Dame i gospodo narodni poslanici, 15. jula 1993. godine donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radio-televiziji, kojim je uvedena taksa na brojilo, kao poseban vid finansiranja Radio televizije. Tadašnji ministar informisanja, gospodin Milivoje Pavlović, rekao je da postoje dva cilja za donošenje tog zakona. Jedan je da se unapredi rad RTS-a. Kako je unapređen, svi smo imali prilike da vidimo. Drugi je da se to učini na način koji je funkcionalniji, racionalniji i pravedniji od dotadašnjeg. Naravno, da su i jedan i drugi cilj bili prazna demagogija. Pri tome je gospodin Pavlović rekao da se predlaže jedan model koji se tada, navodno, koristio u Grčkoj, gde je taksa bila 7,5 maraka. Jedino je gospodin Pavlović u tom momentu zanemario da je prosečna plata u Grčkoj tada bila preko 1.500 maraka, a da smo upravo tada bili na pragu galopirajuće inflacije, i da je vrlo brzo nakon toga prosečna plata u Srbiji bila 7,5 maraka.
Sticajem okolnosti, za istom ovom govornicom, kao poslanik, tada sam se protivio donošenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio televiziji, odnosno uvođenju takse na brojilo. Upravo iz ovih razloga koje je danas pomenuo gospodin Đelić. Radi se o nečemu što je i neprirodno i nepravično. Radi se o zakonu koji je odmah bio u koliziji sa odredbom člana 12. stav 3. Ustava Republike Srbije i sa odredbom člana 34. stav 1. Ustava Republike Srbije. Radilo se o zakonu koji je odmah bio u koliziji sa Zakonom o obligacionim odnosima, koji predviđa načelo uzajamnih davanja. Nešto možete da kupite i da platite. Ali ne može niko da vam nametne da vam nešto proda, ako vi to nećete. To je elementarno načelo u Zakonu o obligacionim odnosima. Konačno, bio je u koliziji sa tada važećim Zakonom o elektroprivredi, sa članom 27. tadašnjeg Zakona o elektroprivredi.
Prema tome, ovim se samo ispravlja jedna od brojnih zakonskih nelogičnosti, i upravo ova dva razloga koja su pomenuta, da je to neprirodno i nepravično, očito postoje do danas, iz prostog razloga što ima ljudi koji nemaju TV prijemnike, koji ne mogu iz ovih ili onih razloga da prate TV program ili neće da prate program, a ima koji imaju po pet TV prijemnika, satelitske antene i ko zna šta sve. Sad, stavljati i jednog i drugog i nametati im obavezu da plaćaju istu taksu na brojilo, odnosno TV pretplatu, zaista zvuči apsolutno nelogično.
Ovde, na žalost, ponovo slušamo ono što se slušalo juče. Ponovo se ispredaju i povodom ukidanja takse na brojilo, priče o patriotima i izdajnicima, o Medlin Olbrajt i Havijaru Solani. Gospodo, nemojmo to stalno potencirati. Slučajno je ovaj ministar za vreme NATO intervencije bio svih onih tri meseca u svojoj kući, sa svojom decom, svakog dana pisao krivične prijave, za razliku od vas, protiv komandanata NATO avijacije, koji su bombardovali i civilne ciljeve i činili ratne zločine. Slučajno je ovaj ministar podnosio, za razliku od vas, krivične prijave i protiv Adema Demaćija i protiv Hašima Tačija, ali tadašnji tužioci na to nisu reagovali. Apelovao bih da se stvarno koncentrišemo na ukidanje takse na brojilo. Drugo, može se naravno koristiti skupštinska govornica za sticanje političkih poena, ali se oni ne mogu sticati tvrdnjom da nešto ne valja, a onda glasanjem za to što ne valja. To nigde još u parlamentarnoj praksi nije postojalo.