Nije gospodin Batić prvi koji me je na to upozoravao sa ove govornice? Ali me je podsetio, Batić, na nešto što sam davno pročitao. Već sam bio zaboravio, a sada mi se vraća u mozak.
U antičkoj Grčkoj postojao je običaj bufonija. Hoće da zakolju vola, a da niko ne bude kriv za to. Na Zevsov oltar onda prospu hranu, puste vola, on priđe da jede, zaleti se neko od ..... iz gomile, mačem ga probode, baci mač i pobegne, pojure ga i tobož ne mogu da ga uhvate. Tada pred sud izvedu mač i vola. Vola što je uzimao hranu sa Zevsovog oltara, a mač što je ubio vola. Osude mač, bace ga izvan granica i završili su posao, a onaj koji posle jede vola nigde se nije pojavio.
Gospodine Batiću, vi organizujete smenu predsednika sudova. Ja bih sa njom mogao da budem i saglasan. Izvedite je na zakonom predviđen način. Kao što sam glasao, o tome ćemo govoriti u poslednjoj tački dnevnog reda, 1999. i 2000. za razrešenje nekih sudija ali je bilo kompletno obrazloženje i pokazaću vam ta obrazloženja. I, u njima je pisalo da na osnovu dopisa Vrhovnog suda Srbije, Odbor za predstavke i žalbe predlaže Skupštini takvu i takvu odluku, tako bih i danas mogao da prihvatim.
Molim vas, narodne poslanike neko može da slaže, ali mi čitamo ono što piše u materijalu. U materijalima koje ste vi danas dostavili ne piše da je Vrhovni sud o ovome rešavao. U materijalu koji su dostavljeni, mislim da je gospodin Nikolić bio predsednik Odbora za pravosuđe..... Ne vi ste Zakonodavnog..... (Glasovi - Leković.) Leković Nebojša, nemojte onda, ne, nije on bio, bili ste u svađi onda, on je predosetio ko će da pobedi.
U materijalima piše da Odbor za pravosuđe i upravu predlaže Narodnoj skupštini na osnovu dopisa Vrhovnog suda Srbije. To je za mene bilo nešto o čemu poslanici mogu da odlučuju. Danas materijal nije pogodan da poslanici odlučuju. Možemo da vam verujemo ili da vam ne verujemo, ali ako se zakon odnosi na predsednike sudova i važi kao za sudije, morate da priznate, ako smo ovde postavili predsednike sudova, ako smo mi postavili predsednike sudova, da bismo ih razrešili, dozvolite nam da sprovedemo istu proceduru, kao i kada smo ih postavili. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo, kolege poslanici, reći ću nekoliko reči o ovoj temi u ime Poslaničkog kluba Stranke srpskog jedinstva, jer očigledno je da će ovo biti vrlo često na dnevnom redu ove skupštine, tako da mislim da, ukoliko budemo o svakom pojedinačnom predlogu toliko dugo raspravljali, ova skupština neće ni imati drugog posla.

Što se tiče predloga koji se daju Skupštini, mislim da je sasvim opravdano da budu obrazloženi i da budu na zakonu zasnovani. SSJ ima stav koji je ovde potpuno jasan, a to je da je potrebna reforma pravosuđa i da je potrebna rekonstrukcija pravosuđa. Za jednu reformu pravosuđa potrebne su i ustavne promene, koje su izuzetno komplikovane i koje u ovom momentu sigurno nećemo moći da sprovedemo.

Međutim, u postupku rekonstrukcije pravosuđa, treba voditi računa o poštovanju svih važećih pravnih normi u postupku razrešenja nosilaca funkcija. Znači, da ispoštujemo Ustav i član 46. i 47. Zakona o sudovima. Posebno treba imati u vidu nasleđe iz prošlosti, tu možemo takođe svi da se složimo bez obzira iz koje smo stranke, jer znamo kakvo je stanje u pravosuđu. Pre svega, iz ekonomskih razloga mnoge sudije su napustile ovu funkciju, mnoge su među advokatima.

