Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 1. Predloga zakona o javnom informisanju propisuje se da prestaje da važi dosadašnji Zakon o javnom informisanju. Međutim, u članu 2. ovog predloga zakona propisuje se da će se primenjivati sadašnji Zakon o javnom informisanju, do stupanja na snagu, kojim će se urediti način ostvarivanja sloboda i prava u oblasti javnog informisanja, utvrđenih Ustavom Republike Srbije.
Ovakva formulacija je nejasna, jer se kaže - primenjivaće se zakon koji prestaje da važi. Sa pravnog stanovišta, ovde se uvodi pravna konkluzija u pravnom sistemu. Ne može se direktno Ustav primeniti u konkretnom slučaju. Članom 46. Ustava Republike Srbije, u stavu 3. propisano je - organizacije radija i televizije osnivaju se u skladu sa zakonom, a ne sa Ustavom. I u konkretnom slučaju, Ustav se ovde ne može primenjivati. Prema tome, imamo pravnu prazninu.
Imaćemo takvu situaciju da ne znamo kada ćemo dobiti novi zakon, zavladaće anarhija i bezvlašće u sredstvima javnog informisanja. Vlada je mogla i imala je mogućnosti da u što kraćem roku izradi jedan predlog, jer u svojim redovima ima pravnika. Kolega Batić je pravnik, vrsni advokat, i mislim da je u konkretnom slučaju trebalo da ukaže Vladi da će se stvoriti brojni problemi u ovoj oblasti.
Što se tiče javnog informisanja, moram reći da u poslednje vreme vlada dezinformisanje. Prekjuče je gospođa Biserka Matić, predstavnik Vlade, koja je u Preševskoj dolini bila, u Bujanovcu, izjavila - mi ćemo u Preševskoj dolini, na području Bujanovca, Preševa i Medveđe, sve probleme rešiti diplomatskim putem i pregovorima. Mi nećemo rat, ali ovde oni vode svaki dan rat. Sada smo čuli iz sredstava javnog informisanja da dole, u Preševskoj dolini, u ove tri opštine, vlada apsolutni mir. Sutra će osvanuti stupci na vašim novinama i reći će se - pucali su Šiptari iz protivavionskog naoružanja i drugog naoružanja i pucaće iz puškomitraljeza i topova, i na taj način će ugroziti bezbednost naših građana.
Ja bih pitao Vladu, a ovde je predstavnik Vlade - hoće li na jugu Srbije biti rata, jer me pitaju birači, kažu - hoće li dole biti rata ili neće? A ja kažem - ne znam, moram da pitam Vladu. Pa, ako Vlada ne zna, molim vas, blizu je američka ambasada i nemačka, molim vas, pretrčite, upitajte ih - hoće li biti rata na Kosovu ili neće, da bih ja biračima mogao da prenesem. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju jeste još jedna ujdurma nove DOS-ovske vlasti. Želi se ukinuti najbolji zakon koji je Srbija ikada imala, Zakon o javnom informisanju, jer boljega nemate. Da ste imali bolji, verovatno biste ga ovde danas nama i predložili.
Dokle god nemate bolji zakon, ovaj zakon je najbolji, i najbolji je ministar Aleksandar Vučić, eksministar Aleksandar Vučić, jer boljega od njega nemate, niti ćete ga imati, jer ste ukinuli i to ministarstvo, i verovatno ćete sada nekoga ministra za sport imenovati da vam vodi Zakon o javnom informisanju.
Time kako se vladate i kako se ponašate, u stvari, to uopšte ne iznenađuje, jer ukidanjem zakona stvarate jedan vakum bezakonja, što odgovara vašoj predizbornoj krilatici, gde ste poručivali da građani deluju isključivo svojom neposlušnošću, slušao sam, i to veoma pomno slušao šta ste poručivali građanima, a sada ste ih obmanuli. Terate me da skrenem sa dnevnog reda, a ja to ne želim i neću, jer uvažavam predsednika koji vodi ovu skupštinu. Jedino moram da kažem da ta obećanja, koja ste poručivali, zaista verno i dostojanstveno nasleđujete, ako ne nikako drugačije, ono primerima poslanika u ovoj skupštini, iz DOS-a, i članovima Vlade, koji ovde nisu prisutni, a u stvari oni treba da rešavaju probleme koje poslanici prenose iz naroda, dakle, ono što treba da ugrade u te nove zakone.
I zbog toga, zakone nikada nećete ni imati, jer to neće biti narodni zakoni, nego zakoni revolucije.
