Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a posle njega Borivoje Mijatović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ili bi možda bolje bilo da se mi iz opozicije uvek obraćamo narodu, vama koji ste sada poslanička većina u ovoj skupštini zaista ne vredi ništa govoriti i to narod savršeno dobro vidi i razume. Iste primedbe koje su nekada na ulici, na pijaci, u selu, upućivane poslanicima većine koju je činila levica, da su ovde došli samo da sede i čekaju glasanje, sve češće čujem i na račun poslanika DOS-a, a ja znam kako se to završava.
O čemu se ovde radi? Kada je mandatar za sastav ove Republičke vlade, koja se polako prikuplja kao sa ratišta u logor, obrazlagao svoj program, rekao je da vi ugledni članovi DOS-a nećete ni u upravne odbore javnih preduzeća da ulazite, da vam ne pada na pamet čak ni da se mešate u rad javnih preduzeća, pa bi trebalo da očekujemo da će pravosuđe biti potpuno slobodno od vašeg uticaja. Nije slobodno i dešavaju se strašne stvari u pravosuđu, žmurite vi, gospodo poslanici, ali vama će to u gradovima iz kojih ste došli da se obije o glavu.
Mi imamo v.d. Republičkog javnog tužioca, koji je ispunio uslove i on za penziju, a sada služi samo da ispredlaže nosioce pravosudnih funkcija, tužioce, tobož on je taj koji je sve to sagledao u Srbiji, on predlaže Odboru za pravosuđe i upravu, a Odbor za pravosuđe i upravu vama, a vi sve te ljude znate kao čestite, poštene, kvalitetne, nezavisne od vlasti i opozicije i odmah glasate za sve njih. Činite veliko zlo i narodu i sebi, a sebi posebno, zato što je situacija u pravosuđu užasna. Hapšenje Slobodana Miloševića oslikalo je DOS-ovo pravosuđe. Jednog čoveka ste hapsili oružjem, čarapama, maskama na glavi, jurili ga kao policajci grada Čikaga. Dao je jednu izjavu, a čudim se da je mogao da sastavi i onakvu izjavu, kada je pre toga bio tri sata s Čedom Jovanovićem. Čoveka koji s Čedom tri sata mora da provede u razgovoru, trebalo je pustiti da odmori, da odspava, pa da da izjavu. Šta se dalje desilo? Izjava je odbrana jednog čoveka. Oni koji su čitali, videli su da je to mešanje države u neke poslove. Videli su da se radi o državnoj tajni i šta su onda uradili? Šta je to vaše divno pravosuđe uradilo. Šta je ministar uradio, šta su svi ostali ministri koji su se pretvorili u harangu, u pravosuđe, u tužilaštvo, u istragu? Svim novinama na svetu ste dali tu izjavu, pa kažete, evo, sada se vidi da je Srbija bila umešana u sve ratove.
Koga vi to optužujete, Slobodana Miloševića? Nije tačno. Celu državu i celi narod optužujete, draga moja gospodo, za nešto što je bila dužnost ove države i ovog naroda, a u čemu vi niste učestvovali, pa ste sada na to ponosni. To vam je situacija u pravosuđu. Jedna državna tajna izrečena pred sudijom otišla u sve žive novine, u sve amabasade zapadnih država u Beogradu. Vi ćete da me ubedite da je ovo nezavisno sudstvo. Vi ćete da me ubedite da vi mislite dobro ovoj državi. Kako joj mislite dobro? Tako što ste ukinuli Ustavni sud? Brže bolje ste potrčali da razrešite sudije. Ko god je ispunio uslove za penziju, ide u penziju, a gde su vam predlozi, gospodo, za nove sudije? Šta ostavljamo, sve sudove bez većine? Samo napunite Vrhovni sud svojim kadrovima da u konačnoj distanci presuđuje, a Ustavni sud neće da postoji dok ne usvojimo sve ove pakete zakona. Vi ćete nekog da ubeđujete da je stanje bilo loše, a sada ćete vi da popravite stanje u pravosuđu.
Po sudovima je panika, prečešljavaju se sudovi, ko je od sudija i kada rekao jednu reč protiv bilo kog lokalnog moćnika iz DOS-a, ko ga je priveo, kada je krao, menjao devize i švercovao, taj sada računa da više neće doći na funkciju. Dovodite na funkciju nesposobne sudije, koji su oterani iz pravosuđa kao nesposobni. Dovodite ih na čelo onima koji su procenjivali da su oni nesposobni. I jesu. Ljudima koji imaju trideset godina staža u pravosuđu dovodite neku, a neću da kažem decu, ali ljude koji tek treba da peku zanat. Šta ćete vi da radite kada sve što vas je bilo, otišli ste u ministre i ambasadore. Sada vam treba kadar. Najbolji vam je onaj kadar koji je promenio futrolu čim je promenjena vlast. Narod to sve vidi, veoma je zabrinut, a građani Srbije znaju zašto ste menjali Ustavni i Vrhovni sud, a to je bilo po ugledu na Miloševića. A sada kada vređate po opštinskim i okružnim sudovima, oni znaju da se sprema isterivanje krava iz štala, oduzimanje stvari iz kuća. Da oni to moraju...(glas iz sale: stanove), pa i iz stanova. Da si ti u životu samo gledao šta ja radim, zaslužio bi bar jedan stan od države. Hvala. (Aplauz radikala.)

