Gospodin Šabić je tražio reč u vezi sa kršenjem Poslovnika, dobio je reč. Nije izneo član, kao što ni vi ne iznosite (žagor).
Molim vas da izađete napolje i raspravite to. Mi nismo ni u kakvom sukobu, izađite napolje pa se raspravite. Sada će pauza za ručak, pa...
Stavljam na glasanje, u trećem pokušaju, ovaj amandman.
Za 36, protiv 121, uzdržanih nije bilo, nije glasalo pet, od ukupno 162 prisutna narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Poslednji amandman je amandman na član 28, koji je podneo Odbor za finansije.
Predstavnik Vlade se saglasio sa ovim amandmanom na sednici Odbora za finansije.
Pošto je predstavnik Vlade prihvatio amandman Odbora za finansije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, i odlučivanje o amandmanima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pre svega želim da se zahvalim svima na ovoj prvoj, bar u ovom sazivu, diskusiji oko budžeta. Ona je donela nekoliko dobrih ideja i hteo bih, jednostavno, u ovoj zaključnoj reči oko prve tačke dnevnog reda, o budžetu za 2001. godinu, da pričam o šest ključnih tačaka i da napomenem i da ponovim koji su to glavni prioriteti ovog budžeta, u šest isto tako kratkih tačaka.
Prvo, počinjem sa ovim primedbama i idejama - bilo je priče da je ovaj budžet inflatoran i moram reći da je krajnje iznenađujuće da se to čuje od ljudi koji su bili na vlasti u poslednjih deset godina i koji su proizveli dve hiperinflacije u ovoj zemlji, uključujući i onu koja je druga najveća u istoriji čovečanstva. Samim tim, hteo bih da vas upoznam i sa inflacijom koja je bila prošle godine, a to je 113%, od kojih je 27%, pa onda 18% proizvedeno stihijskom liberalizacijom cena, kada je odlazeći režim oslobodio sve cene onoga što je držao administrativno dve-tri godine, a samim tim i da vas upoznam sa zadnjim podatkom koji smo dobili jutros, da je inflacija u martu bila 0,9%. (Aplauz.)
Znači, za prvi kvartal to će sve ukupno biti 7,6%, pomnožite sa četiri, videćete da je onih 35 sasvim izvodljivo, sa ovom metodom biće nešto više, ali očekujemo manju inflaciju, kada ovo što treba uskladimo, ali mi to radimo planski, kontrolisano, i što se tiče struje, i poreske reforme, govorili smo o tim ciframa, one su male, i samim tim, inflacija će biti mnogo manja u drugom semestru ove godine, u drugoj polovini ove godine.
Inače, čini mi se da je to jedan veoma odgovoran budžet, da ćemo inflaciju održati na ovom nivou, i bolje je tako gledati činjenice, nego licitirati sa nekim ciframa tzv. eksperata.
Što se tiče same diskusije, mi smo napravili jednu manju računicu i u neku ruku to je i normalno kad se dolazi u budžetsku diskusiju, kada bi usvojili sve amandmane, trebalo bi budžet povećati. A mnogi su govorili da je budžet preveliki, a kako nije, govorili smo o tome juče, jer kad se saberu svi specijalni računi, kad se vidi sve što je bio kvazi-fiskalni deficit, koji se krio u EPS-u, "Matrozu" i drugim preduzećima, vidimo da je na to opozicija htela da doda još 67,58 milijardi dinara troška. Istovremeno je predložila da se smanji 12,2 milijarde troškova, što u celini dolazi do 55 milijardi i još 45% dodatnih rashoda budžeta. E, ne može i jedno i drugo.
