Zahvaljujem. Zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja u načelu.
Za je glasalo 159, protiv četiri, uzdržanih 16, nije glasalo devet, 188 narodnih poslanika je prisutno.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Odbor za građevinarstvo i urbanizam i predstavnik predlagača na sednici Zakonodavnog odbora, ovaj amandman postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Jovanović.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je predloženo rešenje pravno moguće.
Da li neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Zoran Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman sledeći logiku Vlade kada je predlagala Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Gospodine predsedniče, čini mi se član 101. Poslovnika, stav 3. šta piše? Imate Poslovnik? Da li piše samo za poslanike ili i za ministre da ne smeju da dobacuju?

Gospodine Jovanoviću, budite ljubazni, to je moje pravo i ja ću to da regulišem, a vi nastavite da govorite.

Ako je Vlada iz razloga racionalnosti predložila da samo prostorni plan Republike Srbije donosi Republička skupština, a da ostale prostorne planove donosi Vlada, kao što je u pitanju regionalni prostorni plan ili prostorni plan područja posebne namene ili prostorni plan mreže infrastrukture, kao sporno se postavilo prvo pitanje, načelno, da li treba ingerencije Parlamenta oduzimati i prenositi na Vladu?
Posebno je opravdana kritika kolege Veselinova, sam naziv regionalni prostorni plan podrazumeva da ga ne donosi centralni parlament, nego regionalni parlament.
Vratiću se na moj amandman. Zaista u obrazloženju zakona, ako prihvatimo ovo, ljudi traže sadašnje zakonsko rešenje kada je u pitanju donošenje bilo prostornog plana, bilo urbanističkih planova, bilo urbanističkih projekata ili planova parcelacije jedinstveno. Tri puta materijal mora ići na Skupštinu.
Po važećem zakonu urbanističke planove, a to su generalni planovi grada i naselja i planovi parcelacije i urbanistički projekat donosi skupština opštine, odnosno grada.
Ako Vlada kaže da je spora i duga procedura za donošenje regionalnog prostornog plana i da je to razlog da ne treba da ga donosi Skupština, nego Vlada, jer Vlada češće zaseda od Skupštine, ja sam sledeći tu logiku hteo da predloženim amandmanom omogućim opštinama da kada su u pitanju planovi parcelacije i urbanistički projekti, kao urbanistički planski akti od manjeg značaja od urbanističkih planova, na primer Generalnog plana ili Regulacionog plana, da se u tom slučaju zadrži ista zakonska procedura, a da izvršni organi skupštine opštine, izvršni odbori, izvršna veća ili izvršni saveti, kako se već gde zovu, mogu to uraditi.
Čudi me da jedni razlozi važe u jednoj situaciji a u drugoj koja je principijelno ista ne važe. Mogu da pretpostavim zbog čega Vlada i matični odbor nisu prihvatili ovaj amandman, verovatno smatrajući da će na ovaj način biti destimulisane opštine, tj. skupštine opština da svojim urbanističkim planovima, posebno regulacionim planovima naselja za koja se ne donose generalni planovi, da se ne donose takvi planovi.
Znate o čemu se radi? U praksi imamo veliki problem. Ako čovek hoće na jednom području gde nema regulacioni plan da izgradi neki objekat, npr. kraj Ibarske magistrale benzinsku pumpu, u nekom selu, po postojećem zakonu mora imati urbanistički projekat.
Ako ga uhvati sezona kada SO ne zaseda, od juna do septembra, može se dogoditi da cela procedura, da se predlog dostavlja Ministarstvu, postupak javnog uvida i stručne rasprave da traje nekoliko meseci. Za to vreme investitor neće da čeka.