Mi znamo da u ovoj skupštini imamo veliki broj advokata i pitanje je da li bi se, i pod kojim uslovima, bilo ko od njih vratio na sudijsku funkciju. Znači, vratiti onu ekonomsku sigurnost i ugled sudijama. Da se vratimo u vreme kada smo se sudovima, odnosno sudijama obraćali sa - časni sude.

Mislim da je to jedan proces koji je počeo, ali koji će sigurno dugo trajati. Pri tome treba posebno voditi računa o postupku imenovanja novih kadrova na funkcije. U ovom momentu to će biti rukovodeće funkcije u pravosuđu, znači, funkcije predsednika sudova i tužilaca. Imamo situaciju da već pri pomenu da su određene ličnosti kandidati, posebno u unutrašnjosti, a vi verovatno ovde u Beogradu znate situaciju, da se ti ljudi već ponašaju na neki način neprimereno, kao da su im ti sudovi dati u privatno vlasništvo.

Već se preti ostalim kolegama itd. Mislim da, posebno u ovoj oblasti, toga ne bi trebalo da bude i da bi moralo da se radi po onim kriterijumima, koji štite pre svega dostojanstvo ove struke i ugled institucije. Da bi se to ostvarilo, SSJ ima jedan sasvim jasan predlog, da se svi oni koji su kandidati za ove funkcije o kojima je reč, funkcije predsednika sudova i tužilaca, biraju putem konkursa. Na tim konkursima prvo su i oni sami bili dužni da o sebi daju tačne podatke, jer za to postoji odgovornost, ukoliko ne daju tačne podatke iz svoje biografije, pa i one o političkom angažovanju i rukovodećim funkcijama u strankama, i sve ono ostalo koje važi kao kriterijum za izbore.

Posebno, da bi se svi ti kriterijumi zadovoljili, potrebno je uzeti u obzir mišljenje kolektiva, jer ipak su to kolektivi koji okupljaju kolege, gde se tačno zna ko je koliko stručan i kvalitetan, pa bi to mišljenje bilo jedno od onih koje bi bilo presudno pri donošenju odluka o ovim funkcijama.

Zatim, mišljenje Advokatske komore, koja takođe nije za potcenjivanje, koja ima sigurno svoje iskristalisane stavove o ovim kadrovima, zatim mišljenje Udruženja pravnika Srbije, Odbora za pravosuđe, i na kraju, mislim, kao najmanje važno, treba da se pojavi mišljenje političkih grupacija, koje se trenutno nalaze na vlasti, bilo na kom nivou, posebno ne na lokalnom nivou, jer tamo ima mnogo ličnog, tako da se ceo ovaj postupak dovodi u pitanje ukoliko se to ne uradi na ovaj način.

Naša stranka smatra, takođe, da bi se na ovaj način oslobodili uticaja lokalnih i drugih moćnika, jer imamo već prilike da se ljudi koji sebe vide na takvim pozicijama, koji sebe smatraju moćnicima na republičkom, okružnom ili opštinskom nivou, već pokušavaju pozivima telefonom i na drugi način da utiču na rad sudova i sudija, a posebno da utiču na kadrovska rešenja koja slede.

Ono pravosuđe o kome je govoreno pre mene, odnosno koje je koncepcijski Vlada želi da ova država podari....

Vreme, molim Vas.

