Poštovani gospodine predsedniče, mislim da bi bilo dobro da se oko nekih stvari proceduralnih, na bazi Poslovnika, dogovorimo da bi efikasnije radili, a i da bi znali šta je red i kako je red, da ne bi došlo do jedne vrlo neprijatne reakcije koja je bila, slična. Ja sam inače video svojevremeno u Africi u Dodomi, to je glavni grad Tanzanije i tamo je običaj da se lupanjem o klupu aplaudira, ali stvarno je bilo neprijatno juče sve što smo doživeli.
Po članu 90. stav 2. predstavnik Vlade Republike Srbije ima pravo tri puta da uzme reč, u prvom i u poslednjem svom obraćanju može čak tri puta duže da govori od nas poslanika, a ono srednje, drugo obraćanje da govori onoliko koliko mi govorimo.
U članu 92. stav 5. se kaže da predstavnici poslaničkih grupa takođe imaju pravo tri puta da uzmu reč u dužini trajanja onoliko koliko imaju pravo i ostali poslanici.
U članu 96. stoji, kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu predsednik Narodne skupštine zaključuje pretres. O čemu se radi? Ja sam razumeo vas, predsedniče Skupštine, da je normalno i džentlmenski, fer je da predstavnik Vlade Republike Srbije, kada svi izlože ono što imaju da izlože, dobije reč. To je za očekivati i ja bih isto tako radio na vašem mestu. Za očekivati je ukoliko ministar u Vladi, ili potpredsednik Vlade ili predsednik Vlade u tom svom završnom obraćanju nakon izlaganja svih poslanika se drži zaista tačke dnevnog reda i odgovara na postavljena pitanja.
Moram konstatovati da sinoć tako apsolutno nije bilo obraćanje ministra pravde u Vladi Republike Srbije. Sinoć je on ovde držao mitingaški govor u kojem je izvređao podosta ljudi u ovoj zemlji, a posebno jedan dobar deo ove sale.
Prema tome, da ovde konstatujemo, završna reč ministra u Vladi Republike Srbije ne mora i ne može po Poslovniku da bude poslednje izlaganje pre zaključenja pretresa. Predsednik poslaničke grupe, ukoliko pre toga nije iskoristio svoje pravo da tri puta govori, ima pravo nakon izlaganja ministra u Vladi Republike Srbije ili predstavnika ovlašćenog u Vladi Republike Srbije, da se javi za reč i da prokomentariše. Verujte, sigurno to pravo neću ni ja, a pretpostavljam ni drugi koristiti ukoliko ministar u Vladi Republike Srbije zaista u svom završnom izlaganju odgovara na pitanja. Upravo zbog toga što ste taj običaj uveli, mi smo doživeli da i vi predsedniče, ali i mi ovde u Skupštini ostanemo upamćeni kao Skupština koja je na svom Trećem vanrednom zasedanju usvajala zakone koji su u totalnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, donosila odluke koje su totalno u suprotnosti sa zakonima nadležnim u tim oblastima.
Da li da vas podsetim da smo ukidajući jednu trećinu zakona o svojinskoj transformaciji povredili, odnosno poništili članove Ustava Republike Srbije od 57. do 64. Na žalost, baš zato što su poslednji govorili ministri su se bavili politikom, mitingom, odgovarali opisnim stvarima, spominjali čoveka koga ja izuzetno poštujem, gospodina Ćuruviju, a sa njim sam inače bio i vrlo dobar drug, ali nisu odgovarali na pitanja da krše ustave, da krše zakonodavstvo. Naredna tačka na dnevnom redu je upravo kršenje procedure zakonodavne, konačno o tome ste čitali u novinama ovih dana.
Oko zakona, koji shvatam da ćete vi usvojiti, samo da vam kažem sledeće. Sigurno je da se u svakoj zemlji treba boriti za slobodno i odgovorno novinarstvo. Borba za slobodno novinarstvo podrazumeva i borbu za odgovorno novinarstvo. Ovaj zakon o informisanju koji je bio na snazi imao je problematičnih tačaka i te tačke su od strane Ustavnog suda Jugoslavije i ukinute, ali je imao one članove koji su obavezivali novinare na moral, koji su obavezivali novinare da jako dobro paze kada bace ljagu na čoveka, kada stave naslov, stave sliku, a sutrašnji demant objave u ćošku kurzivom od 8 mikrona, da ne možete ni lupom da pročitate. Bojim se, i to hoću javno ovde da kažem, da je ovo sve u korelaciji i ovaj zakon koji ćete ukinuti i naredni zakon da idete ka partijskom razrešenju sudija i odlučivanju o formiranju partijskih sudija i sudova.
Ja vam kažem, uvereni smo da je ovo početak linča. Linč je već počeo, ali je ovo uzlazna spirala. Konačno, kako radi pravosudni sistem Srbije, očekujem da će biti uhapšen savezni ministar policije, gospodin Zoran Živković, jer je kao gradonačelnik dopustio da radi pijaca u Nišu kada su NATO agresori rešili da bacaju kasetne bombe na njih. Očekujem da će biti uhapšen direktor srpskih železnica, jer je pustio da voz ide Grdeličkom klisurom kada su ljudi rešili da ubijaju ljude. Očekujem da će biti uhapšen direktor Direkcije za mostove, jer je pustio malu Sanju da ide na Varvarinski most. To vam je optužba protiv Ganeta Milanovića, draga gospodo.