TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 13.02.2001.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vesić i Nikolić, molim vas da prekinete sa razgovorom.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Saobraćajna nesreća se dogodi čoveku koji je vozio i on bude osuđen, a nema umišljaja i radi se o nehatu.
Znači, u tom slučaju njega identifikovati i upoređivati sa jednim kriminalcem koji je počinio teže krivično delo. Zbog toga je šteta što ovde nije ministar pravde, gospodin Batić, da da objašnjenje i obrazloženje u kojoj državi na Zapadu imamo ovakvu situaciju, kao što se to predviđa u ovom zakonu. Nigde na svetu nema da jedna kuvarica ili jedan čovek čuva bivšeg predsednika Republike. Ukazaste malopre, prethodnik, jedan od kolega koji je govorio, pomenuo je Ivana Stambolića. Tačno je to, ali to treba da nam bude opomena. Dame i gospodo, treba da se čuva neko ko je bio suveren jedne države. Prema tome, to je razlog i povod zbog čega ovde treba povesti računa i ovo krivično delo koje se stavlja na teret, eventualno i koje se predviđa kao nekakvo krivično delo, apsolutno ne bi trebalo da ostane u zakonu. Trebalo bi to da se briše. Zbog toga je šteta što ministar pravde nije ovde, da nam kaže u kojoj zemlji je on ovo proučio, iz uporednog prava izvukao i prezentirao narodnim poslanicima, da narodni poslanici budu informisani, da shvate i da im bude objašnjeno da je to tako, recimo i u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Americi itd. Hvala vam.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, za mene je sad zadovoljstvo da se ministar Batić vratio. Taman smo se uplašili da ćemo bez njega raspravljati i o ovoj tački dnevnog reda, kao i o sledećoj, o kojoj je izvestilac ministar Batić, koji inače sve vreme dobacuje poslanicima dok izlažu svoje stavove o predloženim zakonima. Meni to ne smeta, vi ministre možete to da nastavite i ovog puta, kao i jutros, ne samo meni nego srpskim radikalima. Ovo je ono što smo očekivali. Ovaj zakon je, takođe, i u markentiškoj i u vašoj obaveznoj ulozi danas na ovom vanrednom zasedanju. Markentiškoj zbog toga što ste ovde samo trebali da napišete da ovo nije Zakon o izmenama i dopunama Zakona o posebnim pravima predsednika Republike, nego zakon koji se odnosi na Slobodana Miloševića. On je ovde, koliko smo mogli da razumemo i iz vaših reakcija sa mesta, a očekujemo i takve reakcije i za skupštinskom govornicom, sasvim sporedna stvar. Govori se o Slobodanu Miloševiću i govori se o činjenici da je i sam premijer Đinđić, na sednici na kojoj je podneo tzv. ekspoze, govorio o tome da će na prvoj sledećoj sednici Vlada odmah da reaguje, resorno ministarstvo, i da uskrati ta famozna prava predsednika Republike. Zamenik predsednika poslaničke grupe naše stranke, gospodin Tomislav Nikolić, koji inače treba edukativno da deluje na sve vas iz DOS-a, i na nekima se i primećuje da se popravljaju polako, i celog jutra vam upućuje zaista lepe savete, vam je rekao da naša poslanička grupa nije posebno zainteresovana za ovaj zakon, iz prostog razloga što mi nismo imali predsednika Republike, odnosno njegov izbor nije priznat 1997. godine. To što ste dobacivali tom prilikom i tako reagovali, samo govori o vašem moralu i onome što pričate juče, a govorite danas sasvim drugačije, jer sami znate da ste i vi pojedinačno te 1997. govorili o činjenici da je dr Vojislav Šešelj zaista i pobedio na izborima za predsednika Republike.