Dakle, "stavljajući šape" na sve medije, postavljajući direktore, urednike informativnih kuća, kako lidera i liderčića na lokalnim, tako i na državnim medijima, uspostavljate jednu usku spregu sa čitavim jednim lancem, kako ovde čujem, jednom mrežom. Ta mreža, politička, može biti i ženska i muška, ali verovatno da se oslanjate više na tu žensku liniju, kada ne umete da donesete zakone, koje od vas građani očekuju.
Zakon koji je imao svrhu da zapreti pre svega neprofesionalnim novinarima, urednicima i direktorima informativnih kuća, ni u kom slučaju onim novinarima koji su savesno i predano, pre svega profesionalno obavljali svoje dužnosti, a ima i takvih, ima takvih novinara, ali je nažalost taj broj veoma mali, zahvaljujući upravo strahu koji ste udarali sada vi, a pre toga levičarska koalicija, koja je uspešno prenela sve nadležnosti na sadašnju DOS-ovsku vlast.
Da, prenela je potpuno. Obrazloženje da će Krivični zakon regulisati neke odredbe iz Zakona o informisanju, kao što su kleveta i laži, su apsurdi kojima samo naivan može da poveruje. Naime, ništa od toga da će sudstvo biti ekspeditivnije, da će raditi bolje i da će rešavati slučajeve bolje nego što je to radio ranije. Zašto? Zato što i sada imaju svoje gospodare, pa će morati isključivo da rade po nalogu vlasti, odnosno sada DOS-ovske vlasti, koja neće dozvoliti da ispusti iz ruku i ovako važnu jednu instituciju kao što su državni mediji. Dakle, ta sprega između vlasti, informativnih kuća, čak sudstva i tužilaštva, ukazuje na to da DOS-ovska vlast nema nameru da donese neki zakon koji bi oslobodio medije, već upravo zakon koji će medije obavezati da pišu i rade onako kako dobiju naloge od svojih pretpostavljenih. Takvi primeri su danas veoma upečatljivi u svim gradovima. Ta euforija bezvlašća prenela se i na manja mesta i ona su eskalirala u gradovima koji su daleko od centra moći, dakle koji nisu u Beogradu, ugledajući se na vladu koja danas ovde ne sedi, ali koja povlači konce i naređuje i sudstvu i tužilaštvu, ne samo u Beogradu, već u svim ostalim opštinama.
Samo još jedna rečenica, za javno izgovorenu reč, za ovom govornicom isto tako sredstva informisanja po nalogu nove DOS-ovske vlasti, ukidajući ovaj zakon, dali su nalog pojedinim tužiocima i sudijama u malim varošima kakav je Sombor, da proganjaju sve one koji imaju suprotna mišljenja, dakle svoje političke suprotstavljene partnere, odnosno političke nepodobne ličnosti, pre svega one koji ne misle kao vi ovde na levoj strani i zbog toga smatram da ovaj zakon o informisanju ne bi trebalo da se ukine, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što ima meru koja bi zaprećivala da se klevetama i lažima rešavaju problemi koji se inače mogu rešavati na jedan demokratski i dostojanstven način, kao što nije slučaj u ovoj skupštini.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a posle njega narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, argumenti u sveopštoj kuknjavi, muci i galami, protestima kojima su se pridružili kod Zakona o javnom informisanju, najčešće su bili da je ugrožena sloboda štampe, gušenje medija, sloboda medija, getoizacija kako je rekao ministar. Možda je to prilagođeno nekoj predizbornoj kampanji, mislim na tu demagogiju i ona bi tu mogla da ima rezultate. Ona je u svakom slučaju daleko od prave istine.
