On je trezan do pauze, a posle pauze više se ne zna ni šta govori.
Ono što je bilo ključno u izlaganju Marijana Rističevića, to je pitanje novosadskih mostova. Marijane Rističeviću, novosadske mostove nije porušila Vlada Srbije, nego vaši politički i vojni saveznici iz NATO pakta, vojne sile, kojima služi i vaša Narodna seljačka stranka, kako ste je nazvali, stranka, od koje vaš predsednik Dragan Veselinov dobija naloge i novac kako da deluje protiv svoje zemlje. Jesmo mi, srpski radikali, naplaćivali intervjue stranim novinarima i lepo uz priznanicu. I što bismo ih davali besplatno? U tim intervjuima uvek smo zastupali svoju politiku i nikada ništa pogrešno nije bilo u toj politici. Kada bi neko nešto našao pogrešno, to bi već odavno bilo udarano na sva zvona. Naravno, za vas je pogrešno sve što je patriotski i za vas je ispravno samo ono što je izdajničko. Vama svako može biti prijatelj, ako je izdajnik svog naroda - i Rasim Ljajić, i Milo Đukanović, i Đinđić i Drašković i bilo ko drugi.
Vi se sa vašim kompanjonima možete posvađati samo oko novca, kao što ste se posvađali sa Čankom i Miletom Isakovim. Kako ste se posvađali? Tako što ih je Dragan Veselinov prevario. Pred same izbore, kada su već formirali koaliciju, Dragan Veselinov je prijavio neku koaliciju paralelnu sa tim, Koaliciju "Vojvodina" i na račun toga uzeo je sav novac od države, koji je trebalo da se deli na tri dela. Samo je Veselinov uzeo novac i tako je pukla njihova koalicija. Sećate se, štampa je pisala i Isakov i Čanak su raspredali o tome. Tu je Veselinov bio lukav, ali nije bio pošten (Dragan Todorović, sa mesta: Na oca). I otac mu je bio lukav, ali nije bio pošten. Genetika je već odavno utvrdila da deca nasleđuju osobine svojih očeva i svojih majki. Retko se desi da je otac bio izdajnik, a sin patriota. Zna li neko u ovoj sali jedan primer da je otac bio izdajnika sin patriota? Nemoguće. Tamo gde je otac patriota i sin je patriota. Tamo gde je otac izdajnik i sin ode u izdaju. Šta ga to košta, naučio je u roditeljskom domu kako se to radi.
A što se tiče mozga, inteligencije, nema tog blesimetra, koji ima tako nisku recku, koja može izmeriti glupost Marijana Rističevića. Onaj ko izmisli takav blesimetar, može odmah da dobije Nobelovu nagradu.

Ima reč ministar Željko Simić.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih imao repliku na račun prethodno iznete primedbe, koja je vezana za treći od predloženih zakonskih rešenja, a odnosi se na Beograd i situaciju u njemu.
Dakle, ovde je izneta primedba koja je vezana za to da bi valjalo ubediti građane da oni ne plaćaju i da nemaju prava, koja inače imaju i po zakonu. Ono što je više nego važno, jer govorim u svojstvu Beograđanina i u svojstvu ministra kulture, jeste da je situacija u Beogradu toliko dramatična da je došlo do apsolutnog raspada svih komunalnih službi i raspada kulture življenja svih Beograđana.
Ono što više Vlada Srbije nije mogla da dopusti, to je da elementarne, bazične institucije komunalnog sistema, infrastrukturne poluge, koje grad održavaju u jednoj normalnoj vrednosnoj ravni, budu dovedene u pitanje. Nelogično je da neko, ko ne živi u Beogradu i ne zna koliko su građani Beograda u poslednjih godinu dana patili zbog toga što je neko hteo da izvrši prvobitnu akumulaciju kapitala zbog njihovih interesa i na ime njihovih interesa, onda mora da shvati da se ovaj zakon, kao i čitav paket zakona predlaže Skupštini, dakle najvišem zakonodavnom telu pre svega zbog toga da se podigne životni standard ljudi, da se obnovi zemlja, da se izgradi i to zbog onih koji su ovu zemlju bombardovali.
