Ja sam stvarno pre podne govori dugačko i sada ću pokušati najkraće da odgovorim oko ovoga što je rečeno, jer na neke stvari treba odgovoriti i ukoliko se ne odgovori biće shvaćeno da je to tako, a ipak stvari drugačije stoje.
Kao prvo, ono što moram da kažem, da mi je lično, kao čoveku koji je radio na ovim materijalima, zadovoljstvo zbog podrške koju smo dobili, na ovom predlogu.
U celini, generalno rečeno politika javne potrošnje koju je Vlada predložila je ovde pozitivno ocenjena i ne vidim da je ijedan od poslanika govorio o tome da se preteralo u planovima javne potrošnje Republike, u okviru osnovnih principa politike koja se predlaže. To je dosta značajna činjenica, koja obavezuje Vladu da sa punom odlučnošću sprovede ovu politiku, koja je bitna za ostvarivanje ciljeva ekonomske politike.
U okviru ovoga što je rečeno da li imamo siromašan budžet, mislim da defetistički prilazi ovoj situaciji ne vode napred, oni samo mogu da nas vuku nazad. Mi imamo realnu politiku kojom mislimo da politikom javne potrošnje i njenim smanjivanjem trebamo da damo posticaj privredi da delom sredstava koje će ostati na računu, a rekao sam da je to preko dve milijarde zbog smanjenja učešća, pokušava da na tržišnim principima poboljša svoju poziciju i doprinese razvoju društevnog proizvoda od 7%. Takođe, nismo za elaboraciju ovde - šta ako se ne ostvari stopa rasta društvenog proizvoda od 7%, nego da tražimo rešenje da stopa društvenog proizvoda bude veća od 7%.
Ovaj budžet ne treba podržavati iz patriotskih razloga, već ovaj budžet treba podržati zbog toga što se njime konstituiše politika kojom se rešavaju problemi i obaveze države u vitalnim oblastima njenog funkcionisanja.
Pre svega to su programi u oblastima ovih društvenih delatnosti, kojima se stvaraju uslovi za rad i razvoj, jer je budžet praktično usmeren na tu stranu. socijalni programi Republike, na koji se stavljaju primedbe da se ne zna da postoji, da treba Skupština da ga donese i tako dalje, moram da obavestim poslanike koji to ne znaju, socijalni program Republike utvrđen je na bazi zakona koji su utvrdili obaveze Republike posebnim socijalnim funkcijama. U pogledu penzionog fonda to je Zakon osnovnog penzionog osiguranja i on je definisao zadatak Republike u delu koji se zove obavezna isplata penzija i obaveza da se obezbede pare. U pogledu nezaposlenih ima odgovarajući zakon, u pogledu dečje zaštite takođe postoji zakon.
Vlada ima zadatak da sačini program i kako da realizuje obaveze iz tog zakona i to je akt Vlade koji će biti donet, tako da ta primedba, da ne znamo zbog čega treba da obezbedimo pare za poseban socijalni program Republike ne stoji, jer je ona upravo na ovoj skupštini utvrđena kao zakonska obaveza i to nisu fakultativne obaveze i neki problemi koje Vlada izmišlja da bi bila popularna i iskazala svoju brigu za socijalni program.
Oko politike zahvatanja, jer i to moramo da iskomentarišemo, nije popularno da se uzimaju ove takse, dažbine i naknade da bi se servisirale obaveze države Srbije. Ja moram to da kažem. Mi imamo i imali smo dugačije rešenje, pogotovu da se ovo ne bi koristilo kao politički marketing.
Potrošnja opština, koja je bilansom predviđena i oko čijeg učešća ima najviše amandmana, jer svako traži veće učešće, a ukoliko Republika ne bi ustupala porez na promet opštinama, ona bi imala jedno 5 milijardi sredstava više na svom računu da servisira socijalne programe i da nema taksi o kojima je ovde reč kao o velikom problemu. A, da lokalna samouprava razmišlja o tome kako će napuniti svoje prihode i servisirati svoje obaveze koje ona ima u svojoj oblasti. Ne verujem da bi takav predlog ovde prošao, jer je upravo ovde dosta veliko zalaganje svih poslanika da se poveća učešće opština u porezu na promet, kao izvor finasiranja opština. Republika mora da potegne ova dopunska sredstva, jer jednostavno poreski instrumentarij i mehanizam u ovom trenutku ne dozvoljava da se to ršava na teret svih građana Srbije, a to je putem poreza na promet. A postoji jedostavno rešenje, da se poveća opšta stopa poreza na promet i da se ubere dopunskih 5 milijardi dinara iz tih izvora. Time bi upravo platili, zna se kada se razreže opšta stopa za sve, najsiromašnije kategorije stanovništva, jer je roba koju ona troše najmasovnija.
