TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 14.02.2001.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da iskoristim i ja kao predsednik pravo na repliku. Pomenut sam kao predsednik, biću vrlo kratak. Neću imati čega da se stidim, gospodine Ivkoviću, to zaista mislim. Neću imati čega da se stidim zbog toga što ću i sam insistirati da odluke, i ako nisu tehnički perfektne, budu zakonite i pravedne. Neću se imati čega stideti.
Zaista ne mislim da istorija počinje od pobede Demokratske opozicije na izborima, ali sam uveren da istorija demokratske Srbije počinje od tih izbora. (Aplauz.)
Ima reč gospodin Čedomir Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je mnogo više od izjašnjavanja o jednoj tački dnevnog reda. Baš kao što je pred nama završetak Trećeg vanrednog zasedanja Republičkog parlamenta, koje samo po sebi, uz sve ono što smo mi na njemu učinili, prevazilazi dimenzije običnog skupštinskog zasedanja.
Naime, sledeći ideale koji su izgradili ovo društvo, ideale koji su i Demokratsku opoziciju doveli u priliku da danas vlada i menja zemlju u kojoj živimo, mi smo dužni da se zapitamo - kakva je bila Narodna skupština i koliko smo mi, kao većina u tom parlamentu, obraćam se poslanicima DOS-a, spremni da izmenimo, menjajući retroaktivno, kako to kaže gospodin Ivković, suštinski priznajući da je ova skupština deset godina bila samo instrument zloupotrebe u tiraniji jednog bračnog para i svih onih koji su na nju pristajali.
Narodna skupština Republike Srbije neće poništiti onu svoju odluku iz 1999. godine, odnosno iz 2000. godine. Narodna skupština Republike Srbije će, okončanjem Treće vanredne sednice, priznati da je veliki greh počinjen primenom Zakona o javnom informisanju.
Narodna skupština Republike Srbije će priznati da nijedan građanin ove države sam po sebi nije vredan, makar on bio bivši predsednik. Narodna skupština Republike Srbije će priznati da je došlo vreme kada ćemo stvoriti slogan - tačku na pljačku - mi kao nova vlast svojim primerom prikazati da će Srbija u budućnosti biti drugačija od ove Srbije sa kojom smo se rastali 5. oktobra.
Narodna skupština Republike Srbije će konačno svojom sutrašnjom odlukom, sudijama koje imenuje, poručiti da se više ne trebaju bojati ni nje, ni bilo koje, već isključivo sebe i posledica pravde koja je spora, ali dostižna, posle godinu, dve, pet ili deset, dostižna na ovoj sednici.
Gospodo narodni poslanici, pozivam vas da vi podržite politiku DOS-a, da glasate za predloge Vlade, da glasate za predloge koje je pred vas izneo skupštinski Odbor za pravosuđe i upravu, i na takav način svečano započnete jedan drugačiji rad u ovom parlamentu, koji će po svemu biti drugačiji od onoga što on treba da bude, a nažalost, nikada to nije bio. Hvala.
(Narodni poslanik Stevo Dragišić traži reč.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Više prijava nema, pitani ste, gospodo narodni poslanici, izvolite, uzmite reč.