Ovo je najapsurdnija tvrdnja koju sam mogao da zamislim, čak i da sam sanjao, da može neko Vladu Republike Srbije da optuži da je ona kriva zbog rušenja mostova. Oni su srušeni od strane onih koji ruše temelje ove civilizacije, a ne Vlada Republike Srbije, koja je u poslednjih godinu i nešto dana od prestanka bombardovanja učinila sve, pre svega da se reafirmiše zemlja, da se afirmišu njene stvarne vrednosti i da se čitavo javno mnjenje sveta otrezni od pijanstva u koje je zapalo, ali, ne samo ono, nego od pijanstva u koje su zapali i neke naše opozicione kolege.
Reč je o tome da smo mi "krivi" što smo izgrađivali mostove. Nasuprot toj tvrdnji, mi ćemo i dalje izgrađivati mostove, ne samo materijalne, nego sve mostove koji spajaju ljude, jer je stranka kojoj pripadam oduvek bila otvorena za sve demokratske i patriotske ideje, ali je bila zatvorena za svaku ideju da se porobi ovaj narod i ova slobodoljubiva zema. O tome nema ni govora.
Oni koji nisu iz Beograda bi bili dužni da nas pitaju, nas koji smo u Beogradu i koji živimo u Beogradu, nas čiji su i dedovi Beograđani. Morali bi da znaju da je Beograd i sa aritmetičkog gledišta megapolis, jer ima više od dva miliona stanovnika i što nikad nije mario ni za nacionalnu ni za versku pripadnost onih koji su njegovi građani.
Mi ovde moramo otvoreno da kažemo, zbog građana koji nas slušaju, da je Beograd postao kasaba i da zbog ovih sredstava koja Beograđani odvajaju i zaslužuju da žive normalno. Ne možete nekog nazivati građaninom, a da istovremeno on živi pod uslovima koji su jednaki uslovima u pustinji - da nemaju vodu, da nemaju struju, da se ne mogu prebaciti iz jednog mesta u drugo u Beogradu, kako bi ispunjavali svoje elementarne radne obavaeze.
Prema tome, to nije ni cinizam, nego eklatantno ogrešenje o elementarna pravila, o činjenice koje su toliko belodane da ih niko ne može dovesti u pitanje.
Osetio sam potrebu i pravo da, kao narodni poslanik i kao ministar kulture, kažem da sam u poslednjih nekoliko godina unazađen i oštećen kvalitetom života Beograđana koji su zaslužili, baš zbog takse o kojoj je reč, da žive životom građana, a ne životom pećinskih ljudi.
U tom smislu mislim da treba podržati ne samo taj, nego i oba prethodna zakona, dakle, čitav "paket" zakona koji nesumnjivo predstavljaju kontinuitet politike Vlade Republike Srbije, koja svoje temelje ima na tome da napravi veliki boljitak kada je reč o kvalitetu života svih građana, da nastavi obnovu i izgradnju zemlje, uprkos naporima onih koji hoće da nas uvere da je to nemoguće, a u to su nas uveravali pre godinu dana, da nas uvere kako ni mostovi nisu mostovi, iako su mostovi, iako narod zna da radimo u njegovom interesu, a ne protiv tog interesa.
Prema tome, želim i ovom prilikom da, s obzirom na to da je bila i replika, podržim i jedan, i drugi, i treći zakon, jer je nesumnjivo da predstavlja kontinuitet rada Vlade Republike Srbije koji je nesumnjiv i koji će građani sigurno valorizovati, ne zbog toga što smo u predizbornoj kampanji, jer smo mi shvatili da je predizborna kampanja onda kada je Vlada konstituisana, a ne onda kada neko koristi demagoške trikove da bi ubedio narod u nešto u što ne može da ga ubedi.

Ima reč narodni poslanik Momir Marković. Neka se pripremi narodni poslanik Jovan Đorđević.       

Uvaženo predsedništvo, imamo četiri zakonska projekta koji omogućavaju, pre svega, ovoj vladi da pametno vodi državu i ovoj državi da normalno funkcioniše. Preuzimanjem vladavine Vlada narodnog jedinstva je preuzela i sve obaveze koje je država imala unatrag više godina. Čuli smo kako se država zadužila, čuli smo kako je došlo do neisplaćivanja stare devizne štednje. Jedini način da se država razduži, a da, pri tome, ne štampa novac, dakle da ne dođe do inflacije, je upravo da prodaje državnu imovinu, pre svega poslovni prostor.
Kao čovek koji radi u preduzeću koje se bavi izdavanjem poslovnog prostora unatrag nekoliko dana imao sam nekoliko telefonskih razgovora u kojima se ljudi interesuju kako će se taj poslovni protor prodavati, koja će cena biti i šta će moći da urade oni koji nisu korisnici poslovnog prostora, a imaju staru deviznu štednju.