To je uglavnom prehrana i ostale stvari i po tom osnovu ispada da bi oni finasirali socijalni program Republike Srbije. Tačno je da imamo stari vozni park, ali je tačna i činjenica da je samo u jednoj godini u Republiku Srbiju ušlo preko 100.000 novih automobila, mislim starih - novih, da tako kažem, i da su značajna sredstva za to obezbeđena, a mi smo kroz amandamne prihvatili da taj deo obaveza po osnovu takse bude umanjen do 30%, srazmerno godinama starosti automobila u onoj skali od 6 godina koje se priznaju kao poreska olakšica.
To je iznuđena politika koja se vezuje za manifestaciona dobra, koja predstavljaju podlogu za tu socijalnu pravdu u teretu koji se propisuje. Ista je činjenica kod mobilnog telefona, a ja se oko toga ne bih zamarao.
Još jedna stvar oko položaja Vojovodine i, da kažem, generalno političke ocene, kome su to uzete pare?
Prvo, moram da kažem da je netačna činjenica da razvijene zemlje u svetu nemaju takozvanu politiku regionalnog razvoja. Zemlje koje ulaze u evropsku integraciju imaju formiranu i politku regionalnog razvoja i fondovska sredstva koja je podstiču.
U momentu ulaska Grčke u Evropsku uniju, odnos između nje i Holandije bio je 1 : 8. Niz mera je sproveden, taj socijalni program i potrebna politika ravnomernog regionalnog razvoja i time se neguje i razvija jedinstvo tržišta.
Republika Srbija ima svoj prostorni plan, ima interes da integriše i ekonomski poveže, ravnomerno razvije ceo privredni prostor. U tom delu značajan instrument takve politike jeste Fond za regionalni razvoj, kome budžet Republike Srbije obezbeđuje određena sredstva i koja treba da budu u funkciji podsticaja proizvodnje, koja treba da se elocira i da teži da ide ka područjima koja su manje razvijena, kako bi osposobljavali ravnomerno područje Republike i ekonomske potencijale i kao buduće poreske obveznike da bi budžet bio bogatiji, a time i socijalni programi koje će Republika realizovati.
Na kraju, ne bih više dužio, ali samo dve činjenice.
Oko toga, ko je koliko para dobio u odnosu na neko procentualno učešće. Verujte, najlakša situacija za mene kao nekoga ko je radio na tim predlozima je bila da preslikam sliku budžeta iz prošle godine i da po proporcionalnoj stopi rasta svako dobije veći razvoj za toliko koliko je predviđeno. Međutim, politika budžeta Vlade se vodi prema prioritetima potrošnje i okolnostima koje su argumentacija tih prioriteta i koje stvaraju.
Bitno je ovo da mi u oblastima nismo ostali bez povećanja, o kojima je ovde bilo reči, a to što nisu dobili povećanja koje je bilo prosečno povećanje budžeta Republike, to je rezultat politike koju je Vlada utvrdila. Ja ne bih polemisao da li je malo ili dosta para za kulturu, znam da je politika za obrazovanje i nauku u zbiru sa opštinskim sredstvima, a apsolutni prioritet javne potrošnje. To sam vam rekao u okviru uvodnog izlaganja. Oni imaju procentualno najveći rast u odnosu na ova budžetska sredstva.
Kultura ima rast od 20%, ali mi planiramo da u sledećoj godini inflacija bude na nivou 6,6 do 7% i to može da obezbedi realan rast sredstava. Koja pozicija u kulturi će se trošiti, to je program koji će Ministarstvo utvrditi i izaći pred Vladu, tako da deo ovih pitanja, kako da se obezbedi ova ili ona institucija ili ova ili ona kulturna manifestacija, jeste prioritet koji će se utvrditi u Ministarstvu i biti na samoj Vladi.
