Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 158 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Srđi Popoviću, Dušanu Prorokoviću, Kosti Nikoliću, Aleksandru Krstiću, Ljubiši Maraviću, Dušanu Iliću, Dejanu Mihajlovu, Ljubivoju Slavkoviću, Dušanu Budišinu.
Koristim priliku samo da zamolim narodne poslanike da obaveštenje o sprečenosti da prisustvuju sednici upućuju sekretaru, odnosno, službi Narodne skupštine, da me o tome ne obaveštavaju usput, u hodniku, jer zaista ne mogu da zapamtim ko mi se sve obratio, i da to bude onda evidentirano kao opravdano odsustvo. Ili službi za pultom, ili telefonom. Na svaki način, samo ne u hodniku, jer onda ne mogu to valjano da evidentiram.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Nastavljamo rad.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O JAVNOM INFORMISANjU
Podsećam vas da smo na jučerašnjoj sednici usvojili Predlog zakona u načelu, otvorili pretres Predloga zakona u pojedinostima i konstatovali da su amandmani Vlade postali sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima?

Dame i gospodo narodni poslanici, konstituisanjem skupštinske većine, koju čini DOS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izgubili smo Vladu Republike Srbije. Upućujem pozdrave Vladi u izbeglištvu. Ni jednog predstavnika Vlade danas nema na sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Rade. Šta ima važnije od sednice Narodne skupštine, drage moje dame i gospodo? Pišu zakone od četiri člana i amandmane na sva četiri člana. Predstavnik Vlade po ovom predlogu zakona je gospodin Vladan Batić. On je juče otpevao svoju pesmicu i otišao, ne sačekavši bar da čuje (stigla je Vlada) šta poslanici imaju da kažu u svoju odbranu. Razumem da je konstituisana skupštinska većina. Pobedili ste na izborima. Počnite da radite, a prestanite da slavite pobedu.
Gospodin Batić nastupa za ovom govornicom kao poslanik opozicije koji još nije shvatio da je pobedio na izborima. Nije pobedio on, nego se našao u pobedničkom vozu koji su vukle neke druge lokomotive. On i dalje sa ove govornice ne menja terminologiju, ne menja nastup, ne ponaša se kao ministar, kao neko od koga narod očekuje taj toliko željeni preokret. Kako li će tek izgledati rasprava po preostale dve tačke dnevnog reda, odnosno, kako li će izgledati pravosuđe i sudstvo, kad gospodin Vladan Batić to bude preuzeo u svoje ruke? Možemo samo da nagađamo.
Juče je ovde rekao da smo mi, koji smo predstavljali skupštinsku većinu u ranijem sazivu i koji smo doneli Zakon o javnom informisanju, ubili novinara Slavka Ćuruviju. Razumem da to pišu ove novine, da o tome govori televizija. Vi ste rekli da nema više pokretanja postupka po Zakonu o javnom informisanju, ali da to kaže ministar pravde i da ne pruži ni jedan dokaz za to i da ne upre prstom ni u koga od nas. Ja sam kao dete gledao na televiziji kad se Tito pojavi i kaže - u ovoj zemlji ima lopova, i svi se preseku. Dvadeset miliona građana Jugoslavije misli da je svako od njih pojedinačno pomalo taj lopov. Tako i gospodin Batić - ubili ste Slavka Ćuruviju. Ko ga je ubio? Oteli ste Ivana Stambolića. Ko ga je oteo? Kako možete tako da uputite, posejete po celom narodu, koji ne pripada vašoj političkoj opciji, posejete optužbu. Sad se svi osećamo krivim. Meni uopšte nije žao Slavka Ćuruvije, ali kad ga je pominjao, ja sam ćutao. Vama nije žao silovanih žena i ćerki, Srpkinja, a bukali ste kad se o tome govorilo. Ja to nosim u sebi. Taj čovek se tako ponašao da se neko verovatno rešio ili zbog kriminalnih afera ili zato što mu je čačkao gde mu nije mesto. Ali, evo ministra pravde, evo ministra policije. Utvrdite ko je kriv, pronađite krivce, izvedite ih pred sud. Nemojte više sve one koji nisu sa vama da optužujete da su ubili Slavka Ćuruviju. Ja se nadam da ćete otkriti, ali nemojte više da pretite. Nećete valjda vi, Zaharije, da otkrijete ko je ubio Slavka Ćuruviju? Pustite to da rade organi.
Juče sam vas upozoravajuće podsetio na jedan članak u listu "Danas" i niko baš da reaguje. Ne poznajem tog gospodina Lukića, koji je sada načelnik resora javne bezbednosti. Ne znam da li je pukovnik, general. Pretpostavljam da je general. Nikada ga u životu nisam sreo. Ali, dnevne novine, nedeljnici, televizija i radio, govore o njemu, govoreći o Srbiji i o Srbima. Vi svi sad ćutite. Čovek koji je u vrhu policije optužen je u dnevnim novinama. Ako govorim o novinama, onda je tema javno informisanje, pa vas molim da izdržite dok ne siđem sa govornice. General Lukić optužen je da je učestvovao u masakrima u Drenici, Seniku i Pokleku.

