Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije je prekršen u članu 84.

Gospodine Nikoliću, Jojiću, Lekoviću, ja vas molim da nastavite raspravu u bifeu, ako imate potrebe, a ovde da nas ostavite da radimo.

Prema evidenciji na monitoru, DOS-u nedostaje otprilike stotinak poslanika. Zato bih zamolio predsedavajućeg da utvrdi kvorum ili da napravimo pauzu dok se ne sakupe poslanici. Hvala.

Pauza je predviđena i tako. Uočili ste da nisam prozvao sledećeg govornika. Ako dozvolite da prozvanom narodnom poslaniku dopustimo da govori, da ne utvrđujemo sad kvorum, a pauza je predviđena posle njenog izlaganja. Nisam pozvao sledećeg. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću sa pozicije narodnog poslanika, izabranog sa liste DOS-a, braniti predlog koji je pred nama i ponoviti da postoji i ustavni osnov i zakonsko obrazloženje za predlog razrešenja sa funkcija predsednika sudova u sudskoj upravi. Ostali deo materijala ove tačke, koju imamo u jedinstvenom pretresu, su lični zahtevi za razrešenje sudijskih funkcija ili funkcija u sudskoj upravi, i razrešenje funkcija usled zakonskih uslova koji su se stekli za penzionisanje.
Ono što je moja obaveza kao poslanika koji predstavlja skupštinsku većinu u ovom domu jeste da obrazložim motive zašto ovakva tačka dnevnog reda sada, zašto ovakav zakonski predlog pred vama sada i da dam komentar na osporavanja sadržaja predloga o razrešenju koji je pred vama.
O motivima par rečenica, o lakoći upotrebe i zloupotrebe javnosti, institucija države. Kada sa lakoćom počnete u jednoj državi da upotrebljavate govor mržnje, kada sa lakoćom počnete da svakog ko različito misli maltretirate i osećate pri tome da imate duboko pravo da ga vređate, da ga nazivate različitim imenima i kada u to ime zloupotrebite institucije iste te države, onda imate jako veliki problem. Taj jako veliki problem je pred svima nama poslanicima zajedno u ovoj skupštini, pred svih nas 250.
Imamo problem sa kulturom komunikacije, imamo problem sa pristojnom komunikacijom, imamo problem sa nedostatkom etike, morala, sa nedostatkom duha ovog naroda, koji jeste vedar i vitalan i voli da se smeje, ali zna meru. Onoliko je tema koliko je tema sve ostalo u ovoj skupštini, a tiče se ozbiljnih odluka koje ova politička grupa treba da donese. Mi smo političari i donosimo odluke koje proizvode posledice na živote drugih ljudi i u skladu sa tim, i odgovornošću koji taj ton odluke nosi sa sobom, treba i da se ponašamo. Kada jedanput legalizujete nešto što je nepristojnost, bahatost i neodgovornost u javnoj reči i javnom životu, onda ste načeli institucije društva, načeli ste sudove, načeli ste banke, načeli ste policiju, načeli ste vojsku, načeli ste sve ono u šta narod, organizovan u jednu državu, treba da veruje.
Ne postoji način da bilo kojom nepristojnošću i agresivnošću poremetite ono što osećam i mislim i što imam nameru da kažem, zato što znam i duboko sam uverena da je svaka agresivnost izraz i jednog detinjeg straha i nesigurnosti ka nečemu što je istina, i uvek sam blagonaklona prema nečemu što je strah i nesigurnost.
Dakle, tu je motiv za ono što treba da budu razrešenja, što treba da budu nova personalna rešenja, koja nisu danas na dnevnom redu, ali je red da narod koji nas gleda razabere u svom ovom galimatijasu doskočica, dosetki tvrdog srpskog duha i nečega što ipak podseća na politički govor mržnje, da narod razabere šta ovde u stvari radimo, da narod razabere da jedna grupa poslanika želi po svaku cenu da spreči da se dogodi novi duh u Srbiji i da se dogode promene u Srbiji. To je pravo te grupe poslanika, legalno pravo, zato što tu postoji politički interes, ali da mora isto tako druga grupa poslanika da pokaže pristojnu, jasnu i odrešitu konačnu rešenost da do promena u ovoj zemlji dođe. Da li će to početi sa obrazloženjem za razrešenje predsednika sudova i ostalih funkcija u sudijskoj upravi, na način kako je to uradio skupštinski Odbor za pravosuđe ili će na nekoj drugoj vanrednoj sednici biti druga tema, to je do nas da vam predložimo i da jasno to kažemo narodu, da odustati nećemo, da će reda biti i da će pristojne politike, odgovorne politike u ovoj zemlji biti. Hvala.