Stevo Dragišić

Dame i gospodo, do sada u ovoj skupštini nikada nisam rekao za govornicom - nisam imao nameru da se javim, ali evo javio sam se, a to prvi put sada kažem - nisam zaista imao nameru da se javim, jer u okviru ove tačke dnevnog reda može da se raspravlja samo o tome da li su ispunjeni formalni uslovi za donošenje ovakve odluke ili ne.
Međutim, ovo je već drugi ili treći put da sa ove govornice slušamo predizborne govore sa nekih mitinga, sa nekih javnih tribina, u kojima nam se poslanici vladajuće većine ovde obraćaju kao da smo mi njihovi simpatizeri.
Tema jeste donošenje odluke o stavljanju van snage one odluke, ali vi niste tražili da se govori o temi dok je govorio Čedomir Jovanović, niste tražili da se govori o razrešenju sudija, kada je govorila gospođa Gordana Čomić, ne tražite da se govori o temi koja je na dnevnom redu, kada slušamo govore vaših poslanika i vaših predstavnika, a tražite da govorimo o temi kada vam se ne sviđa ono što slušate sa ove govornice.
Prema tome, tema je ono o čemu vi govorite, pošto vi zakazujete ove sednice i određujete dnevni red, i nemate pojma o toku tog dnevnog reda, tema je sve ono o čemu vi govorite i podstaknete nas da izađemo za ovu govornicu, da vam odgovorimo. E, to je tema.
Dakle, gospodin Jovanović je ovde govorio, iskreno da vam kažem, ne mogu da se setim čega sve, da su to bile prazne fraze, floskule, možda neki zapaljiv i dobar mitingaški govor, ali govor za Narodnu skupštinu nije.
Ovde su se postavljala dva pitanja, na početku rasprave. Pre svega, da li je tačno da je Skupština Republike Srbije, u vreme kada je donosila ove napadnute odluke, te odluke donela bez mišljenja opšte sednice Vrhovnog suda, odnosno njihovog obrazloženja da su se ispunili razlozi za prestanak sudijske funkcije. To je, dakle, jedno pitanje.
Tada je Odbor za pravosuđe i upravu obavestio Narodnu skupštinu, sve poslanike, da postoji takvo mišljenje, i drugo je pitanje - da li Skupština može sama da utvrđuje nezakonitost, odnosno protivustavnost odluke koju je donela, ukoliko to prethodno nije utvrdio Ustavni sud.
Gospodin Hiber, kada je obrazlagao ovaj predlog, rekao je da je Odbor za prvosuđe i upravu svoju nadležnost da predloži ovo skupštini izvukao iz jedne odredbe Ustava (nažalost, nemam pred sobom Ustav da vam citiram, ali se sećam kako je to gospodin Hiber rekao), koja govori o nadležnosti Skupštine da ukine, odnosno stavi van snage svoju odluku, ili zakon, na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se taj zakon proglašava neustavnim.
Ako se izvlači analogija, onda analogija mora da bude dosledna, onda smo morali da imamo odluku Ustavnog suda, kojom se ove odluke proglašavaju neustavnim i protivzakonitim. Pa, na osnovu toga da Narodna skupština donese odluku o stavljanju van snage. Dakle, ovde fali jedna karika u lancu u primenjivanju analogije. Međutim, ovde je razlog sasvim drugačiji. Ovde se radi o motivima, koji su vas naterali da donesete ovu odluku pošto-poto, ne čekajući proceduru za ocenjivanje ustavnosti odluka koje ukidate, zbog toga što je razrešenje sudija, o kojima se radi ovde, kojima se sada ponovo vraća sudijski status, bila vaša glavna tema u vreme kada su se oni razrešavali.
Sećam se sudije Vrhovnog suda Vučetića, čini mi se, oprostićete mi ako grešim, ili Ustavnog, svejedno, koji je bio gost nekih medija u vreme kada je donošena ta odluka, objašnjavao u čemu je nezakonitost i neustavnost tih odluka, a sećam se i bivšeg komuniste Prelevića, koji je takođe bio razrešen jednom od ovih odluka. To je, dakle, bila jedna ozbiljna tema vaše predizborne kampanje.
Ako pogledamo dnevni red ove sednice i odluke koje je donela ova skupština, možemo da primetimo da je gotovo svaka tačka ovog dnevnog reda bila jedna od vaših tema u predizbornoj kampanji. Ovde se radi samo o produžetku predizborne kampanje, ali nažalost, na jedan trapav način, vrlo trapavo ste to izveli.
Omogućili ste opozicionim strankama da sa valjanom argumentacijom kritikuju vaše odluke. Nije ovde sporno to što vi želite da uradite, ne to što ste uradili, nego način na koji to činite. Vi sada ostavljate mogućnost da neko pokrene pitanje ustavnosti ove odluke koju donosimo, pa da Skupština mora po treći put da rešava o istom pitanju. Nema odluke Ustavnog suda.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Pošto više nema prijavljenih govornika, reč ima predstavnik Vlade, ministar pravde, gospodin Batić.

