opredeljenih sredstava, ali Vlada mora ostati dosledna svojim opredeljenjima. Prošla budžetska godina je bila veoma teška. Trebalo je politiku javne potrošnje održati u planiranim okvirima, uz tendenciju smanjenja, a istovremeno odgovoriti svim korisnicima, uz servisiranje novih potreba koje nisu bile predviđene, i to u uslovima neposredne ratne opasnosti po zemlju i do sada neviđenih pritisaka međunarodne zajednice, koji se i dalje nastavljaju nesmanjenom žestinom.
Vlada narodnog jedinstva, na čelu sa Mirkom Marjanovićem, u najvećem delu je u tome i uspela. Vlada mora i dalje da istraje na svom strateškom opredeljenju da udeo javne potrošnje u društvenom proizvodu mora da se smanjuje da bi se stvorili povoljniji uslovi za privredni razvoj. Projektovani iznos od 49,5 ne sme biti premašen. Naprotiv, moraju se primeniti svi zakoni i aktivirati pravni sistem države da se poveća društveni proizvod, po osnovu legalizacije sive ekonomije, koja sada, po procenama, zauzima 40%, a to je, složićete se, još uvek veoma visok procenat.
Moraju se održati i dalje stabilne cene i stabilan kurs dinara, ići ofanzivnije u nastavak reformi, stvarati povoljniji privredni ambijent. Treba učiniti dodatne napore da se strani kapital privuče u Srbiju. Tu pre svega mislim na zakone kojima se regulišu strana ulaganja. Oni se moraju poboljšati i, što je veoma bitno, da budu dužeg veka.
Sa punim poverenjem u Vladu očekujem da će omogućiti finansiranje iz realnih izvora svih klasičnih budžetskih funkcija, izvršavanje prava u oblasti socijalnih programa, u oblasti podsticaja i razvoja javnih službi, zdravstva, autonomnih pokrajina, opština i gradova, i to po već utvrđenim principima. Očekujem da će se preduzimati dalje maksimalne mere štednje i racionalizacije prema obimu sredstava, koji se obezbeđuje ovim zakonom i da će se potrošiti samo onoliko koliko se i ubere. U svemu tome, Vlada mora da ima podršku, pre svega nas poslanika i ovog parlamenta, a takođe i svih drugih koji su zaduženi za realizaciju ovakvog programa. Sve to za dobrobit građana i Republike Srbije.
Dozvolite mi da sa par reči komentarišem i Predlog zakona o Agrarnom budžetu. Pre svega da kažem da je Odbor za poljoprivredu, kao matični odbor, juče razmatrao ovaj zakon i da je dao punu podršku ovakvom predlogu. Ove godine je došlo do povećanja sredstava za Agrarni budžet i to u iznosu od 10% u odnosu na prošlu godinu. Ono što je veoma bitno da kažem, i što se često meša sa nekim drugim sredstvima, to je da su sredstva iz agrarnog budžeta pre svega podsticajna i razvojna sredstva, koja Vlada opredeljuje zadnjih nekoliko godina.
Treba istaći da to nisu jedina sredstva koja su opredeljena za razvoj poljoprivrede i agrara i da je Vlada, po drugim osnovama, u toku ove godine uložila negde oko četiri puta više sredstava za razvoj agrara nego što je to predviđeno u Agrarnom budžetu. Prema tome, ne možemo tražiti da se interveniše iz sredstava Agrarnog budžeta za isplatu nekih otkupljenih poljoprivrednih proizvoda, kao što je šećerna repa, soja ili suncokret. To nije obaveza Vlade, niti je obaveza iz Agrarnog budžeta, već je obaveza onih koji su ušli u kupoprodajne odnose sa poljoprivrednim proizvođačima.
Takođe, želim da istaknem da je Vlada Republike Srbije merama ekonomske politike, ulaganjem iz Fonda za razvoj i preko Republičke direkcije za robne rezerve, izvršila značajna ulaganja u agrar ove godine. Pre svega, najveći deo sredstava je otišao za razvoj stočarstva, što predstavlja osnov poljoprivredne proizvodnje. Primer su sredstva koja su obezbeđena za premiju za mleko i kako su počela da se obezbeđuju ta sredstva došli smo do jedne stabilne proizvodnje mleka i mislim da cena od 25 do 30% od ukupne cene je veoma značajna i stimulativna, što se vidi i na tržištu, da u poslednjih nekoliko godina imamo izuzetno povećanu proizvodnju mleka.
Takođe, sredstva koja se obezbeđuju za premiranje industrijskog bilja su veoma značajna i ta sredstva imaju za cilj da se učine dodatni napori, da se izvrši presturktuiranje u biljnoj proizvodnji u korist industrijskog bilja kao intenzivnog bilja. Takođe, veoma značajna sredstva su usmerena i za razvoj šumarstva, izgradnju sistema vodosnabdevanja, o kome je danas govorio naš resorni ministar.
Iz Fonda za razvoj Republike najveći deo sredstava usmeren je za razvoj stočarstva, ranog voća i u jednu veoma važnu akciju koja se vodi zadnje dve godine, a to je Program obnove i menahizacije, koja je dala velike rezultate i po interesovanju poljoprivrednih proizvođača treba učiniti da se, za obnovu poljoprivredne mehanizacije, nastavi sa obezbeđenjem takvih sredstava.
Očekujem da će Vlada i ove godine uspešno realizovati program kako agrarnog budžeta, tako i druga sredstva koja se obezbeđuju za razvoj poljoprivrede.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Zoran Kostadinović, a neka se pripremi narodni poslanik Miodrag Dišić.