Prema tome, ovaj zakon je izazvao veliko interesovanje među građanima Srbije. Sigurno je naišao na odobravanje.
Čl. 3. i 4. su članovi koji najviše interesuju građane Srbije. Prvi govori o tome ko ima pravo na kupovinu poslovnog prostora. Drugi govori o ceni. Upravo su sva pitanja koja sam do sada imao vezana za ta dva člana.
Što se tiče Predloga zakona o emisiji dugoročnih obveznica Vlade Republike Srbije, takođe se rešava jedno goruće pitanje. Već dve godine nisu isplaćivani dečiji dodaci, materinski dodaci itd. Dug je popriličan. Način da se i država razduži i da se preduzeća koja duguju državi takođe razduže, i to sa sniženjem od 50%, jeste da se donese ovaj zakon.
Treći zakon koji je pred nama odnosi se na izmene i dopune Zakona o akcizama i porezu na promet, odnosno na čuvenu taksu od 3%.
Dame i gospodo narodni poslanici, Beograd je bio 500 godina pod Turcima, četiri godine pod Austrijancima, 50 godina pod Brozovom diktaturom i četiri godine pod Srpskim pokretom obnove. Upravo za ove četiri godine Beograd je mnogo više opljačkan nego u svim ovim prethodnim periodima. Nema ničeg što je moglo da se opljačka u Beogradu, a da to nije opljačkala, prvo, Koalicija "Zajedno", a posle sam Srpski pokret obnove. Opljačkali su čak i mogućnosti. Niste mogli da izađete na autobusku liniju, a da prethodno niste gradonačelniku - kako voli da se naziva, inače predsedniku Skupštine Beograda - direktno u džep platili 1.500 nemačkih maraka.
Nikada više i nikada žešće nije bio pljačkan Beograd nego što je pljačkan za ove četiri godine. Upravo ovaj predlog zakona rešava pitanje i onemogućava onima koji su trenutno na vlasti u Beogradu da i dalje pljačkaju Beograd.
Na kraju, ne mogu da ne kažem nekoliko reči o kritičarima, tačnije jednom kritičaru, a diskusija drugog ne bi mogla da bude kritika, nego bi pre moglo da bude nešto drugo, da ne kažem lupanje.
Ja sam 80-tih godina vanredno upisao Fakultet političkih nauka. Tamo sam upoznao gospodina Dragana Veselinova, tada mladog naučnog radnika, mislim da je bio asistent ili magistar, ili se pripremao da polaže doktorat, gospodina Dragana Veselinova koji je u to vreme ondulirao kosu i tapirao bradu ili beše obrnuto, ne znam, da bi ličio na Marksa, gospodina Drgana Veselinova za koga je svako napisano slovo od strane Marksa bilo Sveto pismo. Danas Dragan Veselinov kritikuje upravo ono što je njegov drug Marks u ono vreme zastupao. To je podruštvljavanje i nacionalizacija. Ne znam da li je onda ili sada Dragan Veselinov govorio šta misli. Možda je sazreo.
Naučna dostignuća gospodina Drgana Veselinova - gospodin dekan Fakulteta će me ispraviti - maksimum naučnih dostignuća gospodina Dragana Veselinova su latifundije koje je preneo iz Argentine u Vojvodinu. Zaboravio je, pritom, da u Argentini možete da jašete dva dana, a da ne sretnete nikog, a Vojvodina je izuzetno gusto naseljeno područje.
Koliki je bio marksista Dragan Veselinov, a sad nije, student 1989. godine na predavanju pita: Gospodine profesore, u kapitalizmu je profit pokretačka snaga, a šta u socijalizmu, odnosno komunizmu koji vi zastupate treba mene, kao radnika, da pokrene da dam sve od sebe i da odradim određene poslove? E, moj kolega, orden rada, ovoliki orden rada sa zlatnim i, verovatno, srebrnim vencem.
Na kraju, politika partije Dragana Veselinova je već jednom bila na političkoj sceni Srbije, tačnije bila je u Vojvodini. Građani Srbije, narod Srbije je jugortom oterao sa političke scene.
Prema tome, ono što je jednom rekao gospodin Nikolić da će, ukoliko Dragan Veselinov nastavi onako, jednom ga izvesti iz sale za bradu, ne treba, gospodine Nikoliću, dve čaše jugorta i - on pobeže. (Smeh.)

