Odlično pet.
Dakle, kada se govori o hitnom postupku prevashodno se govori o zakonu. Dakle, zakon se može izuzetno doneti i po hitnom postupku. Ovde nemamo na razmatranju hitan postupak, a u zahtevu piše da se traži hitno zasedanje. Prema tome, može se samo protumačiti eventualnom tehničkom greškom, mada mislim i da nije neophodno, s obzirom da se ne radi o predlogu zakona i s obzirom da se radi o donošenju rešenja o imenovanju i razrešenju nosilaca sudijskih funkcija.
Ne tvrdim da sam u pravu. Mislim da tako stoji u Poslovniku. Samo da vidimo šta ste još prigovorili, to je što se tiče hitnog postupka, mislite da u zahtevu nije izričito navedeno.
Mislite, nije u zahtevu izričito navedeno, ali nesumnjivo proističe ili čak bi bilo dobro da smo malo hitrije to uradili, da su mogle da budu sastavni deo i ove sednice, jer je to jedna zaokružena materija. Može se izvršiti ta tehnička ispravka, ona nije suštinska. Da li se slažete sa ovim? (Odobravanje.) Ovu smo situaciju raspravili.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O STAVLjANjU VAN SNAGE ODLUKA O RAZREŠENjIMA SUDIJA
Primili ste Predlog odluke, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Otvaram jedinstveni pretres i predlažem, saglasno članu 92. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, da ograničimo vreme trajanja izlaganja, kao i u predhodnim tačkama, na pet minuta.
Da li ima drugih predloga? (Nema.)
Ako nema, molim vas da utvrdimo kvorum. Konstatujem da imamo kvorum i stavljam na glasanje predlog da se vreme izlaganja ograniči na pet minuta, u okviru ove tačke dnevnog reda. Molim narodne poslanike da glasaju.
Za 128, protiv 26, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 9, ukupno 163 narodna poslanika.
Konstatujem da smo doneli odluku o ograničavanju vremena izlaganja na pet minuta.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Ima reč gospodin Dragor Hiber.

Dame i gospodo, u prethodnom sazivu, ova Narodna skupština donela je više odluka, kojima je, protivno Ustavu i zakonu, razrešila jedan broj sudija Vrhovnog suda, okružnih i opštinskih sudova i privrednih sudova.
Protivnost Ustavu i zakonu se očitava u razlozima koje su poslanici, jedan broj poslanika ove Narodne skupštine, izneli, kad je bilo reči o razrešenju predsednika sudova, a u ovim slučajevima je bilo reči o razrešenju sudija.
Naime, nasuprot ustavnom načelu ustavnosti sudijske funkcije, sudije su razrešene bez da je utvrđen na Ustavu i zakonu zasnovan razlog za razrešenje. To i nije moglo biti učinjeno, jer takvog razloga i nije bilo. Nije sprovedena ni zakonom predviđena procedura o razlozima za razrešenje, nije se izjasnila opšta sednica Vrhovnog suda Srbije.
Ove odluke su, već kad su donete, naišle na osudu stručne javnosti, a te osude i zahtevi da se odluke promene postoje i dan danas. Upravo je Odbor za pravosuđe Narodne skupštine Srbije danas dobio akt Udruženja pravnika Srbije, najšire pravničke organizacije Srbije, sa stavovima kojima se traži osuda i preispitivanje ovih odluka.
Utvrdivši ili smatrajući da su odluke o razrešenju sudija, donete na sednicama Narodne skupštine decembra 1999. godine, odnosno jula 2000. godine, nezakonite, Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da ove odluke stave van snage. Odbor smatra da svaki organ, ne samo da je ovlašćen, već je i dužan da stavi van snage sopstvene nezakonite odluke, pa je i Narodna skupština ovlašćena i dužna da postupi na ovaj način.
Odbor je pravio analogije sa nekim Ustavom i zakonom predviđenim situacijama, npr. pravom i dužnošću Narodne skupštine da stavi van snage zakon koji je usvojila, a za koji je Ustavni sud ocenio da nije saglasan Ustavu.
Predlagač je mišljenja da će se na ovaj način, ne samo ispraviti jedan broj nezakonitih odluka, već da je to korak ka vraćanju dostojanstva sudijskog zvanja. Ispravljajući situaciju nastalu nezakonitim odlukama, Narodna skupština će bar delom ispraviti nepravdu učinjenu nezakonito razrešenim sudijama. Da li će oni prihvatiti da se vrate svom poslu ili ne, drugo je pitanje.
Mislim da posebna argumentacija za razloge nezakonitosti odluka posle diskusija po prethodnoj tački nije potrebna. Hvala.