Ne može se reći da nije dovoljno, da treba još, a sa druge strane govoriti o nekom neodgovornom budžetu. Čini mi se da to pokazuje - a videli smo i iz diskusije da su neki tražili da se napravi podsticaj izvoza, neki nisu hteli da se čuje o nekoj agenciji za to, meni se čini da je ona nužna, a imajući u vidu kakva nam je situacija u privredi, i u tome se valjda svi slažemo - da je baš zbog toga ovaj budžet jedan budžet ravnoteže onoga što je bilo teško sklopiti. I moje kolege ministri su videle kakve su bile teške te diskusije da bi došli do ovog budžeta, koji je čini mi se jedan momenat ravnoteže u datoj, u teškoj situaciji našeg društva i naše države.
Treće pitanje bilo je oko MUP-a i oko Kopnene zone bezbednosti - moram reći da je i tu dosta čudno, rekao bih čak i nepristojno govoriti ili licitirati - u momentu kada imamo toliko ljudi koji su ubijeni, četiri vojnika, 12 policajaca, sedam građana u poslednjih nekoliko nedelja, a ova politika, videli smo u zadnjih nekoliko dana, daje određene uspehe. I ona je nasleđena, i ona daje boljitak na onome što je nasleđeno.
Kad su u pitanju tih famoznih 500 miliona, pa valjda je svima jasno da je to tu u slučaju da se nešto strašno desi, da se pomogne civilima, da se popravi neka infrastruktura, u slučaju da bude nešto loše, a ja se, naravno, nadam da ta sredstva nećemo morati da trošimo, jer će to značiti da ova nova politika, politika pameti, politika dijaloga i sa nacionalnim manjinama, i sa međunarodnom zajednicom, će i dalje davati plodove, kao što je počelo da daje plodove.
Četvrta stvar je Kosovo. Dozvolite da još jedanput ponovim da nije apsolutno tačno da smo mi odvojili samo 80,8 miliona dinara, već onim razdelom o kome sam govorio juče, predvideli smo 404.000.000 dinara. Zašto to nije iskazano tako i već danas - zato što je zakonom uređeno da se tako i uradi, prema jednom programu koji će doneti Vlada Republike Srbije i bićete svi blagovremeno obavešteni o tome. I uz to, naravno, dolaze i one plate za sve one koji su ili na Kosovu, ili, nažalost, danas raseljeni po Srbiji, kojima smo predvideli ono što njima pripada zakonom, a to je još dodatnih 1.700.000.000, i dolazimo tako do cifre od 2.200.000.000, kao što i treba - a moj kolega Obren Joksimović je rekao i tako ćemo se i ponašati - niti ti funkcioneri, kao ni jedni drugi u ostatku naše državne uprave, neće moći da uživaju neke privilegije ako im nisu primerene.
Što se tiče pete tačke, hteo bih samo da kažem reč-dve o prosveti. Pošto su se neki pozivali na to da je potrebno pomoći prosveti, a čini mi se da su neki potezali sa pištoljima na tu prosvetu. Želim samo da podsetim na neke činjenice - za poslednje dve i po godine, pre oktobra, znači ono što je bilo od januara 1997. godine, pa negde do oktobra 2000. godine, prosveta je i dalje padala, samo jedan jedini put njihova plata je povećana za 20%, i to u martu 2000. godine. Zatekli smo stanje da su u proseku oni imali platu od 60 maraka. Od tada šta se desilo - dve stvari - ukinuli smo dnevnicu solidarnosti, i to je jedan namet koji bi, da ga nismo ukinuli, danas bio 12 milijardi dinara za naše građane, a sa druge strane, kao što i znate, od oktobra, pa do sada, mislim da je veoma primeren dogovor koji je napravljen sa sindikatima, mi smo uspeli sa njima da poboljšamo taj veoma srozan materijalni položaj i idemo dalje tim putem.