Verujem da sada ovde imamo jednog bibliografa, jednog stručnog procenitelja mog naučnog rada, no vidim da on pamti moj rad od 1980. do 1989. godine. Koliko ste vi bili student? Devet godina. Ne bih ja o vama, ja više volim sa vašim predsednikom da razgovaram, to mi je mnogo zanimljivije. Šešelj poznaje finansije kao i njegov otac geografiju. Izgleda da je tu nastalo ujedinjenje znanja. Šešelj ovde nastupa i govori kako će sa ovim zakonom o izdavanju obveznica biti isplaćeni dečiji dodaci - četiri milijarde dinara, plus još nekih 260 miliona. Kako imate srca, Šešelju, da obmanjujete narod da je to moguće? Što to činite, uprkos izbornoj kampanji koja je krenula? Znate li vi šta je četiri milijarde dinara? Vi očigledno ne poznajete finansije. Ovde je Milačić. Znate li vi da je to 25% novčane mase u državi? Ko će da da 25% novčane mase za kupovanje državnih obveznica Srbije? Gde je taj novac? To je nemoguće.
Drugo, što vi hoćete da spasavate socijaliste od isplate njihovih dugovanja? Šta vi to radite? Dokle ćete vi njima da se ulizujete? Ja vidim da je to vaša politika, ali neće vas to spasiti. Oni će vas odbaciti i oni idu da vladaju bez vas. Njima ne treba ni Srpski pokret obnove, niti je potrebna Srpska radikalna stranka. Idu oni na izbore bez vas i pokušaće ponovo da naprave vladu. Kad vas socijalisti i julovci isisaju vi nećete biti dobri ni za reciklažni otpad. Nema od vas ništa. Da vam ukažem na jednu činjenicu šta vi radite? Obećavate roditeljima i njihovoj deci da će se isplatiti dečiji dodatak za dve godine unazad. Kako? Time što će se prodavati državne obveznice, gde će kupovati to i preduzeća i ta će preduzeća imati pravo da za jedan dinar otkupe dug od dva dinara. To je vaš predlog. Onaj ko je dužan Fondu za razvoj 100 miliona, ako otkupi obveznice za 50 miliona, isplatiće dug od 100. To je vaša politika. Šta ja tu mogu reći? Socijalisti uzimaju od Fonda za razvoj zajmove, a Šešelj im oprašta dugove. To je vaša politika i do toga će da dovede, to vi činite. Kad treba građanima prodati obveznice, on za jedan dinar može da plati dug od jednog dinara, a socijalista koji oduzima od Borke Vučić, iz Fonda za razvoj dug koji ne vraća, njemu će polovina duga biti oproštena. To vi njih pomažete. Kao što hoćete da imovinu koja je nacionalizovana 1945. godine prodate da bi se isplaćivao njihov dug od 1990. sada hoćete i druge dugove da isplaćujete tako što ćete im opraštati dugove. Oni moraju da podnesku ostavke za to. A vi biste to morali da znate.
Kad vi govorite o mom ocu, da vam ja nešto kažem Šešelju, greška je što vi to radite, velika greška. Ja sad prvi put doznajem da je vas otac učio geografiju, da vi to niste u školi učili. Za vas izgleda Srbija tamo gde je to vama otac kazao. Žao mi je, ali tamo gde ste vi govorili da je Srbija, tu srpskog naroda više nema. Moj otac je bio u Vojvodini, Srbi su se u Vojvodini obogatili dok je on tu bio i duplo ih je više, a tamo gde ste vi govorili da je Srbija, da je srpski narod, tamo je polovina srpskog naroda manje, žive po zgarištima i unesrećeni.
Ja ne tražim dokaz da sam Srbin. To ste vi tražili od Srpske akademije nauka i umetnosti. Međutim, predsednik, koga vi danas veoma poštujete, kog ste nekad besomučno i žestoko napadali, kazao je da je taj politički glas Srpske akademije nauka isto što i glas zemljoradničke zadruge, sećate se. To znači da biste vi mogli veoma lako da potražite dokaz o svom poreklu i u veterinarskoj stanici.
Jedini zakon koji ću ja danas podržati, to je zakon o osnivanju veterinarske stanice, da bi vam olakšao da dokažete svoje srpsko poreklo.

Odgovor na repliku, potpredsednik Vojislav Šešelj.