Vladan Batić

Dame i gospodo narodni poslanici, pomenuto je da su, svojevremeno, sudije razrešene odlukama koje danas treba da se stave van snage zbog toga što su povredile odredbe člana 5. Zakona o sudovima. Aludiralo se na neke njihove privatne poslovne aražmane, na njihovu političku, odnosno stranačku pripadnost. Nigde to nije pomenuto u tim odlukama. Nijedan od tih sudija nije bio član nijedne političke stranke, tako da su to samo paušalne konstatacije, da je to razlog. Svi ti ljudi su, manje više, bili članovi Društva sudija, jedne esnafske, jedne cefovske organizacije u osnivanju. Moram da vas podsetim da postoje međunarodne konvencije o zaštiti slobodnog i nezavisnog sudstva i da je Jugoslavija bila potpisnik jedne od takvih konvencija i da je tim konvencijama dozvoljeno udruživanje sudija, radi zaštite kodeska profesionalne etike, radi zaštite, jednostavno, zakonitosti i ustavnosti, koji su oni pozvani da štite. Sve je to ignorisano. Ignorisano je, jer nisu bili po volji tadašnje vlasti. Dakle, nije ispunjen ni jedan od uslova iz člana 5. Nije tačno, i neka neko pokaže, da je tom prilikom održana Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije, koja je neophodna kada se radi o razrešenju sudija, a ne predsednika sudova. Mi danas nismo razrešili ni jednog sudiju, od ovih koji su pomenuti kao bivši predsednici sudova. Oni su samo pomereni sa mesta predsednika sudova na sudije. Tačno tako.
Dalje, pomenute su konstatacije da Skupština ne može da stavi van snage odluku. Gospodo, Skupština je vlasna da to može da učini. Skupština je najviše predstavničko i zakonodavno telo. Skupština, svojom odlukom menja zakone, stavlja van snage zakone. Prema tome, apsurdno je tvrditi da može da stavi van snage zakon, a ne može da stavi odluku. Ko može više, može i manje. To je jedno od osnovni pravnih načela. Ali, tako je to kad se pravom bave svi, i oni koji su možda ponekad prošli pored Pravnog fakulteta.
Dakle, uklonjeni su, i to oterani na ulicu, ostali bez posla i bez hleba, nekoliko najeminentnijih, najuglednijih sudija u Srbiji. Voljom vlasti pogaženi su i Ustav i zakon.
Ovo što mi sada radimo, i na kraju ovog trećeg zasedanja, moram da kažem u ime Republičke vlade jednu rečenicu povodom svih ovih zakona koje smo predložili. Tačno je, i to su mnogi ljudi uočili, da je to stavljanje van snage. Jeste, gospodo, jer gasimo požare. Požare koje ste izazvali svudu i na svakom mestu. I Zakon o javnom informisanju je bio požar, nezabeležen u tom domenu u Evropi. Srbija je pretvorena u koncentracioni logor javne reči, u jedan medijski gulag. Zakon o radio televiziji, u delu u kojem je uvedena taksa na brojilo, takođe, nezabeleženo u praksi. Stepen privilegija i povlastica predsednika Republike, kao da je Egipatski faraon, kao da je Ramzes II. To je, takođe, nezabeleženo u praksi evropskih demokratskih zemalja. Odredbe Zakona o svojinskoj transformaciji, koje smo morali da izmenimo, jer je počela država da se prodaje kao Alajbegova slama, na doboš. Bivši nosioci vlasti, ujedno i predsednici upravnih odbora ili direktori velikih preduzeća, požurili su da privatizuju ta preduzeća.
Dakle, gasimo požar, a kad ga saniramo stavljanjem van snage tih zakona, onda ćemo steći mogućnost da gradimo kuću, da donesemo nove, ozbiljne, validne zakone. Povodom ove tačke dnevnog reda, znate, postoji još iz Rimskog prava jedno pravo koje je starije od svih pozitivnih zakona, tzv. prirodno pravo. Kaže se: "Aeljum et bonum est ledž legum" - "Pravičnost i poštenje su najviši zakon". Moramo da ispravljamo istorijske nepravde koje je prethodna vlast učinila. Zato smo ovo predložili.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Nije zaključena rasprava. Povreda Poslovnika. Izvolite.

Šandor Pal

Poštovane kolege, gospodin Ivković sad ne može da dobije reč, jer je rasprava završena. Predsednik je dva puta čak konstatovao da nema više prijavljenih. Na osnovu člana 96. - "Kad utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik Narodne skupštine zaključuje pretres". Gospodin predsednik je utvrdio da nema više prijavljenih i čak dva puta zaključio pretres. Ostalo nam je jedino da glasamo.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Bez obzira, dragi moji narodni poslanici, dame i gospodo, za koga ja ovde navijam, kada se utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik Narodne skupštine zaključuje pretres. Konstatovao sam da nema više prijavljenih. Računao sam na jedan džentlmenski stav narodnih poslanika, da će prepustiti završnu reč predstavniku Vlade. To logika i džentlmenstvo nalažu. To ne piše u Poslovniku. Zbog toga sam konstatovao da nema više prijavljenih govornika. Ali, nisam zaključio pretres, jer u tom slučaju ni član Vlade ne bi mogao da govori.
Staviću na glasanje ovo, ali sam dužan da vas obavestim da primedba ne stoji. Moram u ovoj prilici još nešto da kažem, da nešto što je nesumnjivo, nema preke potrebe da se menja glasanjem i mišljenjem većine, a da evidentno ta većina nije u pravu. Molim vas da vodite računa kada glasamo o ovom pitanju, da ne činimo iste greške koje su naši prethodnici činili, bez obzira ko će poslednji govoriti na ovoj sednici. Naravno, staviću na glasanje.
Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.
Stavljam na glasanje predlog gospodina Šandora, koji zahteva donošenje odluke da je prekršen Poslovnik i da je zaključena rasprava.
Konstatujem da je za glasalo 75, protiv 62, uzdržanih 32, nije glasalo 10. Ukupno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da nema povrede Poslovnika.
Izvolite, Poslovnik.

Mihajlo Marković

Gospodine predsedniče, opet ćemo glasati o kršenju Poslovnika, ali ovo ide na Vaš račun. Vi ste prekršili Poslovnik, član 105.,  i pre glasanja o kršenju Poslovnika. Ja ću Vas podsetiti, gospodin Ivković nije tako više, niti uopšte više neprikosnovena vlast, da biste mu davali toliko pažnje i značaja, i da ovde kao paun dolazi za govornicu i staje, a da mu Vi ne izreknete opomenu.
U članu 105. Poslovnika, koji ste i Vi dužni da poštujete, opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, a to već više puta čini gospodin Ivković kao šef Poslaničke grupe i moj izlazak je kraj mog strpljenja i gledanja kršenja Poslovnika.
Gospodine predsedniče, Vi morate paziti svakog momenta na Poslovnik i održavanje reda sednice i ne može ni jedan poslanik prići govornici da stane, a da mu niste dali reč. Znači, zahtevam da se glasa o kršenju Poslovnika, ali ovog puta s Vaše strane.