Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, evo već prilično dugo gospoda i dame iz SRS i SPS-a pokušavaju .... da ovo predstave kao usvajanje jedne nezakonite odluke. Naravno, to jeste njihovo pravo, ukoliko se koriste dokumentcijom koja nije prihvatljiva i argumentima, a to se sastoji u tome da se van konteksta citiraju i tumače pojedine odredbe zakona. Ne verujem da su uspeli da ubede ovde bilo koga, ne verujem da su uspeli da ubede javnost. Uspeli su da nas ubede u to da je reč o jednom prilično konfuznom tekstu... (Tomislav Nikolić, sa mesta: Šta je tema, radikali?)
Ne, gospodine Nikoliću, govorim o temi, o čemu ste vi govorili? Uspeli ste da nas ubedite u to da je reč o jednom konfuznom tekstu, što naravno nije iznenađujuće... Mi hoćemo da vas uverimo da većina u ovoj skupštini neće to da radi. Prema tome, govorim o tome da ova odluka nije ni slučajno nezakonita. Gospodine Nikoliću, kada me već prozivate, problem je u tome što vi tvrdite da je razrešenje predsednika suda, da bi bilo zakonito, moguće jedino pod uslovom da se izjasni opšta sednica Vrhovnog suda. Sasvim je jasno i očigledno da to nije tačno. Razlozi za razrešenje sudija, naglašavam sudija, utvrđeni su u ovom zakonu u članu 46., tačkama od 1 do 4., a razlozi za razrešenje predsednika suda su utvrđeni u sasvim drugoj glavi, u sasvim drugom članu. I sada, naravno, pozivajući se na to da se odredbe ovog zakona koje se tiču sudija, tiču i predsednika, vi pokušavate da napravite konstrukciju, ali to nije tačno, jer se odnose onda kada se predsednik razrešava i sudijske funkcije. Ovde to nije slučaj, ovde se neće ponoviti priča da se nekome uzima hleb, kao što je učinjeno u skoroj istoriji, kada je grupa sudija razrešena iz razloga koji nemaju nikakve veze sa nestručnošću, ni kvalitetom rada itd., već je razrešena i ne samo to, nego lišena hleba, zato što je pripadala svom cefovskom udruženju.
Zapravo, pravi razlog je bio to što su mislili svojom glavom. Ali, uveravam Vas gospodine Nikoliću i verujem da ste svi vi koji ste govorili iskreno mislili to što govorite, da ste se i u to vreme zalagali za stav Vrhovnog suda, da, da, komentarišem vašu argumentaciju. Međutim, u sasvim drugom poglavlju zakona i sasvim drugom članu predviđeni su razlozi za razrešenje predsednika.
Sada je centralno pitanje, šta zapravo radi Vrhovni sud. Kao i svaki drugi državni organ, Vrhovni sud može da radi samo ono što je Ustavom, zakonom ili eventualno podzakonskim aktom stavljeno u njegovu nadležnost. Pročitajte odredbu zakona u kome se utvrđuje šta radi opšta sednica Vrhovnog suda i doći ćete do jasnog zaključka. Ona u stvari samo utvrđuje postojanje razloga za razrešenje sudijske funkcije sudije, odnosno sudija. A, ne i razloge za razrešenje od predsedničkih funkcija.
Prema tome, mislim da je vreme da prestanemo sa sejanjem konfuzije i pokušajima predstavljanja da je reč o jednom nezakonitom predlogu pod znacima navoda. Dakle, ovaj predlog je sasvim u skladu sa zakonom i pri tome naglašavam - ni slučajno ne dovodi u pitanje sudijsku funkciju ljudi koji će biti razrešeni od svoje predsedničke funkcije.
Što se tiče, da još i to usput odgovorim i da završim, opservacije moje koleginice Gordane Pop-Lazić o tome šta piše u programu DOS-a, nemojte, ni tu ... sasvim sigurno ćemo graditi jedan mehanizam izbora nosilaca pravosudnih funkcija koji će mnogo manje zavisiti od nosilaca izvršne i uopšte uzev političke vlasti, ali ćemo zato graditi ono što smo obećali. Naravno, kada za to dođe vreme. Zato nam treba zakon, a sada poštujemo onaj zakon koji ste vi doneli. (Komentar iz sale se ne čuje.) Evo, mogu da vam pročitam kolega. Ponovo čitam šta je nadležnost opšte sednice, pročitajte i vi.

Replika.