Zakon o javnom informisanju stvarno je pokušao da spreči slobodu laži, izmišljanja i podmetanja i satanizacije određenih ljudi. Neverovatno je, gospodo iz DOS-a, koliko ste brzo od tog razvijenog demokratskog, naprednog, humanog Zapada naučili sve ono što je loše i što je taj isti Zapad koristio u satanizaciji srpskog naroda, u medijskoj blokadi, podmetanju, izmišljanju raznih priča, tražeći alibi za bombardovanje srpskog naroda i činjenje velike instorijske nepravde. Možda je i odnos prema medijima i vaše ponašanje jedna reakcija na medijski sumrak koji smo imali desetak godina u Srbiji. To je bio jedan jedini sumrak, a sada je kod nas više i pretočeno u jednoumlje koje predstavlja bezumlje i predstavlja totalni mrak. Kolika je moć medija, moglo se videti ovih poslednjih godina kada je bio rat u Bosni i kada smo na televiziji RTS-a mogli da vidimo najgora stradanja, paljenja, ubistva, krv na sve strane, utoliko vernom prenošenju da vam se čini ponekad da će krv sa ekrana da poteče. Onda jednog momenta čovek sa raskrečenim nogama je naredio i rekao - gotovo, nema više i ništa se više nije moglo videti. Mogli smo da vidimo kako su ... ali nismo mogli da vidimo kako je 200 km odavde rat i kako strada srpski narod u Bosni i Hercegovini. Kako kome odgovara, tako se prikazuje. Ko se u stvari bavi novinarstvom? Bave se oni koji imaju fakultet i nemaju ga, koji imaju srednju školu i nemaju je. Važno je da se zna da se piše, toga ima u osnovnoj školi, a možda i ne sva slova, ali tu su lektori i korektori i oni će već upakovati onako kako centrima političke moći ta priča odgovara. Mnogo se manipuliše nezavisnim novinarima i nezavisnim novinarstvom. Gospodo, nezavisni novinar to je novinar koji se bavi nekom drugom profesijom. Apsolutno nezavisnog novinara nema nigde. Relativno nezavisni novinari možda i postoje i zadržavaju se vrlo kratko u određenim ustanovama. Ko je gušio medije, jer je rečeno da su mediji gušeni? Molim vas, teško je reći da na manjem prostoru, sa manje stanovnika, da je bilo više novina i više radio stanica. Sretao sam radio stanice i po garažama i po kotarkama, ali novina i novinara na sve strane, a pisalo se o svemu i svačemu.
Šta je u stvari razlika, ako poredimo između starog RTS i novog RTS? Suštinske razlike tu nema. Uređivačka politika se promenila, promenili se ljudi, promenila se vlast, ali se u demokratizaciji ništa nije promenilo. Prema tome, nema baš puno moralnog prava da kritikujete nešto što i sami činite. Oni se nisu predstavili kao velike demokrate, vi se predstavljate i zbog toga je vaša obaveza daleko veća.
Gospodo, ako nekome slomite prst, vi ćete za tešku telesnu povredu biti krivično gonjeni. Ako kroz novine nekome nanesete veliki duševni bol, njemu i njegovoj porodici, ako ga neargumentovano ispljujete, izmislite brdo laži, satanizujete ga za godinu unapred, vi nećete odgovarati ništa i tražite za to da potpuno bude jedna sloboda data ljudima koji se bave novinarstvom da mogu da satanizuju i da pljuju po kome hoće i kada hoće. Molim vas, informisanje nije samo u medijima informisanje, već je to neko vaspitanje, edukacija. Kroz informisanje može mnogo toga da se napravi. Može da se jedan narod moralno podigne, a da se potpuno vaspitno formira njegova svest. Mnogo je mržnje na ovim prostorima, upravo provokacijama raznih delovanja medija, finansiranih i sa Zapada, a i iznutra. Ta mržnja je uslovila mnoge podele u Vladi i u državi, podela na vaše, na naše, na njihove i ničije. Tih - "ničijih" je najviše i to je običan građanin koji sada mora da čita samo jedne novine jer drugih više nema, mora da čita i povraća. Zbog toga, da vam kažem, najviše se to u profesiji oseća, ta takozvana "trodimenzionalna prostitucija" u profesiji.
Prva dimenzija toga je da je čovek spreman da svoje mišljenje zameni za mišljenje neke političke moći. Druga dimenzija je svesno pljuvanje novinara na svoju profesionalnu etiku i kodeks. Treća dimenzija je kad za to sve dobiješ još i pare, i to pare sa Zapada, da bi mogao da grdi i uništava svoj sopstveni narod.

Molim vas za da završite.