Da li žele reč narodni poslanici koji su na sednicama Odbora izdvojili mišljenje? (Ne žele.)
Onda pozivam predsednike poslaničkih grupa, ako žele reč, da se prijave.
Ima reč gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom Republike Srbije nalazi se predlog jedne čudne odluke. Usudio bih se da kažem  i nebulozne odluke, da Narodna skupština poništi četiri svoja akta, doneta 1999. i 2000. godine. Predlog je podneo Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, pozivajući Narodnu skupštinu da odluku donese na osnovu jednog opšteg člana Poslovnika Narodne skupštine, 131. člana, kojim je propisano da Narodna skupština, pored ostalog, donosi odluke.

Članom 53. Poslovnika Narodne skupštine, kojim su opisana prava i dužnosti Odbora za pravosuđe i upravu, nije predviđeno da taj odbor predlaže ovu odluku. Jedino što Odbor predlaže su izbor i razrešenja lica koja vrše sudske i javnotužilačke funkcije. Odluku je mogao da predloži bilo koji poslanik, mogla je Vlada, ali ne može Odbor za pravosuđe i upravu.

Odbor za pravosuđe i upravu nije poslanicima, a to mu je bila obaveza, dostavio taj tekst Odluke o razrešenju sudija, čiji se poništaj traži, kako bi poslanici, ukoliko odluče da o ovome uopšte odlučuju, imali dovoljno podataka za odluku. Zato se u obrazloženju Predloga odluke, kao osnovni, pojavljuje netačni razlog za poništavanje odluka, tzv. nepostojanje odluke Vrhovnog suda o razlozima za razrešenje sudija.

Ja sam glasao za donošenje odluke koju predlažete da Narodna skupština poništi. Uz svaku pojedinačnu odluku, Odbor za pravosuđe i upravu obavestio je poslanike da je postupio po zahtevu Vrhovnog suda Srbije.

Pozivam predlagača da objasni - zašto je slagao poslanike tvrdnjom da nisu postojale odluke Vrhovnog suda i zašto nas dovodi u zabludu, u želji da glasamo po volji ministra pravde? Bilo je tada poslanika opozicije u ovoj skupštini, koji su sada poslanici vladajuće većine, i imaju taj skupštinski materijal, ja sam ga juče ponovo pogledao. Uz svaki zahtev za razrešenje sudija, Odbor za pravosuđe pisao je da postupa po zahtevu Vrhovnog suda Srbije.

A, zašta sam ja to glasao 1999. i 2000. godine? Glasao sam za razrešenje sudije koji je za odluke suda u kome je sudio, Vrhovnog suda Srbije, javno govorio da su nezakonite, iako mora da zna, i zna verovatno, da se zakonitost sudskih odluka može ispitivati i ocenjivati isključivo u sudskom postupku.

Glasao sam za razrešenje sudije koji je u Londonu izjavio da ga je sramota što je sudija u Srbiji. Glasao sam za razrešenje svih sudija koji su bili politički angažovani. Glasao sam za razrešenje svih sudija koji su se javno solidarisali sa sudijama koji su bili stranački funkcioneri ili funkcioneri neregistrovanih, ali javnih političkih organizacija. Glasao sam za razrešenje sudije koji je pravosnažnom presudom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora. Glasao sam za razrešenje sudije koji je u radno vreme napuštao posao i išao na skup jedne političke stranke. Glasao sam za razrešenje sudije koji je prihvatio da bude UNMIK-ov član opštinskog prelaznog saveta, zadužen za resor pravde i lokalne uprave. Glasao sam za razrešenje predsednika suda, u kome je broj nerešenih predmeta u istrazi i prvostepenom krivičnom i praničnom postupku veći od šesnaestomesečnog priliva predmeta. Glasao sam za razrešenje okružnog javnog tužioca, koji se bavio poslovima privatnog preduzetništva, kao i drugim privatnim poslovima kojima se stiče profit.

Izvinite, da li koristite vreme za izlaganje za još dva puta?

