PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.03.2001.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

30.03.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:15 do 00:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu (pojedinosti) (2001)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta u 2001. godini (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta u 2001. godini (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o akcizama (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o akcizama (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta u 2001. godini – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o akcizama – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezu na promet (načela) - glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezu na promet (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o porezu na promet – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet u 2001. godini (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet u 2001. godini (pojedinosti) (2001)
  • Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije (2001)
  • Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije – glasanje (2001)
  • Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije (2001)
  • Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na promet u 2001. godini – glasanje (2001)
  • Poslanička pitanja (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Branislav Ivković

    Pošto je za ovom govornicom rečeno da se ne zna matematika, samo da kažem aktuelnu matematiku za poljoprivrednike. Danas semenski materijal plaćaju 200 maraka, a u septembru 2000. godine bio je 100 maraka. Tek toliko oko matematike.
    Što se tiče utroška sredstava od programa za obnovu i rekonstrukciju zemlje, tvrdim vam da vi dok ste na vlasti nećete stići da okrečite sve ono što smo mi u obnovi zemlje izgradili, a što se tiče skrivanja o budžetima, samo znam da su sve te pozicije koje su bile definisane, definisane na bazi zakonskih odluka, na bazi upravnih odbora koji su kontrolisali rad. Ako je bilo grešaka, izvolite recite, ali znam da ste vi u budžetu planirali 19.100.000.000 dinara, pod kontrolom ministra finansija 5.200.000.000 dinara, ministar rudarstva i energetike 4.000.000.000, ministar za saobraćaj i veze 7.000.000.000 i 3.000.000.000 još kod jednog ministra.
    Ukupno 19.100.000.000 dinara za fondove koje ste samo imenovali da postoje. Niti postoji zakonska odluka, niti postoji bilo koja odluka Vlade. Kriterijumi za raspodelu tih sredstava apsolutno ne postoje. Zato mi i jesmo, kao socijalisti, vama sugerisali - ljudi, vi oporezujete baš zato što nema proizvodnje, da bi stekli pare. Prebacite te pare u Fond za razvoj Srbije. Predsednik Upravnog odobra Fonda za razvoj Srbije je predsednik Vlade. Taj fond za razvoj Srbije je legalan organ. On može da inicira razvoj malih i srednjih preduzeća, može da kontroliše tehnološku i proizvodnu opravdanost programa. Pokrenite privredu, onda će porezi biti mnogo manji. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Ima reč ministar Joksimović. (Odustao je.)
    Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje amandman Tomislava Nikolića.
    Za 50, protiv 117, uzdržanih nema, nije glasalo 20, ukupno 187 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...