To je stvarno onda treća dimenzija jedne profesionalne prostitucije. Ovim ću završiti, možda bi vi trebali da počnete da razmišljate i o tome kako se na vas odražava ta dezinformisanost u medijima. Vidite, ta dezinformisanost na vas se izražava što oni dezinformišu narod da ste vi obećali da ćete milijarde doneti ovoj zemlji, dezinformišu da ste rekli da neće biti povećanja cena, dezinformišu da ste rekli da ćete sledeće nedelje ili za dve nedelje proterati teroriste. Vidite, nije to dobro. Te dezinformacije i vama dosta škode.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Dragan Čolić. Molim narodne poslanike, na stranu moje mišljenje koje možda i nije merodavno, da onaj ko ne ume za pet minuta da iznese o predlogu zakona neki stav, ne ume dobro da misli. Pet minuta je dovoljno i za mnogo ozbiljnije stvari nego što su ovako banalne i sitne izmene zakona. Ali, kažem, na stranu to. Molim vas da poštujete sami sebe, jer ste sami doneli odluku, velikom većinom poslanika, da će izlaganje trajati pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, veoma je malo vremena pet minuta da govorimo o Zakonu o informisanju, čiji predlog je danas pred nama, da se on ukine. Želim da kažem da Zakon o javnom informisanju, koji je Skupština Srbije donela 20. oktobra 1998. godine, meni je lično učinio jednu veliku čast. Naime, dva meseca po donošenju ovog izuzetno demokratskog zakona, koji je na najbolji mogući način uredio oblast i slobodu informisanja u našoj zemlji, takozvana Evropska unija, odnosno Savet ministara Evropske unije, je sačinio listu od 19 nepoželjnih državljana Srbije, kojima je onemogućen pristup u te zemlje. Na tom spisku, mislim pod rednim brojem 14 se našlo i moje ime, sa obrazloženjem da sam uz predsednika SRS-a i njegovog zamenika, tadašnjeg potpredsednika Republičke vlade, generalnog sekretara, koji je tada bio ministar za informacije i kolege Steve Dragišića, koji je i tada bio poslanik i šef poslaničke grupe u ovoj skupštini, učestvovala u zagovaranju i sprovođenja Zakona o informisanju. Zaista, veću čast nisam doživela u svom životu, nego da me takvi zlikovci stave na takvu listu, na tako visoko mesto.
Sada da nešto kažem o samom zakonu, čiji predlog za njegovo ukidanje je danas pred nama. Zakon nije doneo nikakvu represiju, kao što ste vi pokušavali godinama da obmanete našu javnost, već je sprečavao cenzuru, ali je pronađena najbolja mera da se sankcionišu svi oni koji su širili mnoge dezinformacije i laži u našoj zemlji. Za sve to vreme se pokazalo, i danas je jasno iz vaših reakcija, kome je sve smetao ovakav zakon o javnom informisanju. Pre svega, onima koji su po odredbama ovog zakona kažnjavani i platili su te kazne, i hvala Bogu da su ih platili za sve izrečene laži. Mnogi u našoj zemlji i predstavnici opozicije, tadašnje, a sada vlasti, pre svega, mnogi novinari koji su bili u njihovoj funkciji, su Zakon o informisanju koristili da kroz izražene medijske manipulacije, da za sve nas koji se borimo protiv politike Amerike i zapadnih zemalja kažu da smo primitivci, ovakvi ili onakvi, a da prikažu kako je humano da se bombarduje naša zemlja, da se dalji obruč tadašnjih sankcija steže i da nam se stvaraju nemogućnosti da delujemo kao sav normalan svet. Ti, tzv. nezavisni mediji, koji su imali najviše primedbi na ovakav zakon, su po priznanju tadašnjeg američkog državnog sekretara Medlin Olbrajt, samo u 1999. godini, dakle, odmah posle usvajanja i primene ovog zakona, dobili za pomoć i za razvoj tih nezavisnih medija i njihove čuvene Anem mreže 100 miliona dolara. Naravno, nastala je velika pometnja među koordinatorima u toj grupi Anem, među nezavisnim medijima i njihovim uređivačkim kolegijumima, kome je koji deo od tog kolača pripao. Svakodnevno ste kukali i plasirali ste laži kako smo mi nedemokrate, kako je zakon nedemokratski i kako vi niste u mogućnosti bilo šta da kažete. Svako ko se drznuo od nas, da li su to bile konferencije za novinare, da li je to bio bilo kakav javni nastup, da kaže kako ste otvoreno i neprijateljski delovali uz pomoć takvih medija, vi ste nazivali najužasnijim imenima.
Zakon je zabranjivao reemitovanje programa Glas Amerike, Dojče Vele, BBS, SNN, Frans Internacional, Radija Slobodna Evropa zbog specijalnog propagandno-psihološkog rata koji je vođen protiv naše zemlje. Naravno, najveći donatori za sprovođenje takve politike, takvih tzv. nezavisnih medija, su kasnije otkriveni, a to je, pre svega, Američka organizacija za razvoj, Institut za otvoreno društvo, tzv. Soroš fond, na koji ste vi ponosni, naročito na Sonju Liht, britansko Ministarstvo za spoljne poslove, Evropska unija. Ministarstvo za informisanje, na čijem čelu je bio najbolji ministar iz te oblasti u istoriji Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je svojevremeno podnelo zahtev za pokretanje postupka protiv nekih medija, šiptarskih terorističkih medija. Smešna vam je i današnja situacija na jugu Srbije, pa vam je verovatno i smešno to što ću da vas podsetim šta je pisalo u tim terorističkim šiptarskim medijima.