Druga stvar jeste pozicija tekuće budžetske rezerve. Molim vas, mislimo da pošto je budžet ipak plan, godišnji plan, da taj plan u ovom trenutku, da bude rezervisan za nepredviđene rashode u visini od 2-3% budžeta, jeste minimalni uslov, a zadaci koje Vlada ima je da ove nepredviđene rashode i potrebu da pojača deo neke pozicije za koje vreme pokaže da je potcenjeno, a to jeste instrument koji Vlada treba da ima da bi izvršila svoju obavezu.
Evo, ja bih najkraće toliko, da više ne bih dužio.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni pretres.
Narodna skupština će o svim predlozima zakona o kojima je obavljen zajednički načelni pretres pojedinačno glasati u načelu, obaviti pretres u pojedinostima i glasati u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 1999. GODINU (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane narodnih poslanika Dobrivoja Budimirovića, Nebojše Lekovića, Bojane Ristić, mr Živanka Radovančeva i mr Tihomira Marjanovića.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima i predlaže Narodnoj skupštini da ga usvoji.
Saslušali ste Ekspoze predsednika Vlade Mirka Marjanovića.
Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu u načelu, kao i o ekspozeu predsednika Vlade Mirka Marjanovića.
Molim narodne poslanike da postave kartice u poslaničke jedinice radu utvrđenja kvoruma.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje ekspoze predsednika Vlade Mirka Marjanovića i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu u načelu.
Za 166, protiv dva, uzdržanih četiri, nije glasalo 6.
Ukupno je prisutno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ekspoze predsednika Vlade Mirka Marjanovića i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik mr Tihomir Marjanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Ima reč narodni poslanik Tihomir Marjanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije. Na Odboru za finansije nisam uspeo da ubedim članove Odbora u ispravnost svog tvrđenja. S obzirom da je ovde jedan dobar deo poslanika predsenika opština, zamolio bih da saslušate o čemu se radi.
Vama je poznato da je u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu predloženo da se iznos od 98 miliona 400 hiljada zameni. Predlažem da se to zameni s prošlogodišnjim iznosom od 101 miliona i 500 hiljada dinara. To su dopunska sredstva koja idu opštinama.
S obzirom da je budžet u globalu povećan 34%, imalo bi osnova da ovaj dopunski deo koji ide opštinama ostane, to jest ako ne može da bude povećan onda da ostane na prošlogodišnjem nivou, jer dame i gospodo znate da i mi u opštinama imamo i te kako velikih obaveza i od toga kako funkcioniše čitava država zavisi i kako funkcionišu opštine. Opštine su te koje utiču na funkcionisanje čitave Republike.
Zato bih vas zamolio da glasate za ovaj amandman, jer je to u interesu građana naših opština. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 25, protiv 144, uzdržanih nema, nije glasalo četiri, ukupno su prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila nije ovaj amandman.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 28, protiv 146, uzdržanih nema, nisu glasala tri, ukupno je prisutno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. deo 1., Prihodi, amandman je podneo narodni poslanik Dobrivoje Budimirović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik odustaje od svog amandmana.
Na član 7. deo 2., Rashodi, amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 25, protiv 155, uzdržanih nema, nisu glasala četiri, ukupno je prisutno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. razdeo 6., pozicija 34. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 23, protiv 147, uzdržanih nema, nije glasalo 7, ukupno je prisutno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. razdeo 9, nova pozicija 73a, amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Ima reč narodni poslanik Bojana Ristić.

Poštovani predsedniče, gospodo poslanici, obrazložiću sve amandmane na član 8. Predloga zakona o budžetu za 1999. godinu.
Kao poslanik SPO iz Leskovca i Jablaničkog okruga predložila sam četiri amandmana, čijim bi usvajanjem Skupština Srbije i Vlada učinili mnogo za okrug iz koga dolazim.
Amandmanima koje sam predložila na Predlog zakona o budžetu za 1999. godinu predviđaju se sredstva u pojedinim ministarstvima za izgradnju vodosistema "Barje", sanitarnu deponiju u Leskovcu, za obnovu jedinih manastira u Jablaničkom okrugu, Svete Bogorodice i Svetog Jovana, i za završetak Sportskog centra "Zdravlje", odnosno završetak čuvenih leskovačkih bazena, koji se grade više od 20 godina.