Radi se o tome da ovde nema ničega što je drastično promenjeno, a što je po bivšem zakonu imao predsednik Republike, osim što mu je onemogućeno da koristi službeni automobil sve vreme kada on to hoće, kada poželi, osim toga što sa ovim zakonom, koji vi menjate i nama predlažete, ministar unutrašnjih poslova ne želi da ima ništa, i osim toga što se broj zaposlenih menja. Stoji tu da je razlog za to donošenje po hitnom postupku, i to je taj marketinški deo, to ste vi obećali, i premijer Đinđić, ali stoji da finansijska sredstva za sprovođenje zakona ne treba dodatno obezbediti u budžetu. Međutim, način na koji vi donosite, kroz ovako hitno sazvane vanredne sednice i ovakve zakone, je nešto što vama može da ostvari izvesnu dobit, jer ovakvim zakonskim projektima i ovakvom dosokratijom koju vi sprovodite, vi samo još jednom potvrđujete servilnost prema vašim zapadnim nalogodavcima, koji verovatno očekuju da nastavite sa takvom atmosferom linča, sa takvim pritiscima i sa takvim namerama, koje se pokazuju i u ovom predlogu zakona, a uostalom i u prošlonedeljnoj poseti američkog kongresmena, Libermana, kako beše - demokrate. Rečeno je da će vam dati nekih tričavih 100 miliona američkih dolara pomoći, samo ako sve zakonske projekte uskladite onako kako oni od vas traže, a pre svega one koje se tiču Haškog tribunala, što je inače vaša osnovna preokupacija. Nije naša zabrinutost za Slobodana Miloševića, nego zbog toga što vi sa takvom ostrašćenošću i sa činjenicom da želite takvim marketinškim potezima da stvorite još napetiju atmosferu i političku situaciju u zemlji koja treba da bude mnogo tolerantnija, zašta se mi zalažemo od početka.
Rekli ste i prilikom jutrašnjeg dela ove sednice da srpski radikali zloupotrebljavaju govornicu, da se javljaju po svakoj tački dnevnog reda, a zaboravljate jednu činjenicu, kada već govorimo o ovom delu administracije koja pripada bivšem predsedniku Republike, neki od vas se pozivaju na zapadne parlamente i na uređenost njihovog rada tamo, ja naravno neću...

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vreme.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Meni je uzor, recimo, Ruska državna duma, gde, podsetiću vas, ne samo bivši predsednik, nego aktuelni poslanici u državnoj dumi imaju mogućnost i koriste to pravo da imaju po pet pomoćnika - poslanika i administraciju koja im pomaže u svom radu. Za razliku od njih i za razliku od nas, koji želimo ozbiljno da opravdamo poverenje koje su nam građani ukazali i da ozbiljno razmatramo sva ta pitanja, neki od vas, neki koji su iz Kragujevca, iz drugih gradova, ovde su zavučeni kao u mišije rupe. Vrate se posle vanrednog zasedanja, verovatno napuste ranije sednicu, odu na plaćeni ili već kakav termin, na lokalnu televiziju i tamo govore građanima Kragujevca kako radikali zloupotrebljavaju govornicu i ne govore o onome što je na dnevnom redu. Upravo govorimo o onome što je na dnevnom redu, a bilo bi bolje da i vi krenete da normalnim zakonskim projektima opravdavate poverenje koje su vam građani ukazali na izborima u decembru. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a posle nje narodni poslanik Goran Vesić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, poštovane kolege, ovde pred sobom imam program Demokratske opozicije Srbije sa kojim ste vi izašli pred izbore. Vi u njemu kažete da ćete ukinuti Zakon o predsedničkim privilegijama. Pitam predstavnika Vlade, zašto mi ovde nemamo predlog da se ukinu te privilegije, nego imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama? Zašto ne ispunjavate svoja predizborna obećanja?
