Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo 40, protiv 134, uzdržanih nema, nije glasalo četiri poslanika, ukupno je prisutno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila amandman.
Da li još neko želi reč o Predogu zakona u pojedinostima? (Niko.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja u celini.
Za je glasalo 146, protiv 28, uzdržanih tri, nije glasalo četiri poslanika, ukupno je prisutan 181 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandman Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja. Primili ste izveštaj Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima i predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona sa amandmanom Odbora. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Ima reč ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, Tomislav Milenković.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni  poslanici, smatram bitnim da, uz predložene izmene Zakona i dostavljenog obrazloženja i obavljenog razgovora na odborima, neke bitne napomene u vezi sa ovim zakonom iznesem pred Skupštinu, pre njegovog usvajanja.
U skladu sa ekonomskom politikom Vlada Republike Srbije za 1999. godinu, kojom su usvojeni ciljevi i mere za ostvarivanje dinamičnog privrednog razvoja, posebno se naglašava važnost reformi privrednog sistema. U skladu sa tim ciljevima već su doneti poreski propisi, kojima se obezbeđuje ostvarivanje reformskih opredeljenja u sektoru javne potrošnje.
S tim u vezi, neophodne su izmene postojećih zakona o penzijsko - invalidskom osiguranju, kojim se započinje proces reformi i zaustavlja dalje povećanje deficita u Fondu za penzijsko - invalidsko osiguranje.
Predloženim izmenama Zakona, ovaj cilj se postiže. Poslednjih godina, Fond se suočava sa nedovoljnim prilivom sredstava, koji ne omogućava redovnu isplatu penzija i drugih prava iz ovog osiguranja, kao i njihovo redovno zakonsko usklađivanje.
Naime, po osnovu uplate doprinosa obezbeđuje se oko 60% potrebnih sredstava, a po osnovu dodatnog prihoda, koji se obezbeđuje iz cene benzina, taksi na duvan, naftu i novčane transakcije, koje se obavljaju preko Zavoda za obračun plaćanja, obezbeđuje se dodatnih 20% potrebnih sredstava.
Dakle, mesečni deficit u ovom Fondu iznosi između 250 i 300 miliona dinara. Polazeći od ovog stanja, osnovna intencija kod predlaganja ovog zakona je da se obezbedi veći prihod po osnovu doprinosa na zarade, ne povećavajući osnovicu za one obveznike koji su do sada redovno izmirivali svoje obaveze, na nivou realno isplaćenih zarada, već obuhvatom onih obveznika, koji su svoje obaveze po osnovu doprinosa izmirivali samo na isplaćenu garantovanu zaradu, a ne na ukupno isplaćenu zaradu, koja je u najvećem broju slučajeva isplaćivana mimo platnog prometa.
Dakle, povećava se finansijska disciplina svih obveznika u platnom prometu. Izmene Zakona koje su pred vama idu u susret najavljenim i neophodnim reformama penziono - invalidskog osiguranja u celini, u smislu veće sigurnosti u ostvarivanju prava, povećanju samostalnosti i finansijske efikasnosti penzionog fonda i povećanju finansijske discipline.
Suština predloženih promena je u utvrđivanju najnižih osnovica u zavisnosti od stepena stručne spreme, složenosti i odgovornosti grupe poslova, u skladu sa kolektivnim ugovorima, a na koja su poslodavci obavezni da izvrše uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje za slučaj privremene nezaposlenosti.
Moram odmah da kažem da je pri predlaganju ovog rešenja ostvarena saradnja sa sindikatima, resornim ministarstvima, Fondom za invalidsko - penzijsko osiguranje, koji su ocenili kao pozitivno nastojanje Vlade da prevaziđe problem uplate doprinosa za penzijsko - invalidsko osiguranje, odnosno za veliki broj zaposlenih samo na garantovanu zaradu, što je naročito karakteristično za privatni sektor.