Dame i gosodo narodni poslanici, ne postoje u našoj zemlji dugovi političkih partija prema građanima, prema narodu. Postoje državni dugovi. Kako su nastajali ti državni dugovi, već sam o tome govorio. Ti državni dugovi moraju da se vrate. Mora da ih vrati bilo koja vlast, čak da je, ne daj Bože, nekada na vlast došla i partija Dragana Veselinova, ona bi to morala da vrati građanima (dobacivanje iz sale). Daleko bilo da dođete na vlast, slažem se Petričeviću, ali nije naš narod ni naivan ni glup i ne sekirajte se, ta vas nevolja sigurno neće snaći. Dugovi moraju da se vrate, a mi ih vraćamo na najracionalniji način, pošto je iznos veoma veliki - 4.260.000.000. Dugovi se ne vraćaju odmah nego se isplaćuje dug kroz obveznice na koje teče kamata na eskontnoj stopi Narodne banke Jugoslavije i čak 10% veća od nje. Ta stopa je 3% mesečno, koliko ja znam, da li je tako ministre finansija, znači, još 10% na to. To spasava obveznice od obezvređivanja. Odsad pa za četiri godine one imaju, prema ovoj stopi, istu vrednost. Firme koje duguju državi obavezali smo do kraja ove godine sa 20% njihovih dugovanja da prodaju robu za obveznice. Ogroman je broj firmi, skoro 400 i te robe onda ima dosta za taj iznos obveznica. Tačno je da su te firme u društvenom sektoru i da su uzimale zajmove iz Fonda za razvoj Srbije, da su neuredne u vraćanju tih zajmova. Ne možemo mi te firme sada da ugasimo zato što ne mogu da vrate zajmove. Mi ih moramo primorati popularnim merama da to vraćaju, a moramo ih i terati, s druge strane. Zato ovaj zakon sadrži i jednu pogodnost i jednu obaveznost. Pogodnost je što im se 50% otpisuje ako uzmu obveznice za svoju robu, a, s druge strane, obavezni su da to čine, pod pretnjom sankcija. To je suština.
Što se tiče geografije, moj otac je odlično poznavao geografiju i znao je gde je Srbija. Vaš otac, gospodine Veselinov, nije hteo ni da zna geografiju, nije hteo ni da uči. Njega ni Srbija nije interesovala, ni srpski narod. On je za sebe tražio feud gde će biti apsolutni gospodar i taj feud je pokušao da napravi u Vojvodini. Takvi kao što je vaš otac su upropastili i Srbiju i srpski narod. Vi ste stvorili osnovu, i AVNOJ-sku i po Ustavu iz 1974. godine, za razbijanje Srbije i srpskog naroda. Nisu zapadni Srbi krivi što su ostali van granica sadašnje Srbije, nego srpski izdajnici koji su se prodavali srpskim neprijateljima, kao što se vi danas prodajete. Svi srpski prijatelji vama su prijatelji i saveznici. Od njih primate nalog kako da delujete protiv sopstvenog naroda. Da li je to istina? I Havijer Solana, i Medlin Olbrajt, i Klinton i svi ostali, to su vaši prijatelji, vi po njihovim instrukcijama delujete.
Još jednu stvar da vam stavim do znanja. Srpska radikalna stranka ne služi nikome osim svome narodu i svojoj otadžbini, ali kad smo s nekim u koaliciji, mi smo korektan koalicioni partner, krajnje korektan. To vam mogu posvedočiti i socijalisti i julovci. Ubi Bože kakav ste vi koalicioni partner. O tome nam mogu posvedočiti i Mile Isakov i Nenad Čanak. Dakle, razlika je kao između neba i zemlje. Da li će ova koalicija i dalje biti zdrava i čvrsta ili ne, to uopšte ne zavisi ni od vas, gospodine Veselinov, ni od vaših stranih mentora. Niti vi nas možete da zavadite, niti možete da nas sukobite, niti možete da inicirate bilo kakav raskol u Srbiji, jer vi ste odavno pročitani.
Da li će snažna biti koalicija ili ne, to zavisi od naše uspešnosti. Koliko budemo uspešni, toliko ćemo ostati složni i solidarni. Narod će svima dati cenu, šta su uradili, koliko su doprineli. Stalno govorite o predizbornoj kampanji. Sve što radimo mi političari sračunato je da izazove određen efekat na sledećim izborima. Da, ali mi ozbiljni političari, koji ne krademo, koji ne pljačkamo, koji ne otimamo, kao ovi vaši kompanjoni iz Srpskog pokreta obnove u Beogradu, i oni vaši drugi kompanjoni u Novom Sadu, Kikindi, u Pančevu, gde god da ste došli na vlast vi ili vaši saveznici, svuda ste se obrukali, svuda ste pljačkali sve što vam je došlo pod ruku i ogadili se narodu Srbije.