Koristim. Sve te odluke vi danas stavljate pod sumnju, sve te odluke vi želite da poništite i da sa retroaktivnim dejstvom dovedete do veoma apsurdne situacije, da ćemo ljude koji se od tada bave nekom drugom profesijom, vratiti u sud, isplatiti im lične dohotke, i ako su za sve to vreme radili neke druge poslove, ostvarivali neke druge prihode.
Glasao sam i ne kajem se. Sve su odluke bile zakonite, a oni na koje su se odnosili, imali su pravo žalbe. Prošle su dve godine, a sva lica na koje odluke odnose, bave se uglavnom advokaturom i, koliko znam, nisu koristili pravna sredstva da bi dokazali nezakonitost odluke Narodne skupštine. Možda oni žele da se vrate u pravosuđe. Raspišite konkurs, nek se prijave, i većinom, koja neće mnogo razmišljati, izaberite ih. Biće sudije sve dok im se ne učini da ste blizu poraza, a onda će početi da se ponašaju kao i prema socijalistima, koji su ih na te funkcije svojevremeno izabrali.
Odluke koje donese Narodna skupština, možda nisu u skladu sa Ustavom i zakonima, ali o tome rešava Ustavni sud Republike Srbije, a ne Narodna skupština. Kada bi odluke preispitivao onaj ko ih donosi, to bi bilo po onoj narodnoj - "Kadija te tuži, kadija ti sudi". Narodna skupština mora da odbaci ovaj predlog, a predlagača da uputi na zakoniti postupak za izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Tako će ministar pravde posle toga odgovarati za ono što se dešava u pravosuđu. Nijedan razlog, osim želje da Narodna skupština radi po zakonu, ne motiviše me na ovu diskusiju. Pošto me predlagač nije ubedio da postoji zakonski osnov za ovu odluku, glasaću protiv.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege i koleginice, uvaženi članovi Vlade, ako je tačna jučerašnja opaska jedne šarmante predstavnice vladajuće koalicije u ovom parlamentu, da ovaj naš parlament ima neke elemente pozorišta, usudio bih se da kažem da dnevni red ove sednice onda možda ima i neke elemente drame. Prva tačka nam je bila jedan akt milosti Zakona o amnestiji, pa onda jedan red zakona i odluka kojim se ukidaju, ograničavaju, poništavaju, stavljaju van snage određeni zakoni i određena prava, i na kraju, opet završavamo jednim aktom milosti nove vlasti. Aktom milosti, u formi odluke, kojom treba da se stavi van snage jedna skupštinska odluka iz prethodnog saziva.
Mislim da je ova odluka koja je pred nama danas, po svojoj formi, neustavna i nezakonita, a po svojoj suštini i po pravnim dejstvima za budućnost, štetna i apsurdna. Pokušaću to da obrzložim. Neustavna, jer pokušava da tretira pojedinačne akte, jer izbor sudija jeste pojedinačan akt, kao opšti akt, i da retroaktivno poništava jedan takav akt. Protivzakonita zbog toga što se pokušava da proizvede pravno dejstvo koje je ravno dejstvu kada se poštuje postojeći Zakon o sudovima i proizvede posledica da se sudije, koje su razrešene aktom prošle Skupštine, sada proglase sudijama na nezakonit način.
Pravna logika kojom je rukovođen predlagač ove odluke milsim da je jako štetna i apsurdna. Jer, mislim da nije dozvoljeno i da je jako opasno posezanje u prošlost, na ovakv način. Da ne kažem da je on presedan u dosadašnjem radu parlamenta. Kada bi se ovakvo retroaktivno posezanje i poništavanje odluka moglo prihvatiti kao princip, onda bismo zaista mogli da dođemo do veoma apsurdne situacije.
Vama takođe može da se ne svidi, npr. izbor predsednika parlamenta, Dragana Tomića, na tu funkciju u prošlom sazivu, pa da sad svojim aktom poništite odluku o njegovom izboru. To će imati za posledicu da su i sva akta koja je on doneo poništena, a on je, između ostalog, doneo akt o raspisivanju ovih izbora na kojima ste vi pobedili i dobili ovaj broj mandata ovde. Dakle, ne želim da odvraćam pažnju od svega onoga što ova pravna logika, koju sada uvodite, može da dovede u daljem radu, ukoliko se ustroji kao pravilo. Ova odluka, ukoliko bude doneta, otvara mnoge pravne posledice. Da li su, nakon donošenja ove odluke, razrešene sudije postale sudije? Da li treba da polože zakletvu? Da li je potrebna i njihova saglasnost da bi na osnovu ovakve odluke ponovo postale sudije? Ovo ne pitam samo ja, ovo vas pitaju i neki od njih. Gospodin Miroslav Todorović, u svom intervju "Blicu" datom u zadnjoj nedelji, kaže da je napisao pismo i Vladi, i Skupštini i Odboru koji je predložio ovu odluku, kojom se zahvaljuje na časti i milosti, ali smatra da ga bolje ne branite na ovakav način, jer smatra ovaj način izbora nezakonitim. Ako on to smatra, zašto ne bismo i mi tako smatrali.
Poznate su vam i izjave mnogih drugih eminentnih stručnjaka iz advokatske branše, gospodina Šoškića, koji takođe smatra da ovaj put koji ste odabrali nije legalan i nije dobar. Mislim da je vlast, koja istinski drži do legaliteta i legitimiteta, imala dve zakonske mogućnosti da ovaj posao uradi na korektan način, da ove sudije izabere po postojećem zakonu ili po nekom hitnom ili drugom postupku donese novi zakon o sudovima i po tom zakonu izabere te sudove, na nešto drugačiji način, sa skupštinskom većinom koju ovde imate.
Nije izabran ni jedan ni drugi put. Izabran je treći put, koji je put pravnog nasilja. Mislim da se ništa u politici ne događa slučajno, tako da ni ovaj put nije odabran slučajno. Moguća su samo, po meni, dva razloga zašto je upravo ovakav put odabran. Prvi, da se upravo demonstrira jedna apsolutna moć izvršne vlasti nad svim ostalim vlastima i da se jasno stavi do znanja da DOS može ne samo da menja sadašnjost i budućnost, nego da ima toliku moć da menja i prošlost. Drugi put i drugi razlog, što bi izbor legalnog puta za izbor ovih sudija doveo do rezultata koji ne zadovoljava možda neke, jer možda neki od ovih pojedinaca, koji su razrešeni aktima Skupštine prošle i pretprošle godine, sada po legalnom putu ne bi mogli da budu izabrani za sudije, ili su prestareli, za penziju, ili su bolesni ili možda neki od njih nisu među živima.
Na kraju, Narodna skupština je svojim odlukama razrešila jedan veći broj nosilaca pravosudnih funkcija, od broja kojih vi ovim odlukom rehabilitujete. Jedan broj ljudi, iz istog razloga zbog kojeg su razrešeni i ovi nosioci pravosudnih funkcija, ostao je po strani. Nije obuhvaćen ovom odlukom. To su neke sudije iz Požarevca. Ne znam, zaista, da li je tu ruka boginje pravde nešto zadrhtala, pa su ove sudije, razrešene, zaobiđene ovim aktom milosti ili su neki drugi razlozi po sredi.
Inspirisan izlaganjem gospodina Batića o prethodnoj tački dnevnog reda, kada je govorio o boginji pravde, isti taj narod koji je stvorio boginju pravde i utemeljio pravo i pravni sistem rekao je da je pravda bez moći nemoćna, a moć bez pravde tiranska.