Naravno da i današnjih 110-120 maraka nije dovoljno, ali prosveti je najzad, posle toliko godina, krenulo nabolje. Mi smo rekli da su prioritet i mi smo to dokazali, dokazali smo odlukama koje smo doneli o njihovim platama, od oktobra, dokazali smo po onom dogovoru koji je veoma važan, jer je on potpisan od strane svih sindikata i on se odnosi na celu godinu, i to je čini mi se veoma odgovoran dokument. Vlada će ispoštovati ono što je ona potpisala i isto tako očekujemo od sindikata da ispoštuju ono što su oni potpisali, i da neće biti štrajkova, ukoliko mi, kao što planiramo, budemo fer prema njima.
I najzad, šesta stvar koju bih hteo da napomenem, to je ono što se zvalo transparentnost. Bilo je puno priča o tome, šta je iskazano ovde i šta je iskazano onde. Od reči - transparentnost više volim neku domaću reč koja se zove - poštenje. I samim tim najavljujem danas da mi već radimo na nacrtu zakona o budžetskom postupku, koji ćemo predložiti za koju nedelju ili koji mesec, ukoliko bude prostora u parlamentu, jer čini mi se da nekoliko pitanja ovde stoji - mislim da treba još preciznije urediti i budžetsku proceduru, i usvajanje budžeta, i izvršenje da bi još više ličili na jednu normalnu zemlju. Zbog toga mislim da treba da usvojimo za određeno vreme taj dokument.
Najzad, zaključujem time što bih hteo da vas podsetim na one prioritete, na one ključne stavke ovog budžeta, a to je - prvo, da je to budžet štednje, neke stvari su već odlučene, ali mi ćemo se svakoga dana truditi da smanjimo obim potrošnje, s tim što ćemo ganjati svaki luksuz, sve neprimerene privilegije i tražiti racionalnost u trošenju.
Drugo, radićemo veoma aktivno na suzbijanju sive ekonomije, krenuli smo sa punktovima na administrativnim granicama sa Kosovom i sa Crnom Gorom, krenimo dalje sa onom uredbom o nafti i videćete ovih dana i sledećih nedelja veoma decidno ćemo ići u tu borbu i uhvatiti se u koštac sa tim, jer to je jedno od ključnih stvari, da bismo mogli da obezbedimo novac za zdravstvo, za prosvetu, za sve ono što je prioritet.
Treća stvar su platni razredi. Mnogi su pričali o nekim platama u lokalnim samoupravama, one neće biti zaobiđene, i samim tim, ne vraćaju se u nekakvo komunističko vreme bilo kakve uravnilovke, gde se ne priznaju bilo kakve razlike u platama, jer mislim da su one primerene. Jednostavno, mi ćemo napraviti malo više pravde u tome i sa tim ćemo izaći isto za koju nedelju pred javnost i pred vas.
Četvrta stvar je usklađivanje sa saveznim institucijama, sa Saveznom vladom i Vojskom, mi smo od njih tražili, i ovih dana oni već odlučuju o tome da žive na istoj nozi kao i mi.
To je isti budžet. Nažalost, od strane Crne Gore se ne uplaćuje u naš federalni budžet, tako da moramo živeti na istoj nozi i oni su već pokrenuli neke akcije u tom smislu.
Najzad, ako govorimo o prioritetima želim samo da ponovim da su to ponovo prosveta, zdravstvo, edukacija radne snage i razvrstavanje onih koji su najugroženiji. Sa time zaključujem ovo što sam hteo da vam kažem. Želim da se zahvalim svima na diskusiji i želim jednostavno da kažem da, naravno, ovaj budžet nije budžet koji smo mi sanjali, nije to budžet koji bi mogao da podmiri ono što je najnužnije u mnogim segmentima našeg društva, ali čini mi se da je to budžet realnosti, budžet odgovornosti, budžet koji eto danas, i sa time zaključujem, od vas apelujem i tražim da izglasate, jer mi se čini da je to ono najbolje što možemo u datom momentu uraditi. On ne rešava sve, ali čini mi se da je značajan korak prema oporavku naše zemlje, ne samo vlasti, nego cele naše zemlje. Hvala.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu u celini.