Vreme.

Te masakre je neko morao da izvrši. Aludira se na MUP Srbije, aludira se na Vojsku Jugoslavije, aludira se na Srbiju kao državu. General Lukić se optužuje za masakr u selu Račak. Već sve strane države, njihove administracije govore da je to bila nameštaljka srpskom narodu i srpskoj vlasti, a srpska sredstva javnog informisanja govore o tome da su Srbi počinili masakr u selu Račak.
Ovaj zakon, koji smo mi svojevremeno doneli, sada je kod vas na proveri. Vi ga ukidate, a ne donosite drugi. On bi trebalo i dalje da se primenjuje, ali mu je cilj bio da spreči ovo. Zakon koji ćete vi sada ukinuti sprečavao je ovakvo blaćenje Srbije i srpskog naroda i svakog pojedinca koji živi u Srbiji. Vi sada otvarate pandorinu kutiju. Obećali ste tzv. nezavisnim novinarima da će moći da se osvete svima koji su učestvovali u donošenju Zakona o javnom informisanju.

Gospodine Nikoliću, molim Vas da vodite računa o vremenu.

Sada ih puštate da otpočnu hajku. Ko zna šta će sve pisati o nama.

Za reč se javio gospodin Ivković, zatim, gospodin Čeda Jovanović.