Poznato je svima nama da u Srbiji nema dovoljno para, da nema dovoljno para za sve opštine, da svi kubure, da svi imaju mnogo problema. Međutim, u ovom slučaju treba imati u vidu da je Leskovac najveća opština u Srbiji posle gradova Beograda, Niša, Kragujevca, Novog Sada, da Leskovac, tačnije Jablanički okrug, ima najmanje plate u Srbiji i da sama opština Leskovac nema svojih para za završetak ovih kapitalnih objekata, a pre svega vodosistema "Barje" i sanitarne deponije. Pomoć Republike je neophodna.
Opštine Jablaničkog okruga zapostavljene su veoma dugo u svakom pogledu pa zato insistiram da se ubrzaju radovi na vodosistemu "Barje", bazenima, da počne izgradnja sanitarne deponije, a naročito naglašavam potrebu da se pomogne jašunskim manastirima, jer iduće godine manastir Svete Bogorodice beleži 500 godina svog postojanja.
Očekujem od poslanika svih političkih partija iz Jablaničkog okruga i od svih predstavnika u organima Vlade Srbije, pre svega zamenika ministra iz SRS Slavišu Mladenovića, zamenika ministra za omladinu i sport, zamenika ministra za trgovinu iz SPS Milana Stamenkovića i na neke druge predstavnike Jablaničkog okruga da će podržati ove amandmane da Leskovac dobije ono što već imaju svi drugi gradovi u Srbiji.
Ukoliko Skupština ne prihvati ove amandmane, a to očekujem, s obzirom da ih Vlada nije prihvatila, očekujem od Vlade Srbije da iz nekih drugih sredstava, iz fondova, iz Fonda voda, iz Fonda za razvoj, i nekih drugih izvora, obezbedi sredstva za završetak ovih kapitalnih objekata i za obnavljanje manastira Sveta Bogorodica.
Ovo je bio komentar na amandmane na član 8., koji su se odnosili na Leskovac i ove objekte kapitalne za Jablanički okrug.
Druga grupa amandmana, koju bih ovde želela da prokomentarišem, jesu amandmani na Predlog zakona o budžetu za 1999. godinu takođe, kojima se obezbeđuje povećanje sredstava u nekim pozicijama Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva za brigu o porodici.
Ono što sam predložila ovim amandmanima je povećanje sredstava za isplatu dečjih, materinskih i socijalnih dodataka, kao i povećanje sredstava iz obaveza države u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i boračko-invladiske zaštite.
Vlada budžetom predviđa sredstva za 12 isplata dečjih, materinskih i socijalnih dodataka. Međutim, Vlada nigde ne pominje svoje zaostale obaveze prema milionima građana Srbije, koji primaju dečje, materinske i socijalne dodatke, ili primaju boračke i invalidske dodatke.
Vlada Srbije mora da pronađe sredstva i vrati sve zaostale dodatke i penzije i ovi dugovi ne smeju da se odlože. Ovom zadnjom grupom predloženih amandmana, koje sam pomenula, obezbedila bi se sredstva za isplatu 18 zaostalih socijalnih dodataka u toku 1999. godine. Time bi se kašnjenja i dugovi Vlade prema korisnicima budžeta smanjili, a Vlada bi trebala da preuzme na sebe obavezu da do sredine 2000. godine izmiri sve dugove prema korisnicima dečjih, materinskih i socijalnih dodataka.
Vlada bi takođe morala da nađe način da do sredine 1999. izmiri svoja dugovanja i prema penzionerima. Takođe, Vlada Srbije mora da pronađe način da u značajnoj meri poveća iznose dečjih, materinskih i socijalnih dodataka, koji su uvredljivo mali.
SPO traži od Vlade Srbije da, ako je potrebno, izvrši rebalans budžeta, da bi se isplatili socijalni dodaci našim najsiromašnijim građanima. Srbija ima puno nesrećnih ljudi i mi se moramo potruditi da im bar ublažimo nesreću. Ublažićemo je poštovanjem i sprovođenjem zakona na osnovu kojih se primaju dečji i materinski dodaci, materijalna pomoć, dodatak za negu i pomoć drugog lica.
I tek onda, kada izmiri svoje obaveze prema građanima, država može da naplaćuje račune za struju, telefon i razne takse. Zašto ovo sada govorim - zato što mi se obraća veliki broj građana sa pomenutim problemima. Na primer, obratio mi se pismom Milosavljević Bogoljub, iz Busilovca kod Paraćina, težak bolesnik, kome 15 meseci kasni dodatak za tuđu negu i pomoć. Evo ovde pisma, dobila sam ga na adresu Skupštine Srbije.
