Gospodine poslaniče, ja Vas molim da se vratite na temu, ne govorimo o uređivačkoj politici, govorimo o taksi, o ukidanju takse. Budite ljubazni.

Sadašnja televizija se pretvorila u sredstvo medijske pripreme za progon političkih neistomišljenika. Novinari su postali i tužioci i sudije, čak i policajci. A ne prenosioci vesti, pa umesto da Vlada ponudi program, kakva televizija treba da bude, kako da se finansira, ona obećava, ona izvršava svoje predizborno obećanje, ne vodeći računa o posledicama toga ili je možda svesna tih posledica. Ukidanjem postojećeg načina finansiranja, sledi dalja erozija televizije. Neće biti novca za pravljenje programa, doći će do smanjenja broja zaposlenih, jer će njihovo finansiranje biti teško ili nemoguće i naravno, sledi dalja instrumentalizacija nacionalne televizije.
Kažem, nacionalne televizije, jer mnogi ne shvataju karakter RTS-a. Ona treba da informiše građane Srbije o pitanjima i problemima koji imaju državni karakter, o radu državnih institucija, relevantnih faktora, a ne da gro vesti čine informacije koje nemaju nikakvu ni državnu, ni političku težinu, ali su u funkciji politike Vlade ili DOS. Kao, to je slučaj sa udruženjem građana "Otpor", koje je ne znam čime zaslužilo toliku milost televizije. Dakle, iz svega navedenog, vidi se da se televizija uništava ili je već uništena tehnički, programski i sadržajno. Nacionalna televizija je u takvoj situaciji da bi joj pored stalnih izvora finansiranja, kao što je bila taksa na električno brojilo, trebalo dati i dodatna sredstva da bi se osposobila i uredila da bude i radi kao državna i nacionalna televizija.
Umesto toga televiziji se ukida izvor finansiranja. Nova sredstva za njen rad nisu obezbeđena, a ne postoji ni koncept nacionalne televizije - kakva ona treba da bude. To nije dobro ni za državnu televiziju, ni za državu Srbiju, njene građane, a ni za sistem informisanja koji postoji.
Televizija i zaposleni zaslužuju bolju sudbinu od ove koju joj je namenila Vlada Republike Srbije. Zato ćemo mi glasati protiv ovog predloga zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, nesporno je da je taksa iz koje se finansirala Radio televizija Srbije bila već u ovoj skupštini i pred ovim parlamentom na dnevnom redu. Iz poznatih razloga, prekida rada ovog parlamenta i raspuštanja, taj zakon nije tretiran i nije doneto adekvatno rešenje.
Pred nama je ponovo Predlog zakona ne u onom obliku već samo u delu ukidanja pet članova koji regulišu pitanja takse na električno brojilo, i potpuno se slažem da je on u većem delu bio nepravedan prema pojedinim korisnicima koji su imali brojilo a nisu imali mogućnosti ili nisu imali prijemnik preko koga bi mogli da prate radio televizijski program.
To je sigurno i deo ove agresije koja je učinjena u 1999. godini na našu zemlju, jer su mnogi predajnici srušeni, oštećeni i stavljeni van funkcije i sa tim se suzio prostor praćenja Radio televizije Srbije. Znači, nije sporno da se ovakav način finansiranja ukine. Mislim da je ovaj drugi način, kako je to obrazložio uvaženi ministar, takođe nepravičan, jer se budžet puni i finansira u najvećem delu iz takse, odnosno ne takse nego poreza na promet koji plaćaju svi građani ove zemlje.
A, pošto je locirana ova stavka za finansiranje RTS-a, koliko smo čuli na Odboru za kulturu, u tekućoj budžetskoj rezervi, koja u ovom periodu od tri meseca treba da ima oko 210 miliona dinara na raspolaganju, ali to nisu sredstva koja se koriste isključivo za ovu namenu, već i za druge nepredviđene namene koje se pojave u potrebi, a nisu predviđene privremenim budžetom a ni stalnim budžetom.
Podvukao bih još jednu stvar. Kako donosimo ovaj zakon i donosimo ove druge zakone po hitnom postupku, gde se stavljaju van snage i ovaj zakon, onaj od juče, a i u petoj tački dnevnog reda će biti Zakon o informisanju koji se takođe stavlja van snage, ne razumem zašto po hitnom postupku nismo stavili na dnevni red budžet Republike Srbije, najveći zakonski akt u ovoj sferi finansiranja, gde bismo mogli onda i decidno da kažemo koliko je sredstava i potrebno i koliko je budžetom predviđeno za sufinansiranje RTS-a.