Još ni jedan predlog zakona nismo dobili do sada, a da u obrazloženju ne stoji da je u određenom zakonskom roku potrebno uskladiti se sa političkim promenama nastalim posle parlamentarnih izbora, po svim ovim zakonima koje ste do sada predložili. U mnogima od njih stoji i odrednica pozitivnih promena. Međutim, da li su one pozitivne ili ne, oceniće se tek sa određene istorijske distance, nakon što se budu sagledali rezultati tih promena. Ali, ako se te promene ogledaju u ovakvim predlozima zakona, jasno je da se to neće odraziti na najšire slojeve stanovništva, koji sa nestrpljenjem očekuju vaše poteze vezane za poboljšanje standarda i korenite ekonomske i političke reforme.
Bavite se gospodo marginalnim stvarima umesto da se uhvatite u koštac sa stvarnim ekonomskim i političkim problemima u kojima se zemlja nalazi. Nije potrebno da građani Srbije uključe prvi program Radio televizije pa saznaju kakav im je standard, koliko je sve poskupelo i kako je sve gore nego što je bilo pre 5. oktobra.
Mi srpski radikali smatramo da Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike nije predsedniku Republike po prestanku funkcije davao neke velike privilegije i ne sviđa mi se to što personifikujete funkciju predsednika Republike i kada razmišljate o predsedniku Republike mislite samo na Slobodana Miloševića ili Milana Milutinovića. Mi smo u demokratiji tek 10-tak godina i narednih 100 godina mi možemo da imamo maksimum 10 predsednika. Nije ova država Srbija toliko siromašna da ne može da obezbedi minimum zaštite ljudi koji su obavljali tako visoke državne funkcije.
Valjda je jedan bivši predsednik zaslužio da nakon prestanka funkcije ima taj minimum administrativnog osoblja da bi mogao kao javna ličnost, jer je i dalje javna ličnost ako je bio na tako visokoj funkciji, da obavlja bilo koju delatnost, možda naučnu, kulturnu, može da piše knjige čovek, može da piše memoare, bilo šta, mora da ima neki administrativni aparat. Da li će ličnost bivšeg predsednika obezbeđivati jedan ili više službenika smešno je zaista regulisati zakonom, jer to zavisi od mnogih okolnosti, te je daleko celishodnije da odluku o tome donosi ministar unutrašnjih poslova, nego da to zakonom bude regulisano, sem ako na ovaj način ministar unutrašnjih poslova ne želi da sa sebe skine odgovornost u slučaju da taj jedan zaposleni, koji treba da obezbeđuje i objekat i ličnost predsednika iz bilo kog razloga i fizički ne može da bude na dva mesta u isto vreme to ne učini, a ja bih pitala gospodina Batića sa koliko članova obezbeđenja on hoda ulicama Beograda? Kada ste obilazili prostorije bivšeg Ministarstva za lokalnu samoupravu gospodine Batiću, pratilo vas je četvoro ili petoro ljudi iz obezbeđenja.
Uzgred još da se ne stekne utisak da je DOS-ovska vlast ovim izmenama zakona htela da postigne neku racionalizaciju, mislim na troškove pre svega, jer teorijski gledano u ovom veku rekla sam već da ne možemo da imamo više od 10 predsednika države. Imamo informacija, vi možete da nam potvrdite koliko je ministara iz ove vlade već naredilo adaptacije svojih kabineta. Ministar za rad ušavši u kabinet bivšeg ministra Nedeljkovića, koji je uzgred budi rečeno veoma solidno opremljen, rekao je - ne mislite valjda da ću sedeti u ovakvom kabinetu, skinite ove gaće s prozora, izbacite ovaj nameštaj i naredio restauraciju svog kabineta.
Gospodo, vlade će se mnogo češće menjati nego što će se menjati predsednici Republika i troškovi koje ćemo imati ako budemo imali ovakve ministre koji će voditi računa kako izgledaju njihovi kabineti i čime su opremljeni, biće mnogo veći trošak nego ovo što se predviđa kao minimum za rad jednog bivšeg najvišeg funkcionera jedne države.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Vesić, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.
...
