Dame i gospodo narodni poslanici, sve bih razumeo da nisam bio u prilici da neposredno saznam za saradnju gospodina Lekovića sa bivšim rukovodiocima iz pravosudnih organa i nekima iz Ministarstva pravde, u kojima je on bio vrlo dobro informisan. Bio je izbor sudija i javnih tužilaca 1998. godine, mislim da to gospodinu Lekoviću nije nepoznata stvar, i on je danas to potvrdio, ali znam da je njegov odnos bio veoma agilan u tome probiranju i selekciji.
Moram reći da sam bio iznenađen kakvom to brzinom - sa Šuvakovićem i ostalima je bilo - ko će doći na listu za izbor sudija i tužilaca. Bio sam protivnik takvih spiskova u Ministarstvu, ali su me iz JUL-a, a nažalost i ovi ovde što sede, iz SPS-a, ignorisali, pa kažu - to je naša stvar. Međutim, ja bih se vratio na konstataciju gospodina Lekovića, koji kaže da je Odbor za pravosuđe utvrdio da postoje razlozi za razrešenje predsednika sudova.
E, gospodine Lekoviću, dajte te dokaze, da Vam verujemo da niste izmislili i da nije laž. Molim Vas, Vi morate izaći za govornicu u ovoj skupštini i trebate narodnim poslanicima pružiti dokaze da je neka radna grupa, bilo Odbora za pravosuđe, bilo da je u pitanju neki drugi neformalni organ utvrdi, da kažete, molim Vas, za svakog pojedinačnog predsednika suda - zbog čega on treba da bude razrešen.
A drugo, da vam kažem, - ovaj zakon se podjednako primenjuje. Gospodine ministre, obratite pažnju, a vama je to dobro poznato da veliku ulogu u izboru ima kolektiv i Ministarstvo pravde. Oni utvrđuju predloge, a odlučujuća uloga za izbor vršilaca pravosudnih funkcija pripada Parlamentu, ako se slažete.
Drugo, kod razrešenja sudova, odnosno sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca, tu Ministarstvo nema velike ingerencije. Te ingerencije pripadaju Vrhovnom sudu, i konačno, Parlamentu. Ovaj zakon se podjednako primenjuje i na predsednike sudova kad je u pitanju razrešenje. Znači, mora se pribaviti inicijativa i od Vrhovnog suda, a ne opšta sednica, kako vi zagovarate, jer vi mešate te dve stvari. U kojim slučajevima Vrhovni sud na opštoj sednici odlučuje - ako je zloupotreba u vršenju funkcije. Međutim, ne treba kad je u pitanju razrešenje zbog lošeg i rđavog stanja, za koje vi kažete da postoji, a ja vam to ne verujem, jer morate pružiti dokaze, bili ste dužni da poslanicima kažete - rešeno, nerešeno predmeta, rđavo stanje, parnice se vode 30 godina. Reći ću samo još jednu rečenicu.
Kažite mi koliko ima parnica u Petom opštinskom sudu, koje se vode preko 10 godina, a koliko ima u Prvom, Trećem, Četvrtom i Drugom. Drugo, nije mi jasno da se razrešavaju samo četvorica predsednika opštinskih sudova. Šta ćemo sa ostalih 138? Ja zaključujem da njih ne dirate. Samo ste odabrali i odstrelili one koji su vam bili bliži i najviše smetali.