Dame i gospodo narodni poslanici, 15. jula 1993. godine donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radio-televiziji, kojim je uvedena taksa na brojilo, kao poseban vid finansiranja Radio televizije. Tadašnji ministar informisanja, gospodin Milivoje Pavlović, rekao je da postoje dva cilja za donošenje tog zakona. Jedan je da se unapredi rad RTS-a. Kako je unapređen, svi smo imali prilike da vidimo. Drugi je da se to učini na način koji je funkcionalniji, racionalniji i pravedniji od dotadašnjeg. Naravno, da su i jedan i drugi cilj bili prazna demagogija. Pri tome je gospodin Pavlović rekao da se predlaže jedan model koji se tada, navodno, koristio u Grčkoj, gde je taksa bila 7,5 maraka. Jedino je gospodin Pavlović u tom momentu zanemario da je prosečna plata u Grčkoj tada bila preko 1.500 maraka, a da smo upravo tada bili na pragu galopirajuće inflacije, i da je vrlo brzo nakon toga prosečna plata u Srbiji bila 7,5 maraka.
Sticajem okolnosti, za istom ovom govornicom, kao poslanik, tada sam se protivio donošenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio televiziji, odnosno uvođenju takse na brojilo. Upravo iz ovih razloga koje je danas pomenuo gospodin Đelić. Radi se o nečemu što je i neprirodno i nepravično. Radi se o zakonu koji je odmah bio u koliziji sa odredbom člana 12. stav 3. Ustava Republike Srbije i sa odredbom člana 34. stav 1. Ustava Republike Srbije. Radilo se o zakonu koji je odmah bio u koliziji sa Zakonom o obligacionim odnosima, koji predviđa načelo uzajamnih davanja. Nešto možete da kupite i da platite. Ali ne može niko da vam nametne da vam nešto proda, ako vi to nećete. To je elementarno načelo u Zakonu o obligacionim odnosima. Konačno, bio je u koliziji sa tada važećim Zakonom o elektroprivredi, sa članom 27. tadašnjeg Zakona o elektroprivredi.
Prema tome, ovim se samo ispravlja jedna od brojnih zakonskih nelogičnosti, i upravo ova dva razloga koja su pomenuta, da je to neprirodno i nepravično, očito postoje do danas, iz prostog razloga što ima ljudi koji nemaju TV prijemnike, koji ne mogu iz ovih ili onih razloga da prate TV program ili neće da prate program, a ima koji imaju po pet TV prijemnika, satelitske antene i ko zna šta sve. Sad, stavljati i jednog i drugog i nametati im obavezu da plaćaju istu taksu na brojilo, odnosno TV pretplatu, zaista zvuči apsolutno nelogično.
Ovde, na žalost, ponovo slušamo ono što se slušalo juče. Ponovo se ispredaju i povodom ukidanja takse na brojilo, priče o patriotima i izdajnicima, o Medlin Olbrajt i Havijaru Solani. Gospodo, nemojmo to stalno potencirati. Slučajno je ovaj ministar za vreme NATO intervencije bio svih onih tri meseca u svojoj kući, sa svojom decom, svakog dana pisao krivične prijave, za razliku od vas, protiv komandanata NATO avijacije, koji su bombardovali i civilne ciljeve i činili ratne zločine. Slučajno je ovaj ministar podnosio, za razliku od vas, krivične prijave i protiv Adema Demaćija i protiv Hašima Tačija, ali tadašnji tužioci na to nisu reagovali. Apelovao bih da se stvarno koncentrišemo na ukidanje takse na brojilo. Drugo, može se naravno koristiti skupštinska govornica za sticanje političkih poena, ali se oni ne mogu sticati tvrdnjom da nešto ne valja, a onda glasanjem za to što ne valja. To nigde još u parlamentarnoj praksi nije postojalo.

Reč ima Aleksandar Radosavljević, narodni poslanik, a zatim narodni poslanik Neda Arnerić.