Srpska napredna stranka

Goran Vesić

| Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Ovaj zakon o zaštiti, o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike primeren je jednoj siromašnoj i maloj državi kakva je Srbija. Na žalost, hteli mi to da izbegnemo ili ne, pravljen je manje više prema jednom čoveku, iako se odnosi na predsednika Republike i to na svakog budućeg predsednika, kao i na one koji su bivši.
Čuli smo ovde da se prema predsedniku treba odnositi sa posebnim poštovanjem, svakom bivšem, što je takođe tačno i ne može svako da bude predsednik Republike, ali s druge strane postoji jedna nelogičnost. Mi smo federalna država. Imamo saveznog predsednika i republičkog predsednika. Ovakav zakon imamo samo na republičkom nivou. Na saveznom nivou ne postoji zakon o pravima i dužnostima predsednika Republike, a imamo tri bivša od kada je formirana Jugoslavija, od 1992. godine, znači za ovih 9 godina imamo tri bivša predsednika Republike i niko se nije setio da tim bivšim predsednicima ponudi neko obezbeđenje, da im kaže - vi ste značajne istorijske ličnosti, pa vam treba administrativno osoblje, pa ćete pisati memoare itd. To se samo radilo kada je u pitanju Republika Srbija i to takođe govori o odnosu vlasti koja je bila pre toga prema ovom problemu i prema predsednicima.
Nažalost, vaš problem je u tome što ste skoro sve zakone donosili prema jednoj stranci, odnosno prema jednoj ličnosti. Što se tiče izmena koje donosi ovaj novi zakon one su vrlo jednostavne. Kada pročitate stari zakon videćete da je predsednik Republike po prestanku obavljanja funkcije imao pravo na doživotno lično obezbeđenje, kao i obezbeđenje objekta. Iza ovog zakona sledila je Uredba ministra koji je ovaj zakon bitno derogirao i proširio. Meni je žao, ali verovatno će gospodin Batić ili neko drugi moći čak i da kaže koliko ljudi ili gospodin Mihajlović, da kaže koliko ljudi je po toj Uredbi angažovano za obezbeđenje predsednika Republike, kao što ste uglavnom sve zakone derogirali uredbama, menjali kako ste hteli, iako ovaj zakon vrlo neprecizno određuje da li je to 1.000 ljudi, 500 hiljada, sto hiljada, deset, pet, to može da bude bilo koliko.
Prema tome, bivši predsednik Republike, biće ih dao Bog i u buduće, ko god da je, on je penzioner, on je čovek koji je bio predsednik, kome ne treba neko posebno obezbeđenje.
Ako mislite samo na gospodina Miloševića, ima on para da plati privatno obezbeđenje, što radi, ali nije on lično predmet ovog zakona. Zaista je smešno povezivati sudbinu jednog čoveka sa ovim zakonom. Ovim zakonom, jednom zauvek ili u nekom vremenu, Srbija treba da reguliše da niko, pa ni bivši predsednici republika nemaju prava da koriste nekakva ovlašćenja, koja su enormna, koja su neverovatna. Zašto? Neće tu privilegija imati ni ministri, ni bivši predsednici vlada. Nažalost, većina prethodnih govornika je ovaj zakon povezivala sa nekim stvarima, koje nemaju nikakve veze sa njim, kao što je saradnja sa Haškim tribunalom i slične stvari. To su druge stvari, druge teme, ne treba o tome ovde pričati.
Ovim zakonom mi, kao Skupština, kažemo da nećemo da trošimo narodne pare, na obezbeđenje čoveka koji je bez obzira ko bio, čak i bivši predsednik. I na kraju, ono što kaže gospodin Stanko Kovačević, to je tačno. Nemojte mnogo da govorite o tome da se moralnost jedne vlasti oseća prema tome kako se odnosi prema bivšem predsedniku, jer dok god to govorite, nad svima vama lebdi senka Ivana Stambolića, bivšeg predsednika i kuma Slobodana Miloševića, za koga se i dan danas ne zna gde je. (Aplauz.)