Dame i gospodo, Republička skupština nije nadležna u konkretnom slučaju da poništava pojedinačne pravne akte. Predlagač je bio u obavezi da narodnim poslanicima prezentira ustavni osnov. Nema ga, izostavljen je. Bilo bi dobro da je taj ustavni osnov naveden. Ne znam iz kojih razloga nije. U ostalim aktima i zakonskim projektima koji su dostavljeni Skupštini bio je naveden ustavni osnov, a ovde je izostavljen. Iz kojih razloga, ne znam. Trebalo je i bilo je potrebno ne stvarati nedoumicu, ne dovoditi u zabludu, da se navede ustavni osnov. Opšte akte Skupština je nadležna da ukida, ali kao što se vidi nema pravnog osnova, izostao je, a trebalo ga je navesti.

Pridružujem se prethodnicima koji su istakli činjenicu da je trebalo rešiti ovaj problem ukoliko je prema sudijama koji su razrešeni od strane Skupštine u prethodnom periodu učinjena neka nepravda, da je trebalo ovo razrešiti na taj način da se raspiše konkurs i da se kandidati jave i ukoliko ispunjavaju uslove da budu izabrani. Time bi se otklonile sve sumnje. Međutim, plašim se jedne stvari i raspoloženje u pravosuđu je takvo da će doći do revanšizma, da će doći do postavljanja ovih razrešenih nosilaca pravosudnih funkcija prethodne i pretprošle godine, da će biti postavljeni na dužnosti predsednika i rukovodilaca pravosudnih organa, što u svakom slučaju može imati štetne posledice. Plašim se da ne bude u pitanju revanšizam, jer su bili van pravosuđa posle ovih odluka i zbog toga smatram, kao pravnik, da je bilo nužno, ponavljam, pravni osnov navesti, otkloniti sve nejasnoće i nedoumice oko toga da li je ovo legalno ili nije. Aktuelna vlast se zaklinje i zaklinjala se u predizbornoj kampanji da će biti poštovanja Ustava i zakona i zbog toga ubuduće ovakvi predlozi akata ne bi trebalo da dolaze pred Skupštinu u kojima se ne bi naveo i ustavni osnov.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.