Ranijom taksom se finansirala ne samo RTS. Finansirala se i prenosna tehnika, finansirale su se i lokalne radio stanice koje su preuzimale programe Radio Beograda i bile u zajednici radio stanica. Taj deo sredstava se nigde ne pominje u obrazloženju i predlogu uvaženog ministra.
Takođe nije rečeno iz kojih će se sredstava nadomestiti ono što je bilo predviđeno ovim zakonom do sada, a to je izdvajanje od 1,5% za finansiranje kinematografije, a u saradnji sa Ministarstvom kulture, gde se ugovaralo i radilo na finansiranju tih projekata.
Prema tome, to su neke stvari koje su nedostaci ovakvog načina donošenja ovog propisa. Mislim da je Vlada uzela na sebe veliku obavezu da sve ove probleme mora u narednom periodu da razrešava.
Ne bih se složio da u RTS-u, ovako paušalno izrečeno, ništa nije valjalo u prethodnom periodu. Molim vas, ima stvari koje se tiču informativnog programa, ali ima i drugih poslova koje je obavljala RTS na izuzetno kvalitetan i častan način, dobijala međunarodna priznanja i međunarodne nagrade i kada je u pitanju obrazovni program i kada je u pitanju igrani program i kada su u pitanju TV serije. Mislim da je tu angažovan jedan značajan broj umetnika i radnika u kulturi, koji su stvarali ove programe i kreirali ne samo radnici televizije.
I, još jedna stvar koja je vrlo važna. U radio televiziji, kada se tiče Beograda, ima negde oko 7.900 zaposlenih, prema informacijama sa kojima raspolažem. Veliko je pitanje na koji će način biti isfinansiran taj deo, a takođe u okviru RTS-a je i Televizija Novi Sad. Tu su i druge lokalne mreže, lokalnih televizija.
Prema tome, sve to treba imati u vidu kada se razgovara o novom zakonu, kada se razgovara o načinu finansiranja i sigurno je da smo imali prvo budžet i stavku, Predlog zakona, da bi daleko bolje razgovarali o ovom zakonu. Hvala, gospodine predsedniče.

Reči ima narodni poslanik Predrag Mijailović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kod nas u Užicu kažu "ko čeka, taj dočeka". Ja sam čekao i dočekao, jer sam ja jedan od onih poslanika koji su 1993. godine  glasali da se ovaj zakon ne donese (smeh u sali).
Tada su Zakon doneli SPS i radikali, 1993. (Smeh.) E, to što ti malo ne pročačkaš uši i ne čuješ ja nisam kriv (obraća se nekom od poslanika). Vreme je mnogo učinilo, možda je tvoj tata bio u parlamentu tada. Što niste čuli to je vaša stvar.
Sada sam dočekao da glasam da se ovaj zakon ukine. Jer, ovaj zakon je bio štetan pre svega za televiziju, odnosno za našu nacionalnu televiziju. Pare za tu nacionalnu televiziju nisu išle od pretplate, jer da su išle mi bi imali danas i savremenu opremu. Naši radnici u televiziji bi imali bolje plate.
Ali, imala je štetu elektroprivreda jer je zakonodavac tačno znao da te pare treba da prikupi, i obezbedio se kroz član 33. da se obavezno mora to prikupiti a ko ne da pare, iz elektroprivrede da uzmu i bila je određena normalno kazna. Pogledajte član 33. Znači, imala je štetu i elektroprivreda ukoliko nije mogla da prikupi pare od TV pretplate, odnosno od brojila.
Ali, vi ćete ovde reći - pa šta je dve i po marke po jednom brojilu. Kada uzmemo 33 miliona i 300 hiljada brojila koja se nalaze u Srbiji, van Kosova i Metohije, i kada pomnožimo 2,5 marke dolazimo do osam miliona maraka, što puta 12 izinosi 96 miliona maraka godišnje. Da ne kažemo za sedam godina koliko je to. Pomnožite. To je 700 miliona maraka.
Gde su te pare? Te pare su otišle sigurno u biznis, ali čiji i u ime koga. Otišle su u privatne ruke ili su otišle za stanove pojedinih ljudi koji su bili privilegovani. A, šta mislite da su te pare obrtane, recimo da su date za poljoprivredu ili za neku drugu profitabilnu granu - šta bi danas imali.