Evo, dame i gospodo narodni poslanici, da primenim jedno analogno tumačenje. Ako nas prethodnik ubeđuje da u Pravilniku o radu opšte sednice Vrhovnog suda ne postoji tačka - predlog za razrešenje predsednika sudova, ne postoji ni u Odboru za pravosuđe i upravu opis tog posla. Pročitajte to detaljno. Nigde ne piše da daje predlog za razrešenje predsednika sudova.
Ako mu ne piše u opisu poslova, on time ne može da se bavi. Ako to ne može Vrhovni sud, onda to ne može ni Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije. U tome je stvar. Morate da stvar sagledavate potpuno jednako, bez obzira ko je u pitanju.
Da se složim sa vama da to nije posao Vrhovnog suda, složite se sa mnom da to nije posao Odbora za pravosuđe i upravu, a - ko će onda? A, gde će predsednik suda da se opravda? Gde će on da ima pravo da progovori reč u svoju odbranu, da odgovori na optužbe.
Odbor za pravosuđe i upravu je izgovorio optužbe na račun predsednika nekih sudova. Kaže - aljkavi, neažurni, haos u sudovima i mi sada treba da verujemo na reč. Nema, koliko oni imaju parnica, koliko je mesečnih parnica zaostatak u tom sudu, jesu li međuljudski odnosi poremećeni i da li je došlo do kriminala, da li sudije primaju mito, da li sarađuju sa advokatima, tih dokaza u podnesku Odbora za pravosuđe i upravu nema.
Samo kaže predsednik Odbora, da je stanje u četiri opštinska suda u zemlji loše i zbog toga moraju da se menjaju predsednici sudova. Znam, verovatno da imate podataka, ima ovde gospode advokata koji odlučuju o sudbini zemlje, verovatno da imate podataka da su predsednici tih sudova bili politički angažovani više nego što treba ili nisu politički angažovani onako kako vi mislite da treba, ali sve treba da ima neku svoju zakonsku formu.
Predsednik suda u jednom gradu je jedan među trojicom ili četvoricom najviđenijih ljudi. Predsednik opštinskog suda u Beogradu je jedan među trojicom, četvoricom najviđenijih ljudi. Da biste ga diskriminisali, dezavuisali, da bi mu promenili status u sudu, dajte nam neki dokaz da on više ne zaslužuje da bude među prva četiri građanina.
Ovako, sa ovako malo dokaza, zaista čovek ne može da se usudi da glasa, tim pre što ja nekoliko meseci pre izbora slušam upozorenja čelnika i ovih drugih opasnijih iz DOS-a koji su upozoravali sudije - nemojte više da sudite, nemojte da donosite presude. Kada dođemo na vlast odgovaraćete za presude koje donosite.
Jesu li možda ovi predsednici sudova postupili mimo njihovog upozorenja, mimo upozorenja čelnika DOS-a?

Replika.