Za 125, protiv 25, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 5, od ukupno 155 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu.

Sa radom nastavljamu u 16,00 časova.

(Posle pauze - 16,10)

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.

Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.

Konstatujem da nemamo kvorum.

Sednicu nastavljamo u 16,25 časova.

(Nastavak sednice u 16,25.)

Molim vas da utvrdimo kvorum.

Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O KORIŠĆENjU SREDSTAVA AGRARNOG BUDžETA U 2001. GODINI

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Marković, Veroljub Arsić, Dragoljub Stamenković, Nataša Jovanović, Stevo Dragišić, Milorad Mirčić, Ljubomir Kragović, Slobodan Janjić, Božidar Vujić, Goran Cvetanović, Srboljub Živanović, Miomir Ilić, Lazar Marjanski, Božidar Vučurović, Dragan Čolić, Stevan Kesejić, Petar Jojić, Zlatan Jovanović, Vitomir Plužarević, Tomislav Nikolić, Dragan Todorović, Živanko Radovančev i Branislav Blažić, kao i Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu.

Narodni poslanik Božidar Vujić podneo je neblagovremeno amandman na član 1. Predloga zakona, pošto ga je podneo 30. marta 2001. godine, što je suprotno članu 156. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Odbora za poljoprivredu.

Pošto je načelni pretres o ovom predlogu zakona obavljen u okviru zajedničkog načelnog pretresa, prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona u načelu.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta u 2001. godini u načelu.

Za 119, protiv 39, uzdržan jedan, nije glasalo 8, ukupno prisutno 167 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.

Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Nije tu.)

Da li neko drugi želi reč? (Ne želi).

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 44, protiv 119, uzdržanih dva, nije glasalo 14, ukupno 179 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miomir Ilić.

Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovaj agrarni budžet vezan sa budžetom koji smo već usvojili, meni je dužnost, iako je to sadržano u Predlogu zakona koji je već usvojen, da obrazložim i član 1. Predloga zakona o Agrarnom budžetu. Predložio sam da u članu 1. umesto 5.100.000.000 dinara Agrarni budžet iznosi 6.630.000.000 dinara, i za to dajem sledeće obrazloženje:
U prethodnom izlaganju o delu koji se odnosi, na agrar, vezano za poljoprivredu izašao sam sa onom najvažnijom stavkom da poljoprivrednicima treba da omogućimo novostvorenim uslovima da mogu poljoprivredom da se bave i da hrane ovaj narod. Da bi poljoprivreda uspešno radila i uspešno stvarala, bitan faktor u tom segmentu je i vodoprivreda. Da je voda nasušna potreba i za poljoprivredu i za stanovništvo, daću nekoliko pokazatelja, vezano sa tim.
