Poslednji put Vas opominjem, pred oduzimanje reči, vratite se na temu koja je na dnevnom redu.

Možda je za Vas napad na Bujanovac (smeh u sali), samo se smejte, ako granata padne, ne daj Bože na Čovićev pres - centar, tad ćete me optužiti da sam ja znao za napad ili naredio isti. Gospodo, vaši lideri su za vreme bombardovanja Srbije bili pod suknjom Madlen Olbrajt, šta su tamo našli, ne znam, a šta ćete naći sada, kada se sakrijete kod Pauela ... čućete vrlo brzo.

Gospodine Janjiću, mada imam utisak da deo poslanika zabavljate, ipak moram da Vam oduzmem reč, jer zaista ste preterali. Molim Vas da napustite govornicu.

Možete da mi oduzmete reč, jer nemam više razloga da pričam.

Kršenje Poslovnika? Replika sopstvenom poslaniku? (Obraća se poslaniku Gordani Pop - Lazić, koja traži reč.)
(Gordana Pop - Lazić, sa mesta: Imam pravo na repliku, tražim repliku u vezi sa članom 100. Poslovnika. Replicirala bih i gospođi.)
Kojoj gospođi? Replika na od pre 15 minuta? Žao mi je, ne mogu Vam dati reč.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, braneći Zakon o informisanju, brani se period naše istorije, kada se u Srbiji branila čast i dostojanstvo. Zašto je taj zakon imao za cilj da sačuva minimum dostojanstva za svakog čoveka - dinamika i brzina pribavljanja opravdanja za izrečene nebuloze je terala novinare, izdavače, da drugačije cene čoveka.
Ukidanjem zakona se otvaraju vrata svim željama, da trač, neistina, može da se reklamira na jedan lak i profitabilan način. Danas u našoj zemlji sredstva informisanja su zauzela samo drugu stranu sveta, a ovacije su ostale iste. Ništa se ne menja u odnosu na prethodne uređivače, protiv kojih smo se mi radikali borili. Informisanje je projektovano i već transformisano u skladu sa idejama zapadne alijanse, ali bez odgovornosti.
Prva i druga faza sistema informisanja u našoj zemlji je predstavljena u maniru - šta vi Srbi znate o toj nauci? Valjda smo mi ti koji sve znamo i treba da vas bolje edukujemo, i tada je sve završeno. Naši repetitori, naši objekti, sve što je predstavljalo i samo - "I" od sistema informisanja je srušeno, spaljeno i uništeno.
Čudi me da od naših novinara nikada nigde niko nije branio kao čin dobre volje sve to ili na neki drugi način isticao. Danas u svetu informatike, kada smo i mi izvukli svoje antene, dešavaju se čudne ideje. Na Fruškoj Gori se više ne čuje ni jedna naša radio stanica, a zašto i da se čuje? Strani izveštači uglavnom imaju prednost. Eto, tako sada izgleda taj naš prostor gde su DOS i novinari krivi za to. Dnevni listovi, svoje sadržaje troše na bivši režim, a šta je činiti danas ili sutra, o tome ni reči. Valjda će i to biti jedan deo naše istorije, izdržaćemo mi kao narod to. Glasaću protiv Zakona o javnom informisanju.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.
(Iz sale se čuje dobacivanje narodnih poslanika: nemamo kvorum, utvrdite kvorum.)
Da utvrdimo kvorum?
Idemo na utvrđivanje kvoruma. Molim službu da pozove narodne poslanike za svaki slučaj, a sada da idemo na utvrđivanje kvoruma.
Molim da ubacite kartice u svoje poslaničke jedinice.
Teško je utvrditi kvorum kada poslanici stalno ulaze. Ja vas molim da zauzmete svoja mesta, pa da utvrdimo da li imamo kvorum za rad.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo da nastavimo sa radom po ovoj tački dnevnog reda.
Kao što sam rekao, reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, suočeni smo sa parlamentarnom opstrukcijom poslanika DOS-a, jer od 176 poslanika redovno ih je 50 ili 60 u sali, a ostali su negde i zabavljaju se, drugačije provode svoje vreme, tako da imamo česte prekide ove sednice jer nemamo kvorum.
Par poslanika DOS-a dobacuje "tema" i "vreme", a ja vam preporučujem da naučite još nekoliko reči, to nije tako teško, samo malo vežbajte.
U Nišu izlazi jedan dnevni list, sedam, osam televizijskih stanica ima i verovatno desetak radio stanica. Gostovali su gospodin Batić, gospodin Žarko Korać, lideri ostalih političkih stranaka kao što je Perišić, Đinđić i ostali. Za to vreme sam se naslušao svačega i ni jedan od tih medija, niti glavni i odgovorni urednik nisu bili kažnjeni, a primenjivao se Zakon o javnom informisanju. Gospođa iz Požege kaže da su ciljevi zakona bili da informisanje bude pravovremeno, objektivno, nepristrasno, ali, kako ona kaže, u primeni tog zakona nije bio takav slučaj, nego su mediji kažnjavani zbog takvog rada. To što vi mislite da nije bio takav slučaj, ne znači da je zakon loš, već da je primena bila loša. Reću ću vam nešto zbog čega, za samo taj slučaj, treba zadržati Zakon o javnom informisanju. U Nišu je pre par godina u dnevnom listu "Niške novine" objavljen članak u kome novinar piše da je tada, pre 16 godina, došlo do zamene beba u porodilištu i da sada 16-godišnju devojku čuvaju ljudi koji nisu njeni roditelji. Navodi se puno ime i prezime te devojke, ime njenih roditelja i ime onih koji smatraju da su roditelji. Posle toga ide odgovor, a onda ponovo i nastavlja se čitav feljton. Zamislite kako se osećala ta devojka, kako se ona sada oseća, da li i sada sumnja da su to njeni prirodni roditelji ili su to roditelji koji su je usvojili. Da zlo bude gore, niko zbog toga nije odgovarao. Da je novinar proverio informaciju, a imao je vremena, ne bi objavio tako nešto. Potpuno je sada deplasirano da ona tuži te novinare, da ide svojim redovnim postupkom i redovnim tokom. Pre same NATO agresije u "Dnevnom telegrafu" objavljuje se članak - "Šta poneti u atomsko sklonište?" Onda se građani plaše, pošto šest meseci neće da izađu iz skloništa, pa kažu, ponesite masku koja će vas štititi od otrovnih gasova i radioaktivnog zračenja, ponesite hranu za šest meseci, ponesite vodu itd.
Gospodine, već ste u godinama kad možete još neku reč da naučite.
Sve to vreme Zakon o informisanju se primenjivao samo na najdrastičnije slučajeve.
Ukoliko je to bilo ugrožavanje slobode izražavanja, onda zaista ovde neko nešto ne razume. Ja ne bih mogao da shvatim da neko iznese takvu laž i da zbog toga niko ne odgovara. Sada pretpostavljam da će, posle najave novog ministra za informisanje, neki mediji u Nišu biti zatvoreni, biće ugašeni, a za svo vreme primenjivanja ovog zakona toga nije bilo.
Na kraju, danas često viđam u ovoj skupštinskoj sali Zorana Živkovića, sadašnjeg ministra savezne policije i njegovu suprugu, za koju čujem da je sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo. Možda zbog toga ovaj zakon nije dobro napravljen, jer to što ste najbolje imali i najpametnije među vama, sada je on ministar policije.
Očekujem da ovih dana on dovede i decu ovde. Malo je samo on i supruga. Treba svi da dođu ovde. Možda vam oni pomognu da napravite jedan dobar zakon o informisanju.

