Hvala vam, predsedniče, što ga upozoravate.
Ovo je jedan u nizu dokaza da Vlada ne želi da prihvati ni jedan jedini amandman koji predlažu poslanici SRS-a. Naravno, stav Vlade može da se brani činjenicom, kako nam to ministar prezentuje, da to nisu veliki izdaci, pa uporedbe radi, to bi bilo na mesečnom nivou ispod pakle cigareta. Znači, porodica bi trebalo toliko novca da izdvaja mesečno na stranu da bi mogla da plati, eventualno, ovaj porez.
Međutim, ministar gubi iz vida da jedna prosečna porodica u Srbiji, ne može ni toliko novca da odvoji, pogotovu posle ovog poskupljenja struje, posle poskupljenja komunalnih usluga, posle poskupljenja telefona. Nema te porodice koja može na stranu da izdvoji bilo koji dinar. Uobičajno je da se i na drugi način brani tako što se optužuje opozicija sa argumentima - lako vam je predložiti ukidanje ove dohodovne strane, ali kako da finansiramo onu rashodnu stranu, ako vi kao opozicija, pogotovu mi srpski radikali predlažemo ukidanje, ili umanjenje ovog dela poreza. Evo, konkretan predlog: ova razlika koja bi se eventualno pojavila, ako bi Vlada pokazala dobru volju da napravi još veće olakšice jednoj prosečnoj porodici, ta razlika bi mogla da se nadoknadi i nekim vanbudžetskim sredstvima.
Čuli smo saopštenje, tačnije rečeno informaciju od čoveka koji je stalno zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a sada je privremeno raspoređen na mesto potpredsednika Vlade, a to je Dušan Mihajlović, da su došli do dokaza kako su nekada dali 900 hiljada maraka Jovi Glamočaninu, Miloradu Crnjaninu i svim ostalima koji su imali zadatak, Miroslavu Jankoviću, Goluboviću, ko će sve da ih se seti, to su marginalci. Devetsto hiljada maraka, morate priznati, nije ni malo mala suma da bi mi to tako olako ostavili ili završili na saopštenju ministra unutrašnjih poslova. Pa, neka se tih devetsto hiljada maraka vrati, što bi bilo normalno, i ne samo da bi se pokrio ovaj deficit ili razlika u budžetu, nego da bude opomena svima onima koji se sad služe sličnim metodama kako bi Srpsku radikalnu stranku razbili na taj način, među kojima prednjači ministar Batić, koji ima strašne argumente kada se suprotstavlja opoziciji. On odmah izlazi sa papirima i pokazuje ko je šta vozio, ko je šta jeo. (Predsednik: Gospodine Mirčić, prošlo je tri i po minuta, ja vas molim da pređete na temu.)
Predsedniče, primetili ste da ja ni jednog trenutka nisam više spominjao onaj ček. Prema tome, nema razloga da me isključujete. (Vojislav Šešelj, sa mesta: Koji ček?) Ovo što Milo Đukanović traži svoj deo, što je Koštunica dobio. Dao je Srbiji, a nije dao Crnoj Gori. Valjda znate, gospodine Šešelj. (Vojislav Šešelj, sa mesta: Čega je predsednik Koštunica?) Valjda Jugoslavije. (Predsednik: Raspravite vi to na vašem Izvršnom odboru Srpske radikalne stranke. Gospodine Mirčiću, molim vas da se držite dnevnog reda.) Nije problem, držaćemo se dnevnog reda.
Znači, bilo bi dobro da se sva ta sredstva, koja je u ono vreme država i vladajuća partija utrošila da razbije Srpsku radikalnu stranku, potkupljujući pojedine članove, da se ta sredstva sliju u budžet i kao vanbudžetska sredstva da pokrivaju eventualnu razliku koja se pojavljuje umanjenjem ili davanjem nekih poreskih olakšica.
