Gospodine predsedniče, dame i gospodo, Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije uputio je Narodnoj skupštini više predloga za razrešenje, odnosno, za prestanak funkcije sudije, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca, kao i jedan broj predloga za prestanak funkcije u sudskoj upravi, prestanak funkcije predsednika suda. Broj je veliki, ali ne treba da zavara ili zbuni. Veliki broj predloga, koji su danas na dnevnom redu Skupštine, stigao je ovoj skupštini pre raspuštanja prethodnog saziva. Naime, uvidom u dokumentaciju stekli smo utisak da je značajan broj profesionalaca - sudija često podnosio zahtev za razrešenje. Ti zahtevi su usvajani, a na njihova mesta su birane nove sudije, po kriterijumima koji su dobro poznati.
Predlozi, koje je Odbor za pravosuđe uputio Narodnoj skupštini, mogu se podeliti u tri grupe. Prvu čine predlozi za prestanak sudijske ili tužilačke funkcije zbog odlaska u penziju. Predlozi su prošli potrebnu proceduru pred Vrhovnim sudom Srbije, republičkim javnim tužiocem, odnosno, Ustavnim sudom Srbije. Na Narodnoj skupštini je samo da konstatuje da su ispunjeni uslovi, odnosno, da sudijska ili tužilačka funkcija prestaju. Među ovim predlozima nalazi se i predlog za prestanak funkcije sudija Ustavnog suda Srbije, gospođe Spasenije - Cane Babović i gospodina Tefika Lugićija. Kada odluka o njihovom odlasku u penziju, odnosno, razrešenju zbog odlaska u penziju, bude doneta i stupi na snagu, u Ustavnom sudu Srbije će umesto devet, ustavom predviđenih, ostati samo četiri sudije. Od toga jedan ekonomista, kao predsednik suda, i tri pravnika. Stanje Ustavnog suda je alarmantno. On više neće moći punovažno da odlučuje.
Drugu grupu čine predlozi za razrešenje na sopstveni zahtev nosilaca pravosudnih funkcija. Kako je u svim ovim slučajevima prošlo više od dva zakonom predviđena meseca u kome nadležni organi, a na kraju Narodna skupština, treba da se izjasne o zahtevu za razrešenje, na Narodnoj skupštini je samo da konstatuje da je sudijska funkcija prestala i da utvrdi datum kada je istekao taj dvomesečni rok. U okviru ove grupe, predložene su i odluke po zahtevima za razrešenje dosadašnjeg predsednika Vrhovnog suda Srbije, mr Balše Govedarice, i dosadašnjeg Republičkog javnog tužioca Dragiše Krsmanovića. Nešto je od njihovih zahteva različit zahtev za razrešenje gospodina Nikole Popovića, predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu, koji zahteva da bude razrešen sa sudsko - upravne funkcije predsednika, ali ne i sa funkcije sudije.
U svim ovim slučajevima odluka Narodne skupštine je samo deklarativne prirode. Skupština konstatuje datum prestanka sudijske funkcije. Odbor je jednoglasno predložio da Skupština ovo učini. U toku jučerašnje sednice primili ste, međutim, i dopunu, odnosno ispravku Predloga koji spadaju u ovu grupu. Suština te ispravke je da se sa liste sudija, čije se razrešenje na sopstveni zahtev predlaže, izuzme sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Nenad Matović. Predlog je prvobitno učinjen na osnovu dokumentacije kojom je Narodna skupština raspolagala i koja je izgledala potpuna. Pored zahteva gospodina Matovića, tu se nalazio i odgovarajući predlog Vrhovnog suda Srbije. U međuvremenu, sudija Matović se obratio ovom odboru sa tvrdnjom da je blagovremeno, dakle, pre isteka dvomesečnog zakonskog roka, svoj zahtev za razrešenje povukao. Iznosim ove činjenice, jer one pokazuju kako se radi u našem pravosuđu. Sudija Matović je predlog za razrešenje uputio preko Prvog opštinskog suda, Vrhovnom sudu Srbije i Narodnoj skupštini Srbije 18. jula 2000. godine, a predlog je povukao istim putem, pismenim, o čemu su nam predočeni odgovarajući dokazi, 29. avgusta 2000. godine. Uprkos blagovremenog povlačenja, predsednik Prvog opštinskog suda je razrešio sudiju Matovića, prekinuo radni odnos i zaključio mu radnu knjižicu. Sudija Matović je protiv ove odluke poveo postupak pred Drugim opštinskim sudom, ali postupak nije odmakao.
Nakon što je Odbor za pravosuđe utvrdio ove činjenice, dobili smo dopis od Vrhovnog suda Srbije, koji se pridružuje predlogu da se uvaži povlačenje zahteva za razrešenje sudije Matovića, odnosno da on ne bude razrešen funkcije. Primer sudije Matovića pokazuje da ima problema u organizaciji rada sudova u Srbiji. Upravo na tome se zasniva treća grupa predloga koje je Odbor za pravosuđe i upravu uputio Narodnoj skupštini.