Reč ima narodni poslanik Borivoje Mijatović, a posle njega narodni poslanik Dragan Čolić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici,  ministri Vlade Republike Srbije, ne čudi me ovako oštro reagovanje, ovako opšta kritika poslanika SRS-a vezano za ovu tačku dnevnog reda. Ono što me čudi je činjenice da su prethodni sudovi imali punu podršku SRS-a za sve vreme, dok su donosili odluke. Kada je 1996. godine bilo otkriveno dosta izbornih krađa, naročito u Beogradu, nikada niko od njih nije digao glas ni protiv Vladimira Ilića, iz Novog Beograda, ni protiv sudije Dragana Jankovića, a da ne spominjem druge sudije. Veoma su bili zadovoljni i sa suđenjima dnevnim novinama po njihovom Zakonu o informisanju, bili su vrlo retki slučajevi, jedna žena sudija u Vojvodini i sudija Papović u Požarevcu, koji su ukinuli takve presude.

Tolika briga za nezavisno, slobodno sudstvo od strane gospodina Šešelja i njegovih poslanika je začuđujuće, kada smo imali priliku u najmanje dva navrata da se uverimo u suprotno, da vidimo kako poštuju sud, prvo kada je bilo suđenje u beogradskom opštinskom sudu, u Palati pravde, po tužbi profesora Lilića protiv vređanja od strane Vojislava Šešelja, a pre toga po tužbi Vuka Draškovića. Gospodin Šešelj je taj sudski pretres pretvorio u cirkus, preuzimajući ulogu i predsednika Suda, i tužioca, i svog sopstvenog advokata, i to u sali koja je bila prepuna njegovih pristalica. To je televizija prenosila. Ne mogu da shvatim kako je ona gospođa sudija mogla tako da igra ulogu Šešeljevog pomoćnika u vođenju tog procesa, a da ne spominjemo i ono još možda najprljavije što se desilo u Saveznom parlamentu, prilikom flagrantnog kršenja saveznog Ustava...

(Predsednik: Molim da se držite dnevnog reda.)

... i donošenja onih amandmana, kada je on igrao glavnog advokata za odbranu tih amandmana za promenu saveznog Ustava. Hvala.

Replika.

Izvolite.

Nekada je u ovoj Narodnoj skupštini bio popriličan broj lekara, a neki od njih su bili specijalisti za ovu staračku demenciju, kako se već to zove, da li zna neko da ne pogrešim izraz.

Gospodine Šešelj.