Dame i gospodo, pre nego što bilo šta kažem u vezi takse na električno brojilo, o kome danas pričamo, moramo reći ko je doneo tu taksu i ko je tvorac te takse? Srpska radikalna stranka. Oni su ti koji su građanima stavili namet na ionako velike račune za utrošenu električnu energiju. Samo u Kragujevcu, primera radi, ovde se gospoda pozivaju na Kragujevac, a veze sa Kragujevcem nemaju, pogotovo zamenik šefa poslaničke grupe, koji živi u Beogradu, a inače je bio potpredsednik Vlade, i nema pojma sa Kragujevcem, takođe i bivši ministar i koministar koji takođe veze nema sa Kragujevcem, inače je predsednik Gradskog odbora SPS-a. Jednostavno, u ovom delu oni sa Kragujevčanima veze nemaju, ali namet od 20 miliona dinara građanima Kragujevca samo na utrošenu taksu, takozvanu, na električno brojilo, je dovoljan pokazatelj da ova taksa mora biti sklonjena.
Da ona ništa drugo nije nego samo zavlačenje ruku u džepove građana preko raznoraznih načina na koje se prethodna vlast pozivala. Šta drugo, kada nam sada neko priča o tome kakva nam je televizija, kakvi su nam urednici, da li ima objektivnosti, da li nema objektivnosti, o kakvoj objektivnosti priča prethodna ekipa? Koja je tu objektivnost bila? Koja ekonomičnost je tu bila, šta se dešava na RTS-u? Gde vam je direktor Televizije i zašto je danas u sudu? Zbog čega je gospodin Milanović danas u sudu? Zašto, to vi treba da odgovorite građanima. Zbog čega se Sindikat RTS-a pobunio protiv stanova, kredita, plata, platnih spiskova, to je problem deviznih dnevnica, plata raznoraznih, po raznim osnovama, a nigde zaposlenih nema.
Samo jednu stvar da kažem, bolje gospodo i naši mucavci neka budu urednici, nego vaši lažovi i prevaranti.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, cenjene dame i gospodo narodni poslanici, zaista nisam imao nameru da uzmem učešće u razmatranju ove tačke dnevnog reda, pa i neka se ne shvati da pričam o tom dnevnom redu, jer samo hoću da pričam o jednoj meni čudnoj pojavi, da mladi ljudi, ničim izazvani, nastupaju ovako ostrašćeno i sada ne znam da li je to rezultat njihove prirode, da li je to rezultat njihovog vaspitanja ili je možda u pitanju potreba za ličnom ekspozicijom.
Sa ove govornice, kao što znate, nikoga nisam pominjao, a naročito mladog gospodina, jer i kada bi to hteo ne znam šta bih o njemu mogao da pričam, ne znam po čemu je on značajan da bih se njime bavio. O tome da li imam ili nemam veze sa Kragujevcem, verovatno će suditi oni koji su Kragujevčani. On je samo jedan od njih. Dakle, treba čuti i druge, a šta ja inače radim i koje sam stranke predsednik, to je poznato. Dakle, to su notorno poznate stvari i njih ne treba ovde iznositi. Ja bih zaista želeo da ovaj parlament bude parlament u kome će o stvarima da se govori iz različitih vizura, iz različitih uglova, a sve zbog toga da dođemo do najboljeg rešenja.
Nikada nisam, niti bih ovu govornicu koristio za provokacije, a još manje za postavljanje nekih nesuvislih pitanja, koja nemaju nikakve veze, a koja verovatno ni onome koji ih je postavio nisu jasna zbog čega je to uradio itd., sem, ako možda nema kompleks, a i ako ima, ja to ne mogu da lečim, za to su zaduženi drugi.

Ima u životinjskom svetu, među jelenima, jedan običaj negde pred kraj zime, pravim jelenima otpadnu rogovi, a mladi srndaći tada koriste priliku da sa parčićima rogova rasteraju one prave dok njima ne stignu novi rogovi i ovi mali misle da su postali veliki i jaki.
Poslanik Demokratske stranke misli da njegove male osobine i političara i Kragujevčanina, na kraju krajeva, mogu da budu tako velike da izađe pred poslanike i Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije, koji se trenutno nalaze u fazi zamene, a uskoro će biti ponovo jači od vas. Mladi gospodine, pošto se usuđujete da kažete da nemam veze sa Kragujevcem, a vrlo dobro znate da mi je sve u Kragujevcu, izuzev mog stana i posla u Beogradu. Evo, kaže Batić da ću da vratim, sve on zna. Gospođo, smirite se malo, nešto vam nedostaje u životu. Ja samo vas da pitam, mladi gospodine, gde ste bili zaposleni do sada u Kragujevcu, čime ste se bavili i koliko ste doprineli Kragujevcu, pa ću onda da izađem da vam kažem koliko je gospodin Tomović doprineo Kragujevcu, a sebe neću ni da pomenem.