Narodnoj skupštini se predlaže da sa dužnosti u sudskoj upravi, dužnosti predsednika suda, budu razrešeni: predsednik Okružnog suda u Beogradu, gospodin Bogoje Marjanović; predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Radomir Milikić; predsednik Drugog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Stojan Nikić; predsednik Trećeg opštinskog suda u Beogradu, gospodin Tomislav Zeković i predsednik Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Vladimir Ilić.
Hteo bih, dame i gospodo, posebno da naglasim da se ni u jednom od ovih slučajeva ne radi o predlogu za razrešenje sa sudijske funkcije. Ako ovaj predlog bude usvojen, gospoda ostaju sudije u sudovima u kojima su izabrani. Radi se samo o razrešenju sa upravno - sudske funkcije predsednika suda. Ovo je bilo neophodno naglasiti iz sledećeg razloga. Ustav i Zakon o sudovima predviđaju stalnost sudijske funkcije. Sudijska funkcija može prestati protiv volje sudije samo iz zakonom utvrđenih razloga i u zakonom predviđenom postupku. Nasuprot tome, funkcija sudijske uprave ne podleže stalnosti. Predsednici sudova se biraju na rok od četiri godine, dakle, sa ograničenim mandatom. Izborom na funkciju predsednika suda i prestankom mandata predsednika suda, uključujući i prestanak pre isteka mandata, ne utiču na sudijsku funkciju i ne vređaju njenu stalnost.
Zbog toga je Zakonom o sudovima predviđeno da se na izbor i razrešenje predsednika sudova primenjuju pravila koja važe za izbor sudija, ali samo ako zakon ne propisuje nešto drugo. Zakon propisuje nešto drugo i zbog toga ne stoji zaključak da se postupak ........
(Poslanici iz klupe: Koji član Zakona?)
Izvinjavam se gospodine predsedniče, ako mogu da nastavim svoj ekspoze. Nisam došao da vodim dijalog. Svako govori onako kako ume. Nastaviću da govorim onako kako su mene učili i kako sam naučio.
Naime, Zakon predviđa da se na prestanak funkcije predsednika suda primenjuju pravila o prestanku funkcije, izuzev ako je zakonom drugačije određeno. Već u narednom stavu, tog istog člana, predviđa se posebna mogućnost prestanka funkcije predsednika suda, bez prestanka funkcije sudije, iz razloga koji se tiču rđave organizacije suda.
Zakon o sudovima, dakle, predviđa da predsednik suda može biti razrešen na predlog nadležnog skupštinskog tela, a to je Odbor za pravosuđe i upravu, ako postoji odgovornost predsednika za neizvršavanje poslova u sudu, dakle ako sudovi ne postižu zadovoljavajuće rezultate. To je upravo situacija koja je navela Odbor za pravosuđe da uputi predlog kakav je upućen, a bez postupka za razrešenje sa sudijske funkcije.
Odbor je konstatovao da je rad sudova koji su u pitanju nezadovoljavajući, nedovoljno efikasan, da se ročišta odlažu i ne održavaju, da postupci traju predugo. Imao je u vidu i ove postupke o razrešenju, o kojima je bilo reči, imao je u vidu i stanje u knjižnom odeljenju Drugog opštinskog suda i knjiženja bez zakona, imao je u vidu i rad Trećeg suda u izvršenju krivičnih sankcija, odnosno rad Četvrtog suda u izvršnom postupku.
Odbor je konstatovao da za nedovoljno dobru organizaciju postoji objektivna odgovornost predsednika sudova. Odbor pri tome naglašava da nije utvrđivao postojanje eventualnih zakonskih razloga za razrešenje sa sudijske funkcije. Nema razloga da se ovom prilikom razmatra da li postoji nestručan, nesavestan ili nezakonit rad sudija. Otuda predlog Odbora za razrešenje sa funkcije predsednika sudova ne dira u njihov profesionalni ili lični integritet. U pitanju je objektivna odgovornost za rđav rad, koji najbolje ilustruje primer sudije Matovića, o kome sam govorio.
Podnoseći ove predloge Narodnoj skupštini, Odbor za pravosuđe je konstatovao da se našao u teškoj ulozi da predlaže, kao što mu to nalažu zakon, Ustav i Poslovnik, razrešenja sudija, mada se radi o radnom telu zakonodavnog organa Narodne skupštine, kao sistemu koji želi da bude sistem podele vlasti. Zbog toga je Odbor inicirao postupak za donošenje novog zakona o sudovima, po kome će ovakvi postupci biti povereni jednom nezavisnom, stručnom telu, nezavisnom i od zakonodavnih i od izvršnih organa. Hvala.