U oblasti vodoprivrede imamo tri sfere delovanja. To je: uređenje voda, zaštita voda i korišćenje voda. Voda, kao segment uspešnosti zdravog života i hranjenja biljnog i životinjskog sveta i ljudskog roda, na našim prostorima je proteklih godina i u narednom periodu zbog narušenog vodnog bilansa i te kako važan faktor. Moram da napomenem da potrebe stanovništva u vodi ogledaju se u cifarskom pokazatelju od 2.800 kubika vode po glavi stanovnika, da naši vodni resursi imaju kapacitete od 1.500 kubika vode po glavi stanovnika. Iz toga možete da sagledate da ovo sve nije u jednoj koaliciji i da treba da vodimo brigu o tome.
Pre svega, vodu imamo po obodima Republike, a naši nizijski predeli, gde nam je industrija, gde su nam privredni subjekti, gde nam je stanovništvo i plodne oranice, zaostaju za kapacitetima, kako u podzemnim izdancima, tako i u izvorima vodnih tokova. Iz tog razloga, kapaciteti koji su planirani u Prostornom planu Republike Srbije, kao što su višenamenske akumulacije koje su i predviđene da se grade više godina, a nisu završene usled nedostataka sredstava, to su rovni sistemi "Selova" i "Prvonek". Iz tog razloga, ova sredstva su potrebna, u ovom delu koji se predlaže, da se više izdvoje, kako bi se ona završila i kako bi se izgradili regionalni vodoprivredni sistemi i vodovodni sistemi za snabdevanje vodom u nizijskim delovima zemlje.
Iz tog razloga, u ovom momentu treba posvetiti u ovom faktoru vrlo bitne stavke. Što se tiče domena zaštite uređenja voda, ovo je zemlja koja je svojim kapacitetima i svojom stručnom snagom i kadrovima izgradila najbolje sisteme zaštite od štetnih dejstava voda, i u Evropi smo poznati po tome. Mi smo zaštitili poljoprivredne površine, zaštitili gro industrijskih objekata i gradova. Smatram da tim sistemima treba posvetiti punu pažnju, jer 3.500 km odbrambenih nasipa, 1.500 km regulacionih građevina, 39 i više namenskih akumulacija, zaslužuju da se održavanju ovih sistema posveti malo više pažnje. Da ne govorimo o hidromelioracionim sistemima, kao što su sistemi "Dunav-Tisa-Dunav", kao što je sistem "Nadela" u Vojvodini, kao što su hidrosistemi koji su počeli da se grade u Negotinskoj niziji. Sve je to ono što govori da u ovoj oblasti, sve u korist građana i poljoprivrede, treba da budu izdvojena mnogo veća sredstva nego što jesu.
Iz tog razloga, kao i drugih razloga, smatram da u svim ovim predlozima koje sam dao, ovaj amandman treba da se usvoji. Mogu da kažem da ovde postoji i jedna dobra saradnja sa drugim predstavnicima sada vodeće partije - DOS-a , jer u Odboru za poljoprivredu, mislim da smo mi imali mišljenja koja smo u vidu jednog zajedničkog predloga dali Vladi Republike Srbije, da Agrarni budžet ne treba da se podigne ovoliko, nego u nekim razumnim granicama. Amandman je podneo Odbor, ali Vlada nije usvojila ni predlog svoga odbora, a Odbor je predložio od 5.100.000.000 dinara na 5.900.000.000 dinara. Vlada je predložila da se i to odbije.