Poštovani gospodine predsedniče, mislim da bi bilo dobro da se oko nekih stvari proceduralnih, na bazi Poslovnika, dogovorimo da bi efikasnije radili, a i da bi znali šta je red i kako je red, da ne bi došlo do jedne vrlo neprijatne reakcije koja je bila, slična. Ja sam inače video svojevremeno u Africi u Dodomi, to je glavni grad Tanzanije i tamo je običaj da se lupanjem o klupu aplaudira, ali stvarno je bilo neprijatno juče sve što smo doživeli.
Po članu 90. stav 2. predstavnik Vlade Republike Srbije ima pravo tri puta da uzme reč, u prvom i u poslednjem svom obraćanju može čak tri puta duže da govori od nas poslanika, a ono srednje, drugo obraćanje da govori onoliko koliko mi govorimo.
U članu 92. stav 5. se kaže da predstavnici poslaničkih grupa takođe imaju pravo tri puta da uzmu reč u dužini trajanja onoliko koliko imaju pravo i ostali poslanici.
U članu 96. stoji, kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu predsednik Narodne skupštine zaključuje pretres. O čemu se radi? Ja sam razumeo vas, predsedniče Skupštine, da je normalno i džentlmenski, fer je da predstavnik Vlade Republike Srbije, kada svi izlože ono što imaju da izlože, dobije reč. To je za očekivati i ja bih isto tako radio na vašem mestu. Za očekivati je ukoliko ministar u Vladi, ili potpredsednik Vlade ili predsednik Vlade u tom svom završnom obraćanju nakon izlaganja svih poslanika se drži zaista tačke dnevnog reda i odgovara na postavljena pitanja.
Moram konstatovati da sinoć tako apsolutno nije bilo obraćanje ministra pravde u Vladi Republike Srbije. Sinoć je on ovde držao mitingaški govor u kojem je izvređao podosta ljudi u ovoj zemlji, a posebno jedan dobar deo ove sale.
Prema tome, da ovde konstatujemo, završna reč ministra u Vladi Republike Srbije ne mora i ne može po Poslovniku da bude poslednje izlaganje pre zaključenja pretresa. Predsednik poslaničke grupe, ukoliko pre toga nije iskoristio svoje pravo da tri puta govori, ima pravo nakon izlaganja ministra u Vladi Republike Srbije ili predstavnika ovlašćenog u Vladi Republike Srbije, da se javi za reč i da prokomentariše. Verujte, sigurno to pravo neću ni ja, a pretpostavljam ni drugi koristiti ukoliko ministar u Vladi Republike Srbije zaista u svom završnom izlaganju odgovara na pitanja. Upravo zbog toga što ste taj običaj uveli, mi smo doživeli da i vi predsedniče, ali i mi ovde u Skupštini ostanemo upamćeni kao Skupština koja je na svom Trećem vanrednom zasedanju usvajala zakone koji su u totalnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, donosila odluke koje su totalno u suprotnosti sa zakonima nadležnim u tim oblastima.
Da li da vas podsetim da smo ukidajući jednu trećinu zakona o svojinskoj transformaciji povredili, odnosno poništili članove Ustava Republike Srbije od 57. do 64. Na žalost, baš zato što su poslednji govorili ministri su se bavili politikom, mitingom, odgovarali opisnim stvarima, spominjali čoveka koga ja izuzetno poštujem, gospodina Ćuruviju, a sa njim sam inače bio i vrlo dobar drug, ali nisu odgovarali na pitanja da krše ustave, da krše zakonodavstvo. Naredna tačka na dnevnom redu je upravo kršenje procedure zakonodavne, konačno o tome ste čitali u novinama ovih dana.
Oko zakona, koji shvatam da ćete vi usvojiti, samo da vam kažem sledeće. Sigurno je da se u svakoj zemlji treba boriti za slobodno i odgovorno novinarstvo. Borba za slobodno novinarstvo podrazumeva i borbu za odgovorno novinarstvo. Ovaj zakon o informisanju koji je bio na snazi imao je problematičnih tačaka i te tačke su od strane Ustavnog suda Jugoslavije i ukinute, ali je imao one članove koji su obavezivali novinare na moral, koji su obavezivali novinare da jako dobro paze kada bace ljagu na čoveka, kada stave naslov, stave sliku, a sutrašnji demant objave u ćošku kurzivom od 8 mikrona, da ne možete ni lupom da pročitate. Bojim se, i to hoću javno ovde da kažem, da je ovo sve u korelaciji i ovaj zakon koji ćete ukinuti i naredni zakon da idete ka partijskom razrešenju sudija i odlučivanju o formiranju partijskih sudija i sudova.
Ja vam kažem, uvereni smo da je ovo početak linča. Linč je već počeo, ali je ovo uzlazna spirala. Konačno, kako radi pravosudni sistem Srbije, očekujem da će biti uhapšen savezni ministar policije, gospodin Zoran Živković, jer je kao gradonačelnik dopustio da radi pijaca u Nišu kada su NATO agresori rešili da bacaju kasetne bombe na njih. Očekujem da će biti uhapšen direktor srpskih železnica, jer je pustio da voz ide Grdeličkom klisurom kada su ljudi rešili da ubijaju ljude. Očekujem da će biti uhapšen direktor Direkcije za mostove, jer je pustio malu Sanju da ide na Varvarinski most. To vam je optužba protiv Ganeta Milanovića, draga gospodo.