Naime, jedan broj poslodavaca isplaćuje zaposlenima umanjene zarade ili garantovanu zaradu, a deo zarade koji je najčešće znatno veći od iznosa garantovane zarade, isplaćuje zaposlenom na ruke, mimo platnog prometa, kako bi izbegao obavezu uplate doprinosa i poreza. Odnosno, kako bi isti uplatili na nižoj osnovici. Time se zaposleni dovode u nepovoljan položaj, jer im se prilikom ostvarivanja prava na penziju utvrđuju minimalne penzije, shodno uplaćenom doprinosu.
U cilju zaštite interesa zaposlenih, predloženo je da minimalne osnovice za uplatu doprinosa budu cene rada radnih mesta, utvrđene granskim kolektivnim ugovorima, koje su u skladu sa Zakonom o radnim odnosima poslodavci obavezni da isplate, s tim što je najniža osnovica, na koju se uplaćuje doprinos, na predlog sindikata, utvrđena u visini 40% prosečne zarade u Republici.
Kod predlaganja najniže osnovice u visini od 40% prosečne zarade u Republici, pošlo se od Zakonom utvrđenog instituta najniže penzije, koja iznosi 40% mesečne zarade po zaposlenom u Republici.
U proteklih nekoliko godina, zbog uvođenja ekonomskih sankcija, veliki broj poslodavaca je bio prinuđen da upućuje zaposlene na plaćeno odsustvo, a zbog nemogućnosti da se na adekvatan način pokrene proizvodnja, svima zaposlenima, kako onima koji su radili, tako i onima koji su na plaćenom odsustvu, isplaćivana je garantovana zarada, na koju je uplaćivan doprinos za obavezno socijalno osiguranje.
Nastavljanje primene garantovane zarade, kao najniže osnovice za uplatu doprinosa za penzijsko - invalidsko osiguranje, proizvelo bi dalje povećanje deficita u fondovima za obavezno socijalno osiguranje, ugrozilo socijalnu sigurnost zaposlenih po osnovu ostvarivanja zdravstvene zaštite, a kasnije i prava iz penzijsko - invalidskog osiguranja.
Istovremeno, povećao bi se stepen nelegalnih tokova isplate zarada i dalji razvoj sivog tržišta u oblasti rada. Bilansno iskazano, eliminiše se sve šira pojava da se u odnosu na prosečnu isplaćenu zaradu u Republici uplaćuju doprinosi za socijalno osiguranje na vrednost od svega 20% prosečne zarade u Republici, a da se kod penzionisanja ostvaruje pravo na minimalnu penziju u visini 40% prosečne zarade u Republici.
Ovako definisan deficit u obračunu jednostavno nije prihvatljiv, prvo sa stanovišta socijalne pravde, zatim realnog stanja u politici zarada, kao i stvarnih ekonomskih mogućnosti poreskih obveznika, te se ovim izmenama Zakona ta pojava eliminiše.
Predloženim izmenama Zakona jasno je utvrđen i razgraničen odnos između poreza i doprinosa, što je drugi vrlo bitan kvalitet. To znači da će se kao osnovica za obračun i uplatu doprinosa uzimati obračunata isplaćena neto zarada, uvećana po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ovako definisana kategorija zarada neće zavisiti od poreske politike, koja se primenjuje i na zaradu. Bilo koje promene u poreskom sistemu neće izazvati po automatizmu i promenu stopa doprinosa.
To istovremeno znači da će se moći odvojeno voditi politika u ovim oblastima, u okviru ukupno bilansirane javne potrošnje i bilansno definisati i razgraničiti prihodi i rashodi u različitim oblicima javne potrošnje, one koja se ostvaruje po osnovu poreza.
Osim toga, pri predlaganju najnižih osnovica za uplatu doprinosa imalo se u vidu da su kod jednog broja preduzeća prosečne zarade po zaposlenom na nižem nivou od minimalne osnovice i da oni neće moći da uplaćuju doprinose na predložene osnovice. Za ova preduzeća, kao privremeno rešenje, predlaže se da Vlada utvrđuje, ili da može da utvrdi, niže osnovice, ali ne niže od 50% najniže neto osnovice.Ta regulativa u Zakonu postoji.