Ja kažem da ovaj zakon, odnosno ukidanje ovog zakona jeste početak uklanjanja onih zakona, koji su od 1945. do 2000. godine doneti. Zato je na DOS-ovskoj vladi da sve te nepravde ukine i ovo je samo jedan simboličan početak, ono što je DOS-ovska vlada obećala da uradi narodu, da skine ranije neopravdane zakone i da ubuduće, ako se donesu zakoni, da se ti zakoni poštuju i novac koji se ubira od tih zakona, da ide onima kojima je namenjen. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Poštovani narodni poslanici, ovo je već drugi predlog zakona, koji nam nudi Vlada Republike Srbije, kojim se ukida prethodni zakon, a ne daju se nova rešenja, odnosno novi predlog zakona, koji bi funkcionisao umesto starog zakona.
I kažem vam, verujte nam na reč, donećemo bolji zakon, treba sačekati mesec - dva, tri, šest meseci, i to će biti evropski zakoni, zakoni koji će zadovoljiti sve kriterijume, a dotle nam verujte na reč. Ne možete nikome verovati na reč. Umesto starog zakona, mora se predložiti novi zakon.
Ministar reče u obrazloženju da se mora krenuti bukvalno od građenja nove televizije. Slažem se, staru je spalio vaš Maki, i bukvalno moramo početi sa građenjem nove televizije. To je jedan paradoks. Čovek koji na demonstracijama spali sliku ministra Batića bude privođen, a onaj ko spali televiziju, ili narodnu skupštinu, on postaje nacionalni heroj.
Kako se do sada naplaćivala pretplata za televiziju - tako što je uz račun za utrošak električne energije pisao i određeni iznos koji se odnosio na TV pretplatu. Jedan isti čovek, inkasant, je naplaćivao troškove i za utrošenu električnu energiju i za TV pretplatu. Jeftinijeg načina za naplatu nema. Cena TV pretplate je prema režimskom listu "Politika", danas možete da je pročitate, 61 dinar i 21 para. Da li je to mnogo ili malo, može se diskutovati. Pretplata je vezana za cenu koštanja 100 kilovat časova struje, obračunate u skupljoj zimskoj tarifi, i u tom grmu i leži zec.
Pošto nameravate da enormno povećate cene struje, tako obračunata TV preptlata bila bi takođe enormna. Ministar finansija će to bolje izračunati od mene. Nije to tri puta po 25, pa da prosto izdvojimo 75%, nego kad se doda ona nova zimska tarifa, na kraju godine, to bi negde zbirno gledano, uvećanje na uvećanje, bilo oko 190% povećanja cene struje. Zaista, u takvim uslovima bi TV pretplata bila ogromna.
I to nije do kraja. Vi računate da ćete cenu struje povećati do iznosa 5 - 6 pfeninga po jednom kilovat času. Ako tako bude, ja bih više voleo da plaćam TV pretplatu na ovakav način, nego da plaćam struju koja će koštati toliko da ne može da je plati niko od prosečne plate.
I moj prethodnik, poslanik SPO-a, maločas je bio za govornicom, reče da je to dve i po marke. Ali pazite, ako je dve i po marke cena TV pretplate, kako biste platili struju 300 - 400 maraka, a neminovno je, i rekli ste i sami, da ćete tako povećavati cenu struje, dok ne dođe do evropske cene struje, a znate kolika je ona, od tri centi, do pet ili šest pfeninga. To su upravo razlozi zbog kojih DOS podnosi ovaj predlog zakona, da se sakrije nešto što će se vrlo brzo desiti.
Ja vam zameram, čitao sam u štampi, pre izbora govorili ste - imamo spremljen paket zakona, 100, 200, 300 zakona. Sada tražite pardona i tražite malo vremena. Podnesite odmah. Da se razumemo, SRS će glasati za ovaj predlog zakona, jer smo i mi taj predlog zakona podnosili, kako reče naš zamenik šefa poslaničke grupe, u dva navrata, ali su naši razlozi sasvim drugačiji. Nisu da se nešto sakrije.
Ja se zahvaljujem i poslaniku SPO-a, koji je govorio pre mene, što je potvrdio moje reči da je pretplata negde oko dve marke mesečno sada. Hvala.

Ima reč poslanik Predrag Mijailović.

 Moram kolegi iz SRS da kažem, uvek sam bio principijelna opozicija i nikada nisam ušao u vlast. Onog momenta kada je kum ušao u vlast, tog momenta sam ja izašao iz SPO-a, 1993. godine, na kraju. A sada DOS-ovska vlast, kao što vi kažete, već  unapred razmišlja da ne bi narod oglobila, jer sutra kada bude povećanje cene električne energije neće se linearno povećavati televizija. Znači, mi razmišljamo šta treba da se uradi, a da li će biti povećanja cena ili ne, to nije moje, nego je stvar Vlade.