    Božidar Vujić

    Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman kojim za zdravstvenu zaštitu životinja tražim maltene duplo povećanje u Agrarnom budžetu, i to sa 800 miliona na milijardu i po. Obrazloženje za ovakav zahtev dao sam u predlogu amandmana, a čuli ste i mog prethodnika, gospodina Tomislava Nikolića.
    Javnosti radi, dužan sam da dam i dodatno objašnjenje. Kako se ovde predstavnik Ministarstva za poljoprivredu igrao matematikom, evo jedne enigme za male matematičare. Prošlogodišnji budžet - 30 milijardi, Agrarni budžet - milijardu i po. To je skoro 5%. Ovogodišnji budžet je 130 milijardi, a Agrarni budžet pet. U apsolutnom iznosu jeste povećanje. Svaka čast DOS-u. Ali, u nominalnom je za jedan i više posto manji. Eto brige o poljoprivredi. Predlog za dupliranjem iznosa proističe usled nedovoljno predviđenog iznosa u budžetu za ovu namenu s jedne strane, a sa druge strane urgentnom potrebom za zdravstvenom zaštitom životinja, radi prevencije onoga što je već prisutno u okruženju, a i u Evropi.
    Sva je sreća da se u uslovima sankcija naši bikovi nisu družili sa engleskim ludim kravama. Ali, koliko sutra, pod DOS-ovom vlašću, nisam više ubeđen u to. Određene stočne bolesti: svinjska kuga, trihineloza, bolesti peradi, besnilo, već su prisutne kod nas. Rezultat je između ostalog, i zbog loše i nedovoljno kvalitetne stočne hrane. Zbog svega ovoga dolazi do desetkovanja stočnog fonda, što prouzrokuje nedostatak stajskog đubriva. Nebacanjem stajskog đubriva na oranična polja, ne vrede nam ni zalivni sistemi. To je ta elementarna stvar koju ministar Veselinov ne poznaje, a stalno forsira u javnosti istupima sa navodnjavanjem.
    Uvaženi kolega Zaharije Trnavčević, koga lično neobično cenim i poštujem, inače poznat kao novinar "Sela" i šire, izrazio je nevericu u vezu stajskog đubriva sa navodnjavanjem. Očito je da ovde, i kod ministra Veselinova i kod gospodina Zaharija, manjka znanje za imanjem. Ali, na ovoj istorijskoj sednici imali smo priliku da gospodin Zaharije toliko naljuti gospodina Veselinova, a gospodin Petar Jojić ga je poslao u Banatski Brestovac i on ode. Ne interesuje ga rasprava o Agrarnom budžetu. Šta to vas DOS-ovce uopšte interesuje? Uzeli ste budžet, a rekao sam da su u budžetu stavke samo zadovoljavanje pojedinačnih ambicija. Imamo primer Čovića, imamo sada i Veselinova, i tako možemo redom.
    Zašto ministar stalno forsira navodnjavanje? Zbog "Merhav grupe" iz Izraela. Predsednik te korporacije, gospodin Jozef Majman, je posetio Vladu, posetio nadležno ministarstvo. Inače, to je investitorski koncept. Napravio je dogovor sa Veselinovim, ne znam da li je još potpisan, daj bože da nije. Normalno, provizija za Veselinova. Razmatrali su u Vladi mogućnost ulaganja sredstava u revitalizaciju i izgradnju irigacionog sistema na 200 ha u Vojvodini, u užem delu Srbije. Eto zašto Veselinov stalno spominje navodnjavanje. Nema pojma o ciklusu poljoprivrede. Uostalom, profesor je na Političkom fakultetu, ali kroz ovaj mito koji će da dobije, forsira firmu koja će navodno da radi neke poslove oko irigacionih sistema. Gospodo, "Merhav group" iz Izraela se bavi petrohemijom kao osnovnom delatnošću. Ući će oni u Srbiju, nešto će petljati oko irigacionih sistema, a posle ulaze u Pančevo. I tu će proviziju da dobije Veselinov. Ulaze i uzimaju "Petrohemiju" u Pančevu. Evo zašto Veselinov priča o ovome. Evo zašto Veselinov ne može da bude ministar poljoprivrede, jer o tome ništa ne zna. Ovo je očito dokaz da ovaj agrarni budžet služi samo za lično zadovoljenje pojedinaca, kroz određene provizije u budžetu ili sa strane.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Niko).
    Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 45, protiv 120, uzdržanih nema, nije glasalo 9, ukupno prisutna 174 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...

