Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici i članovi Vlade, mandatar srpske vlade je u svom ekspozeu pomenuo kako je jedan od ciljeva na kojima će Vlada raditi da se stvori nezavisno sudstvo. Doduše, on je to pomenuo u kontekstu sa nezavisnim medijima. Sudeći po načinu kakva je poslanička većina u Skupštini i Vlada je krenula u realizaciju ovog cilja pa mogu reći da se stvara politički kontrolisano pravosuđe zavisno od izvršne vlasti i njenih zahteva. To potvrđuje i način razrešavanja predsednika nekoliko sudova i naravno, ono što se moglo čuti, od strane i o odnosu predstavnika izvršne vlasti prema pravosuđu i prema pravosnažnim sudskim odlukama. Zašto ovo kažem? Na Odboru za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije predstavnici SPS-a su glasali protiv inicijative i odluke o razrešenju dužnosti predsednika sudova Okružnog, Prvog, Trećeg i Četvrtog i razlozi za takav naš stav sadržani su u obrazloženju odluke Odbora sa kojom se mi nismo složili. Naime, za razloge razrešenja predsednika sudova pozivam sa na Zakon o sudovima, čl. 29. st. 4., i njihovu odgovornost za ažuran, efikasan i pravi rad suda, gde je stanje u pravnom sistemu i pravosuđu Odbor ocenio rđavim, a predsednike sudova za takvo stanje objektivno odgovornim. Dakle, Skupštini je dat predlog za smenu ljudi na osnovu krajnje proizvoljne ocene o utvrđenom stanju u pravnom sistemu, u pravosuđu, oceni koja ničim nije dokumentovana. Skupštini i do danas nije dostavljen ni jedan dokaz, dokument ili saopšten podatak kojim bi se potkrepila ocena o rđavom stanju u pravnom sistemu pravosuđa. Naime, istim članom 29., u poslednjem stavu, utvrđeno je da se predsednik suda može razrešiti ako se utvrdi odgovornost predsednika za neizvršavanje poslova suda. Potrebno je da se utvrdi odgovornost predsednika suda, što je Odbor kroz ovu proizvoljnu ocenu, kao objektivne odgovornosti, i učinio. Odboru, a ni Skupštini nije dostavljen ni jedan kvalitativan niti kvantitativan podatak kojim bi se dokazala ili utvrdila odgovornost predsednika sudova. Nismo mogli čuti, na primer, koliko je u pomenutim sudovima prijavljenih i urađenih predmeta, niti smo mogli čuti koliko je ukinutih i preinačenih presuda od onih koje su upućene višem sudu. To bi bila mera za ocenu kvaliteta rada predsednika sudova i element za utvrđivanje njihove odgovornosti. Mi smo čuli od ministra Batića jednu ocenu, kada smo razgovarali o Predlogu zakona o amnestiji, da cilj Vlade i Ministarstva nije da se meša u rad pravosudnih organa. Pre nekoliko dana se u štampi mogla pročitati njegova izjava, gde kaže da mi, tj. DOS do sada nismo imali kontrolu nad pravosuđem i policijom. Mišljenja smo da ovakav način razrešenja predsednika sudova potvrđuje njegove reči. Njegove reči ili odnos prema pravosuđu i pravnom sistemu potvrđuje i ocena koju je gospodin Batić dao o jednoj pravosnažnoj odluci Okružnog suda u Beogradu i naime povodom odluke Okružnog suda u Beogradu, kojom je, kao što znate, da ne ponavljam, 14 vodećih ličnosti zapadnih zemalja osuđeno na 20 godina robije zbog zločina za vreme napada NATO-a, a ministar pravde je rekao i sada ću vam to citirati: "Predložićemo reviziju jedne sudske odluke, a konačna odluka zavisi samo od Vlade". Radilo se o jednoj sudskoj farsi sa kojom dalje ne možemo da idemo, ovim se ne samo nenadležni organ bavi ovom presudom, već se uvodi i novi sudski organ, očigledno najvažniji, misli se na Vladu Republike Srbije i daje se ocena o sudskoj presudi na koju ministar nije imao pravo. Kao ministar pravde, on ne može da komentariše sudske odluke, niti da išta kaže o sudskom predmetu. Samo javni tužilac, okrivljeni i branilac stranke u postupku mogu da govore o kompetentnoj sudskoj odluci. Dakle, samo viši sud i tom odboru može razmatrati, komentarisati sudski predmet i to u okviru žalbenih navoda. Ministar treba da ostane pri svom ranijem stavu. Sudska odluka se mora poštovati, ma kako se ona dopadala ili ne. Ova izjava ministra pravde o jednoj sudskoj odluci pokazuje šta ministar misli o pravosuđu, pa i ne čudi što se predsednici ovih nekoliko sudova smenjuju na nezakonit način i da se naravno ljudi hapse po konstrukciji koja je napravljena za hapšenje direktora Dragoljuba Milanovića, direktora RTS-a.