Na kraju, predlaže se i otklanjanje i preciznije definisanje uočenih nejasnoća, kao i uređivanje onih pitanja, za koja se u praksi pokazalo neophodnim da se zakonom urede. Skupštinski odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatio je Zakon u celini, sa amandmanima koje je Vlada prihvatila, kao i Zakonodavni odbor. To smo na jučerašnjim sednicama vrlo detaljno i precizno razjasnili, čak i crtali, bilansno pokazivali šta automatizam primene u praksi znači, kako kod obveznika, tako i kod državnih organa.
S tim u vezi predlažem da izmene i dopune Zakona u ovoj oblasti, sa amandmanima sa jučerašnjih odbora, Skupština usvoji. Hvala.

Zahvaljujem. Da li neko od poslanika želi reč?
Ima reč Zoran Kostadinović.

Ono što želim, dame i gospodo, da kažem u vezi sa ovim zakonom, jeste sledeće - ne dopada mi se formulacija kako je on zapravo objašnjen, zašto je potrebno njegovo uvođenje. Svi privatnici koji u ovom trenutku isplaćuju te minimalne lične dohotke svojim radnicima, stavljaju se u poziciju kao da su učinili nekakvo kriminalno delo.
Oni nisu činili kriminalno delo, njih je ambijent, odnos Vlade prema njima prinudio da isplaćuju te minimalne lične dohotke da bi na taj način zadržali jedan broj zaposlenih. Znači, podizanjem ovih obaveza desiće se dve vrlo negativne stvari: Ili će doći do otuštanja određenog broja radnika ili će se desiti nešto još gore, znači onoliko koliko poslodavac izgubi, što mu bude Vlada uzela, toliko će morati da smanji lične dohotke. Znači, preliće se na lične dohotke zaposlenih. To ni po jednom ni po drugom osnovu neće biti dobro. Međutim, potpuno sam svestan toga, i svi mi iz SPO, da vam o ovome ne vredi pričati sada, nego treba sačekati određeni vremenski period da praksa potpuno kompromituje ovakve predloge. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Sanja Čeković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, mi smo sa velikim zakašnjenjem dobili ovaj materijal i možda temeljeno nije obrađen, jer su se poslanici sa njime  sreli danas, a ko je bio juče u Skupštini imao je sreće da vidi ova tri zakona koja su povezana, kada su u pitanju zarade, ali svakako moralo je da se vidi da je namera ova tri zakona ( o penzijskom i invalidskom osiguranju, o zdravstvenom osiguranju i o  nezaposlenim licima) da se popuni deficit fondova, kao što je i sam ministar rekao u svom izlaganju. Kada se fondovi pune, onda se povećavaju stope, kao što je urađeno i ovoga puta, i povećavaju se osnovice, na koje treba da se te stope primene. Niko od nas ne može da bude toliko grub i neosećajan da kaže da se fond penzijskog i invalidskog osiguranja ili zdravstvenog treba držati prazan i da u njemu ne bude sredstava, jer samim tim ljudi ne mogu da se leče i ne mogu da primaju penzije. Ali,  niko u ovoj skupštini za godinu  dana,  koliko sam ja poslanik, nije postavio ključno pitanje - kako su ti fondovi  ispražnjeni, ko ih je ispraznio i gde je  novac koji se uvek prelivao u te fondove, jer su  zarade zaposlenim licima uvek nosile sa sobom uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko, zdravstveno i nezaposleno osiguranje.
Šta je suština ovog zakona? Suština je da su po školskoj spremi određene neto veličine ispod kojih se ne može ići. Znači garantovana zarada više ne postoji kao isplativa zarada, ali ona postoji kao zarada i kategorija iznad koje će se obračunavati porez na lična primanja radnika, jer izmenu tog zakona nemamo. Znači, svaka zarada koja će iznositi iznad 230 dinara biće oporezovana stopom poreza od 14%. Dakle, najniža zarada će biti 470 dinara, pa onda imamo zaradu od 800 dinara, od 950 dinara, 1.200 dinara, 1.300 dinara, 1.700 dinara, 1.900 dinara i 2.300 dinara. Svakako, može da se isplati i viša zarada od ovih, ali niža ne može.