Mada država nije ispunila obaveze prema njemu, isključena mu je struja, jer nije na vreme izmirio obavezu prema Elektridistribuciji Paraćin. A kako da Milosavljević Bogoljub izmiri obaveze prema javnom preduzeću, ako ne prima na vreme penziju i pomoć koja mu sledi, odnosno ove pomenute socijalne dodatke.
Vlada Srbije, da ponovo kažem, mora da nađe način da se isplate socijalni dodaci koji kasne više od godinu dana. Za pomenute socijalne dodatke i penzije sredstva treba obezbediti, naravno, iz realnih izvora i pre svega oporavkom privrede. Međutim, oporavka naše zemlje nema bez pomirenja sa svetom, bez stranog kapitala i bez promene političkog i ekonomskog sistema naše zemlje.
Uvođenje novih taksi i poreza nije rešenje, jer će tako građani Srbije samo još više siromašiti. Na kraju želim da istaknem da sam pomenute amandmane predložila zato što SPO veoma brine o tome kako žive svi, a naročito najsiromašniji i najstariji građani Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Ima reč ministar finansija, Borislav Milačić.

Vezano za ovu diskusiju i predlog amandmana koje mi nismo prihvatili, ipak se osećam obaveznim da kažem sledeće - po pitanju Leskovca i Jablaničkog okruga, prvo, ovo što poslanik traži, nalazi se u budžetu, i to se nalazi u razdelima odgovarajućih ministarstava, Ministarstva za poljoprivredu, kao glavnog, pošto, da obavestim građane ukoliko ne znaju, Republika je potpisala ugovor i učestvuje u finansiranju tog kapitalnog objekta, kao interesa države, što je poslanik čak naveo u svom amandmanu.
Svakako da će iz razdela Ministarstva poljoprivrede, u okviru programa koji će Ministarstvo poljoprivrede napraviti za Vladu Republike Srbije, biti sadržana ova kapitalna investicija, jer je to interes Republike kao celine i briga za ono što se zove zdravlje naroda i stvaranje uslova za razvoj ovih područja Republike.
Što se tiče dvorane ili sportskog centra, to se nalazi u razdelu Ministarstva za sport, i da obavestim poslanike da, pored ovog objekta koji je finansiran jednim delom iz sredstava Republike, još 38 objekata u Republici postoji, koje finansira Ministarstvo sporta, koji treba da posluže da mladi imaju gde da se bave sportskom aktivnošću i da su to uglavnom objekti vezani uz škole ili obrazovne institucije, gde ih delom finansira i Ministarstvo prosvete, u onoj meri u kojoj ono može odvojiti deo sredstava za završetak tih objekata, tako da iz tih razloga to nije neophodno.
Treća stvar jeste pitanje pomoći da se adaptira ovaj sakralni objekat, ova crkva, u okviru razdela Ministarstva vera postoje odobrena sredstva od 6 miliona dinara, koja su namenjena za funkciju popravki takvih objekata, i stvar je da se u Ministarstvu vera obavi i kandiduje program, a oni će napraviti prioritete, šta će ući u to, to će odlučiti Vlada kroz predlog ministra i ministarstva.
To je što se tiče Jablaničkog okruga i zbog toga ne prihvatamo, ne zato što smo gluvi i slepi, i nećemo, imamo određeni odnos prema određenom području.
Druga stvar, koja je ovde kandidovana, tiče se sredstava za socijalni program. Ako tu nisam bio dovoljno jasan, očito nisam baš dobro spremio izlaganje, nisam dobro shvaćen.
Glavni problem javne potrošnje jeste kako naći rešenje u smanjenju javnog kolača, kao obaveze, da bi se privredi ostavio veći prostor, i drugo, da je glavni napor ukupne politike javne potrošnje usmeren za obezbeđenje maksimalno mogućeg iznosa sredstava za socijalni program Republike. Uz to, pored ovih zakonskih poreza, koji su sadržani u budžetu, pored doprinosa koji su uvedeni, mi imamo i ovaj zakon o socijalnom programu, koji upravo sadrži ovu inicijativu, koja se sada ponovo pokreće, posle ovoga što smo mi dostavili, da se ubrza isplata dečjih dodataka, da se stvore uslovi da se penzionerima urednije isplaćuju penzije, i to uslovljava da to treba staviti u odnosu na sve druge prioritete.