    Zlatan Jovanović

    Srpska radikalna stranka
    Podneo sam amandman na član 2. stav 3. tačka 3. - stručne poljoprivredne službe, za koje je ovim predlogom izdvojen iznos od 60 miliona dinara. Mojim amandmanom ovaj iznos se uvećava na 120 miliona dinara. U obrazloženju ovog stava, koji je dao predlagač zakona, stoji - "rad stručnih službi obavlja se pretežno na posedima zemljoradnika, na kojima se vrši kontrola plodnosti zemljišta, uvođenje novih sorti, primena novih agrotehničkih mera, demonstracioni ogledi, kao i praćenje celokupne biljne i stočarske proizvodnje. Ovaj posao obavlja Institut za primenu nauke u poljoprivredi, 39 područnih poljoprivrednih službi i 504 osnovne poljoprivredne stručne službe".
    Iz ovog obrazloženja se vidi da se radi o jednom ozbiljnom projektu, da se radi o ozbiljnoj službi, o velikom broju izvršilaca i da je za ove namene potrebno izdvojiti adekvatna sredstva. Ako se ima u vidu da ove službe posao obavljaju na individualnim gazdinstvima u privatnom posedu, ako se ima u vidu da je preko 85% obradivog zemljišta u privatnom posedu i preko 90% stočnog fonda takođe u privatnom posedu, onda smatram da je ovaj moj amandman sasvim korektan i da treba ovaj iznos povećati.
    Zaharije Tranvčević je to potvrdio malopre, rekavši da je u toku prethodne zime održano vrlo malo ovih stručnih savetovanja sa poljoprivrednicima, a znači da postoji razlog da se ovaj rad poboljša. Na kraju bih samo želeo da kažem da je budžet, koji je usvojen juče, neregularan jer iznos koji je usvojen odgovara prvobitnom predlogu. Da vas podsetim, u toku zasedanja prekjuče, došlo je do amandmana od strane Vlade, kojima su neke stavke u ovom predlogu izmenjene, a prvenstveno znači u zakonima o akcizama i porezu na promet, pa je sada deficit budžetski uvećan za dodatnih 10 - 15 milijardi dinara. Znači, onaj iznos koji je usvojen kao budžet ne odgovara novom stanju stvari, znači, deficit je znatno, znato veći.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Pošto se niko ne javlja za reč, stavljam amandman poslanika na glasanje.
    Za 43, protiv 111, uzdržan niko, nije glasalo 18, ukupno prisutna 172 narodna poslanika.
    Prema tome, konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Mnogo ima onih koji nisu glasali, pa molim službu da ponovo pogleda malo kartice po sali.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.
    ...