Ja se, predsedniče, izvinjavam, pošto neće drugih diskutanata biti iz naše Poslaničke grupe.
Znači, mi želimo da se konstituiše pravosuđe koje će nadživeti trenutne političke promene i trenutne političke procese, znači, koje će vratiti ugled i čast pre svega pravnoj struci. Zbog toga smatramo da još jednom treba ozbiljno preispitati ove predloge i ukoliko procedura nije ispoštovana, to stručno konstatovati, a da to ne bude predmet političkih diskusija, i ukoliko je struka povređena, odnosno procedura nije sprovedena kako treba, ne bi ništa smetalo da se to ispoštuje i da se uradi na ovaj način.
SSJ nije imala svoje favorite ni među prethodnim rukovodećim ljudima u pravosuđu, niti želi da favorizuje nove pojedince. Naši favoriti su oni ljudi koji bi bili izabrani po ovoj proceduri o kojoj sam govorio, a to je da bude javni konkurs, da se prikupi mišljenje kolektiva i ostalih kompetentnih institucija.
Na taj način bi se, pri funkcionisanju ove države, ostvarili oni ciljevi kao što je borba protiv kriminala, lična i imovinska sigurnost i vraćanje poverenja u pravosudne organe. Ja se zahvaljujem.
(Poslanik iz sale: Nema kvoruma u sali.)

Utvrdićemo kvorum. Ja vas molim da utvrdimo kvorum. (Poslanik iz sale: Kako možete samo na dobacivanje poslanika da utvrđujete kvorum? Poslanik Vam dobaci i Vi utvrđujete kvorum.)

Nemojte tako diskutovati, izvolite za govornicu.

Dužan sam kad nema kvoruma da prekinem sednicu. Imamo primedbu da nema kvoruma. Ne mogu ja dovoditi u red narodne poslanike. Ipak, dužan sam da prekinem sednicu kad nema kvoruma, a dužnost je poslanika da sede u sali.

(LEILA RUŽDIĆ-TRIFUNOVIĆ, sa mesta: - Za utvrđivanje odlučivanja je potreban kvorum.)

To kad budemo napisali novi Poslovnik. U postojećem ne piše tako. Možemo ga mi tumačiti kako hoćemo. Molim da pozovete narodne poslanike da uđu u salu, da obezbedimo kvorum i da nastavimo sa radom.

(Narodni poslanik se javlja za reč.)

Da li se javljate povodom kršenja Poslovnika?

Radi se o kršenju Poslovnika. Članovi Srpske radikalne stranke sede ovde, a ne ubacuju kartice. Upravo oni postavljaju pitanje kvoruma.

Gospodine, ne dobacujte.

Molim vas da pristupimo utvrđivanju kvoruma.

Molim vas da ubacite vaše kartice.

Molim poslanike Srpske radikalne stranke da ubace kartice, da ne bismo morali da idemo na ručno prebrojavanje.

Konstatujem da možemo da nastavimo sa radom.

(GORDANA POP - LAZIĆ sa mesta: Parlamentarna većina treba da čini kvorum.)

Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, jednom za svagda da utvrdimo jedno pravilo ponašanja ovde, u skladu sa članom 117. Poslovnika, koji govori o tome kako poslanik mora da se identifikuje kad se nalazi u sali i na koji način se to radi. Pročitaću vam član 117. stav 1., da jednom razjasnimo da ako sedimo u sali, da li smo dužni da držimo identifikacione kartice u poslaničkim jedinicama ili nismo.
Pročitaću član 117. stav 1, koji kaže: "Narodni poslanici dužni su da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u svoju poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave prilikom napuštanja sale." To znači, ako sedimo u sali, ako smo prisutni, dužni smo da ubacimo svoju karticu u identifikacionu jedinicu.

Vi ste potpuno u pravu.
(Narodni poslanik Stevo Dragišić traži reč.)
Gospodine poslaniče, ako ste tražili odgovor, ja Vas molim onda i da ga saslušate.
Gospodine poslaniče, nisam Vam dao reč. Dozvolite da završimo prethodno.
Vaše izlaganje je zapravo konstatacija. Niste prigovorili kršenju Poslovnika od strane onoga ko vodi sednicu, već upozorili na obaveze poslanika šta treba da čine. O tome smo već u više navrata govorili. Vi ste potpuno u pravu. Poslovnikom nemamo sankcionisano šta ukoliko to neki narodni poslanik ne učini. Zbog toga se i obraćam češće poslanicima SRS-a, da ubace identifikacione kartice kao i svi ostali kada su u sali, da ne bismo morali da idemo na prebrojavanje od strane službe. Izvolite.