Mogu još da predložim samo još jednu varijantu da se to ubrza, a to je, recimo, da taksa za Beograd u narednih 6 meseci bude usmeravana u socijalni program, da se Beograd odrekne dopunske takse, ili da se neki drugi izvor opštine ili lokalne samouprave, koji se zove poreski teret, 5% od ličnih primanja stanovnika Srbije, usmeri u lokalne prihode. Ide obavezujući deo poreza na promet.
Imamo učešće opština. Ukoliko mi samo to moramo da isfinansiramo, rešenje postoji, ali nismo za takvo rešenje, jer znamo odgovornost koju lokalna samouprava nosi u stvaranju uslova rada i života ljudi i to je pravljenje prioriteta potrošnje u meri stvari koja je moguća.
Mi smo rekli da ćemo osnažiti ove socijalne fondove u maksimalno mogućnoj meri, čak i nepopularnim merama, koje smo predložili ovde i protiv kojih poslanici pokušavaju da stavljaju amandmane i da, da tako kažem, ispolje drugačiji stav.
Ali, preko toga, mera stvari ne postoji, jer kada bismo vratili sve dugove koje smo dužni, morali bismo da imamo učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu na nivou ukupnog društvenog proizvoda. Takvu politiku Vlada ne može da vodi u ovoj godini. Ali, ono što mora da vodi, to je da se ta socijalna funkcija i obaveza države maksimalno uredno izmiruje i da urednost izmirivanja obaveza bude prvi prioritet politike Vlade u javnoj potrošnji. U takvom kontekstu ne prihvatamo ove predloge i nismo podržali amandmane.

Zahvaljujem.
(Narodni poslanik Bojana Ristić se javlja za repliku.)
Nema replike. Možete se javiti po sledećem amandmanu. Govorili ste, obrazlagali ste deset minuta. Izvinite, molim vas.
Molim poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 23, protiv 154, uzdržanih niko, nije glasalo 5, ukupno su prisutna 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. razdeo 17, pozicija 108, amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 26, protiv 158, uzdržanih niko, nije glasalo tri, ukupno je prisutno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. razdeo 17, pozicija 109, amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 24, protiv 152, uzdržanih niko, nije glasalo 5, ukupno je prisutan 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. razdeo 17, pozicija 110, amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Molim poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 29, protiv 157, uzdržanih niko, nije glasalo tro, ukupno je prisutno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. razdeo 17, pozicija 115, amandman je podnela narodni poslanik Bojana Ristić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Bojana Ristić.

Želim da se obratim gospodinu ministru i da mu kažem da sam ovim amandmanom htela još jednom da ponovim da se isplati umesto 12, 18 dečjih dodataka i da se nadoknadi razlika, jer se sada primaju dečji dodaci za 1997. godinu.
To je bila moja namera kada sam predložila ovaj amandman. Koliko mi je poznato, a i vi ste to rekli u ekspozeu, na osnovu Predloga zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa ostvariće se 6 milijardi prihoda. Zašto nije moguće da se deo tih sredstava usmeri na nadoknadu zaostalih dečjih dodataka i svih onih socijalnih dodataka.
Znate šta, vi svake godine nama kažete da će se isplaćivati redovno dečji dodaci, penzije, materinski dodaci, nega, materijalni dodatak i uvek kasne. Evo, sada se prima dečji dodatak za 1997. godinu. Molim vas, to su najugroženiji slojevi stanovništva, najsiromašniji građani ove zemlje i molim vas, prihvatite ovaj moj predlog i učinimo sve. Vi nađite način na koji ćete to uraditi, ako nećete da prihvatite ovaj amandman zato što ga predlaže poslanik SPO. Znači, nađite neki način da se isplate zaostali dečji i socijalni dodaci.

Zahvaljujem.
Molim poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 31, protiv 156, uzdržanih niko, nije glasalo tri, ukupno je prisutno 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. razdeo 20, pozicije 138. i 139, amandman je podneo narodni poslanik Dobrivoje Budimirović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč?
Ima reč Dobrivoje Budimirović.