Sada kukate i protiv saveznog Ustava. I on vam smeta. Do juče ste računali na izborima da ćete osvojiti 274% glasova. Takva su bila vaša istraživanja javnog mnjenja. Kada su tu dodaju i neki naši mali procenti, izađe do 283. Sada se bojite izbora. Sada se bojite ustavnih mogućnosti da ti izbori budu neposredni. Kukali ste do juče da vam ne vrede ništa izbori za Veće građana kada postoji Veće republika, kakvu god većinu da osvojite u Veću građana, ne možete to nadoknaditi u Veću republika. Pa sada vam pružamo šansu da osvojite većinu i u jednom i u drugom veću. Što se sada bojite izbora, što sada bežite, što sada najavljujete bojkote. Neće vas ni ovi vaši kompanjoni. Sve se raspada, propadoste, odoste. Gde odoste Rističeviću, nešto reče Rističević ode negde, nešto bezobrazno reče. E odoste, baš tamo odoste. E odoste, baš tamo odoste (smeh). Ne vredi, propadoste.

Ima reč narodni poslanik Jovan Đorđević, a neka se pripremi narodni poslanik Mita Avramov.

Poštovani predsedniče, uvaženi članovi Vlade, kolege poslanici, govorim kao radnik i poslanik Jugoslovenske levice. Govorim u ime ogromnog broja građana okupiranog grada Niša, čijom lokalnom samoupravom rukovode NATO plaćenici. Danas ću samo govoriti u vezi treće tačke dnevnog reda, a to je Predlog zakona o prodaji određenih nepokretnosti u državnoj svojini. Odmah su se sastali uslovi za donošenje ovog i ovakvog zakona. Razlozi su za to vrlo brojni, ali ću navesti najznačajnije.
Ovim zakonom se učvršćuje poverenje građana u institucije sistema i vladavinu prava u zemlji. Ovim zakonom se sprečavaju mahinacije sa poslovnim prostorom, pre svega u onim sredinama gde lokalnu vlast drže NATO plaćenici. Ovim zakonom se obezbeđuju neophodna sredstva u budžetu za finansiranje, obnovu i izgradnju zemlje, kao i program socijalne zaštite najsiromašnijih. Ovim zakonom se obezbeđuje racionalno korišćenje određenih resursa, kao i onih koji su u državnoj svojini, ali ih država ne koristi. Postavljam sebi, a i vama jedno pitanje, nudim moguće odgovore. Po donošenju ovog zakona, ko ovde gubi, a ko dobija? Na gubitku su svi oni koji žele haos u Srbiji, koji žele da Srbiju vide gladnu, siromašnu, opustošenu i okupiranu.
Dakle, na gubitku su neprijatelji našeg naroda, kako spoljašnji, tako i unutrašnji. S druge strane, dobijaju građani Srbije, oni koji drugu domovinu nemaju i koji svoju otadžbinu ne bi dali za šaku krvavih dolara. Mi znamo na čemu smo. Ne možemo se nadati ničem dobrom od onih koji su bacali bombe na našu decu. Naša snaga je u narodnom jedinstvu, a narodno jedinstvo svoj puni izraz dobija u Vladi narodnog jedinstva. Ova vlada se rukovodila izbornim statističkim procenama, oslanjajući se na sopstvene snage. Zakonski predlog koji je pred nama je novi mehanizam za korišćenje jednog malog broja dela naših velikih, a na žalost do sada neiskorišćenih mogućnosti.
Podsećam vas samo da Jugoslovenska levica u svom progresnom programu obnove i reforme odavno je participirala ovu mogućnost i na nju blagovremeno ukazala svim značajnim institucijama društva. Kao član Jugoslovenske levice zadovoljan sam što je programsko opredeljenje JUL-a prihvatila javnost. Međutim, ja sam zadovoljan kao građanin i kao radnik Niša, kada usvojim ovaj zakonski predlog, verujem da hoćemo, moći ću da se vratim uzdignutog čela među svoje kolege i među svoje nišlije, da ih pogledam u oči i da im kažem da sam i ja u Narodnoj skupštini glasao za bolje našoj deci i svima nama. Zahvaljujem.