Reč ima narodna poslanica Neda Arnerić, a sledeći je narodni poslanik Dragan Tomić.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, posle dugog raspravljanja sa šefom svoje poslaničke grupe, Čedomirom Jovanovićem, dobila sam dozvolu ipak da stanem za ovu govornicu, a pošto je gospodin koji je sa mnom u Odboru za kulturu maločas rekao da bi voleo da u ovoj skupštini čuje što više različitih razmišljanja, viđenja, vizura kako reče, samo bih želela svoju vizuru da vam kažem, moje viđenje ukidanja zakona koji će tri posto od računa za elektrodistribuciju ostaviti građanima u džepu.
Sve ove mere koje preduzimamo ovih dana, amandmane na postojeće zakone, izmene na postojeće zakone, morali smo po hitnom postupku da donesemo i da ih izglasamo da bismo bar privremeno zaustavili krađu i nasilje u finansijskom smislu pre svega nad našim građanstvom. O budžetu, o budućim zakonima ne brinite, o tome ćemo onoliko još raspravljati, ako Bog da družićemo se još četiri godine, tako da imam poverenja u našu Vladu i znam da će o televiziji brinuti mnogo više nego što se do sada brinulo, jer kao čovek koji je puno radio na televiziji mogu da tvrdim sa sigurnošću i stopostotnom garancijom da tri posto koji su odlazili navodno za televiziju i budžet domaće kinematografije nisu korišćeni u te svrhe.
Mi ćemo ovih dana osnovati anketni odbor koji će se baviti ispitivanjem rada Radio televizije Srbije, pre svega u uređivačkom smislu rada za proteklih 10 godina, pošto mislim da su možda najveći krivci, kojima bar ja kao pojedinac nikada neću oprostiti, ljudi koji su vodili uređivačku politiku RTS-a.
O finansijama ne bih ni da govorim, jer samo da znate da honorare na televiziji ljudi nisu primali tri-četiri godine. Znalo se kada vas pozovu da radite za tu televiziju da radite za džabe i za slavu, ali to me nije mnogo doticalo, pa se nisam time oglašavala u javnosti, jer je meni bio i zabranjen pristup na televiziji od 1996. godine, kada sam počela malo aktivnije da glasno razmišljam o političkim problemima zemlje.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, a sledeći je Rodoljub Šabić.

Poštovani poslanici, malo bih samo da podsetim i prethodnog govornika da ovde pravimo jednu grešku. Ne govori se uopšte o ukidanju zakona, jer zakon ostaje i dalje da važi, već samo o delu zakona. Moram da kažem da je ovaj zakon već ukinut. Znate kako je ukinut? Ukinut je onog momenta kada je Vojvođanska skupština donela odluku, skinula znak RTS-a i postavila svoj znak i apsolutno javno preduzeće, koje je osnovala Vlada Republike Srbije po ovom zakonu, izuzela od dela uređivačke politike i finansija na tom delu Republike Srbije. Prema tome, ovaj zakon je već manjkav, a moglo bi se reći i da ne postoji, jer ne kontroliše celinu vršenja svoje funkcije.
Već tog momenta je postala i bespredmetna taksa. Nemojte vi misliti da mi branimo taksu. Mi pričamo o nečem drugom. Vrlo konkretno ću govoriti samo upravo o onome što piše u ovom zakonu. Koristili ste ovde tri termina u obrazloženju, a to su sledeći termini: nelogičnosti, nepravedno i neprirodno. Time ste pokušali da se udvarate narodu i da kažete kako ćete vi da vodite brigu o narodu. To je rečeno ovde od strane ministra. To apsolutno nije tačno. Drugo, činite još jednu grešku, da ne može da se finansira iz tekuće rezerve, koja čini 210 miliona, već mora samo iz stalne, to su opet dve razlike. Ovih 210 miliona nije dovoljno ni za mesec dana finansiranja Televizije Srbije sa 8.000 zaposlenih.
A sada da kažem o onom drugom delu. Kada kažete da vodite brigu o narodu, kaže ministar da ćete vi to finansirati iz budžeta, znači opet će morati da plati narod. Narod će morati da plati još nešto, moraće da plati i onih 400 miliona dolara NATO štete, nećete da tražite odštetu za RTS koja je porušena. Vi pričate za generalnog direktora, kako je on znao kada će biti bombardovana, a trebalo je da pročitate jutrošnju izjavu Karle Del Ponte, koja kaže da ne zna ni ona, ali joj je to neko došapnuo i rekao, kako smo mi znali kada ćemo biti bombardovani.
Molim? Recite, hoćete li da polemišete samnom? Recite kako se zovete, da Vas prozovem da izađete ovde. Nemojte, vi ste ovde klasični mitingaši, a ja pričam o zakonu. Nemojte, pustite to. Dalje, pored toga što su ova sredstva nedovoljna za finansiranje RTS-a, kada kažemo da ćemo finansirati iz budžeta, mene živo zanima i sledeće: kako će se nadoknaditi šteta, pored ove ratne, a to je i ona DOS-ovska, koju ste ostavili kao spomenik svim Beograđanima, da gledamo, sva ona nestala i ukradena oprema, pa kako planirate da platite naknadu štete onim ljudima koji su maltretirani, šamarani i linčovani? Tako da se ovde ozbiljno postavlja pitanje primene ovog zakona.
Ja sam vrlo u temi, verujte mi, kada govorim o primeni zakona i o sredstvima iz kojih će se finansirati. Nemamo ništa protiv da se ova taksa ukine, ali, iz razloga o kojima sam govorio, znači da ovaj zakon već ne važi, a ti delovi su sami po sebi nebitni i bespredmetni, pa ako budemo finansirali iz tekuće rezerve, koja je 210 miliona, nemamo izvore. Znači, morate kršiti privremenu odluku o finansiranju budžeta kojeg ste doneli...

Gospodine Tomiću, opominjem Vas za vreme.