Dame i gospodo, mislim da sam bio jasan. Kategorički sam rekao - pitanje razrešenja od funkcije predsednika sudova jednostavno nije u nadležnosti opšte sednice Vrhovnog suda, jer je odredbama zakona kojima je uređena nadležnost te opšte sednice nešto drugačije napisano.
Jeste razrešenje od sudijske funkcije, ali nije od predsedničke. Ponavljam, reč je o različitim razlozima i tu ne može biti spora. A, što se tiče pitanja koja otvara kolega Nikolić, dakle, šta može Odbor, rekao sam - nadležnost se utvrđuje zakonom.
Kolega Nikoliću, Vi možda jeste u pravu kada govorite o Poslovniku, ali pogledajte član 40. Zakona o sudovima, pa ćete videti da Odbor jeste nadležan u ovim slučajevima. Molim Vas da pročitate. Hoćete li ja da pročitam? (Čita član.)
(Glasovi - kome?) Skupštini. Onom ko postavlja, gospodo, nema kome drugom. Onom ko postavlja. Pošto nema nadležnog organa, onda onom ko postavlja.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Leković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da pročitam jednu stvar iz Poslovnika i kažem da gospodin Nikolić nije bio u pravu što se tiče nadležnosti Odbora za pravosuđe i upravu.
Ovaj odbor je nadležan i za smenu i za predlaganje predsednika sudova, i ja ću tu odredbu pročitati (čita odredbu). Znači, Odbor za pravosuđe je apsolutno nadležan da obavlja i ovu funkciju. To je manje bitno, pošto je ovde sve sigurno urađeno po zakonu, ali postoji jedna stvar oko koje ćemo se svi sigurno složiti, da je stanje u srpskom pravosuđu katastrofalno i da mi pod hitno moramo zavesti red u pravosuđu, uz ove promene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, jednostavno moramo sve ove ljude koji su ovu državu doveli na poslednje mesto u Evropi po svemu izvesti pred sud pravde.
Ovo o čemu je gospodin Jojić govorio, da nema primedbi recimo na rad predsednika Prvog opštinskog suda, evo, gospodin Ničić, poslanik DOS-a, je kod Prvog suda 1995. godine, pre šest godina znači, pokrenuo parnicu za nadoknadu štete protiv države Srbije i evo šest godina do dana današnjeg to uopšte nije pokrenuto.
(Glasovi - Da li ga zbog toga smenjujete.)
Ne smenjujemo ga zbog toga, nego govorim o tome sa kakvim se problemima sudovi suočavaju i u kojim problemima se sudovi nalaze. Ali, ni to nije tema. Pošto su ovde svima puna usta nezavisnog pravosuđa, a pošto sam ja devet godina član Odbora za pravosuđe, čak sam jedno vreme imao i tu čast i odgovornu dužnost da budem i predsednik Odbora za pravosuđe, dok me normalno nisu smenili jer sam se protivio načinu izbora samo po stranačkom principu.
Naime, od dolaska JUL-a u Vladu i posle još jednog koalicionog partnera, a ovom prilikom ga neću pominjati, počelo je čisto strančarenje u izboru nosilaca pravosudnih funkcija i javnotužilačkih funkcija.
Maltene su bile određene kvote, pa kažu - SPS ima 30% sudija, JUL ima 40% sudija i ovi imaju 20% sudija. Svi dobro po Srbiji znamo po sudovima čiji je ko kadar i koga je ta stranka postavila na određena mesta. Upravo iz razloga da bi nemo sprovodili odluke koje se od njih traže. To smo najbolje mogli videti i onog momenta kad su ljudi konkurisali na određena mesta, pa se, recimo, pravnik u Lazarevcu javlja za sudiju krivičara, a imali smo, ruku na srce, i takvih slučajeva, pošto ljudi, članovi određenih partija koje sam pominjao, nisu baš najbolje shvatili šta znači stranačka kvota, pa smo imali priliku da su nam se i automehaničari javljali da budu sudije.
Molim vas, dobijali smo takve predloge na Odboru. Ali dobro, svako tumači na svoj način pravo da bude sudija. Oko javno-tužilačke funkcije, ja sam se i te kako protivio nezakonitoj smeni Republičkog javnog tužioca, gospodina Petkovića, i dalje sam se protivio i zbog toga sam bio i smenjen, jer smo imali situaciju na savetovanju tužilaca na Tari da izađe jedan general policije i kritikuje državnog, odnosno Republičkog javnog tužioca - zašto neće neke ljude da hapsi, jer bi oni to želeli. Verovatno smo bili jedina zemlja na svetu gde je MUP određivao rad tužilaštva, a u svim normalnim i pravnim zemljama u svetu jasno je da tužilaštvo ocenjuje rad MUP-a.
I mnogo takvih slučajeva ima. Na kraju, dobro znate i sami da su se parnice, odnosno krivična gonjenja na osnovu telefonskih poziva počela sprovoditi po Srbiji i da, jednostavno, ono što se dogodilo, moralo se dogoditi. Znam da ovde ima dosta pravnika koji žele da postanu stvarno veliki pravnici i da vole da budu pravnici, ali neke stvari zaista ne razumem.
Nemojte sumnjati ni u Odbor za pravosuđe, jer tu stvarno sedi dosta eminentnih stručnjaka i pravnika, nemojte sumnjati ni u Vladu Republike Srbije, jer ona sigurno neće praviti greške koje je pravila prethodna vlast i sigurno neće praviti greške zbog kojih je narod, kao što je uradio i 24. septembra i 23. decembra, dvotrećinskom većinom dao poverenje Demokratskoj opoziciji Srbije.
Upravo budite sigurni da ćemo i pravo i pravdu i te kako poštovati. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić (replika).

Dame i gospodo, osećam se prozvanim samo zbog mog imena koje je pomenuto, ali gospodine Lekoviću, o tom vremenu o kome pričate, vreme koje Vi pominjete, u kome ste bili predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, i u kome su stizale prijave automehaničara, je vreme u kome ste bili na vlasti sa JUL-om 1994, 1995, 1996. i 1997. godine. To je vreme kada je JUL ušao u Vladu Republike Srbije i zajedno sa Novom demokratijom i SPS-om vršio vlast. Kada optužujete ponašanje u to vreme, nemojte mene da prozivate, jer je to ponašanje doprinelo da ja budem u zatvoru, gospodine Lekoviću, jer je Žarko Jokanović bio predsednik Administrativnog odbora, koji je noću u dva sata rešavao o tome da ja u Gnjilanu ležim u zatvoru.

Ne setiste se da te sudije za prekršaje pitate - ko je vama dao pravo da hapsite i da osuđujete, i da tu policiju pitate - ko je dao vama pravo da hapsite, a sudije - ko vam je dao pravo da osuđujete narodne poslanike? Što sada lamentirate nad vremenom u kome ste odlučivali o svemu u ovoj Srbiji? Pričate o kvotama za sudije, o kojima ste vi rešavali. To je bio SPS, JUL i Nova demokratija. Otkuda tu radikali?

Vi nikada niste bili predsednik Odbora za pravosuđe i upravu kada su radikali bili u Vladi. Niste bili ni poslanik kad su radikali bili u Vladi. O čemu Vi pričate, gospodine Lekoviću? O saradnji sa JUL-om? Pa to je vaša saradnja sa JUL-om, na izboru sudija, postavljanju tužilaca i hapšenju telefonskim putem, i kako god hoćete.

Nebojša Leković, replika.