Dame i gospodo poslanici, ova rasprava se koncentrisala, kada pogledamo sadržinski prijave koje smo do sada čuli na predlog Odbora za pravosuđe i upravu u dve tačke. Jedna je da nije ispoštovana zakonska procedura, a druga je da postoji opasnost upliva u pravosuđe sa strane. Ja ću vam u svojoj diskusiji pokazati da su obe ove primedbe neosnovane. Što se tiče zakonske procedure, kada je reč o upravnim funkcijama u pravosuđu, a ne kada je reč o stalnosti sudijske funkcije, ne postoji nikakva nadležnost ni predsednika Vrhovnog suda Srbije, ni opšte sednice Vrhovnog suda Srbije. Ono sve što ste čuli danas ovde, pozivanje na mnogobrojne članove, to je razrada ustavnog načela ustavnosti sudijske funkcije. To je sve dalje konsekventno sprovedeno u zakonu, ali se ne odnosi na predsednike sudova.
Da su predsednici sudova izvan ovakve regulative, najbolje se vidi po tome što je kod njih izbor ograničen. Postoji mogućnost reizbora, odnosno izbora nekog drugog. Potpuno je jasno, samo primerom vam to približavam, kada bi istekao mandat od četiri godine, nije potrebna nikakva sednica, opšta sednica Vrhovnog suda Srbije, da bi nekom bio produžen mandat na dalje četiri godine. Ne. Narodna skupština zna sama da na predlog ovog istog odbora donese odluku kakvu god želi. To je jedan od dodatnih razloga koji ukazuje na činjenicu da nema nadležnosti u Vrhovnom sudu Srbije u ovom slučaju.
Drugo, kada pogledate Poslovnik o radu Vrhovnog suda Srbije, koji još detaljnije reguliše čitavu ovu proceduru, onda ćete u njemu videti da takođe nema ni jedne jedine odredbe koja bi se odnosila i regulisala ovu nadležnost kada su u pitanju predsednici sudova. Prema tome, tim sistemskim tumačenjem, jasno se vidi da u ovom slučaju nikakva zakonska procedura nije povređena. Dovedena je u pitanje, u okviru tih primedbi oko procedure, i nadležnost samog ovog odbora. Ekskluzivno je pravo ovog odbora i samo je on nadležan da predlaže ovakve predloge, kakve je i dao. Piše u Zakonu o sudovima, piše u članu 40, piše apsolutno. Prema tome, piše i u našem Poslovniku, a to je već sve rekao gospodin Šabić, taj deo je već razrađen. Ja sam hteo samo da vam približim oko reizbora i oko Poslovnika o radu Vrhovnog suda Srbije i da time to dopunim.
Izrečena je sumnja da ovde Ministarstvo vrši upliv u rad Odbora za pravosuđe i upravu, čiji sam i ja član i kategorički tvrdim da to nije tačno. Ako se obraćate gospodinu Batiću, da on nešto kadrira, onda se obraćate na pogrešnu adresu, jer ovaj odbor za pravosuđe i upravu snosi svu odgovornost za predloge. Ako je nešto loše, ili ako je dobro, kritike i zasluge idu samo na naš račun. Ova dosovska većina ovde u Skupštini će uspostaviti pravi odnos između izvršne i zakonodavne vlasti upravo preko kontrole rada u skupštinskim odborima. Postavlja se pitanje o opasnosti uticanja sa strane na pravosuđe. Problem je u sledećem. Stanje u pravosuđu, onako kako smo ga mi zatekli, je takvo da se ne može regenerisati samo od sebe i da je to moguće onda bi to značilo da je taj državni sistem, u osnovi dobar, samo su mu potrebne neke male korekcije. Potpuno je stanje drugačije i građani su potpuno jasno prepoznali da mi u pravosuđu, kao ni u celom drugom društvu, temeljno nije u redu i da su potrebne bitne suštinske promene. Zato je glasano 24. septembra i 23. decembra tako kako je glasano ukupno i zbog toga je taj uticaj sa strane u ovom trenutku neophodan, jer se ne može pravosuđe samo od sebe izvući da postane funkcionalno, sposobno da zaista vodi dalje kadrovsku politiku. Dakle, naša ambicija je da i u ovom trenutku taj rez treba da ga osposobi da dalje radi autonomno i onako kako bi pravosuđe trebalo da radi.