Znate, što se tiče promena Saveznog ustava, one su izvršene na ustavom propisan način. Ako nisu, onda je Vojislav Koštunica protivustavno izabran i on bi kao legalista trebalo odmah da podnese ostavku. Ako su ustavne promene bile nelegalne, onda i Koštunica je nelegalan. Drugo, treba znati, a ne izaći za ovu govornicu pa raditi one ružne stvari, te ružne stvari treba na drugom mestu da se rade. Vi ne znate ništa. Podneo sam 1997. godine krivičnu prijavu protiv Vladimira Ilića, zato što je proneverio novac od Opštinske izborne komisije. Tmušić je bio okružni javni tužilac, odbio mi je tu krivičnu prijavu i ja sam napao javno i Tmušića. Vladimira Ilića smo više puta potencirali ovde kao primer lošeg stanja u pravosuđu, ali mi nismo imali dovoljnu većinu u Skupštini da ga razrešimo, a ne može Vlada da razrešava tužioca. Prema tome, po pitanju Vladimira Ilića potpuno ste promašili, jer nemate pojma ni o čemu. Zato smo se izborili da se razreši Ivošević, zbog višestruke zloupotrebe sudijskog položaja. I Vučetić naravno, i on je zloupotrebljvao položaj sudije Ustavnog suda, na koji je došao voljom Miloševića i socijalista, po stranačkom osnovu, jer je propao na izborima kao stranački poslanički kandidat 1990. godine.
Boris Karaičić je tada bio mali, možda još sisao, pa ne pamti. Ali, ima ovde ljudi koji pamte. Kad je propao kao poslanički kandidat, ko ga je pobedio, da li Mićunović ili neko drugi, nije ni bitno, onda mu je uhlebije nađeno u Ustavnom sudu. Posle izvenog vremena, naravno, mislio je da brod tone, pa kao pacov izleteo na površinu i stranački se angažovao. Zbog toga je razrešen. Dakle, tamo gde se mogla postići većina, takve sudije su razrešavane. Tamo gde nije bilo moguća većina, nije bilo moguće razrešiti.
Mi smo najviše kopali da se razreši Dragan Arsić, zamenik javnog tužioca iz Zrenjanina, ali nikako nije moglo jer se prodao 94. godine za 100 hiljada maraka da bi socijalisti dobili većinu u Saveznom parlamentu. (Predsednik: Vreme.) Ne samo on, nego i Glamočanin, Dušan Bošković, njega sada ne pominjete, Radovan Vukčević i još neki.Njih je bilo 9 ili 7. Čović je ucenio Deretu, vaš Čović, potpredsednik Vlade, da će mu ukinuti knjižaru u legatu slikara Gvozdenovića, kako je bio jedan od najradikalnijih antikomunista. (Predsednik: gospodine Šešelj, ovo je replika, vreme je isteklo.) Tog Deretu, koji je socijalistima pretio da će mobilne telefone i pejdžere zameniti lisicama, Čović je ucenio da će mu zatvoriti knjižaru od koje živi on i njegova porodica, i tako ga ucenom naterao, kupio ga da glasa za socijaliste, da se odvoji iz SRS-a. Jeremiću iz Požarevca su dali i magisterij. Napisali su mu i magistarski rad, i takve stvari. Gde se to moglo ispraviti, ispravljeno je, gde nije, vi umesto sada da ispravite kad imate komotnu većinu, vi takve ljude zadržavate, jer taj Dragan Arsić iz Zrenjanina sada će služiti rado i vama, kao što Batiću služi Petar Panić. (Predsednik: Gospodine Šešelj, drugi put vas opominjem, ovo je replika, tri minuta, a sada smo u petom minutu.) Da li sam iskoristio dva minuta? (Predsednik: Iskoristili ste 4,47 minuta.) Što me niste na vreme upozorili, ne mogu svaki čas da gledam na sat.

nema replike na repliku.
Za reč se javio ministar, gospodin Batić.