    Goran Cvetanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta u 2001. godini. S obzirom da sam već juče pričao o kompletnom Agrarnom budžetu i povećanju, danas sam samo podneo na član 2. pod III, gde su druge obaveze utvrđene zakonom, a to je tačka 7. - mere i akcize u poljoprivredi, predviđen iznos od 15 miliona dinara. To je, ako pogledate, 7. tačka, gde je zaista najminimalniji iznos u kompletnom Agrarnom budžetu, a upravo predviđen ovom tačkom. Potrebno je da se povećaju sredstva od 15 miliona, makar na 50 miliona dinara, a pre svega zbog toga što se, u skladu sa Zakonom o kontroli kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, alkoholnih i bezalkoholnih pića i sredstava za zaštitu bilja, u Agrarnom budžetu obezbeđuju sredstva, a pre svega za analizu kvaliteta poljoprivredno prehrambenih proizvoda, kao i reprodukcionog materijala koji se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji. Za ove ogromne poslove iznos koji je predložen ovim zakonom je apsolutno nedovoljan. Zbog toga mislim da je suma koju sam predložio znatno bolje rešenje. Zbog čega treba povećati predložena sredstva pokušaću da vam to obrazložim. Pre svega, potrebno je jer trebamo izvršiti detaljnu i ozbiljnu analizu kvaliteta poljoprivredno prehrambenih proizvoda, a pre svega znamo da u toku NATO agresije, a bili smo izloženi bombardovanju, samo je šteta u ekosistemu negde oko četiri milijarde i 250 miliona dolara. Korišćena su zabranjena sredstva, kao što je municija sa osiromašenim uranijumom, pa i vreme kontaminacije zemljišta je veoma dugo, tako da je zbog zaštite zdravlja stanovništva neophodno vršiti stalnu i pojačanu kontrolu poljoprivrednih proizvoda.
    Kroz humanitarnu pomoć dobijamo sve i svašta. Neophodna je kontrola kvaliteta dobijene pomoći u hrani, kako biljnog, tako i animalnog porekla. Često nam stižu životne namirnice koje su po našim standardima nepodesne za ishranu ljudi. Ono što bi oni na Zapadu morali pre svega da unište, često stiže nama kao humanitarna pomoć, jer na Zapadu je tako mnogo jeftinije. Da ne bismo došli u situaciju da nam deo stanovištva bude izloženo opasnosti, moramo pojačati i mere kontorle. DOS-ovim novim porezima i akcizama možemo očekivati samo dalje siromašenje još većeg dela stanovništva. Oni će biti prinuđeni da primaju humanitarnu pomoć, pa je to možda i razlog da se u zaštitu i kontrolu ulažu i veće sredstva, nego što su predložena. Posebna priča je sadni i semeni materijal, sve ono što je nedovoljno ispitano u zemlji donatora, dotira se upravo zemljama koje su zahvaćena ekonomskom krizom. Te zemlje, a gde i naša Srbija spada, služe kao eksperimentalni poligoni. Ne smemo dozvoliti da zbog nedostatka zemalja godinama trpimo strašne posledice.
    Na kraju, proizvodnja kvalitetne i zdrave hrane je nama, u svakom slučaju, šansa. Danas na Zapadu mi nismo u mogućnosti da prodamo automobile, televizore, računare, ali zdravu hranu možemo. U vreme najtežih sankcija izvozila se čuvena oblačinska višnja, malina i jagoda. Ko donosi značajna devizna sredstva, istovremeno može rešiti problem viška radne snage, koja bi se angažovala u poljoprivrednoj proizvodnji. Znači, sve moramo činiti da pre svega zaštitimo domaće stanovništvo, a i većim angažovanjem sredstava doprinećemo većoj proizvodnji zdrave hrane, kao našoj velikoj razvojnoj šansi. Zato i tražim da se za mere i akcije u poljoprivredi, predviđeni iznos od 15 miliona poveća na 50 miliona dinara. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Pošto se niko ne javlja za reč, stavljam amandman poslanika Gorana Cvetanovića na glasanje.
    Za 39, protiv 116, uzdržan niko, nije glasalo 17, ukupno prisutna 172 narodna poslanika.
    Prema tome, konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. tačka III, podtačka 5. i nova podtačka 8. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Janjić.
    Odbor za finansije i Odbor za poljoprivredu predložili su da se ovaj amandman odbije, a predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman. Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.
    ...

    Slobodan Janjić

    Srpska radikalna stranka
    U članu 2. predloženog zakona, pod tačkom III, koja glasi - druge obaveze utvrđene zakonom, u tački 5, uređenje poljoprivrednog zemljišta - predviđeni iznos od 40 miliona dinara menja se na 100 miliona dinara. Program uređenja poljoprivrednog zemljišta obuhvata ulaganje u radove, komasacije, izgradnje sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, pretvaranje neobradivog u obradivo zemljište, poboljšanje kvaliteta postojećih zemljišnih površina, melioracije zemljišnjih površina u brdsko - planinskim područijima, biološku rekultivaciju i kontrolu plodnosti i dr.
    Za ovako obiman program predložena sredstva su apsolutno nedovoljna. Zato smatram da visina iznosa koju sam predložio predstavlja donju granicu neophodnu za obavljanje gore opisanih poslova. Posebno su potrebna veća sredstva za izdvajanje u brdsko - planinskim područijima, za izgradnju terasa za voćarske plantaže. Molio bih malo za pažnju jer ovo je prvi put da se poslanik DOS-a i SRS-a u nečemu slažu. Uništavanje srpskog sela i poljoprivrede počeo je Tito 1948. godine, a to je tačno pre 53 godine, kada se počeo baviti time i Zaharije Trnavčević.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
     Replika , gospodin Trnavčević.