Posle se pitamo zašto se ne gradi, zašto neko ne ulaže kapital. Isto se može odnositi na plan parcelacije. Ako treba izvršiti neku sitnu korekciju iz važeće planerske regulative, zašto za takav postupak tražiti isti postupak koji se primenjuje za donošenje generalnog plana jednog grada, npr. Beograda.
Zamolio bih narodne poslanike da bez obzira na izveštaj matičnog odbora i Vlade shvate suštinu ovog amandmana i koliko se u opštinama koči proces izgradnje pojedinih građevinskih objekata, zbog ovakvih zakonskih rešenja.
Sada bih se obratio građanima moje izborne jedinice Čačka, koji se permanentno dezinformišu, da narodni poslanici iz Čačka ništa ne preduzimaju, da Vlada i Narodna skupština preduzmu mere za donošenje prostornog plana područja posebne namene brane Svračkovo.
Prošlog puta, kada je bila diskusija o trošenju sredstava iz agrarnog budžeta, naročito sam pohvalio Vladu, da u poziciji - višenamensko korišćenje voda, bar u obrazloženju, navodi da se za 1999. godinu planira izgradnja brane Svračkovo od vitalnog značaja za snabdevanje na sistemu Rzav, pet opština, Gornji Milanovac, Čačak, Lučani, Arilje i Požega.
I pored toga što sam javno za ovom govornicom diskutovao, građani Čačka su u lokalnim sredstvima informisanja permanentno lažno informisani, da mi na tome ništa ne preduzimamo.
Sada me raduje što je u obrazloženju ovog zakona kao jedan od razloga predložene zakonske izmene navedeno da će se ubrzati donošenje prostornog plana područja izvorišta vodosnabdevanja regionalnog podsistema Rzav.
Na sednici Zakonodavnog odbora 24. decembra pitao sam pomoćnika ministra građevina, direktora Zavoda za prostorno planiranje i urbanizam, dr Manojla Miladinovića da li to znači da će u narednoj godini biti donet prostorni plan izvorišta tj. brane Svračkovo, i on je potvrdio da će biti donet.
Obaveštavam građane ovih pet opština da je zahvaljujući aktivnosti njihovih poslanika Vlada uzela u obzir i ovaj veliki problem. Molim vas da glasate za ovaj amandman, ne zbog mene nego zbog naših opština.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, hteo bih da se o jednoj stvari dogovorimo zajednički.
Učinjen je napor od strane poslanika Zorana Jovanovića i smatram i bilo bi logično da se takav predlog usvoji. Verujte, na Zakonodavnom odboru ne samo da smo rekli da je to pravno moguće, nego smo izvodili zaključak da bi zaista takvo rešenje, da ne bude sve u nadležnosti Skupštine, pa ako se takva odluka donosi i po krupnijim pitanjima, zašto tako ne bi moglo da bude i kada je u pitanju nadležnost opštine.
Ali, vi ćete sami oceniti. Daleko lakše biste mogli sami da ocenite amandman gospodina Jovanovića kada bismo u izveštaju Odbora za urbanizam i građevinarstvo imali objašnjenje, bar rečenicom dve, zbog čega taj amandman ne treba prihvatiti.
Na sednici Zakonodavnog odbora je bio predstavnik predlagača i tada nije bilo reči o tome da li ovaj predlog treba prihvatiti ili ne, odnosno nije bilo protivljenja ovako datom amandmanu. Nije bilo rečeno da se predlagač ne slaže sa amandmanom.
Iz tih razloga zamolio bih gospodina ministra, on je određen za predstavnika Vlade, gospodina Kovačevića i gospodina Dragomira Radovanovića, kao predsednika matičnog odbora, da nam objasne zašto ovakav amandman ne bi bio koristan i ne bi mogao da se prihvati.

Zahvaljujem. Ima reč ministar Dejan Kovačević.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče, tačno je da je pokrenuto ovo pitanje na Odboru za urbanizam i građevinarstvo, međutim, Vlada preko Ministarstva prati primenu zakona, kako se sprovodi i ovaj zakon u Republici, i kada dođemo u situaciju da vidimo da treba pokrenuti i ovo pitanje mi ćemo ga pokrenuti.
Problem koji se ovde ističe je prerano prebacivati sa opština na izvršna veća, jer nismo došli do tog zaključka da je u mnogim delovima Srbije taj problem narastao u toj veličini.