O ulozi i odgovornosti medija za protekli period mislim da bismo zaista morali poduže sedeti ovde i naravno da bismo imali potpuno različita mišljenja, to je jasno. Ono što je krenulo kao ratno-huškačka mašinerija, zamišljena u glavama tadašnje vladajuće koalicije, zapravo prvo usamljene partije, pa posle crveno-crne koalicije, to je primenu svoju našlo i operativno razrađivano u velikim državnim medijima, među kojima naravno program RTS-a nije imao premca.
Pošto je ovde više puta pomenuta zapravo i uloga i položaj malih, lokalnih, varoških, kako reče moj kolega poslanik iz Sombora, odakle dolazim i ja, dakle tih malih, lokalnih medija, koji su uglavnom nosili teret situacije i bili pod udarom Zakona o informisanju, prosto da ne ostane nedorečeno da li Zakon o informisanju treba uopšte da postoji nakon njegovog ukidanja ili ne, to je tema za sebe, ali šta njime treba da bude uređeno, to je dobronamernima potpuno jasno. Najmanje što treba samim zakonom da bude uređeno jeste ono što je bilo uređeno ovim, a to je ispod žita skriveno, dakle direktno uređivačka politika i to je zakon koji je kao projektil bio usmeren na one medije koji su potpuno drugačiju sliku stvarnosti davali od RTS-a, a pošto je na velikoj televiziji državnoj, odnosno udarnim informativnim emisijama bilo sve osim informacija, bila je neka alternativna stvarnost, neka iluzija da smo svi poželeli da živimo u toj Srbiji koju smo gledali u dnevniku RTS-a, stoga su naravno građani prosto težili informacijama iz svih onih medija koji su bar objektivno informisali. U te medije prvenstveno spadaju lokalne kuće. Iz jedne ja dolazim. Ja sam vrlo kratko tamo, malo više od pola godine. Radi se o Informativnom centru u Somboru, koji je pod svojim okriljem donedavno imao radio stanicu, novine i nedeljni list.
A za male varoške, kako kaže moj kolega poslanik iz Sombora, za male sredine, a pogotovo štampani listovi, jesu tradicija. "Somborske novine" izlaze već više od dve decenije. Izlaze jednom nedeljno. To je mala informativna kuća koja je prosto rado viđen gost jednom nedeljno u kući Somboraca. Dva puta su tužene po Zakonu o informisanju. Kada se uzme u obzir koliki budžet ima jedna lokalna medijska kuća, bez obzira da li se radi o novinama ili radiju, onda se te zakonske kazne, kada se na njih primene, od njih se prosto očekuje da izricanjem i naplatom tih kazni zamre i sama informativna kuća. Da ironija samog zakona i njegove primene na "Somborske novine" bude veća, prvu tužbu izrekao je, zapravo pokrenuo je zaposleni u samoj kući. To je zapravo i presedan, da bi taj isti čovek kasnije osvanuo kao glavni i odgovorni urednik fantomske televizije tzv. STV, Somborci su je prozvali "Ružica", televizija koja je osvanula na mesec i po dana usred kampanje pred ove izbore. Pitam se, tvrdim, bez dozvole, sa vrhunskom opremom koja je nestala preko noći nakon njenog gašenja.
Druga kazna izrečena je nakon procesa, koji je upravo moj kolega, u čijem pokretanju je učestvovao i moj kolega i prosto bi sada bilo u redu da, s obzirom na našu odgovornost prema Somborcima i ljudima iz tog kraja i šire, ipak kažemo ko je i kako zastupao ovde interese građana iz naših gradova, iz naših sredina. Taj udar na Informativni centar u Somboru bio je izuzetno opasan i bukvalno je pretio opstanku, jer je funkcionisanje dovedeno u pitanje, zbog ogromne kazne koja je izrečena. Što se tiče pokretanja sudskih postupaka...
(Predsednik: Molim vas za malo tišine. Vreme.)
... i izricanja kazni i po nekim drugim tužbama, iza nekih drugih političkih opcija, verujte da i za to imam primere. Ne želim da zloupotrebljavam vreme, ali su se neke sudije veoma časno pokazale odbivši neke tužbe ili izrekavši u korist druge strane.