Pre nego što dam reč, ako još ima po ovom amandmanu, hteo sam da zamolim narodne poslanike, pošto se najveći broj amandmana koji su podneti na ovaj zakon zapravo ne mogu usvojiti. Ne mogu se usvojiti zbog toga što se direktno odnose, vezani su za pojedine stavke u već usvojenom Zakonu o budžetu. Dakle, svaki amandman koji predlaže povećanje iznosa stavki koje su već utvrđene Zakonom koji smo usvojili,  kao sugestiju, bez obzira na eventualnu opravdanost, jer je o tome već bilo reči tokom rasprave o budžetu u pojedinostima, najdobronamernije predlažem da razmisle o mogućnosti povlačenja amandmana, jer oni svakako  ne mogu zbog tog razloga da budu prihvaćeni.
Da li se još neko javlja za reč u vezi sa ovim amandmanom? (Ne.)
Kako se niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 51, protiv 125, uzdržan jedan, nije glasalo 6 , ukupno prisutna 183 narodna poslanika.
Prema tome konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Janjić.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici Odbora. Izvolite.

Pošto ministar finansija nije tu, da se njegovoj domaćici koja je spremila onu oblandu zahvalim i da kažem da je bila dobra i ukusna. Ovo što je narodu spremljena oblanda, bila bi dobra i ukusna da ste ove slatke amandmane ufilovali u njih. Bez njih će im biti gorko i umesto vode iz usta teći će im suze. To ide na vašu dušu.
U članu 1. menja se iznos 5 milijardi i 100 miliona, trebalo bi 6 milijardi i 500 miliona. Sredstva za agrar u 2001. godini treba da budu uvećana do iznosa od 6 milijardi i 500 miliona dinara zbog toga što je Predlogom zakona izostavljena jedna značajna oblast, a to je voćarska proizvodnja i proizvodnja povrtarskih kultura. Predloženim zakonom o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta u tekućoj 2001. godini izostavljena je jedna značajna oblast koja učestvuje velikim procentom u ukupnom privređivanju naše zemlje i zapošljava ogroman broj našeg stanovništva. Naime, u ovom predlogu uopšte nije planiran bilo kakav podsticaj za razvoj voćarskih i povrtarskih kultura i unapređenje domaće industrije za preradu voća i povrća.
Možda je to i planirano nekim drugim zakonskim aktom, ali s obzirom da je reč o zakonu koji definiše Agrarni budžet, nužno je ovim zakonom osvrnuti se i na ovaj, i te kako značajan, deo agrara. Umesto pomoći domaćoj proizvodnji, preradi voća i povrća, naša Vlada svojim nečinjenjem još više otežava iovako težak položaj agrara. Tako mi već imamo na našem tržištu poljoprivredne proizvode iz uvoza po nižoj ceni u odnosu na iste domaćih proizvođača. Primer za to su proizvodi "Fruktala" iz Slovenije i prozvodi iz Nemačke u prodavnicama Pekabete i drugim trgovačkim kućama u Beogradu, po takozvanim dampiškim cenama, dok proizvoda iste vrste od domaćih proizvođača u tim istim objektima uopšte nema. U tom cilju nužno je u ovom predlogu zakona izvršiti dopunu člana 1. i člana 2.
U članu 1. umesto 5 milijardi i 100 miliona, staviti iznos 6 milijardi i 500 miliona. U članu 2, posle tačke 7, dodati tačku 8. - mere i akcije za povećanje proizvodnje voća i povrća, od milijardu i 400 miliona dinara. Naravno, zapitaćete se odakle obezbediti dodatnih milijardu i 400 miliona za Agrarni budžet. Problem je jednostavno rešiti. Međutim, Vlada se u ovom periodu oglušila na sva upozorenja i zahteve proizvođača za zaštitu domaće proizvodnje.
Iako je bilo zahteva proizvođača u zemlji za uvođenje prelevmana na proizvode od voća iz uvoza, dozvoljen je slobodan uvoz istih proizvoda, uz minimalne carine od 1%. Umesto zaštite domaće proizvodnje, slovenačko antisrpski lobi, čija je uloga u razbijanju prethodne Jugoslavije, a i ove SRJ, svima nama dobro poznata, pod geslom slobodne trgovine, niskim cenama uvoznih proizvoda, planski i dugoročno uništava domaću proizvodnju. Efekti takve kvazimondijalističke politike vrlo brzo će vam doneti potupno uništenje domaće industrije, prehrambenih proizvoda i dovođenje u nezavidan položaj velikog dela stanovništva koji od toga egzistira. Pošto je u agrarnu proizvodnju i preradu uključen najveći deo našeg stanovništva, a posebno u prehrambenu industriju, veliki broj poljoprivrednih gazdinstava i proizvođača na individualnom sektoru, nužno je predvideti zaštitu ovog dela stanovništva povećanjem budžeta i uvođenjem prelevmana koji bi se koristili upravo u ove svrhe.
Kako je već bilo zahteva od domaćih proizvođača, Vlada i Ministarstvo za poljoprivredu morali bi hitno da, uz konsultacije sa odgovarajućim privrednim subjektima, donesu zaštitne, zakonske mere u obliku prelevmana i odgovarajućih carinskih stopa na uvoz poljoprivrdenih proizvoda. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Kako se niko više ne javlja za reč, stavljam amandman poslanika Slobodana Janjića na glasanje.
Za 48, protiv 123, uzdržan niko, nije glasalo 14, ukupno prisutno 185 narodnih poslanika.
Prema tome, konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. i član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman. Izvolite.

Ja ću biti vrlo kratak. Moj amandman i suština mog amandmana je u tome da se pokuša da se obezbede neka sredstva, koja će biti upotrebljena za namensku izgradnju eventualnog sistema za navodnjavanje. Moram da vam kažem da je incijativa pokrenuta na sednici skupštine opštine i to upravo od strane članova odborničke grupe DOS-a. Glasajte po svojoj savesti. Toliko.