Hvala. Ima reč narodni poslanik Zlatan Jovanović, a sledeća je narodna poslanica Goradana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, u obrazloženju ovoga predloga, u tački 3. stoji - "predviđa se primena odgovarajućih odredaba tog zakona, do donošenja novog zakona, koje se odnose na način ostvarivanja sloboda i prava u oblasti javnog informisanja i vođenja registra javnih glasila". Ovo upravo govori i dokazuje ono što su juče poslanici SRS-a uporno tvrdili, da aktuelna vlast nije spremna za vršenje vlasti. Priča se ponavlja, ukida se jedan zakon, a drugi nije pripremljen. Taman i da niste do izbora obećavali narodu promene preko noći, imali ste četiri puna meseca i mogli ste za ta četiri meseca da donesete nešto više od onog zakona o amnestiji od devet članova. Ili niste sposobni za vršenje vlasti ili još niste svesni da vi vršite vlast.
Predlažete ukidanje jednog dobrog zakona, a zauzvrat ne nudite ništa. Voleo bih da nam predlagač ovog zakona objasni na koji način će se ubuduće zaštititi časni i pošteni građani ove zemlje od kleveta, laži i dezinformacija koje su, do usvajanja Zakona o informisanju 1998. godine, svakodnevno plasirane sa većine medija, pogotovo i sada opozicionih dnevnih listova. Kažu da je objavljivanje dezinformacija isto kao kada bi se sa vrha Beograđanke prosuo džak perja u beogradsku košavu. Demantovati dezinformacije isto je kao i sakupiti svo perje po Beogradu.
Gospodo iz Vlade, odnosno vlasti, objasnite građanima Srbije kako će to perje sakupljati u narednom periodu, kada ovaj zakon ukinete. Sa druge strane, činjenica je da su mediji u Srbiji danas uglavnom pod kontrolom aktuelne vlasti i da su svi naklonjeni toj aktuelnoj vlasti. Ministar reče da je u prethodnom periodu bio medijski mrak. Da vas samo podsetim, u tom medijskom mraku većina dnevnih listova i ogromna većina elektronskih medija u Srbiji, bila je pod kontrolom tadašnje opozicije, a današnje vlasti. Danas, kada Srbijom vlada demokratija, nema nijednog opozicionog lista, nema ni jednog opozicionog medija. Svi su pod kontrolom vlasti. Međutim, bojim se da će podrška koju danas imate od medija vrlo brzo izostati ako nastavite da radite kao što ste radili do sada, kao što ste radili u prethodna četiri meseca, i da ćete vrlo brzo upravo vi vratiti ovaj zakon iz 1998. godine u ovu skupštinu i u javni i politički život Srbije.
Na kraju, dame i gospodo, ukidanjem Zakona o informisanju, vi danas ukidate odgovornost medija, urednika i novinara za posao koji rade, a koji ima izuzetan uticaj na ukupan život našeg društva. Ja moram, na kraju, da iskoristim vreme, obzirom da imam vreme, da gospođi iz Požege, istine radi, kažem par rečenica. Prvo, Televizija Požega nije nezavisna televizija i nije bila ni tada kad se ovaj događaj desio. Televizija Požega je javno preduzeće, lokalno. Znači, pod kontrolom lokalne vlasti. Tada je na vlasti bila tzv. Koalicija "Zajedno", danas ne znam više ko je. I tada, a i danas, ta televizija treba da služi interesima svih građana Požege, a ni tada, a ni danas ona to ne čini.
Drugo, istog dana kada se taj događaj desio u Požegi, demokratija o kojoj gospođa govori...
(PREDSEDAVAJUĆA: Molim Vas da se držite dnevnog reda.)
... je bukvalno demolirala prostorije Opštinskog odbora SRS-a u Požegi, iako niti inspektor koji je tamo bio, niti ministar Marković, ne pripadaju SRS-u.