Gospodine Ivkoviću, nisam imao nameru da govorim o toku jučerašnje sednice da niste ponovo, kao i brojni narodni poslanici na jučerašnjoj sednici, govorili o nečemu što nije tema dnevnog reda.
Dakle, činjenica je da ste potrošili 2,5 minuta od predviđenih pet za raspravu o nečemu što nije predmet ove tačke dnevnog reda, a predmet ove tačke dnevnog reda je Predlog zakona u pojedinostima, jer smo Zakon o javnom informisanju u načelu prihvatili.
Posvetili ste pažnju citiranju Poslovnika, koji sam, verujte mi, savladao za ovih nekoliko dana isto onoliko dobro koliko vi za nekoliko godina. I sporili ste se sa mnom oko nečega što uopšte nije sporno. Pojeli ste vreme Narodnoj skupštini, pokušali da uverite one koji gledaju televizijski prenos da ste u nečemu u pravu, a da ja u nečemu nisam u pravu, iako se u svemu slažemo po onome što ste rekli i šta u Poslovniku piše. Dakle, mi smo danas nastavili raspravu o Predlogu zakona u pojedinostima.
Dve vrste problema smo imali na jučerašnjoj sednici i ja se nadam da će tih problema na današnjoj sednici biti manje. Osnovni problem jeste što, po mom uverenju, većina poslanika opozicionih stranaka, bez obzira na opravdanost njihovog osećaja male zastupljenosti u medijima, koje je po mom uverenju neopravdano i samo oslikava njihovo nerazumevanje sadašnje realne težine pozicije u političkom životu, ali dakle bez obzira na to osećanje uskraćenosti prava na iznošenje političkih stavova u medijima, nemaju pravo da na ovoj govornici to ispravljaju po sopstvenom nahođenju, kršeći Poslovnik i koristeći javljanje po nekim tačkama dnevnog reda za držanje političkih predavanja, koja nemaju nikakve veze sa onim o čemu se u ovoj skupštini raspravlja.
Naravno da takav nekorektan nastup jednog velikog broja poslanika, uz čini mi se dovoljnu i možda preveliku toleranciju sa moje strane, da dopuštam iskakanje iz dnevnog reda i prekoračenja vremena, stvara drugu vrstu problema. Tema je vaše ponašanje, gospodo narodni poslanici, i moje vođenje sednice i dozvolite mi da za još nekoliko minuta pokušam da, uz vašu pažnju i toleranciju, ustanovim i neka dalja pravila ponašanja. Moj je cilj da pokušam da zajednički ustanovimo pravila ponašanja u ovoj skupštini.
Samo da kažem da iste zamerke koje sam stavio sa jedne strane stavljam i reakcijama narodnih poslanika na drugoj strani, koji sa mnogo više strpljenja i tolerancije moraju, po mom uverenju, da saslušaju, bez obzira da li se slažu ili ne slažu sa izlaganjem narodnih poslanika opozicionih stranaka, da saslušaju šta imaju da kažu, a da meni prepuste da vodim sednicu i da opominjem narodne poslanike ukoliko krše Poslovnik i ukoliko ometaju rad sednice.
Ukoliko se to ne bude dogodilo imaćemo tok sednice kakav je bio juče, a on je daleko od onoga kako bi valjalo da bude. Zbog toga molim i jedne i druge poslanike, i opozicionih stranaka i stranaka na vlasti, da mi pomognu da ova sednica protekne u dobrom redu i u skladu sa Poslovnikom. Ja imam još dovoljno možda političke nepromišljenosti, ali političke hrabrosti da iz svega ovoga što sam govorio izuzmem predstavnike Stranke srpskog jedinstva, koji u ovome nisu učestvovali.
Za reč se javio narodni poslanik, gospodin Čeda Jovanović, a zatim narodni poslanik, gospodin Zaharije Trnavčević.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, postoje ljudi, događaji, čitave situacije koje ne zaslužuju komentar. Hteli to da priznamo ili ne, ova skupština je sama za sebe dovoljno rekla, i mi u njoj, i vi, gospodine Nikoliću, i ja sa vama.
Ne možemo pronaći reči koje bi nas predstavile u drugačijem svetlu nego što su to učinili događaji čiji smo mi bili glavni akteri. Nije bilo potrebno da vi ovde za ovom govornicom nama kažete da vam nije žao Slavka Ćuruvije.
Da li ste to svojim ponašanjem, kao potpredsednik Vlade, kao potpredsednik koalicione vlade sa SPS-om, usvajanjem Zakona o javnom informisanju sasvim sigurno pokazali pre dve godine, tri godine. Vi ste krivi za atmosferu u Srbiji, na takav način, da je ono što se desilo Slavku Ćuruviji bio logičan sled događaja koji ste mu prethodno iskreirali. Zabrana izlaženja nedeljnika "Evropljanin", brutalno kažnjavanje novinara i urednika "Dnevnog telegrafa", presuda koja je izrečena tri dana pre ubistva, u dnevnom listu na koji ste imali izrazitu moć uticaja. A, s obzirom da ste bili potpredsednik Vlade u ratnom stanju, obavezuje nas da ovde pred ovom skupštinom Slavka Ćuruviju posmatramo kao jedan tragičan simbol vremena koje je ostalo za nama. Vas ne optužujemo za smrt Slavka Ćuruvije. Ne znamo da li ste vi za to odgovorni. Znamo da ste odgovorni za kreiranje atmosfere u kojoj se to desilo. Policija će utvrditi ko je za to odgovoran, ali gospodine Nikoliću molimo Vas da iz pijeteta prema njemu, kao simbolu vremena koje je ostalo za nama, poštedite nas i javnost takve brutalnosti, kakvu ste iskazali za ovom govornicom. Vi možete sve reći i to će ostati bez našeg komentara. Komentar će dati sudovi, tužilaštva i policija, koja intenzivno sprovodi istragu. Gospodina Ćuruviju ništa ne može vratiti, kao što ništa ne može umanjiti uvredu koju ste nam naneli svojim nastupom. (Aplauz.)