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje povećan je sa 14,10 na 16%. Doprinos za zdravstveno osiguranje povećan je sa 8,6 na 9,7%. Ukupno, za 3%. S obzirom da se doprinosi uplaćuju i od radnika i od poslodavca, ukupno uvećavanje doprinosa je za 6%, a osnovice su, kao što vidite, mnogo povećane. Fondovi će se napuniti, verovatno, a kako će izdržati ti privatnici i ta društvena preduzeća, ne znamo. To ćemo videti kada počne zakon da se primenjuje, pa možda ćemo ga i povući. Hvala.

Hvala. Da li se još neko od poslanika javlja za reč? (Ne.) Izvolite, ministre.

Što se tiče iznetih konstatacija, sinoć sam i njoj i ovde prisutnima u Skupštini detaljno objasnio o čemu se radi. Žao mi je što se sinoć nismo razjasnili. Na sreću,  jedan broj onih koji stalno nešto pitaju je to shvatio sinoć. Detaljno smo objasnili.
Moram da kažem da neke konstatacije, koje su ovde iznete, nisu tačne. Prvo, nije tačno da se povećava stopa doprinosa. Nije tačno da se ukupna zahvatanja povećavaju. Stopa doprinosa se ne utvrđuje ovim zakonom. Stopa doprinosa se utvrđuje na novoj, definisanoj osnovici, u fondovima invalidske zaštite, socijalne zaštite itd., uz saglasnost Vlade. Ta stopa će se preračunati tako što se sada osnovica menja. Čak je bio radni zaključak sinoć, na odborima, da preračunavanjem stopa, idući u susret ukupnoj policiti manjeg zahvatanja, za 0,5% u preračunatom iznosu se smanjuje. Prema tome, ne radi se o povećanju stopa, ne radi se o povećanju osnovica i ne radi se o većem nametu privredi. To jednostavno nije tačno.
Drugo, nije ovde ni o kakvom kriminalnom delu reč , već je reč o popravci jednog sistema koji je važio u vreme dok je garantovana zarada imala svoj smisao. Sada nam ona nanosi negativne efekte i to hoćemo da ispravimo, ne da bismo popunili fondove, već da bismo zaštitili radnike.
Apsolutno su ove mere u interesu zaštite radnika. To pitanje smo potpuno jasno sa sindikatima raščistili. Reč je o socijalnim pravima, reč je o njihovim penzijama, reč je o njihovoj budućnosti. Na sve moguće načine, ovim zakonima i inspekcijskom kontrolom i inspekcijskim nadzorom moramo da sprečimo siva tržišta rada, jer je to u interesu zaposlenih, a ne u interesu države. To se mora na sve moguće načine sprečiti. To nam je osnovni zadatak. Delimično to rešavamo na ovaj način. Sindikati su to shvatili. Nismo dezavuisali kolektivne ugovore kao sistem dogovaranja. Naprotiv, ostali su. Uveli smo određene olakšice. Vlada će procenjivati ko ne može da primeni minimalnu stopu. U suštini, obezbedili smo nivo socijalnih prava na koja poslodavac, kada zaposli čoveka, mora da računa. Mora da obezbeđuje sredstva za permanentnu zdravstvenu zaštitu i mora da plaća minimalnu stopu na minimalnu osnovicu za penziono pravo.
Prema tome, apsolutno je reč o jednom humanom zakonu, o jednom pravičnom i pravedenom zakonu i, uz određena uputstva, uz određena metodološka rešenja koja ćemo uraditi sa nadležnim fondovima i sa nadležnim ministarstvima, siguran sam da ćemo obezbediti neuporedivo povoljnije okolnosti u oba pravca: legalizaciji rada, rada na crno, finansijske discipline i većih finansijskih prihoda u fondovima, koji se isključivo koriste za zadovoljavanje socijalnih potreba i funkcija socijalne zaštite.