Dame i gospodo, imam pravo još jednom da se javim za reč, a vrlo kratko ću da govorim. Podstaknut sam ovom baladicom. Poslanička grupa Srpske radikalne stranke kao sebi za cilj postavlja da spreči gospođu Čomić, gospodina Čanka i ostale njihove istomišljenike da otcepe Vojvodinu od Srbije, a da bismo to uradili koristićemo svakakav rečnik i svakakve postupke.

Javljam se da utrošim još zajednička naša tri munata na repliku zbog toga što je ime pomenuto u cilju proizvodnje straha kod naroda u Srbiji, dakle da učestvujem u nečemu što se zove otcepljenje Vojvodine. Mojim imenom i prezimenom, onim što jesam, svojom porodicom koja živi u Vojvodini, svojim prekodrinskim poreklom, programom svoje stranke i jasnim pravilima koalicionog sporazuma unutar DOS-a tvrdim da nikada i ni u kom slučaju otcepljenja Vojvodine od nečega što je zajednička teritorija države Srbije neće biti, a neće biti ni proizvodnje straha po tom pitanju. Hvala.

Svojim imenom i strankom kojoj pripadam tvrdim da lažete, gospođo Čomić ...

Gospodine Nikoliću, pazite na rečnik.

Ja bih mogao da kažem da ne govorite istinu, ali u srpskom rečniku to su idiomi i zašto ja da biram reč koju ću da upotrebim kada je i ovo lepa srpska reč. Svi je znaju, svi je koriste, nikoga ne vređa, kao što bi vas uvredilo da kažem da ne govorite istinu. Ono što čini Skupština Vojvodine, kojom rukovode gospodin Čanak i gospođa Čomić, ubeđuje me da je gospođa Čomić izrekla za ovom govornicom laž. Vi aplaudirate, ali ovo što se radi u Vojvodini liči na početak koji je bio još u Sloveniji. Ovo što se čini u Vojvodini, ova skupština sutra na kojoj će prisustvovati još dva predsednika vlada, predsednik Vlade Srbije i predsednik Vlade Crne Gore, posete Hrvatskoj, izjave gospodina Čanka, od kojih se vi niste ograđivali gospođo Čomić, ubeđuju me da kuvate po Vojvodini i to je evidentno.
Posmatrao sam jednu emisiju na JU INFO televiziji, u kojoj ste mi veoma uvijeno dali za pravo da danas izađem za govornicu i da ovo kažem. Ja sada mogu da glumim finog čoveka, da žmurim pred tom činjenicom, da se pravim da ništa ne vidim, da kažem - jeste, vi ste divni, vi ste majka četvoro dece, vi nikada nećete uticati na otcepljenje zato što ste prekodrinski Srbin, ali mene to više ni u šta ne može da ubedi. Ja imam i Srbe iz Šumadije koji ne valjaju, prekodrinske koji ne valjaju i Srbe iz Krajine koji ne valjaju, imam Hrvate u Srbiji koji valjaju, ja više ljude ne gledam prema poreklu, nego gledam jesu li dobri, kakve su im namere i kakvo im je vaspitanje.